- Što ja volim da idem na Adu.
- Zašto, kad nećeš da plivaš?
- Pa ne mogu da kvasim kosu od metra, ali tamo ljudi misle da sam ja jako dobra osoba...
Kako znaš?
- Pa rečeno mi je.
- Ko ti je rekao?
- Ne mogu da ti kažem, obećala sam da ću čuvati tajnu...
- A šta ti je tačno rečeno?
- Pa... rečeno mi je da je jako lepo od mene što sam dovela baku na plivanje.
- Ko ti je to rekao?
- Ne smem da ti kažem, obećala sam. Strašno se uplašilo kad sam rekla da si mi mama. Kaže: Sreća što me nije čula, kuku meni! A ja kažem 'danas je vaš srećan dan!'
- A zašto govoriš u srednjem rodu, jel' to neki derpe u pitanju?!
- Ne želim da pogodiš, pa da ono nagrabusi...
- Ono - žgoljava kelnerica?
- Nije!
- Ono - ćelavi kelner, što je „zaboravio“ da ti vrati stotku?
- Ma jok! Taj ne sme da me pogleda a kamoli da mi se obrati, mada mi je posle vratio moju stoju.
- 'Ajde, reci mi ko je, neću mu ništa.
- Ne mogu da pogazim datu reč, onda ne bih bila dobra osoba.
- Zapravo, matematički i samo u pukoj teoriji ja bih mogla da budem baba dvadesettrogodišnjoj devojci. I to ne ni uopšte tesno. Pod uslovom da sam npr rodila sa dvaes'pet, pa da si ti rodila sa dvaes'ipet, ali ja sam rodila u tries'petoj, a ti još nisi rodila... dakle!
- Dakle, nema razloga da pričamo o brojkama...
- Do zabune uopšte nije došlo zbog toga kako ja izgledam, nego zbog toga kako ti izgledaš.
- Tačno! Ti uopšte ne izgledaš kao baba, samo ja izgledam kao unuka.
- I u pravu je ONO, ti si stvarno dobra osoba!