|
SVIJET SE VRTI OKO QRCA, ZAR?
Vedrana
Rudan Novogodišnje veče. Ona puricu peče, a njemu se dig’o. Njoj se uopšte ne jebe, ali je udresirana da to prećuti. Jer žena mora biti zahvalna svakome kome se na nju digne. I onda kada joj je"pun Qrac Qurca". Tako počinje najsmornije sexualno natezanje koje ste ikada pročitali ili doživeli (ne daj Bože!). Dosadno kao pornografija. Sigurno je neka metafora. Ali od dosadnijih. Vedrana, kao profesionalni proizvođač knjiga, to shvata, pa radi razbijanja dosade, uvodi i sećanja na prethodna dva muža i život (sex) sa njima. Pošto ni to nije dovoljno, jer i dalje nije zanimljivo, uvodi još neke usputne avanture, čak i druge žene sa njihovim sudbinama. Npr. svoju kućanicu koja je glancala drvene ružice kod nekog tajkuna, pa je pušila matorom (jer kad si siromašna ne možeš biti ni poštena niti odbiti). Baš kad je odlučila da prekine to sranje on joj je kupio gajbu od 50 kvadrata i nestao u nekom Qurcistanu gde su mu skenjali biznis partnera nekog diktatora. Eh! Tu je i exstra sex sa sinom budućeg muža, za koga tatica očajno misli da je peder, a ovaj mu kreše curu. Kseniji, glavnoj junakinji i sexačici je ovo treći muž, inače lekar. Prvo je imala Dva metra drva, kako je zvala kapetana od tankera, s kojim ima sina, (koji joj je iza svih muževa), drugi muž je čuveni advokat koji brani ubice i krimose (i lepo se slaže sa njenim sinom), a ovaj treći, koji je lekar, je naravno ludo voli. Svi su je uostalom ludo voleli. Znam mnoge književnice koje (tj. njihove heroine) u romanima svi obožavaju, imaju sjajne sise i duge noge i sve ono što je u životu daleko od istine... Pa, lepo, sestro. Nevino i utešno. Samo što je i to dosadno. Kao neko literarno drkanje, kad smo već u toj terminologiji. Ipak je bolje tešiti se knjiškom heroinom nego običnim heroinom, mada zarada nije ni slična. Nemam dokaza, ali meni se čini da Vedrana upravo hoće da pokaže koliko je besmislen taj starački seks. Mada nigde ne pominje Ksenijine godine, jasno je da je ovaj seksizam odvojen, otuđen, od svega, od produženja vrste, od ljubavi, od libida i od orgazmičkog potencijala, pa je shodno tome obična besmislena fis(ne)kultura. Plastična, na baterije, kao kineski vibrator. Nema nikakvog smisla ni razloga. Svi sisari imaju određeno vreme parenja i pare se obično u doba fertiliteta, samo se ljudi pare bez namere da produže vrstu, čak i onda kada to više biološki ne mogu. Nedostatak libida se “prevazilazi” upotrebom Kamagre, koja se danas ilegalno prodaje umesto zabranjene Vijagre, pa je sada koriste i mladi muškarci, koji posle umiru od infarkta, kao starci. O tome koliko hormona na svoju ruku uzimaju mladi, uglavnom se ćuti, a priča se samo o zloupotrebi droga. Slažem se sa Rudanovom da je tenis (koji igra i njen sin) smaračina jedna. Slažem se i da ljudi nisu ptice, pa nisu ni monogami (najbolji muževi su pingvini, ali ne možeš se samo radi toga udati za pingvina), a da je monogamiju nametnulo društvo (ona kaže država) da bi držalo ljude pod kontrolom. Slažem se u još nečemu, ali sam zaboravila u čemu jer me je stalno zapljuskivala talasima smor-sexsa-bez-sexa. Negde pred kraj, nakon sveg tog favorizovanja junaka muškaraca i muževa (dete dođe i prođe, a čovjek tvoga života ostaje) njoj biva najvažnije da je kuća njena, i kauč i mačka i sve, ( tema, za svaku slobodu nužne svojine, koju je načela još Virdžinija Vulf u Sopstvenoj sobi). Na pitanje šta bi uradila kad bi živela iz početka Ksenija ipak odgovara da bi živela sama sa mačkom Pepicom. A po principu “pojebi i odjebi” bi menjala mlade i privlačne mužjake. Sasvim isto kao neženja. Iz čega ispada da nije istina da žene uzbuđuje muški mozak (pa može biti mudar i mator) već ih, isto kao i muškarce, uzbuđuje mlado muško telo. Istina da nije istina! Kao što nije tačno ni da žena može uvek, a muškarac samo kad mu se digne, te shodno tome treba ga poštovati, do idiotizma. Istina, žena može uvek da bude na usluzi, ali ne može baš uvek da uživa, kao ni mužjak. Uostalom i on može da bude na usluzi... U stvari je njena osnovna tema starenje i parenje. Muž, 60-godišnji lekar, sa kojim ona provodi tu novogodišnju noć između sexa i večere (pa nema ni pravog sexa ni prave večere). Natežu se sa nekom grejalicom, tuširaju se, jedu besmislenim redom, šljive u slanini, pametne kolače, čokoladu-iz-pičke, sir, pohovanu puricu, piju konjake i vina, guraju jedno drugom u razne ulaze i izlaze kineski vibrator, pa ga peru sapunom, pa opet nešto žvaćkaju, usput, slušaju komšijske petarde, puštaju mačku na terasu, pa u sobu... Pošto je sex svuda oko nas ne verujem da je ovaj sexualni skandalizam privukao neku publiku. Što bi rekao narod “puna joj usta Qrca”, ali to ne privlači čitaoce, to smo već znali. Zato Vedrana (s pravom, uostalom) napada sve moguće katoličke i hrvatske idole. I tabue. Ona drži Qrac i “gleda ga kao što majka božija drži svoje djetešće.” Uh! “Da li bi katolik odbio hostiju i kad bi znao da je prečasni drži prljavim prstima kojima je malopre držao Qrac što ga je uvalio u riticu 10-godišnjem dječaku.” Katolici su, po njoj, najveći žderači govana na svijetu. Kako je onda oko njih ipak svuda ostalo toliko fekalija?! Napada, naravno i literarne "idole".Krleža je, po Vedrani, napisao najstrašnije antiženske likove, kurve i neke opatice koje bi rado bile kurve da mogu, i navodno je negde napisao da žene najbolje svršavaju kod silovanja (to je možda naučio u ludnici tokom WW2.) Nisam fan od Miroslava sa Gvozda, ali istine radi podsećam da je on napisao i najtačniju repliku za barunicu Kasteli: “Sve sam ja to krvavo platila u krevetima tih staraca.” Skoro da je u toj jednoj rečenici napisao sve ovo o čemu sad Vedrana piše ceo roman. Ne branim ga, samo podsećam. Prošle godine sam njegova sabrana djela prodala svojoj dilerki knjga za 1500 dindži da bih u polici napravila mesta za Murakamija, čija jedna knjiga košta 2000. Mene brine što smo Krležu nekad gledali i čitali kao davnu mračnu prošlost, pa sad kao mračnu budućnost. Nazor je navodno bio peder i kresao se sa zaboravih kojim pesnikom... I Gandi je postao peder nekako posle pada Berlinskog zida, mnogo posle svoje smrti... Zanimljivija istorija! Hrabro, i sa razlogom, V.R. napada i Nato i USA, što joj je u emisiji Ćirilica dovelo kao “sagovornicu” tj. napadačicu izvesnu kržljavu, kreštavu nesretnicu koja se ubi dokazujući da Srbija mora ući u Nato. “Koji nas je s pravom bombardovao!” Svaka čast Mariću što je našao likušu (tako kažu klinci za ženski lik) toliko antipatičnu i odvratnu da smo zbog nje svi postali veliki poštovaoci Vedrane Rudan, koja je u poređenju sa ovom spodobom ispala prava kulturna dama i intelektualka. Rudanova flegmatično tvrdi da Nato plaća ovu sparušenu furiju da mu pravi promociju. Ako je to tačno, a izgleda da jeste, onda je Nato zbilja idiotska institucija, pošto će im ova individua odbiti više ljudi nego što friška balega privuče muva. Histerična osoba je navela Vedranu da brani od nje čak i Šešelja, pa je pitala “Koliko je Šešelj ubio ljudi u Srbiji, a koliko Nato?” što je osobica naravno prečula. Zašto sam ipak odlučila da pišem o ovoj knjizi? Zato što je ona jedan eklatantan dokaz da je ženama književnicama uspeh dozvoljen samo ako pišu falocentričku literaturu. To naravno ne mora biti baš ovako direktno (nemaju sve muda kao Vedrana) ali On mora da bude glavni, kao što jeste glavni i kod LJ.H.Đ i kod I.B i kod M.B.M itd, a da ne govorimo o “velikim zapadnim uzorima” koji pišu scenarije za Sex i grad i Bridžet Džouns. El Sadaui, lekarka koja se u svojoj knjizi Žena na nultoj tački, pozabavila prostitutkom koja je u samoodbrani ubila makroa (drznula se da ubije muškarca" - piše u presudi), pa je osuđena na smrt - je završila u zatvoru. Spisateljka u zatvoru, zbog teme! Vrlo sam zadovoljna što ipak nisam kupila ovu novu Vedraninu knjigu. Ne bih mogla da je bacim, ipak je knjiga a ja sam staromodna. Ne bih je mogla nikome pokloniti, ni sa kim nisam baš toliko bliska da ga ovako zajebavam, a da je držim u kući malo sam gadljiva. Šta će Nada Radović koja je (na moj nagovor) u nju investirala 499 dinara uraditi sa knjigom, ne znam, ali ja ću da joj vratim. Izvini , prijateljice!
|
