Imam drugaricu koja se osamostalila u 62-oj. Za par godina, dok se "skućavala" toliko je prekrcala stan da muva nema gde da sleti od slika, pošto na knjige neće. Ima bar 150 noževa od onih za klanje volova, pa... valjda za bubašvabe. Ogroman starinski kredenac samo za čaše. Sudova za diviziju! Ali sa vrata me spopada sa nekim divnim novim kriglama koje je kupila!
- Šta će ti krigle, ti ne piješ pivo?
- Ali bile su samo 400 kinti.
- Pa si kupila za bravara ako svrati?
- Eto vidiš, majstori svi piju pivo...
Malo posle naiđem na neku plastičnu kutiju od pomade i u njoj voda. Stoji na cipelarniku. - Jel' ti ova voda za neko cveće? - pitam jer je i cveća puna kuća. - Ne, to ja pijem... - Kraj onolikih čaša ti piješ uz kutije za pomadu? - ne dolazim k sebi!
- Ma oprala sam! Tako je moja mama pila iz svačega...- Mamu joj nisam poznavala, ali sudeći po njenim pričama, bila je veštica.
- Joj, ja poludim kad uhvatim sebe da ličim na kevu! A ti ne?
- I ja! - kaže i srkne ustajalu vodicu iz kutijice za pomadicu.
Teško muškarcima. Žene su stvarno neshvatljive.