U trećem gimbe, Blanka se zacopala u jedinog Mongola što se pojavio u Osijeku. Kaže, udaće se za njega, ali samo ako je on i tamo u Ulan Batoru lep, neće za škarta.

On veli: - Lep jesam, ali sam ja tamo mator, već mi je 20... Bacio je u dilemu i vratio se u Bosnu da studira. Ne sećam se šta je studirao.

Usred zime doseti se Blanka da mu je rođendan i hoće u Sarajevo. Autostopom. Naravno da ne nađe drugu budalu da je tamo prati, osim mene! Još smo dobro i putovale, ja kraj direktora, ona kraj šofera u nekom službenom merdži.

Odvezli bi nas do studentskog doma na Bjelavama, samo da na početku strme ulice nisu bile stepenice, koje je Gadžav zaboravio da nacrta. Tako se u čizmama do kolena, na štiklama do ramena, u maksi kaputima, sa damskim tašnama i vrećana za spavanje, nađosmo na zaleđenim kockama tobogan-sokaka uz koji treba da se popnemo! Bosanci koji silaze, glasno nam se smeju, a ja im u sebi psujem metropolu!

Kad smo se već skoro popele, doseti se Blanka da mu nije ništa kupila za rođiš. Nigde radnje, uđemo u kafanu. Tek kad je nastao tajac primetimo da je puna sve samih efendija. Ni kelnerice nema! Sve muškarci, i svi ćute kao na dnu bunara.

Mi se napravimo blesave, što nam nije bilo teško, Blanka šankeru kaže:

- Imaš votku?
- Imam. Kolko ćete?
- Flašu! ... Neotvorenu. I zamotaj mi ako imaš ušta.
- Imam samo novine...
- Super su novine! Samo brže...-  uključim se ja dok me onaj tajac spopada sa svih strana. Ona plati, a pre nego što izađosmo još glasno i razgovetno, da je svi čuju kaže meni: - Jel vidiš sad da nije istina da muslimani ne piju alkohol!? -

Izađosmo! Uh! Posle su nam Mongoli, a bilo ih je petorica što su došli da studiraju u Jugoslaviji, rekli da ni oni, ni mnoge Sarajlije ne smiju da uđu u tu kafanu, koju mi baš potrefismo... Tako je moja Blanka shvatila da, kad Sarajevo uopšte ne liči na Osijek gde su žene s muškarcima i u kafanama ravnopravne, onda se može očekivati, da mu Ulan Bator uopšte ne liči. Možda tamo čak nema kafana? I odustade od Mongolije. Uostalom, možda je taj Gadžav Dadal ipak neki škart? Što nam nije nacrtao stepenice na početku tobogan-sokaka?! Ne bismo ni dolazile. Mi smo Slavonke, Panonke. Ravničarke.