Sergej Dovlatov

STRANKINJA
sa ruskog prevela Radmila Mečanin
izdavač: STYLOS, Novi sad, 2003.
tiraž: 1000
 

Marusja Tatarova bila je sovjetska devojka iz dobre kuće. Jedinica roditelja koji su imali odlične karijere. Tatica je krupan direktor, a mamica malo sitniji. Za veliku karijeru u SSSR-u, tvrdi Dovlatov, morao si da budeš Rus, komunista, sposoban i da ne piješ, uvek obavezno, veli, sve četiri osobine, što su Mrusjini roditelji imali. Ovo naravno može da prođe kod američkih čitalaca i jevrejskih emigranata iz sva tri talasa. Kod nas koji znamo da je Staljin bio i pijandura i Gruzin, da je Trocki bio Jevrejin, Bžežinski verovatno Poljak, Hruščov Ukrajinac i pijanac… itd ta tvrdnja ne pali, ali je očigledno da su svi imali samo dve zajedničke osobine ili mane, bili su komunisti, i „sposobni” svako na svoj način. Marusjini su imali sve pa su im karijere i u najtežim vremenima bile odlične, doduše sasvim slučajno. Čak i bez njihove ambicije. Marusja je imala sve. Udala se mlada, za vršnjaka, lepog uspešnog, dobrog i pametnog generelskog sina, koji je bio toliko savršen da joj je ubrzo dosadio. Pa je počela da ga vara i da bezočno laže. Razvela se i započela seriju burnih avantura sa vršnjacima svoga tatice, koji su kaže Dovlatov, svi pobegi od nje. Zatim je ušla u građanski brak sa estradnom zvezdom, tj. “zvezdanom” Razudalovim, kome je rodila sina, ali je ubrzo otkrila da je Bronislav bezdušno vara, jer on kako su pričali njegovi prijatelji želi da kresne sve što ima dve noge i neko međunožje, pošto mu kao umetniku treba kreativni impuls. Pobesnela od ljubomore izmlatila je Maša muža notnim stalkom i vratila se roditeljima. Tamo se osećala kao u staračkom domu, pa je tako postala lak plen izvesnog Cehnovicera koji joj je ponudio fiktivni brak za izlazak iz SSSR-a. Iselenje je tada bilo u modi i dozvoljeno samo Jevrejima i njihovim bračnim drugovima. Nagovorio ju je, jer mu je trebalo da mu Musja pokrije troškove iselenja. Ona se dakle iselila zbog puke dosade i našla se u Njujorškom ruskom zaseoku u 108-oj ulici kao nacionalna manjina. Jer tu se pila votka (ok i druge tečnosti), jela ruska hrana, govorilo se ruski, imali su ruska zabavišta i prodavnice, ali su zajednicu činili uglavnom jevrejski emigranti iz SSSR-a među kojima je bilo jedva 3% Rusa. Oni su sebe smatrali delom ruske kulture, za razliku od Amerikanaca koji su bili potomci nemačkih Jevreja iz prvog i drugog talasa. Jako je zanimljivo to iseljavanje Jevreja, koje se uporno naziva emigracijom, mada je bilo legalno i dozvoljeno i mada su oni praktično mogli da biraju gde će, u USA u Izrael, Francusku itd... Cehnovicer je otišao u Izrael a Marusja se našla u Njujorku, kao nacionalna manjina u ruskoj koloniji u 108-oj ulici. Tu se nekako spanđala sa nekim Latinoamerikancem što je vrlo zabrinjavalo celu “rusku” zajednicu koja ljubav i brak smatra ozbiljnim. Ispalo je kao da je Rafa (tako je Marija skratila sva ona njegova mnogobrojna imena) mlati i da ona ima šljivu na licu, što je zabrinulo Dovlatova, kao njenog prijatelja, koji se uplašio što će morati da se bije sa ogromnim prgavim Špancem. Kad se Rafa vratio ispalo je da ima više uboja i šljiva nego Marusja, tj da je ona njega izmlatila, pa kad ju je pokušao smiriti seksom (a čime bi drugim jedan rasan latinos?) Marusja je čak pljunula na njegovog tigrića. Vrištala sam od smeha 5 minuta!

Ovo je beskrajno duhovita knjiga, karakteri i njihovi dijalozi su prosto sjajni, mesto radnje, to jest ruska kolonija ili zaselak u Njujorku su pitoreskni. Mislim da je pravo čudo ako Ameri još nisu snimili presmešnu lirsku komediju po ovoj knjižici koja je zapravo gotov filmski scenario. Samo da se raskadrira. I da se završi urnebesnom svadbom do koje dolazi posle gostovanja u Njujorku Bronislava Razumovskog kad se Rafa uplašio da će mu on odvesti Mašu zbog zajedničkog sina…

Zapravo Musja se zbilja pokajala što je došla u Ameriku, jer šta će joj sloboda, kad u Rusiji ima taticu?! Pokušala je da se vrati kući ali se ispostavilo da “to treba zaslužiti” a niko joj nije rekao kako tačno, pa se uplašila. Još kad je shvatila da Bronislav ne sme ni da se pozdravi sa sinom, nego moli Mašu da prošeta sa malim ispred hotela gde će on piti kafu… Strah je ključ svake neslobode!

Eto, to je razlika između Ruskih i npr. Jugoslovenskih emigranata. Znam više slučajeva mladih ljudi koji su se iz običnog besa, lakomosti ili legalnog avanturizma iselili po Kanadama ili Australijama, ali su se posle ipak lako i elegantno vratili kući, čak i na poslove koje su ovde napustili. Mi u SFRJ smo imali toleranciju i slobodu, dok se u SSSR-u iselenje, i kada je legalno i dozvoljeno smatralo izdajom.

          Marusja kao lik pripada čitavoj grupi šašavih ženskih likova koje muškarci, pogotovo Dovlatov, uopšte ne shvataju i ne uzimaju ozbiljno. Ako ne moraju. Skoro sve mlade žene u njegovim (kao i u mnogim ruskim) romanima su mušičave, lakomislene, prevrtljive i naravno lepe, jer da nisu ne bi im se praštalo.

Istina, naivke poput mene nikada ne treba da čitaju one reklamne tekstiće koji se baškare na zadnjim koricama knjiga, kao ni predgovore, a ni pogovore! Ukratko ništa što nije napisao pisac sam, lično! Ja sve to znam i obično ne čitam, ali sam negde nekako ipak pročitala da se Dovlatov u Njujorku drugi put oženio pa sam, očekivala, pošto je on navodno pisao samo autobiografske knjige, da će ovo biti priča o njegovoj drugoj ženi. Ko mi je kriv! Nisu lažovi nego ja koja sam ih čitala znajući da …enjaju.