Sećate li se one poljske predizborne kampanje pod sloganom “sakrij babi ličnu kartu”sa ciljem da spreči matorce da na izborima izglasaju šatro retro snage. Kod nas nije bilo takve kampanje pa su penzosi odabrali sebi spasoce. A oni ko bonboni - spasavaju zauvek i potpuno. Prvo smanjenjem penzija.

         Kažu da 40 miliona ljudi u svetu ima demenciju. Od čega 7 miliona Srba!

Svi zaboravili šta su spasioci obećavali kad su tražili glasove. Ne kažem birače jer nije bilo da se bira.

         Nedavno je zamenik Spasioca priznao da veliki deo budžetskog deficita, zapravo čine subvencije date stranim “investitorima”. Krupnim kapitalistima. Omrznuta čelična ledi Tačer je još osamdesetih prošlog veka javno priznala da savremene države rade samo za račun krupnog kapitala, a mi se i danas pravimo blesavi da rade za narod. Slovenačko (je bilo a ko zna čiji ga je tajkun maznuo) Gorenje otvorilo je u Valjevu fabriku frižidera i dobilo od Srbije po 10 000 EU za svakoga od 400 zaposlenih. To je 4 000 000 evra, još su oslobođeni poreza i svih dažbina državi i opštini, što ne znamo koliko vredi. Posle godinu dana, a zbog evropsko ruskih sankcija, to Gorenje je otpustilo 400 radnika. Ne onih 400 subvencionisanih već ugovornih, što su bili tamo samo privremeno živi. Pošto Rusi više neće da uvoze njihove frižidere, jer trpe sankcije zbog ukrajinskog rata.

         Tako je Srbija izgubila još 400 zaposlenih koji su trebali da izdržavaju milion i po gladnih penzosa. Kažu, imamo premalo zaposlenih za toliko puno penzosa, a svi se prave blesavi i ćute o tome otkud Srbiji toliki penzosi? Da su svi radili ovde imali bismo valjda još nekog đoku a ne samo njih.

         Prisetimo se. Ko ima blaži oblik alchajmera pamti da je ex YU imala vojnu silu četvrtu u Evropi! Koja je trošila 75% budžeta SFRJ. Ta sila imala je silne oficire koji su imali još silnije beneficije. Svoje zdravstveno osiguranje, najbolje lekare na VMA, besplatna odmarališta, uređene delove grada sa konfornim stanovima i beneficirani radni staž. Penzijonisani su u 49-oj godini sa 45 g staža, jer im se svaki ulazak u kasarnu računao duplo, kao da su primabalerine. Kad bi tako mladi, fini i ispeglani zaslužili zasluženu junačku penziju, birali su gde će da je krckaju i tamo bi dobijali nove konforne gajbe. U 80% slučajeva birali su Beograd. Neki će reći da njih više nema, ali proverimo. Ko je 1989, otišao u penziju u 49 g života, taj sada ima 74 i ako slučajno nije živ, živa mu je lepša polovina, što znači da porodična penzija teče li teče...

         Žive su čak i neke drugarice partizanskih penzionera, čije penzije takođe kaplju, ali njih je malo i ne bih se njima bavila, zato što su oni pobedili u svom, Drugom svetskom ratu, pa je sevap da ih poštujemo, a i neće još dugo... Nego da se pozabavimo ovima koji su devedesetih izgubili sve ratove, ali penzije su sačuvali. Osim, onih mnogobrojnih koji su pre 1991 došli u BG da tu školuju decu i šetaju pištolje, od 1991. do 1996. JNA se sve sa oficirskim nameštajem i fikusima, povukla iz cele ExYu u Srbiju. I svi tu primaju penziju!

         Priča se da su oficiri penzioneri, ako su imali sreće da postanu udovci, danas najpoželjnije đuvegije u Srbiji. Što su bolesniji, to su poželjniji Zašto niko ne objavi koliko penzosa u Srbiji su civilni a koliko vojni? Koliko pobednika iz II svetskog sa zasluženim penzijama, a koliko ovih koji su izgubili sve ratove od 1991. do 1999? Ako je posao rudara da kopa ugalj da bi zaradio platu i penziju, posao je oficira da pobedi u ratu da bi dobio penziju, kad je već platurdu dobijao u miru, nizašta. Šta ako je neprijatelj bio jači! I planina je jača od rudara, pa joj on otme ugalj da bi zaradio platu, a penziju retko dočeka... Koliko oficira koji su nosali aktovke po Beogradu prima penzije a koliko je boraca, rezervista, invalida koji umiru od gladi? Bilo zato što štrajkuju zbog nepravde, bilo što nemaju šta da jedu.  Zašto se od naroda krije koga izdržava? Jesmo li zaboravili da se Yu armija povukla sa tri puta veće teritorije u Srbiju? Vraćali smo se sa festivala satire početkom devedesetih prošlog veka i puna dva sata smo od Šida do Beograda obilazili kolonu vojnih vozila što se povlačila iz Slovenije. Sećam se kako je psovao gospodin Stevo Žigon, ko bi od Slovenca očekivao takav rečnik. Bio je zgranut. Mislila sam da je bolje što se povlače nego da ratuju.

         Pa i bolje je, oni što su posle ratovali samo su nas izbrukali! Ko je znao da će nam se oficiri herojski nakačiti na naš penzioni fond? Sa svojim penzijama za junačko povlačenje. Za doprinos gubljenju više ratova, narodnog dostojanstva i ponosa.

         Doduše u Srbiji se tradicionalno bežanija proglašavala herojstvom. Kao ona preko Albanije, kad je sto hiljada vojnika štitilo kralja i vladu (koja je naravno nosila riznicu i šifre za račune stranih banaka) a ostavilo okupatorima sedam miliona raje. Vlada se preživelim borcima zahvalila tako što ih je prepustila kao topovsko meso, savezničkim generalima, da sa njima probijaju Solunski front.

         Srbija opet pravi promocije pred Skupštinom svake godine kad svrši klasa novih podoficira, ove nove ne više narodne, nego profesionalne, tj. plaćeničke vojske. Pokušavajući da u narodu opet pobudi glupi militantni duh. Da bi Srbi opet izginuli ako nekom zatreba. Čak su snimili i čitavu seriju Vojna akademija kao reklamu za novu vojsku Srbije. Odličnu seriju! Da nam je barem vojska bila kao glumci, gde bi nam bila Jugoslavija!

         Zašto onda ne pravimo maskarade kad završe novi studenti glume?

         Ako je sve transparentno zašto nema podataka koliko je i koliko koštaju oficirske a koliko civilne penzije? Nego se proveravaju invalidske. Poređenja radi, gimnazijski profesor, pozorišni reditelj, prevodilac... svi sa fakultetom i punim radnim stažom primaju oko 40 000, ali kaplar sa beneficiranim stažom prima 80 000 i još radi za honorar u obezbeđenju banke jer je mlad i naoružan!  

         Dodela dodatnih penzija za zaslužne umetnika i sportiste (koje su ih jedva izjednačile sa kaplarima) ukinuta je, kažu privremeno. Niko se nije bunio. Ne zato što je među zaslužnima bilo i puno partijskih miljenika (a jeste) već zato što narod zapravo ne voli talentovane, kao što mravi ne vole cvrčka.

         Spasiocima je to bio pilot projekat da proveri koliko će penzosi da istrpe. Sve će da istrpe jer su prestravljeni. Pošto ih mediji plaše svaki dan po ceo dan.

         Da li bi Nemačka napravila takav procvat nakon Druge svetske otimačine da je plaćala penzije pobeđenim oficirima i da je držala vojsku? Ili bismo mi bili bogatiji od Švice da nam JNA nije proždirala 75% budžeta pola veka? Pa nisu Švabe baš toliko pametnije od nas. Nego su oni još 1939 pobili sve nesposobne za život koji su opterećivali državni budžet, njih preko 300 000. Pa su pokrenuli ratnu industriju i pridobili gladne mase, koje su potom poslali u ratove da izginu ili se bar smrznu. Milione ljudi iz porobljenih zemalja, su pak priveli u logore na ropski rad do smrti i nazvali su to “konačnim rešenjem jevrejskog pitanja”.

         Zatim su lepo izgubili rat, a sa njim i potrebu da trpe dosadne pobednike i da im plaćaju doživotne zaslužne penzije. Naprotiv, ti najzaslužniji za poraz su se fino razbežali po Amerikama gde su ih udomili sponzori rata, a Nemačka koja nije smela da drži vojsku, čime je uštedela 75% državnog budžeta, nije plaćala penzije ratnim luzerima, što je donelo dodatnu uštedu, a broj ratnih invalida nije uopšte premašio broj pobijenih sa posebnim potrebama. Uostalom ratni invalidi nisu smeli da pisnu, kao što ne smiju nikad i nigde. Reparacije je platila posle 40 godina, kad je već i sama postala sponzor manjih ratova na Balkanu, i moglo joj se da malo plakne nacionalni obraz.

         Zato mi danas obeležavamo početak Prvog svetskog rata, a ne kraj, kao što bi bilo normalno. Ili taj Veliki rat uopšte još nije završen, a drugi mu je bio samo drugi čin? Jel’ ovo sad pauza i kad počinje III čin?

         Kako god bilo, tvrde nam da se samo smanjenjem penzija može spasiti Srbija, a kriju se drugi budžetski troškovi. Država ima 7555 raznih mudrih savetnika. Sam Predsednik lično ima ih 49. Svaki košta bruto najmanje 2000 evra, što je 15 110 000 mesečno.Godišnje 181 320 000 evra!? To je trećina budžetske uštede koju zahteva MMF.

         Koliko je koštalo dovoženje, držanje u BG i dnevnice 8000 pandura koji su čuvali 1000 pedera na prajdparajdu? Cilj ovog skupog poduhvata, takođe plaćenog iz budžeta, nisu ljudska prava LGBT, nego da se pokaže Gospodarima da će naša policija bespogovorno slušati sve što im oni narede. Ako će? Da hoće ne bi mlatila braću Spasilaca, sve sa hrabrim vrlim im bodigardima (koje takođe plaća budžet). Koliko će koštati istraga i suđenje onima što su ih prebili a koliko njihovo izdržavanje u prebukiranim zatvorima Srbije?

         Uostalom - koliko košta izdržavanje zatvora u Srbiji? Kažu da ima oko 100 000 zatvorenika i da svaki dnevno košta neto 1000 dinara. To je više nego što dnevno košta prosečan penzioner! To je svakoga dana bar 100 miliona din. A ukupno zatvorenici+stražari+birokratija? Zašto plaćamo 4 stražara da dan i noć čuvaju od suicida i linča manijaka koji je ubio devojčicu? Ako već ne smemo od licemerne civilizacije da vratimo smrtnu kaznu za ovakve monstrume, možemo ih bar pustiti da se autoeutanaziraju!

         U Kini je otkriveno 160 000 fantomskih državnih službenika, birokrata, koji ne dolaze na posao, samo primaju platu. Svi će biti otpušteni i kažnjeni. Mislim da smo i mi tu negde, samo kod nas ne ostaje niko da ih otpusti i kazni.

         Bakunjin je napisao: Postoje više vrsta kapitalizma. Npr. Birokratski, kao u Srbiji, gde niko ništa ne radi, nego se svi otimaju za vlast, pa posle otimaju od države. Napisao je to pre 111 godina, pre revolucija i svetskih ratova, pre svih Jugoslavija... Zašto li smo toliko ratovali i ginuli ako je sve ostalo isto?

         Koliko košta izdržavanje svih partija pozicije i opozicije, koje izdržava budžet i ni jedna se ne gasi kad ne pređe cenzus, kao što bi trebalo?!

         Koliko košta obezbeđivanje utakmice visokog rizika između Albanije i Srbije koja je prekinuta zbog besne reakcije divljih navijača na leteću igračku sa zastavom VA!? Pa je to proglašeno greškom obezbeđenja! Zašto se ne otkazuju utakmice visokog rizika kad su tako skupe i toliko nas brukaju?

         Zbog drona je odložena poseta Albanskog Lidera... Koliko će koštati da ga čuvamo? A tako je lepo razgovarao telefonom sa Spasiocem. Što da se gnjavi i dolazi kad se tako dobro razumiju preko aparata?

         Zašto je smeo da propadne kombinat “Servo Mihalj” koji je hranio čitav grad i izdržavao 180 hiljada ljudi, i FAP koji je izdržavao čitav Priboj, a ne smiju da propadnu Crvena zvezda ni Partizan? Kažu da njihovo izdržavanje košta milione evra, mada oni odavno nemaju baš nikakve veze sa sportom i zdravljem. Ni sa ponosom nacije. Imamo odlične svetske tenisere, šta će nam loši i skupi fudbaleri?

         Koliko je koštalo obezbeđenje gospodina Putina? Ako je Belgijance koštalo 2 miliona evra čuvanje Obame, zašto bi Putinovo bilo manje? Samo što mi nismo kao Belgija bivša kolonijalna sila koja je opljačkala pola Afrike a sad se pravi fina i pravi fine čokolade.

         Na koncu koliko košta vojna parada Korak pobednika koja je upriličena posle 5 izgubljenih ratova? Poslednji put se Korakom pobednika marširalo u Srbiji 1944 godine. Samo u oslobođenju Beograda izginulo 3000 partizana i 1000 sovjetskih vojnika. Toliko danas učestvuje na paradi. Ko ne zna šta je to 4000 boraca, trebalo je da gleda paradu. To je bilo toliko gladnih i golih ali naoružanih mladih boraca, koji su izginuli Beograd.

         3500 civila pobili su saveznički avioni prilikom pomaganja oslobađanja! Metaforično: Groblje Oslobodilaca Beograda je u Ruzveltovoj ulici. Ruzvelt je bio gazda tih aviona što su rušili Beograd pod izgovorom da teraju Nemce a Staljin, čijih je 1000 vojnika izginulo - nema ulicu. Dok je Caru Nikolaju najzad podignut spomenik jer je spasao srpsku vojsku posle prelaska Albanije (zapretio je izlaskom Rusije iz rata). Da li je to onaj Nikolaj čija je dinastija Romanovi osnovala većinu sibirskih logora u koje je Staljin slao neznan (stalno rastući) broj neposlušnih bivših saboraca? Podsetimo se ipak da, mada je posle postao žrtva Car Nikolaj NIJE POBEDIO u Prvoj svetskoj otimačini dok je Staljin (koji je posle smrti postao zločinac) ipak POBEDIO FAŠISTE u drugoj svetskoj otimačini. Nisam fan brkatog hazjajina, ali ne zaboravimo činjenicu da je Sibirske logore napravila carska Rusija puno pre Josifa a za potrebe kolonizacije teritorije. Kao što su sve druge evropske sile činile po Africi, Amerikama, Australiji, Aziji... U njih su deportovani kažnjenici delom zbog neke krivice, a delom za potrebe kolonizacije. Još su Tolstojevi junaci i lično Dostojevski slani u Sibir dok su na mestu Dahaua, Aušvica, Minhauzena, Jasenovca bile plodne livade. Zato ne treba sada izjednačavati sovjetske i fašističke logore! Komunisti nisu ubijali decu!

         Naravno da je sarkazam sudbine da ih branim ja kojoj su kidali nerve decenijama, dok su im rođena deca postala ljuti kapitalisti. Rađe bih ugazila u frišku konjsku balegu nego što bih ulazila u istoriju ove civilizacije (čija smo mi kolonija). Još su stari Latini tvrdili da je istorija učiteljica života, al smo mi i dalje loši đaci.

         Znamo da je Staljin imao spomenike i sokake na svakom ćošku, kao i Tito koji je imao cele gradove, pa ih više nigde nema. Trebali smo naučiti da se vladarima ne zavlačimo u dupe, barem kad su već mrtvi.

         Ako želimo pokazati bratstvo sa Rusima mogli smo lepo dići spomenik Čehovu, a za prijateljstvo sa Amerikancima dati ulicu Marku Tvenu, pa niti bismo posle morali da rušimo spomenike ni da menjamo imena ulica, što isto opterećuje budžet. Doduše, rušenje spomenika takođe je tradicija u Srbiji. Prvi spomenik Rusima poginulim u oslobađanju Beograda podignut je na Trgu republike, gde su bili i sahranjeni. Srušen je 1949. kad se Tito naljutio na Staljina. Kosti oslobodilaca su izvađene i tek posle Staljinove smrti sahranjene na groblju u Ruzveltovoj... Gde su čuvane 4 godine?

         Jedina uteha poginulim partizanima je to što nisu doživeli 2014. svečanu Akademiju u SC. Gde su starine dignute na binu da stoje mirno dok govori mali Spasilac, koji se posle fali po tv kako smo im se dostojno odužili. Kažu neki da se čak ona starina što je na svečanoj tribini stajala pored starijeg Spasioca, posle Parade kući vraćala gradskim prevozom, jer za njegov povratak državnim autom nije bilo para u budžetu. Auto je vozio Spasiočeve unuke.

         Krije se naravno i koliko budžet košta policija. Žandarmerija koja čuva besne navijače jedne od drugih na 147 om večitom derbiju. Testosteronci koji čuvaju druge testosteronce da se ne pobiju... I to je jedan od plemenitih ciljeva zbog koga se moraju smanjiti penzije. A posle...

         Svi oni penzosi koji ne krepaju od gladi, koje ne udavi stezanje kaiša, koji ne poginu na pešačkim prelazima, koji ne upadnu u šahtove gde su pokradeni poklopci, dočekaće konačno rešenje penzionerskog pitanja. Tj. biće prepušteni klincima na milost i naručito nemilost. Na NBG uhapšena su dva klinca od 10 i 11 godina zbog pljačke staraca a u provinciji dve devojčice zbog maltretiranja i krađe neke babe. Konačno rešenje se sastoji u tome da država prosto pusti decu da pobiju matorce.

         To sam htela da kažem. A onda mi je stigao meil sa informacijom da bivši funkcioner DS, a sadašnji funkcioner SNS neki Knežević prima kao član UO NIS 1.079.000 mesečno, dok Danica Drašković (supruga lidera SPO, koji već godinama ne prelazi cenzus) inače u invalidskoj penziji 40 000 din, prima takođe kao član istoga 770 000 din. mesečno. Ostalim invalidskim penzionerima nije dozvoljeno da rade, možda bi i oni smeli da primaju pare bez rada?  Tako su se, kaže meil, Knez i Dana približili Dušanu Bajatoviću direktoru Srbijagasa koji je do sada slovio za političara sa najvećim primanjima i direktora jednog od najvećih gubitaša koje Srbija izdržava.

         Ej, demencijaneri, jel' se neko seća onog starog vica: Ustaj Lenjine idemo iz početka?! A dok se to ne desi mogli bismo, braćo penzosi, prestati da plaćamo osnovne račune, struju, infostan, plin, televiziju, telefone... što bi nama donelo uštedu od 10 000 mesečno, al bi zato državi donelo kolaps, pošto smo mi jedini koji ovde plaćaju račune. Valjalo bi da nam se pridruže i oni koji su svoje penzije zaradili u inostranstvu pa ih Spasioci mogu poljubiti... tamo. I to u znak solidarnosti i u znak protesta što njih nigde niko ne pominje, a oni ne arče budžet, nego naprotiv pune Jorgovankine devizne rezerve.