1991. bila sam sa detetom u bioskopu Slavica na Karaburmi. Gledale smo Diznijevu Pepeljugu, koja sa pravom beše hit. Slavica je, posle, sa ostalim bioskopima budzašto prodata britanskom biznismenu srpskog porekla, koji je kasnije tvrdio da su sve sale propale, jer su Srbi lenji! Kusta je pak rekao da je to bio projekat uništenja domaćih bioskopa, za račun američke filmske industrije, i da je Bela mačka, crni mačor imao više gledalaca nego Titanik. Verujem Kusurici. Neki dan smo, posle 27 godina, nas dve opet bile u bioskopu na Karaburmi. Ovaj put smo u sinepleksu Big-a gledale ruski blokbaster Legenda o Kolovratu. Lep je bioskop, ima 6 sala, mi dopadosmo u jednu za buduće gluvaće (ton od milion decibela, ubija!). Postoje konopci koji publiku usmeravaju ka blagajnama. Kao ovce, što i jesmo.  Uz karte prodaju grickalice i pića. Kokice u čašama veličine korpe za otpatke, što i jesu. Kokakole od pola litra. Vodu ne smeš da doneseš. Moraš da kupiš za 120 din mada je u samiški 35. Biznis. Ne volim blokbastere i teško bih našla šta bih tu gledala, al pošto je ruski, hajde da vidimo kako su savladali holivudski žanr i da čujem malo drugi jezik, već mi se i rođeno dete obraća na engleskom, a ja ga zaboravila tokom milosrdnog bombardovanja. Savladali su žanr. Skupo, bahato, gomile statista, sve po receptu. Naravno, ne bi se moglo porediti sa Rubljovom, koji se takođe događa tokom najezde Mongola…Valjda što je Rubljov bio umetnički film, a ovo je ipak žanr?

Ali! Nesrećnim slučajem desilo mi se da sam juče kod kuće gledala Aleksandra Velikog. Ne bih sigurno ali pošto sam morala da biram između Aleksandra visokog, koji se obraćao naciji, i ovog velikog, rekoh bolje Velikog, on je barem mrtav. I valjda je bar malo bolji glumac, bar malo manje da šmira. Ne! Isto je loš glumac i šmira da te zaboli stomak. Ovaj Aleksandar Veliki je neka vrsta američkih Nemanjića. Takav je to kvalitet. Scenografija i kostimi su obilje kiča, ali konji su lepi. Bukefal je lepši od Aleksandra, bar nije kičasto našminkan. Baš mi se namestilo poređenje američkog i ruskog spektakla. Osim pomenutog kiča, koji je estetika iste takve etike, ideja američkog filma je da je ne samo OK, nego je čak časno i slavno ubijati nepoznate ljude, u njihovoj zemlji, samo zbog pljačke, vlasti i otimačine. I još ih smatrati divljacima. Za njih su izgleda svi drugi Indijanci. Zatim, ovo je direktna, otvorena glorifikacija pederastije i to iz usta Aristotela, koji uči malog Alexa da je ljubav među muškarcima čistija i plemenitija od veze sa ženama, koje služe samo za rađanje dece (do konstruisanja inkubatora!?). Ne znam za američku publiku, ali mi smo čitali i Platona i Aristotela. Kod potonjeg se nije pominjala ta ljubav a kod Platona je pisalo da se muškarci moraju držati zajedno, da im žene ne bi preuzele vlast, kad oni odu u rat. Po njemu se takva ljubav, učili su nas, zove platonska jer nema seksa. Ovde se pak, radi baš o seksu. Aleksandar, osim svog ljubavnika iz detinjstva, preuzima i dečka od Persijskog kralja. Aristotel ih je učio kako Persijanci čak kastriraju dečake zbog svog zadovoljstva. Zašto ih kastriraju? Da ne zatrudne? U dupetu? Da li je u našim knjigama ovo bilo cenzurisano? Studirala sam Filozofiju neko vreme a antičku sam učila detaljno i položila. Znam da to nije pisalo! Ili su Ameri dopisali? Šta je u pitanju? I nemam ništa protiv pedera, nisam više ni žensko da bih mazala ratničke boje, mene ovde zanima samo brutalan odnos prema ženama. Filip otac Aleksandrov siluje Olimpijadu, njegovu majku, a i Aca siluje svoju ženu, obojica sa tekstom “Pokori se!” Žene, se u filmu smatraju glupima, niževrednima, opasnima, podlima, podmuklima, zlima a služe isključivo za rađanje sinova. Promoviše se osvajački pljačkaški rat, na tuđim teritorijama koji, gle etike!, donosi slavu i čast!!! Da li to Amerika promoviše svoje ponašanje u današnjem svetu? Nasuprot tome, ruski film govori o odbrambenom ratu, Rjazanaca, Rusa, protiv nadirućih hordi Mongola, koje pljačkaju, pale i ubijaju sve pred sobom. U Rusiji. Ovde se radi o plemenitoj ideji žrtvovanja za decu, koja na jednim sankama, sa jedrima treba da pobegnu niz zaleđenu reku. A štiteći bežanje te dece, izginu svi preostali ratnici, na čelu sa Kolovratom. Na samom kraju, usred tragične situacije, kada će svi izginuti, dok gledaju kako nadiru Mongoli, jedan pita: -Koji je danas dan? - Petak! - kaže mu drugi. - Joj, ne mogu da umrem u petak. - vajka se prvi. - Onda je subota! - kaže mu saborac... počinje kraj.U skladu sa takvom etikom je i estetika filma Legenda o Kolovratu. Čista, zdrava, bajkovita, mitska, ali bez prljavih i ružnih scena silovanja bez previše krvavih kadrova sa glavama koje lete, krvlju koja lipti, pokidanim udovima iskopanim očima i ostalim “slikovitostima” američkih filmova.  Jedina im je sličnost što i Mongolski kan sa svojim savetnikom i svitom deluje kao gej, ali to ovde nije uopšte vulgarno. S obzirom da je poznato da je i među japanskim ratnicima, samurajuma, istopolna seksualna orjentacija bila lepo prihvaćena, da li bismo mogli zaključiti da su osvajački ratovi zapravo gej izmišljotina?

          Sutradan je ruski film dobio ocenu 6 i premešten je u manju salu. Da li što je ruski ili što gledaoci blokbastera vole američki krvavo? Ne znam.