Jesu li i vas čitavog života učili, ili čak terali da lažete? Mene, svi! To se zove fino vaspitanje.
- Eno ga deda Nićo, reci mu: ljubim ruke.
- Deda Nićifor laže da sam ja ispala iz ciganskih kola i da ste me našli na cesti.
- Šali se. Pozdravi ga, ljutiće se baba Seša, prvi joj je komšija.
- I ona ga mrzi. Neću!
- Samo ti njega pozdravi, kupiću ti čokoladu. On je stari, znaš...
- Pa nek umre, kad je stari. Zašto gnjavi decu?
- Ima da ga lepo pozdraviš i šlus! Uši ću ti iščupati, jes'čula!? - a kad stignemo do komšije:
- Deda Nićo, neću da ti ljubim ruke i grozna ti je ta lažljiva kapija od šperploče, što si je ofarbo ko gvozdenu, samo da se puvaš sa njom! - pa trk u Sešine raširene ruke!
Posle u školi moraš da sediš mirno i da lažeš kako te zanima nešto što je dosadnije od Filmskog žurnala. Prvo neke pesmice o životinjama, te još mogu da se podnesu, ali onda o domovini koja se brani lepotom, a ovamo stalno neko oružje... Pa posle mora da ti se sviđa ona Ana Karenjina, dosadna skroz, što se bacila pod voz. I još da pismeno lažeš o tome za domaći. Jer što bolje lažeš, bolje ocene dobiješ. Svi znamo da lažemo ali se ipak svi pravimo da je to sušta istina.
Zašto? Čemu, kad je obična istina, jasnija, jednostavnjija i već je gotova, ne moraš da smišljaš ni da pamtiš šta si slagao. Ili, znate ono:
- Reci da mama spava.
- Kaži Ljubici da je smršala, toliko se mučila sa dijetom.
- Izađi s njim bar jednom, dobar je momak, videćeš...
Čak me je i moj profesor režije terao da lažem:
- Ne smeš glumcima odmah reći šta ne valja. oni su osetljivi, zatvoriće se. Nego prvo reci šta je dobro, pa posle diskretno i delikatno pređi na ispravke...- A šta da radim ako ništa nije dobro?! Jednom mi se u Osjeku u sred lake komedije našao teški dramski fahist, skoro tragičar. Dobar za XIX vek, al šta'š komičar u bolnici, drugog nema. Nije ni njemu lako, pa daj da mu dignem moral, posle generalne, mora da ima nešto dobro, patetično, tanko ali bar skoro dobro, pa kažem: - Jao, gospon M, kako ste vi divno vezali tu kravatu, morate me to naučit! - Posle me pola sata učio da vezujem kravatu, ko mi je kriv što sam lagala da to nisam znala.
A koliko se tek laže posle premijera, o tome ću drugi put. Ili bi bilo bolje da bar jednom nešto prećutim?