Na Trgu NEZAVISNOST Ukrajinci se bore među sobom oko toga od koga će biti nezavisni. A od koga zavisni! Do sada je jasno samo da su obe strane nezavisne od pameti. Predsednik Januković odbio je da potpiše ulazak u EU, pa su evrofanatici izašli na trg da ga svrgnu. Prva vest glasila je: Juče je u Kijevu poginulo 26 ljudi a povređeno preko 750. Svetska javnost strahuje da je Ukrajina na ivici građanskog rata. Kažu da ne treba dozvoliti Jugoslovenski scenario.  Šta znači “na ivici”? Koliko mrtvih je potrebno da se pređe Ivica rata? Šta je svetska javnost? Ona grupa moćnika koja se najglasnije dere preko svih svojih medija? Amerika preti sankcijama. Pa će da preti intervencijom, ali neće intervenisati, jer nije Rusija Srbija, nego će potpirivati krizu do besvesti. Oni koji se manje deru, tj. puno manje se čuju, preporučuju dijalog... Kakve su to vlasti kojima ruše zemlju, a oni ne daju ostavku? Kakva su to opozicioni patrioti koji ruše svoju metropolu? Sve u propast za vlast!

         Svi lažu, pa je istina postala nebitna. Bitno je samo ko će da pobedi. Ni cena nije bitna. Nju će da plate oni nesrećnici što se biju po ulicama Kijeva za tuđe interese. Kao u onoj definiciji gde je rat krvoproliće među siromasima koji se ubijaju za interese bogataša. Mi smo kroz to prolazili od 1991 do 1999. pa još uvek povraćamo ono što smo tada progutali i valjda svi vide kakve smo budale ispali, pa ne bismo više da se mlatimo po ulicama. Ili možda bi? Kad je stigla vest o 85 mrtvih, čuli smo da su tamo i mladi naši Otporaši. Pomažu, specijalci za demonstracije. Za sitan honorar od krupnog donatora. Da li se nadaju ulasku u istoriju po imenom Žikica Jovanović Ukrajinac?

         A onda su se vesti ludački ubrzale i više nismo mnogli da ih pamtimo...          Postignut je dogovor sa Janukovičem o vanrednim izborima u maju, sa čim se ulica nije složila pa su ga silom svrgnuli, čim je šatro bolestan, pobegao u Rusiju. Pojavio se drugi kog je odma’ primio Obama, a Janukovič se rumen i stamen o’ma javio iz Rusije, tvrdeći da je on još uvek legitimni predsednik. Prethodnica mu, ex predsednica Julija Timošenko puštena je iz zatvora gde je odležavala neku zloupotrebu položaja i pojavila se za govornicom na trgu Nezavisnost u invalidskim kolicima, niko ne kaže zašto. Ako su je u zatvoru polomili, onda nije dosta nekoga obesiti za reproduktivne organe, a ako je to njen medijski trik, ni to nije za finiji tretman. Posle, nema kolica.

         Onda je proturena vest da je 21-godišnja studentkinja, koja je zbrinjavala ranjenike i postala heroina protesta - pogođena u vrat snajperom! Bože oprosti, delovalo je kao loše reprizirana Žana d Ark. Zatim je plasirana izjava lekarke koja je lečila ranjenike i koja tvrdi da su i demonstrante i policiju - gađali isti snajperi! Usudila se da kaže, ali od tada ćuti. Ućutkana? Ili nije Dr već balista?

         Ubrzo je Krim zakazao referendum o nezavisnost od Ukrajine budući da ima oko 60% Rusa. Tamo još ima ljudi u čijim matičnim podacima piše rođen na Krimu, Ruska republika. Ali je to sad separatizam i terorizam a referendum nije legalan. I tamo su se pojavili naoružani likovi bez oznaka. I tu ima  srpskih državljana! Ovi su valjda iz Obraza?! Opet neki specijalci. Ukratko, nije nužno da normalni narodi ratuju. Čim se neko posvađa, poslaćemo po bandicu Srba na svaku zavađenu stranu. Nek se biju kao zatočnici. Ako preteraju poslaćermo i mirovne snage. A da izvezemo zavidnu količinu u USA?     

         Referendum je proglasio samostalnost Krima, Duma je objavila pripajanje Rusiji, Rusija je prihvatila i počelo je preuzimanje vojnih baza. Kijev zatvorio vodu. U VoA su se strašno zabrinuli za krimske Tatare! Kažu da ih je Staljin zbog “navodne” saradnje sa fašistima iselio u centralnu Aziju, a povratak im je dozvoljen tek po raspadu SSSR-a, pa se sad boje ruske vlasti.

         Zašto se boje Rusa kad je Staljin bio Gruzin i mrtav je već 60 godina?

         Znam pouzdano da krimski Tatari jesu sarađivali sa fašistima. Tata mi je pričao da se slavonski partizani nisu bojali ustaša jer se ovi nisu usuđivali popeti na Papuk ili Krndiju. Nemaca se nisu bojali pošto oni nisu mogli sa tenkovima. Bojali su se partizani samo Čerkeza i Tatara. Kaže, trojica njih projašu kroz selo, pa u galopu, s konja, pobiju sve što mrda. Zamišljam kakav su utisak ostavljali profesionalni ratnici na partizanske amatere. Pričao mi je da je sovjetski general kod Harkova 1943. predao Nemcima Ukrajinsku konjicu u kojoj su bili mahom narodi odrasli u sedlu. Nemci su  im ponudili izbor: ili da profesionalno, ratuju za Rajh ili da umru u logorima. Oni koji su ratovali za Rajh, dobijali su do kraja života uredne penzije, premda je Rajh izgubio rat. Oni iz logora, ako su preživeli i stigli u SSSR poslani su svi u Sibir jer “vojnik SSSR-a ne sme da se preda”. S njima je iseljen i narod, bez opravdanja, zbog hazjainove paranoje. Ali, saradnja Tatara sa fašistima nije “navodna” nego stvarna!

         Sa druge strane, u Turskoj su mi pričali razni Turci izbegli iz otcepljenih sovjetskih republika (kazahstanski, azerbejdžanski, gruzijski itd.) da su oni, tj. Turci, otuda proganjani čim su ovi bratski narodi (koji su iste muslimanske vere) uzeli vlast u otcepljenim republikama. Kleli su mi se da je bilo bolje sa Rusima. 

         Na FPN u Zagrebu još 1971. čitali smo i neku malu  francusku knjižicu koja se zvala “Manipulacija masom” Na 70 str malog formnata objašnjava kako se manipuliše glupom masom, koliko šaptača a koliko bukača treba za to.

         Kako se mirne demonstracije pretvaraju u opasne, sa koliko provokatora.      Kako se rasteruju ulični protesti i sa koliko policije. Zabezeknula me je činjenica da bi neko suzavcem i pendrecima rasterivao narod koji ga je izabrao, pa hoće da ga smeni. Mislila sam da osnovna pristojnost zahteva da daš ostavku ako te više ne žele. Ha! Dečija posla!

         Posle sam videla da ima baraba koji ne daju ni razvod, a kamoli ostavku.

         Pisalo je u toj knjižici i koje su društvene grupe najlakše za manipulaciju a koje su naprotiv najteže. Zaprepastilo me da se najlakše manipuliše studentima i srednjoškolcima. Zatim intelektualcima, a tek potom radnicima. Čudom sam se čudila što su intelektualci ispadali gluplji od seljaka. Seljake je skoro nemoguće izmanipulisati, pisalo je. Danas više nije, pošto seljaka više nema! Ima navijača ali njima ne mora da se manupuliše. Samo ih naroljaš. Testosteronci!

         Već na trećem semestru shvatila sam da knjižica začudo ne laže. Tukli smo se po ulicama, a novine su sutradan tvrdile obratno. Partijskog sekretara studentskog doma bacili su nacoši sa krova paviljona, videli smo sa prozora! ali novine su pisale samoubistvo. Pao je na neko grmlje pa mu suicid nije uspeo, a prva pomoć ga je odvezla pre nego što su prijatelji uspeli da mu pomognu, da se ubije. Nije se u knjizi doduše pominjala manipulacija na nacionalnoj osnovi jer je knjiga bila francuska, a tamo su, tada, svi bili Francuzi. I kod nas je poricana takva manipulacija jer smo mi bili braća! To što je bacan pekmez iz Grocke smatrano je ekonomskim a nipošto nacionalističkim aktom. Sa rođenim sam se ujakom, inače velikim komunistom, posvađala jer je tvrdio da to studenti nešto seru, a ja sam videla kako buja nacionalizam. Posle je ista Ivica Rata nazvana Maspok. Mada uopšte nije bio MASovan POKret! Ljudi koje smo tada smatrali ljutim hrvatskim nacošima, posle 20 godina, 1991. kad je rat prešao preko Ivice a naručito preko Marice! ispali su blaga struja nac.pokreta u domoljubnom ratu. Tek tada smo saznali da je Maspok zaustavljen telefonom iz Moskve a rat 1991. nije zaustavljen iz Berlina niti iz Vašingtona, nego čak-štaviše-dabome. Pred kamerama su pričali da ga žele sprečiti, iza su doturali oružje. Danke Dojčland.

         Mogu da razumem Hrvate. Jest elegantnije biti podanik, pa čak i kolonija novog Rajha i velike Amerike nego male, prljave i gladne Srbije. To je isto kao sa slugama. Sluga bogatog, moćnog gospodara  ponosi se svojim položajem, dok se sirotinjski sluga stidi. Pisao je još Šekspir. Ali sluga je ipak sluga, kakav god da mu je moćnik gazda. Zato su u klasičnoj literaturi sluge uvek smešne. U životu su, naprotiv - uvek opasne!

         Moskva je 1991. imala o svoj jad i rat se u YU razbuktao.

         Ja sam srećom još 1971. kao gadljiva osoba pobegla iz smrdljive politike u prašnjavi teatar. Što me nije oslobodilo uloge nosioca posledica! Zato sam beogradske mirne šetnje gledala sa prozora Pozorišta BB i videla da su svi inspiratori tuča sa policijskim kordonima - posmatrali te tuče iz kafića Stubova kulture. Kulturno. Ne znam odakle su posmatrali paljenje skupštine, jer se to sa naših prozora ne vidi. Ali na tv su sutradan svi pričali da su bili u prvom redu!

         Uglavom, Krim se otcepio i pripojio Rusiji, kojoj Amerika i Evropska unija zbog toga prete sankcijama. Od sankcija će i EU imati teške posledice, a SAD naravno neće. Ali mora da se sluša jači saveznik. Na sličan način naguzila je USA i svog saveznika u drugoj svetskoj otimačini SSSR. Ko ume da se seća.

         Onda smo čuli da je Krim bio deo Rusije sve do 1954. dok ga Ukrajinac Hruščov nije poklonio Ukrajini! Sad i istočni delovi Ukrajine žele referendum i otcepljenje od Ukrajine i pripajanje Rusiji. Tamo ima preko 10 miliona Rusa. Obama se baš zabrinuo, čak je došao u Brisel, što je belgijske poreske obveznike koštalo 10 000 000 evra. Naravno nije zabrinut za Ruse kojih je posle rasturanja SSSR-a 30 000 000 ostalo izvan Rusije. U nekim novim državama nemaju ni prava manjina, kao u Estoniji npr. Ne brine ga ni eskalacija fašističkog (kažu “desnog”) nasilja na ulicama Kijeva. Brine ga sudbina malobrojnih krimskih Tatara! Potresao se zbog njih. Možda ih humanista povede svojoj kući, stali bi.

         Neki Aljaskanci navodno skupljaju peticiju za otcepljenje Aljaske od SAD i pripojenje Rusiji. Mislim da se to neko zeza. Ni Rusija se ne bi otcepila od Amerike da joj je pripojena.

         Politički i vojni komentatori izakaše nam tv ekrane razglabajući hoće li biti rata i da li će biti hladan ili vruć. Jedan je prof FPN rekao da rata neće biti nego će Ameri da zakuvaju po Rusiji tako da će ona morati da se pozabavi svojim LIČNIM problemima. Naš profa sve zna osim materinjeg jezika. Države imaju vlastite probleme, ali lične probleme mogu imati samo ličnosti, profesore.

         Putinova popularnost porasla na 75%.

         Kruži vic: s kim graniči Rusija? S kim hoće!

         Onda su u Srbiji počele bujične poplave i odnele nam iz vesti sa tv ekrana ukrajinsku siruaciju. Kad su se poplave umirile saznali smo da je Ukrajina imala izbore na kojima je u prvom krugu pobedio oligarh, tajkun Kralj Čokolade. Svi su kandidati za predsednika osiromašene i jadne Ukrajine, uključujući i Juliju Timošenko - milijarderi i oligarsi. Odakle im? Na zapadu zemlje izašlo je 71% stanovništva na izbore, a na istoku 0% (u delovima koji su se otcepili ili to žele) Tamo se gine. Stižu kontradiktorne vesti da je kod Donjeckog aerodroma, oko koga traju borbe, artiljerija ukrajinske vojske pogodila kamion sa proruskim separatistima i ubila 35 ranjenika, odnosno da je poginuo samo vozač jer su ga valjda gađali klikerom!? Pogodili su i  dečiju bolnicu. Ukrajinska vojska svoju decu! Jesu li to “dobri običaji ratovanja” o kojima će se posle pričati po Hagu?

         Istina je već poginula, rat besni! Kad je prešao Ivicu? Jugoslovenski scenario, ma koliko da je bio providan, opet je upalio. Divide et impera.

         Amerika i EU pooštravaju sankcije, traže da Rusija povuče svoju vojsku sa svojih granica u dubinu svoje teritorije. Rusi pak tvrde da je zapad izazvao građanski rat u Ukrajini. Ali tamo ne ratuju građani nego specijalci i bednici. Građani se evakuišu iz ludila. Ako imaju kuda i ako mogu da prođu. Putin potpisuje energetski sporazum sa Kinom. Evropa je zabrinuta za ruski gas.

         U Evropski parlament izabrano je mnogo nacionalista i dosta ekstremnih levičara. Zar se nije to desilo i u Rajhu pred drugu svetsku otimačinu? Pre nego što je Hitler dobio apsolutnu većinu.

         Uskoro će početi priče o silovanjima i ratnim zločinima u Ukrajini. Da li je istina ono što je neko rekao da muškarci samo fiktivno ratuju među sobom a u stvari su svi ratovi protiv žena? Da li smo svi mi prapraunuci, praunuke, unuci, deca nekih silovanih žena iz raznih ratova? Genetičari smatraju da Džingis Kan lično ima danas oko 15 miliona potomaka. Dok čitava Mongolija nema ni 3!

         Otac jedne moje drugarice, inače partizanski ratni invalid bez ruke, oženio je silovanu trudnicu, priznao njenog sina, othranio ga, odškolovao i zaposlio kao svog rođenog. Posle su dobili i othranili još tri kćeri, ali sin je ipak sin. Imali su veliku sreću što su poumirali pre 1991. kada se njihov domoljubni sin počeo na sva usta hvaliti da mu je otac bio ustaša! Možda i nije šteta ljudi?