Osim potkresivača drveća iz Gradskog zelenila, koji razvaljuju sa motornim testerama od rane zore, osim komšije koji električnom burgijom buši rupe na metalnom krovu od garaža, da mu ga, skupocenoga krova, ne odnese košava, sutra, kad stigne jesen. Osim mačaka uličarki koje urlaju kao da je februar i paraju našu idiličnu tišinu, osim kerova koji laju kao kad prolazi cigansko konjče sa sekundarnim sirovinama i sitnom decom u kolima, imamo odjutros pod pendžerima u muzičke teroriste. Odnosno neku nesrećnicu koja se udaje. Srećni roditelji ogradili parče parka, izneli astale i fotelje na travnjak ko da im je to rođena avlija (valjda da im gosti ne ulaze u kuću), pa pustili živu muziku na zvučniku da se svi veselimo i lumpujemo. Ja sam sebi o’ma nasula piće u to ime (kolko da se barem malo smirim, ima manje nuspojava od sedativa) ali ipak mi malko blam da bacam flaše i lumpujem sa trećeg sprata. Ipak nije još ni podne. Ne znam da li bih ih pogodila… Utom poče ona stara pesma: “Ajde Jano, konja da prodamo… Da prodamo samo da igramo…ajde Jano, njivu da prodamo… da prodamo, samo da igramo… Ajde Jano, kuću da prodamo… da prodamo, samo da igramo…” Znam tu pesmu bar pola veka a nikad se nisam zapitala zašto bi neko prodavao konja, njivu i kuću samo da bi igrao. Kad može da đuska kadgod hoće, čak i kad se udaje nepoznata komšika dole u parku? A danas mi evo sinulo! Govnar je kockar! On pod “igranje” ne misli na kolo kao normalan svet, nego na karte, lebac mu se ogadio! A pošto Janu uopšte pita, sve to je, očigledno bio njen miraz! Pa mi vi još pričajte kako su žene nekad bile bolje i srećnije. QQ!!! Onda ide još jedna stara:“Kad si mlada i sirota, što se udaješ? Udala me stara majka, nisam ni znala…”Dobijam napad matematičkog racionalizma, pa u glavi opsesivno računam. Ako je ona mlada i sirota, i ako se keva usudila da je uda, iza leđa, bez pitanja, mlada sirota ima možda tek 16. Ali to manje više, nije ni keva bila starija kad su je udali što znači da STARA MAJKA IMA PUNIH 32, triesidva ti boga jebem! Baba bi, da je jadna živa, danas na preveseloj svadbi imala čak 48! A srećom odavno sahranjena prababa imala bi celih 64 i bila je mlađa od mene lepe 3 godine! Dođe mi da bacim bombu pa da skočim u njenu rupu i sahranim se usred svatova, ali odkud mi bomba?

Već više od sata se nadam “doći će mladoženja sa trubačima, pa će da odu u crkvu, gde im je i mesto”! Ali usranog mladoženje nema, dal se uplašio, ili se jadan zapio, il je zaboravio pa neće ni doći i ovo će nam ovde muzicirati do smrti? Turam bazenske čepove u osetljive mi uši, i izlazim na terasu da procenim. Ako zauzmem pravi ugao i zažmurim na desno oko, na koje slabo vidim, valjda bih mogla malo da lumpujem bar sa vinskom flašom po npr. pevačevoj glavi? Al jbg nije meni više tako sigurna ruka ko u vreme kad nisam bila starija od prababe iz pesme. I čime brate da uzvratim vatru kad pripucaju, svatovi su to, sigurno su naoružani do zuba?!

Pi, jebem ti ovu jesen, ko da mora baš u minut, što nije poranila bar jedan dan, pa da ih malo zalije i utera u kuću…