Na drugoj godini dobila sam 10 iz režije, pa sam na trećoj dobila zahtevan zadatak. Kad su kolege odabrale tekstove i napravile podele (radili smo ispite sa paralelnom klasom glume) ja sam morala da "zapooslim" sve preostale glumice, tj da nađem odgovarajući tekst. Kakav nije postojao. Uzela sam Nušićev Svetski rat, prebacila ga u matrijarhat i ženama dala muške uloge (7) a momcima devojačke (2). Komisija se nije komirala od sreće, dobih 8, ali se Beloviću dopalo. Predložio je da diplomiram u JDP, sa Lorkinim tekstom Dom Bernarde Albe. Nisam volela JDP. Imali su odlične predstave, ali je atmosfera bila napuvana i sebe su smatrali strašno važnima. Režimsko pozorište. Htela sam sa Kaligulom u Dvorištu, ali još nije moglo da se diplomira izvan institucionalnih pozorišta. Vodio me Belka na pregovore u JDP sa Bucom Mirkovićem, upravnikom. Koji je pod svaku cenu hteo da mi napravi podelu kakvu neću. Nudio plavušicu, bez temperamenta, za Adelu, a ja sam tražila prgavu crnku. Pa mi nije dao Mariju Crnobori za Bernardu, tvrdeći da će me ona pojesti za doručak jer je prava intelektualka (koje jedu studente režije!). 1973-1977 bila sam jedina srudentkinja režije na FDU. Sa 20-ak momaka na sve 4 godine. Danas, kad su režiju preuzele devojke, to izgleda čudno, ali bilo je čupavo. Uzgred, žene su puštene u pozorišnu režiju, jer tu više nema ozbiljne love, kao što su početkom XX veka puštene u prosvetu, a sredinom u medicinu. Neću o tome sad. Uglavnom, išli smo na te pregovore više puta. Onaj deda mi se krvi napio. Jer je Beson u pravu: Lavica kad nešto hoće, pokušaće na šarm, ili silom. DIPLOMATSKI NIKAD. Belka je pokušao diplomatski, al jbg sa divljakušom. Jednog jutra ustanem na budilnik, uskočim na tuširanje (da budem čista za zajebavanje mene) Zasvrbi me usna. Počešem zubima. Onda zasvrbi oko, pa butina, pa leđa. Pogledam u ogledalo i vidim osobu u kvrgama. Zovem kožnu kliniku, taxi i Belku da otkažem sastanak radi akutnog napada alergije i odem na kliniku. Tamo se skinem do gole kože - nigde ništa! - Gde je bilo? - pita lekarka sumnjičavo. - Svuda! - kažem al ona - Hm!. Shvatim da imam alergiju na čiku upravnika i zajebem taj posao. Jedina simpatična uspomena iz svih tih mučnih pregovora bio je Ciga Milenković. Koji bi me posle sastanaka pitao: Mala oćeš ti da režiraš Dom Bernarde Albe? Daj mi, bre da igram Pepe Romana, vidi kakav sam! - Pepe Romano je (za one koji se ne sećaju) lik o kome se samo priča, a u koga su zaljubljene svih 7 Bernardinih kćeri. Ipak sam diplomirala sa Kaligulom. Ex Bucu sam srela posle x godina u Jagodini, kad su me dovezli po nagradu i isporučili me na ručak za sto kod žirija (ne za moju nagradu). Žiri je pio i plakao što su Ćurana dali jednoj glumici umesto drugoj, mlađoj i boljoj, koja ju je nadigrala u epizodi... Buca mi je napisao neku pesmicu tipa "Ko te diro, Ojdaniću Miro?" a ja njemu: " Ko te bre gleda, pijani deda!" Naravno da mu nisam rekla, još sam bila fino vaspitana.