KO ME PLJAČKA DOK SKRAĆUJEM PRIČU?

             Sela sam za kompjuter, koji mi nije vazdan dostupan, da sredim i uglancam novu priču. Kraj ekrana stoji zvučnik sa koga stalno svirucka radio stanica odabrana zato što nema reklama i što se samo povremeno oglasi veseo muški glas sa „Narodni radio“.

          Na žalost, popodne imaju nagradnu igru gde pobednik dobija laptop ili LCD televizor ako pogodi nešto što oni traže, i tada spiker ne zaklapa, vazduh ne uzima, samo klepeće. Laptop bi mi trebao ali sumnjam u takve igre. Zato je tim čudnije što me voditelj upecao da igram za LCD televizor koji mi uopšte ne treba. Nedavno, kad je umro moj mali debeli ekrančić kupila sam neki od tih novih tankoekranskih aparata koji navodno imaju bolju sliku i samo me nervira. Slika možda jeste oštrija, ali za njen kvalitet ipak je najvažniji sadržaj, a ne oštrina. Sada samo oštrije vidim da je sadržaj idiotski i da na 66 kanala nema šta da se gleda. Tako da moram odati priznanje voditelju koji me je uprkos svemu navukao da pogađam.

     Zapravo čovek me je strašno nervirao i htela sam da mu začepim čegrtaljku, pa da mogu na miru doterati svoju kratku priču. Nisam ga isključila jer je radio išao preko PC-a pa nisam umela. Iz istog razloga nisam ni promenila stanicu.

          Tražio je da pogodimo naslov jedne pesme... “Ljubio sam snašu na salašu, na žalost nije, traži se jedan poznati hit Đorđa Balaševića, dragi slušaoci, nema šanse da ga ne znate. Ukucajte c pa razmak pa naslov pesme i pošaljite na 6611. Lepa protina kći, na žalost nije Lepa protina kći... Možda baš vi pogodite i osvojite novi LCD televizor... Ne lomite mi bagrenje, ne ne nije ni Ne lomite mi bagrenje. Tražimo jedan poznati megahit Đorđa Balaševića, dragi slušaoci, koji sigurno znate. Ukucajte c pa razmak pa naslov pesme i pošaljite na 6611... Imo sam strašnog pevca, nije ni ta... Boža zvani pub, takođe nije dragi slušaoci... Panonski mornar! Ne nije ni Panonski mornar...“  

        Istresao je preko 30 naslova i nije nameravao da prestane. Ukucam kako je rekao i U razdeljak te ljubim. Odmah stiže odgovor da je poruka primljena. Istoga časa. Dakle poruka je stigla na neki računar i ovaj mi odgovorio automatski. - Kuku, crna ženo, dopisuješ se da mašinama! - pomislim a voditelj presinguje.

          „U razdeljak te ljubim, isto tako nije na žalost... traži se jedan poznati hit Đorđa Balaševića, dragi slušaoci, nije moguće da ga ne znate. Ukucajte c pa razmak pa naslov pesme i pošaljite na 6611.“

          A mene đavo uzeo pod svoje pa ukucavam „Ne volem“.

          „Nije ni Ne volem, mada mislim da je tačan naslov te pesme bio Namćor!“ Nije mu dosta što me nervira nego me još i ispravlja!

          Isključim i PC i spikera-davitelja, pa izađem iz sobe ne skrativši priču, razbuco mi mamlaz koncentraciju načisto.

          Predveče hoću da nazovem jednu drugarku. Prvo proverim stanje računa na mobilcu, imam neki paketić od 400 dindži sa 100 minuta i 200 poruka koji nikad ne potrošim, al moram da vidim koliko smem da se raspričam, ipak sam ja penzos.

          Kad me nije šlog šlognuo!           Stanje računa 1184,42 din, bez PDV-a! Besplatnih minuta još 90 a poruka 128. Pa, kako? Evo kako: kad sam dočekala da mi se javi operaterka Telekomovog kol-centra ista mi objasni da imam dve poruke na 6611 od kojih svaka košta po 590 dinara. Samo 10 dinara manje nego 12 obroka za gladne kosovske Srbe! Kad god me zamole da im pomognem obaveste da se poruka tarifira 50 dinara. Tek tada shvatim da onaj voditelj nije ni jednom rekao koliko košta poruka! Dve poruke 23 i po obroka za narodnu kuhinju... Umesto u narodnu kuhinju odoše u Narodni radio!

          Onda izguglam taj radio i saznam da je hrvatski sa sedištem u Zagrebu i sa regionalnom frekvencijom.

          Posebno je zanimljivo što je voditelj govorio najčistijim srpsko-hrvatskim jezikom. Dakle ciljna grupa - jugonostalgičari! Znam kako se inače govori na ostalim hrvatskim radio stanicama, gde se baš jako insistira na novogovoru i distanciranju od „mrtvog“ hrvatsko-srpskog a kamoli od živog srpskog jezika. Možda jeste paranoično osećanje da je i sama pljačka ciljano usmerena na jugonostalgičare. Za kaznu! Ja i nisam neka jugonostalgičarka... ali meni je to bio materinji jezik pa uvek zaboravim da je proglašen mrtvim i nije mi uopšte sumnjiv.

          Uverena sam da su ipak morali upozoriti slušaoce koliko košta poruka. Čak i vidovnjaci ili astrolozi sa tv obavezno upozoravaju koliko košta minut dragocenog razgovora sa njima, a Narodni radio jok! Meni zapravo nije sasvim jasno ko me je to opljačkao, radio ili moj mobilni operater? I kako se oni međusobno razračunavaju? Kome koliko? OK moraću da platim porez na naivnost plus PDV državi što sam ispala budala. Pišem ovo da bih upozorila druge.

          Čuvajte se Narodnog radija, dovešće vas do Narodne kuhinje!

          Ima naravno i onih koji su prošli mnogo gore od mene. Moja frizerka, koja je odbila da korumpira inspektora pa joj ovaj zatvorio radnju na dve nedelje, pretvorila je nepriliku u priliku da odvede dete na more. Pakovala na brzinu pa joj ostao u tašni i nov mobilni koji nije ni htela da nosi u roming. Kad se posle 10 dana vratila iz Crne gore dobila račun od 40 000 dinara jer joj je navodno ostao uključen internet, koji nije ni koristila. Kaže u Telekomu su bili jako ljubazni i odobrili su joj da to, što nije potrošila, plaća u ratama dve godine!

          Javljam ovo jednoj vršnjakinji koja je, po uginuću svoje prastare Nokije, takođe uzela (tačnije, uvalili su joj!) neki ajfon ili ajpod kako li se već zove. Izričito je zahtevala da joj isključe opciju interneta jer ne ume da je koristi, a neće da, pod stare dane, studira upotrebu telefona. Kad se vratila sa kraćeg puta iz Bosne dočekao je račun od 50 000 za, pogađate - internet u romingu. - Nema veze što ga niste koristili, ostao vam je uključen i napravio račun! - kažu joj.

          Sad joj ja javljam da, eto, postoji mogućnost plaćanja u ratama i da je možda bolje da počne sa plaćanjem nego da joj račun još poraste.

- Neću da plaćam ništa što nisam potrošila! Rađe ću ići u zatvor! - uzrujava mi se vršnjakinja...

          Baš je originalan ovaj korporativni kapitalizam!

          Kad te opljačkaju ideš u zatvor!

          Zar nije ranije bilo drugačije?