Prvih 14 godina sam bila samostalni dramski umetnik i bilo je ok. Od 4 predstave godišnje moglo se lepo živeti, honorari su plaćani, nećete verovati, uredno i sa doprinosima. Revizija statusa u SDUS-u svake dve godine, pa ako si dosta i dobro radio grad BG ti plaća osiguranje. Ukratko: Deco, lažu vam da socijalizam nije valjao! Da se to malo ljulja shvatila sam jednom kad sedoh u taksi i ogrebah se za cigaru, jer je imao neke koje ja nisam našla na kiosku, pa ga pitam: - Ljulja se tržiše, kao da će biti rata, šta mislite? - Ko zna, al ja sam šestoricu begenisa!- kaže on. Još mi neko ispriča da je sreo glumca E.P. u Skopju u kafani. On i žena večeraju, dete im spava u kenguru na stolici. Vidim ja, il da se zapošljavam il da mi dete spava u kafani, pa rešim to prvo. Konkurišem u Osijeku za dišu Dječijeg kazališta, mali grad je bolji za malo dete, mislim. Ne prime me jer sam imala previše škole. I to pogrešne. Beogradske. Prime glumca koji je tek posle u domovinskom ratu diplomirao, rano u svojoj 45-oj godini, na nekoj dragovoljnoj školi. I to je ispalo dobro! Uhvatio bi me usrani rat sa malim detetom. Onda se javim u Buhu na konkurs za Operativnog dišu i u RTS za reditelja zabavnog programa na tv. Prime me u Buhu a u TV nekog mlađeg kolegu. Ok. U Buhi probni rad mesec dana. Dečije pozorište u decembru je ludnica. Predstave 5 puta dnevno, i još 5 puta neka gostujuća po gradskim vukojebinama s kojom idem i ja... na isprobavanje mene. Taman to prođe i oće da me prime, kad stigne pismo iz RTS. Izvesna Tanja Fero, rediteljka koja je tamo radila već godinama honorarno, oborila je konkurs i sad zovu mene, pošto imam najviše bodova. Ajd sad odluči, kad te prime na dva mesta a ti zapravo želiš nešto treće. Režija zabavnog programa, to nije neka režija, mislim ja i odučim se za Buhu, mada ni tamo operativni diša ne režira jbg. A ta Tanja Fero već mi je jednom pretumbala život. Na FDU sam položila prijemni ali je Mita odbio da primi žensko, zbog navodnog lošeg iskustva sa tom Tanjom, te on kao šef klase odabere 5 mužjaka a mene neće. I to ispalo dobro, da sam bila na njegovoj klasi ziher bi neko od nas završio u ludari, verovatnije ja kao i par momaka sa te klase. A jedan je umro čekajući da Mita umre, pa da diplomira. Mita je živ. Belka mi je odmah rekao: - Dođite opet dogodine, ja ću da vas primim! - I tako bude. Nekad, pogotovo odkad nam se zemlja raspala i živimo na petoparcu, činilo mi se da poznajem sve ljude u zemlji, samo eto, tu Tanju Fero nisam nikad srela... Ko zna zašto?