|
PRED SVRŠENIM STOMAKOM
Vedrana Rudan Sigurno je velika radost i zadovoljstvo pisca kad pronađe ovako odličnu formu za svoj roman. Forma je, naravno, kauzalno vezana sa suštinom, a suština je to da donekle pazimo samo na ono što govorimo deci direktno, ali skoro niko ne pazi šta lupeta pred decom, ako odrasli ćaskaju, a pogotovo kad se svađaju, pa zaborave da su i deca tu. Onda se čudimo kad ispadnu, kakvi ispadnu. Mada svi znamo da su klinci kao spužve i da posebno upijaju baš ono što ne govorimo njima, nego čuju usput. Ipak se ponašamo kao da su idioti. Na sličan način i matori ljudi čuju sve što ne treba, ali kad im nešto kažete direktno, pet puta će pitati „Molim? Šta kažeš?“ E, stvarno! Pa se i prema njima ponašamo kao prema idiotima. U stvari najteži i najgori su baš tzv „ljudi u najboljim godinama“. Jedini koji su gori od njih su matorci koji se još uvek prave i ponašaju kao da su i dalje najboljim godinama. A šta su to najbolje godine? One u kojima si jači od dece i od staraca... Međutim, deca čuju i ono što možda ne shvataju ali to ne znači da im neće ostaviti posledice. Vedranina priča teče tako kako je čuje unučica. Baka tj nona priča dugačak porno san u kome odbegli muž jebe svud po kući u svim pozama, razne mlade fukse. U pauzama porno košmara sa ex-mužem u glavnoj roli, nona na trenutak primeti živu unuku i kaže „Puši, Amaruši!“ jer je dete balavo, pošto moderni Eu lekari ne prepisuju deci antibiotike. Onako kao što su nas kljukali! Dete čak opominje nonu da ima UŠI, što je u hrvatskom zgodna igra reči, pošto mala zapravo ima vaške što se na hrvatskom kaže uši, isto kao organ za slušanje. Babi, utonuloj u svoj bračni bol, treba dosta dugo da shvati o čemu dete priča, tj o neprijatnim životinjicama-krvopijama nabavljenim u vrtiću. Isto kao i u Sr! Teta Seka kuha juhicu od telčića (to je valjda teleća? džabe su me rodili u Hr!) cuga Gorki list, pa pivo i povremeno takođe kaže “Puši, Amaruši! Bravo!“ Puši, znači duvaj, to ste valjda shvatili, ne nude one detetu travu. U Srbiji kažu duvaj. Super je što su nas razbucali sad ga oni puše, a mi ga duvamo! Pokušala sam da pročitam pismo koje je Rudanova napisala novoj hrvatskoj premijerki, na čakavskom! Nisam razumela. Ništa! Pitam se: kako to da su taj premijerkin i ovaj Rudankin jezik koji razumem, isti jezik hrvatski, a Vedranin i moj jezik koji bi ona takođe razumela nisu isti jezik!?Da li samo zato da bi gospoja koja prevodi sa srpskog na hrvatski za 10-15 eu po strani, imala naj-salonsku gajbu usred Beograda? Sg ke ti gu nabiim! Ovo je takođe srpski, ali južni...Nema prevodioca kao ni za čakavski. Ergo, prevodi se samo ono što razumemo!Da bismo se što teže razumeli?! Mamica Iva je dete dovela ujutro a odvešće ga uveče i nežno će joj uvek „napraviti grligrli“. Tata će je primiti u krevet sa svim igračkama, a ponekad će neko primetiti i da se dete usralo. To je dakle curica od možda 3 godine. Ne nosi više pelene, ali nije naviknuta na nošu. Ili namerno kenja u gaće da bi obratili pažnju na nju? Sećam se da sam ja vadila rasklimane mlečne zubiće kad me rano oteraju u mrak na spavanjac, samo da bi me pustili da još malo blejim na svetlu, sa odraslima. Zašto Amaruši ne bi srala u gaće da bi je primetili? Jedna moja sestričina je običavala da raširi noge i popiški se, stojećki, posred tepiha, pred gostima, samo zato što se njima poklanja veća pažnja, a kad ni to ne bi upalilo, izvrnula bi u pišaćku i svoje parče torte. Uprkos tome jednom su ostavili nas tri tetke da pričuvamo skota pola sata i ona je uspela pasti i razbiti glavu o stočić sa koga smo pile kafu. Tako smo je dobro čuvale! Danas je prilično stroga, samohrana majka!„Starija prvorotka“. Forma romana je, dakle savršena, dok je tema, prilično banalna. Ukratko: Babu od 61 godine ostavio je deceniju mlađi mužić, zbog mlađeg komada koju je navodno napumpao. Baba je najpoznatija hrvatska književnica, Nina Perić, koja piše bestselere, ali i čiča je uspešan zubar koji fino zarađuje. Živeli su u kući Nininih pokojnih roditelja od 150 kvadrata, kad je zubar otišao ljubavnici-trudnici. Ko peca muža na stomak, danas, kad se na stomak može upecati samo sterilni deda!? Nadležna kurva, tj. Tanja, otimačica mužića je takođe zubarka od 35. Zubar je i korektno zamenio bakutu od 61, komadom od 35. Neki bi menjali 61 za dva komada od po 30, ali ljubav je daleko od matematike... Nina pada u depresiju, a čuva je prijateljica Seka, nesrećnica i alkos. Ako se pitate na čemu bi se zasnivalo ovo nelogično prijateljstvo uspešne književnice i prosečne debele luzerice - zasniva se na eksploataciji luzerke. Kao i uvek, baš u svemu - bogati eksploatišu sirotinju. Ne samo materijalno bogati, nego i bogati životom, doživljajima, talentima, karijerom, svi oni eksploatišu sirotinju. Jebi se sirotinjo, ko ti je kriv što se daš i što ti je čast kuvati teleću supicu depresivnoj bestseler-mejkerki, slušati njeno slinavljenje i porno-snove, i brisati balavi nosić i ukakanu guzu njene zapuštene unuke!Bojim se da se na ovoj sirotinjskoj iluziji da će slušajući o životu uspešnih ili barem poznatih i oni osetiti nešto od života, bojim se da se na tome zasniva bolesna ljudska potreba za obožavanjem, koja je pogibeljna i za obožavaoce i za obožavane. Srećom, teta Seka nije obožavateljka ona je prijateljica, ma šta to značilo u ovom kontekstu. Književnicina kćerka Iva je obrazovana luzerka koja radi u nekom hostelu kao...nešto, a udata je za sličnog luzera, inače inženjera koji lepi pločice ili čuva bordel, gde ga retko plaćaju. Ona još podučava „malu“ nekog bogatuna, tajkuna. Imaju curicu, to je Amaruši, koju dovode noni na čuvanje jer curica kašlje i slini, a roditelji vise na zidu vrtića pošto nisu platili detetov boravak. Mama i tata se uveče svađaju oko odlaska iz beznadežne Hrvatske, ona hoće u Australiju on bi u Kanadu, pa će do kraja romana on otići do Avganistana a ona u Srbiju. Pre toga će je muž oterati na abortus... Ako bolje ne može, gore može uvek! Nona živi u 150 kvadrata, i brine zaa ćerkinu sudbinu, ali joj ne pada na pamet da joj da bar 75 kvadrata nego pušta da se zlopati u iznajmljenih 35. Nona ima ego kao neboder, kako je pretačno okarakteriše zubarka, otimačica muža. Vedrana Rudan je perfektno razumela činjenicu da tzv ženska literatura sme i može imati uspeha samo ako se vrti oko kurca. Takvu literaturu zovem falocentričkom gde ubrajam i Isidoru Bjelicu, Eriku Jong, Mir Jam i Zagorku i Lj. Habjanović Đ. kao i M. Bobić M., mada se kod njih dotični organ uglavnom ne pominje, ali se radnja uvek vrti oko muškarca a on se vrti oko organčine. Ova vrsta literature služi kao krunski dokaz da je kurac najvažniji na svetu, ne samo muškima nego i ženama, što nema veze sa istinom ali muškićima vrlo jako prija. Zato podržavaju ovu književnost. To što u realnosti isti retko više funkcioniše nije bitno, moramo jačem spolu (polu) ostaviti iluziju da je jači i da se sve vrti oko njih. Badava si goreo moj Đordano Bruno, ne vrti se zemlja oko sunca, nego oko kurca! Ne kažem da je ovo generalno loša literatura, samo kažem o čemu se radi. Možete se ne složiti, boli me kurac. Vaš! Kao što rekoh, forma perfektna, čitav roman se sastoji samo od dijaloga, nema opisa, ne zalazi sunce, ne pada kiša, nema pogleda čeličnoplavih očiju, a ipak je nekako melodramatično, na neki novi način, doduše... Nona po vazdan priča samo o kurcu, što je malo neprimereno za babu naše dobi pa ne deluje baš uverljivo. No to je legitimno porno-začin dopušten u savremenoj književnosti. K'o što svašta progutamo u dobro spremljenom kolaču, tako i u dobro skrojenom romanu progutamo svašta. Mnogo je, začudo, teže progutati priče o staračkim usranim pelenama koje su skroz uverljive. I vrlo realno u svetu gde starce teraju da žive kad već više ne mogu ni da dišu, samo da bi neko na njima zarađivao. Proizvođači lekova i staračkih pelena? A da umremo pre nego se useremo? Teta Seka Ninina prijateljica je istinski tragična ličnost. Izgubila je jedinca sina, narkomana, inače raskošan plod neke kratke i jadne veze... ali nije tema za roman! Nju svi smatraju alkoholičarkom jer popije par Gorkih listova i piva. Par ili više, zar je to bitno za ženu čiji je život prošao u bolu i poniženju? Ona će, uostalom, takva nikakva, debela, i „pijana“ ipak raspetljati smrdljivi zaplet između para zubara koji čekaju plod svoje tajne ljubavi. Nazvaće nonića (to je Amarušicin nono tj muž njene babe) i reći će mu, gorku istinu, da je on totalno neplodan te shodno tome plod u utrobi mlađahne starije prvorotke nije njegovog kurca delo. Ovo zubar, uprkos svojoj svekolikoj toleranciji i ljubavi prema, deci - neće moći da svari i vratiće se ženi, tj. babi, u njenih 150 kvadrata... Mada će mu ljubavnica vrlo razložno i tačno, kao da mu vadi upaljen zub, objasniti da za 10 godina nije uspela s njim zatrudniti, da ga ona voli, ali on nije hteo da se razvede, pa je ona angažovala prijatelja-jebača da je oplodi i pomogne joj da dovede čiču pred svršen stomak. Čiči naravno nije dovoljno što ga žena, koja ga čeka punu deceniju, dok on javno igra sretnog muža slavne književnice, što ga ona dakle mnogo voli, i to samo njega, nego ga najviše zanima da li je ona svršavala pod kvalitetnim jajima prijatelja-oploditelja. Toliko o toleranciji, ljubavi i ravnopravnosti. Zanimljivo da je najbolje i najženskije replike Rudanica napisala kurvi-zubarki, koju će čitaoci doživeti kao ženu koja joj je otela muža. To smatram vrlo galantnim i pravom ženskom solidarnošću (koja je inače prilično retka). Predrasudu da se žena mora uvek zaljubiti da bi se kresala uzgajaju uvek isključivo muškarci u glibu svoje sujete i lepo je od V. Rudan što raskrinkava tu loše iskonstruisanu floskulu. Koja je sasvim u nivou onih tvrdnji da žene vole ušima, te da muškarac ne mora biti lep (ali je lepše kad je lep!) da ne mora biti visok, ako može da se popne na novčanik i da žene uzbuđuje muški znoj. Vrlo, uzbudljivo im se povraća od smrada! Oh, Yes! Cela papazjanija odnosi se uvek, naravno, samo na tzv. obične žene. Katarina Velika je još predavno imala buljuke mladih i lepih ljubavnika. Okupanih i namirisanih. Plemići su se otimali za veliku čast da zadovolje babu. Ali Katarina je jedna jedina, a ćelavih mlitavih kvazi muškaraca je puno i svuda Nedavno je mali matori krivonogi, gologlavi ganci iz mog Tv-a pričao o ženskoj lepoti kakvu on priznaje ili ne! Samo zato što je neki pevaljko pa mu se može i da „misli“ i da priča sa ekrana. Aman, zaman! Dokle! Ipak su se, najzad i u našoj, kao u svetskoj javnosti pojavile priče o (isključivo slavnim i moćnim), ženama koje imaju mlađe muževe ili muškarce, čak i po 30 godina. Ali je i dalje upadljivo to, da sve one još uvek bolje izgledaju od te svoje muške piletine. Šta im bre vredi što su mladi kad su ružni!? Da li ste ikada videli nekog čiču da izgleda bolje od piletine koju šeta po planeti? Niste! Bićemo ravnopravne npr kad se Džordž Kluni zaljubi u duplo mlađu i ružniju curu od sebe. Npr. neki proćelavu trbušastu i zrikavu pivopiju od 25... Zanimljivo je da Vedrana Rudan piše roman kao autobiografiju, što je već ranije radila. Ne što piše u prvom licu, nego koristi neke podatke iz svog života koji su opštepoznati poblici iz žute štampe. Svi pisci koriste neke svoje ili tuđe doživljaje, ali Vedrana koketuje sa svojim životom na sličan način kao što neke javne ličnosti, kad im opadne rejting, kao slučajno puste svoj kućni pornić da se malo vrate na naslovne strane prljave žute štampe. Pa da posle jedu škampe... To je moderan postupak savremenog porno sveta. Jeste intrigantan. Uspeva, a uspeh je danas najvažniji. Sujeti kao neboder. Čak je i negativna mišljenja o svojoj literaturi (banalno, slinavo, prosto vulgarno, ponavlja se i sl) stavila u usta svojoj najboljoj prijateljici „teti Seki“ ili glupavoj tv voditeljici, i stvorila sebi priliku da na njih odgovori. Na tvrdnju “Vi pišete o sebi!“ pisica odgovara: „Ne, ja pišem o vama!“ Istovremeno upozorava svoju okolinu šta im se može desiti ako je razljute: Završićeš ti meni u romanu! Mislim da ću sledeći put morati da je naljutim, pa da se malo ovekovečim u njenom romanu...
|
