Sergej Dovlatov
FILIJALA, roman
sa ruskog preveo Dušan Patić
izdavač: LOM, Beograd, 2017.
tiraž: 300
 

Jevrejski radio zauzima čitav sprat čuvenog solitera na Menhetnu u 49-oj ulici. To je samo filijala velike radio mreže kojom se upravlja iz Kelna i Frankfurta, a koja je namenjena isključivo medijskom ratu protiv SSSR-a. Medijski rat, za potrebe američkih krupnih kapitalista, odavde vode Jevreji trećeg talasa, koji su došli krajem sedamdeseth godina prošloga veka iz SSSR-a.

Rat se, naravno vodi i iz Holivuda, u filmovima, iz tv stanica, kako u vestima, tako i u serijama. Uvek sam se pitala: zašto u USA filmovima i serijama ima toliko antiruskih tema, ili bar detalja, ili barem neka ruska budala, dok u ruskima nisam viđala sličnu anti američki kampanju. I oni su naravno vodili takvu kampanju, ali uglavnom unutar SSSR-a samo na ideološkom planu. Najzad sam shvatila: američki krupni kapitalisti ulažu mnogo u medijske ratove jer to shvataju - kao investiciju. Kad pobede, „zarade“ mnogo više.

Ako je istina ovo što danas šapatom pričaju, da je krupni (čak i Jevrejski!?) kapital pomogao još Hitlera da dođe na vlast. Jer su računali da će on i nemački fašisti srušiti komuniste u SSSR-u i tako osloboditi pola Evrope i pola Azije za veliku kapitalističku pljačku... onda je meni ovo što su Jevreji ponovo radili za krupne kapitaliste protiv Sovjeta - užasno gorka ironija! Ali sa današnje tačke gledišta, oni su zapravo „uspeli“ u tome. Ne mislim samo na Jevrejski radio, koji je pri tom neka „medijska pešadija“ nego na sveukupan medijski rat koji su Ameri vodili protiv SSSR-a, šatro zbog „ljudskih prava i drmokratije“. Uspeli su da rasture SSSR starom rimskom taktikom „zavadi pa vladaj“. Divide et impera! Otcepili su im mnoge republike (tj kolonije) sa muslimanskim stanovništvom i sa naftom. Sa germanskim stanovništvom na Baltiku. Zakuvali nekoliko ratova od kojih ukrajinski još uvek tinj., Trenutno rasturaju Belorusiju, zbog diktatora Lukašenka i uporno medijski ratuju protiv Rusije, zbog diktatora Putina, koji im je, bar za sada, smrsio konce...  

Krajem sedamdesetih i početkom osamdeserih godina prošlog veka Dovlatov, mada politički neopredeljen, honorarno radi u toj njujorškoj filijali kao novinar i voditelj. Ima svoju emisiju. Do posla putuje metroom čitav sat od 108-me ulice gde živi u malom jevrejskom getu, u kome se govori  ruski.

Zahvalna sam mu što je napisao kako mu je metro užasan i ponižavajući, jer sam ja apsolutno protiv izgradnje metroa u Beogradu! Cilj metroa je da sirotinju satera pod zemlju, da bi bogatiji slobodno besneli ulicama u svojim debelim džipovima, i gazili decu po pešačkim prelazima!

Urednik ga šalje 6 000 km na zapad u Los Anđeles na neki Simpozijum o budućnosti Rusije! Odnosno šta će oni od Rusije da naprave kad je osvoje za pohlepne kapitaliste. Kao i naši, i ovi taj neokolonijalistički postupak rasturanja i otimačine nazivaju ah! oh! demokratizacijom.

Kad preleti kontinent, Dovlatov tamo nađe buljuk budala od pesnika, religioznih propagandista, prozaista, lingvista, novinara, slavista, politikologa i ostaloga. Ima poneki zanimljiv lik kao što je pisac romana Pobeda, objavljenog u SSSR-u 1946. a da u njemu ni jednom nije spomenut Staljin. Zbog čega je Staljin nagradio pisca ordenom! Pa ga je posle Hruščov izbacio iz partije a Brežnjev hteo da ga otera put Sibira. Pa onda neki pesnik koji je toliko stidljiv i preosetljiv da vređa sve oko sebe i svi mu to tolerišu jer je zaboga toliko preosetljiv i stidljiv. Uprkos Sergejevoj duhovitosti i ironiji koja ide do sarkazma, ovaj inicijalni tok radnje i okvir romana je zapravo dosadnjikav i prazan. Taman toliko koliko su dosadni i prazni ratnici medijskog rata. Pogotovo prašinari pešadinci.

Neuporedivo su uzbudljivija druga dva toka, koji se tiču Dovlatova lično, jer će u LA ponovo sresti svoju prvu (a izgleda i najveću) ljubav izvesnu Tasju. Koja će mu banuti u Hiltonsku sobu u neverovatnoj žutoj odeći. Ona je doletela na simpozijum zbog nekog pisca ili sl. u koga je zaljubljena, a ovde je saznala da se taj nedavno oženio, pa je očajna uskočila kod Dovlatova da se isplače i ilegališe u hotelu. Uz to je još i trudna sa nekim trećim likom. Te će se zbog svega toga zalepiti Serjoži kao krpelj crpeći mu snagu i naravno lovu. Treći tok je njegovo sećanje na prvu brucošku ljubav u Lenjingradu, tj sećanje na tadašnju mladu Tasju i na to kako ga je zavela i „upropastila mu život“. On misli da je zbog nje izbačen sa fakulteta, mada ni pre nje nije išao na predavanja. Veruje da ga je ona izludela jer ga je varala, a zapravo je on bio strašno, patološki ljubomoran, što ga je naravno izmučilo i uništilo. A bio bi takav i da ga nije varala. Bolji i strašniji opis ljubomore sa stanovišta lika koji ni posle 20 godina ne shvata da je bio bolestan - nisam nikad pročitala. Niti ću. I sebi i njoj on govori da mu je upropastila život, ali ne shvata zašto se onda on prema njoj nekako oseća kriv? Zato što ju je mučio? To mu uopšte ne pada na pamet, premda je to mučenje savršeno opisao. A najstrašnije je što bi sada, kada ima ženu i decu, pošao za Tasjom kao bolestan pas, samo da je ona htela da mrdne repićem. Već sam primetila da su skoro sve žene (osim mame) u njegovim knjigama nerazumne, neshvatljive i fatalne, ali Tasja je najfatalnija od svih.

Mnogi ovde prisutni likovi često pominju navodni sovjetski antisemitizam. Oni  su mahom iseljenici iz SSSR-a, koji sebe zovu emigrantima (a to nije isto, iseljenik je otišao legalno, a emigrant je pobegao ilegalno). Sa druge strane neki Rusi navodno tvrde da su Jevreji srušili carsku Rusiju i izveli celu revoluciju 1917. Slično se pričalo i za vreme pijanog Jeljcina, da namerno rastura SSSR i da su mu pola vlade bili Jevreji, ali ja ni tada nisam poverovala. U svakom slučaju, na kraju simpozijuma ovi smešni pijani paraziti će da naprave farsične izbore za „novu vladu oslobođene“ Rusije. Jer su baš ovi emigranti filijala te nove Rusije. Bez obzira na to što među njima ima jedva 3% Rusa. Kao i svi realni izbori na svetu i ova farsična scena je dosadna. Da li zbog teme ili Sergeja, ili zbog prevodioca, nisam otkrila. Jedino je zanimljivo što će na kraju izabrati njegovu Tasju za vođu nove ruske opozicije, pa ćemo tako najzad saznati njeno puno ime Anastasija Meleško.

Kad se već spakuje za povratak u Njujork, Tasja će još banuti da se isplače i da mu uzme nešto para, a posle u foajeu proći će pored Sergeja sa nekim Turčinom, i ne primetivši ga...

„Donesem joj tri knjige, a ona tri puta čita jednu!“ zezala me moja jedinica. Istina je da sam mnoge Dovlatovljeve knjige čitala više puta ili u više prevoda. Zato što mnogo toga nisam razumela, a htela sam... ali mi nije uspevalo!