Džulija Enders
KLJUČ TELA
SVE O POTCENJENOM ORGANU

(naslov originala DARM MIT CHARME)

izdavač: Laguna

Beograd, 2015.

sa nemačkog prevela Irena Lea Janković

Mlada Nemica, autorka knjige, rođena je 1990. Ima samo 29 godina, a već sa 25 je napisala čitku knjigu o ljudskim probavnim organima, koja je do sada prodata u preko milion primeraka. Mada je napisana vrlo razumljivo i veselo, šarmantno koliko je moguće s obzirom na temu, i bez puno latinskih izraza, ipak će vam trebati vremena da je pročitate. Meni je trebalo desetak dana. Tri puta više nego za romanče od 300 strana. Ipak je vredelo. Posebno je zanimljivo što ona piše o najnovijim istraživanjima i otkrićima i razvejava silne predrasude ili stara i pogrešna tumačenja. Dok su naši preci jeli oko 700 vrsta biljaka i korenja, mi jedemo jedva 17. Uprkos globalizmu, hrana je monotonija nego njihova, a na žalost često nije ni sa našeg područja, pa nemamo ni fermente za njeno varenje. Kaže dalje, da naša probava lako šećer pretvara u masne naslage ali samo masnoće koje unosimo hranom koristi za oblaganje nerava. Nervi se oblažu mastima kao što se žice oblažu izolatorom. Dakle, preciznije je reći da neko ima „masne nerve“ nego „čelične živce“.

Ispada da je naše salo samo zaliha energije, a ne možemo ga iskoristiti za oblaganje nerava, koje nam je neophodno. Iz čega proizilazi da je velika greška izbacivati masnoće iz ishrane kada držimo dijetu. Zapravo kaže da je uvek greška izbacivati cele grupe namirnica. Nisam znala da masnoća iz naših creva ide u limfne kanale a otud pravo u srce, dakle ne prolazi ostale organe za varenje kao druge čestice. Istim putem ide i dragoceno maslinovo ulje i jeftino ali štetno Mekdonaldsovo. Mnoge savremene boleštine kao gojaznost (koja u svetu raste rapidnom brzinom), šećerna bolest, visok holesterol itd.  zapravo su proizvod razvoja ove civilizacije. Proizvodi ih ljudska agresivna pohlepa za zaradom. Npr. salmonela je uvežena iz Afrike sa jeftinim žitaricama za ishranu pilića. Ona stanuje u crevima guštera, a njihov izmet dospeva u jeftine žitarice pa dolaze na evropske farme. U skladu sa svojim stilom pisanja Džulija će reći da „dok se afrički seljak već

sprema za novu žetvu, evropski pilići zobaju njegove šitarice sa gušterskim govancima“. Ona kao lekar ne mora znati da afrički seljak ne izvozi ništa, nego veliki zemljoposednici, kao što to uvozi krupni evropski kapital za potrebe prilično nehumanih farmi gde se uzgaja živina. Kod opisa kako se tranžiraju itd. izgubila sam volju za piletinom. Dakle i salmonela je među „plodovima globalnog razvoja“. Sa druge strane helikobakter, za koga se do pre pola veka smatralo da ne može opstati u oštroj i kiseloj sredini želuca i tankog creva, zapravo živi sa ljudima već više od 10 000 godina. Postoji evropski, azijski i afrički tip helikobaktera, a danas se već koristi i kao dokaz pri proučavanju naseljavanja Polinezije npr.

U našim probavnim organima ima isto toliko nerava kao u mozgu, samo što su to vegetativni nervi, drugačije su građe od moždanih, a imaju i drugačiju funkciju. Ali i na njih utiču osećanja i stresovi. Istraživanja su pokazala da ako u crevima imamo jedan iritantan balončić na njega reaguje jako velika površina u mozgu. Možda zato ima ljudi koji „na sve reaguju stomakom“ kao ja npr. Smatra se da probavni nervni sistem „zna više“ o nama i stanju našeg tela, nego mozak i da deluje na podsvest. Nadražen probavni sistem često može dovesti do stanja straha ili depresije.

Nacrtala je Džulija jednu okeansku živuljku, ascidiju, koja ima mozak i probavu. Mozak joj treba samo dok se kreće i dok ne nađe sebi prijatno mesto u okeanu, gde joj je toplo i puno planktona. Tu se smesti, svari svoj mozak kao nepotreban, a probavu zadrži za varenje plangtona. Otuda potiče teorija da se i čovekov mozak razvio zbog potrebe za kretanjem i da nas nije stvorio rad. Mene sigurno nije. Uostalom za svaki smisleni rad mora već da se ima mozak...

Ipak, čak i ljudi koje smatramo pametnima često prave neverovatno smešne propuste. Američki naučnici dugo su proučavali Masai ratnike (tj. lovce) zato što nemaju holesterol, mada jedu skoro isključivo meso a piju mleko kao vodu. Sve su im izanalizirali, davali im razna mleka od kamiljeg do pacovskog, na kraju i sojino sa dodatim holesterolom, ali Masai nikako nisu dobijali holesterol. A onda je neko najzad shvatio da oni trče prosečno 13 sati dnevno. Pa eto rešenja... ako imate holesterol i ako vam smeta...

Kao što mi je više vremena trebalo da je pročitam, toliko sam duže pisala prikazić. Htela sam da je preporučim prijateljima, koje zanima ovo područje, ali je ono toliko široko da je teško pronaći najbolji ugao.

Mislim da će svakome biti najzanimljiviji oni delovi gde prepoznaju neki svoj problem ili iskustvo. Meni je npr. bilo jako zanimljivo poglavlje o toxoplazmozi koju sam imala, još kao dete. Ima je bar trećina čovečanstva skoro bez ikakvog problema. Ja sam na žalost imala problem. Trebalo je 5 meseci da se otkrije uzročnik gubljenja vida na desno oko, posledice su već bile jako ozbiljne. Dok ga nisu otkrili, preživela sam tri preventivne operacije (zdravih krajnika, takođe zdravih mišića, i oka) i primila desetine injekcija za jačanje ili već nešto (od čega sam porasla 12 cm i ugojila se 15 kg za 4,5 meseci). Dok se najzad jedan talijanski oftamolog u Ženevskoj klinici nije dosetio toksoplazmoze. Sad čitam da su ljudi sa njom često skloniji depresiji ili čak suicidalniji, da ponekad imaju prilično pojačan i istančan njuh i da su, doduše retko praktično neustrašivi. Imala sam sva tri ova simptoma, ali oni 1963. valjda još nisu bili poznati. Imala sam i kvržicu iza desnog uveta, ali taj simptpm nije poznat Džuliji, dok je profesoru Frančesketiju bio poznat, na moju sreću! Pošto su uobičajeni prirodni domaćini toksoplazmoze mačke, veruje se da se od njih i dobija, o tome piše i Džulija. Ja pak nisam imala mačku, a bila sam uverena da sam to dobila od komaraca. Možda sam im samo bila “na meniju” zajedno sa mačkama?

 Nekoga sa drugačijim iskustvom zanimaće možda priča o nastanku krvnih grupa, ili zašto i kako je prirodan porođaj važan za imunitet bebe.

Nisam do sad na nekoj knjizi našla ovakvu napomenu i to pre posvete: “Savete u ovoj knjizi brižljivo su odmerili i proverili autorka i izdavačka kuća. Ipak, oni ne pružaju zamenu za kompletan medicinski savet. Zbog toga za sve navedeno u ovoj knjizi izdavač i autorka ne pružaju nikakvu garanciju. Takođe je isključena svaka odgovornost autorke, odnosno izdavača i saradnika za eventualnu ličnu, imovinsku ili materijalnu štetu.”