U teatarskoj operativi ima puno žena koje ćaskaju o porodičnim ili periodičnim probemima. Jednom, uđem u marketing, kad tamo se razbraja koja je i kada dobila, a koja jbt još nije.

             Mene bio načeo klimaks, a datume redovno zaboravljam, pa pitam:
             - Sanja jesam ja s tobom imala prošlog meseca?
             - Niste. - kaže - vi ste imali sa Gocom iz Narodnog!
             Goca mi je bila dupla komšinica. Iz susednog pozorišta gde je radlila i iz susedne zgrade, gde je stanovala. U doba baraba i raspada Juge išle smo peške kući oko 6 km, jer nije bilo autobusa.

              Bežala sam kod nje na remi, dok su u mom garsonu pretkinja i potomkinja gledale Ljovisnu (od koje ljudi poput mene svisnu).
              Bila je neupadljivo lepa. Jedared je na Trgu Republike, presreo je mali ganci, od nekih 12 godina, pa kaže:

              - I, bre! S leđa ko devojka, a odnapred, matora ti faca!
              Zagazila pristojno u četvrtu deceniju i vajkala se kako ne nalazi pravog dečka. A stalno bira levake! Smuvala se sa socijalistom usred onih demokratskih šetnji. Krv smo joj popili. Uvalio joj se u gajbu i doselio mali zamrzivač na terasu. Bio bi i kupus kiselio da ga je pustila. Jedva ga razjuri.  

              Onda ode na Staru planinu, i zacopa se u šumara. Šumar sladak ko šećer, ali ne zna da hoda po Beogradu.

                 Na tim slučajevima ja zasnujem tezu da ona zapravo neće da nađe dasu, jer joj je u životu pun konfor i sloboda. Neće to da napusti a ako koga pusti u svoj životni prostor, poremetiće joj balans.

              Bavila sam se tada nekom tehnikom postavljanja ciljeva, pa je eksperimentalno nagovaram da ona precizira svoj cilj i nađe 100 osobina traženoga dase. Kaže:

              - Ja nemam ni 10, kako da tražim 100 od nekoga?

              - Pa tebe imamo, traži se lik sa 100!
              Ona jedva smislila 6 i ode da se tušira.

              Čekajući, ja smislim još 80, poznajem je dobro.

              Ona se onako mokra složi i pristane da smisli još 14, ali ne nađe, nego spakuje papirić sa samo 86.
              Nedugo zatim, prelazim Trg i lepo vidim, kod Konja, nju i nekog lika u istoj auri. Časna reč!

              Udade se dok si trepno, čak i prezime doda, muž se useli kod nje. Stavila dva prezimena na vrata.
              Imali su neko vreme 8 stolića u sobi, ali posle ipak izbalansiraše. Jednom je našla onaj papirić i rekla mi da od 86 traženih osobina fale samo 4, sasvim nebitne.

              Onda se razboli. On ostavi posao da bi je negovao. Proda kola za njeno lečenje. Zadnji put sam je srela u autobusu, kaže:

             - Zašto se stalno sekira i kuka ovaj svet? Ja sam zahvalna za svaki novi dan koji dobijem!
            A jednog popodneva zazvoni mi telefon. Piše GOCA, obradujem se jako. Manje smo se viđale, otkad se udala, nisam htela da smetam golubićima. Uvek sam čekala da ona zovne. I evo zove. Ciknem bez Alo.

           - Pa gde si bre ti, lepa ženo!?
           Muk, a potom, slomljen muški glas kaže:

          - Nema više lepe žene...
          Jeste umrla mlada, ali je bar doživela sreću.
          A ni ovo starenje nije baš neki provod, iskreno rečeno.