Prvo: Reč demokratija izvedena je od grčke reči demos, što znači narod i podrazumeva vladavinu naroda. Na žalost, narod u staroj Grčkoj ne da nije vladao, nego nije imao skoro nikakva prava. Baš kao ni žene, a pogotovo robovi koji su bili potrošna roba. Sva prava imali su samo muškarci iz najvišeg staleža, dakle apsolutna manjina u svakom polisu. Vladavina manjine zove se oligarhija, a ne demokratija. Zašto su oni to nazivali demokratijom, možemo samo pretpostaviti. Možda su SAMO SEBE SMATRALI LJUDIMA? Odnosno demosom. Ako su robove smatrali “oruđem koje govori” možda su i žene smatrali “mašinama koje rađaju” ? U njihovoj filozofiji ima mnogo mizoginije. Sokratova žena smatra se i danas primerom opake žene. A nedavno sam naišla na podatak da je Aristipu bilo vrlo zamereno što je umesto na oproštaj sa Sokratom (osuđenim da popije kukutu) otišao - kod hetere. Dok je zla žena Sokratu dovela njegovu 16-godišnju ljubavnicu da se oprosti od filozofa! To nije zla, nego pokorna žena! Čak ni mladi ratnici nisu imali neka prava. Čitala sam da su ih npr. Spartanci držali u vojnim logorima izvan Sparte, a jedan je putopisac zabeležio: “Kad sam video čime ih hrane, bilo mi je jasno zašto su tako krvoločni i surovi ratnici!? Dakle laž se nalazi u samom korenu reči demokratija, a ja ne volim laži!
Drugi razlog je to što sam u svom dugom veku živela u različitim režimima koji su svi sebe proglašavali demokratijama. Ono što je u marksizmu nazvano “diktatura proletarijata” u svim socijalističkim zemljama pretvorilo se u diktaturu kulta ličnosti. Odnosno diktatora. Narod koji je imao više sreće da mu zapadne lukav ali vešt i prosvećen diktator, kao mi i Kubanci npr prošao je mnogo bolje nego narodi kojima je zapao ludak, licemer ili manijak, što je bio češći slučaj.
Dok sam ja dorasla do glasačkog listića i SFRJ je uveliko zamenila priču o diktaturi proletarijata, veselijom pričicom o demokratiji. Valjda 1969. obukli su me “svečano u kostim” (kao nekog svetloplavog konduktera u suknji, što sam mrzela iz dna svoje friško-punoletne duše) i odveli me prvi put na glasanje. Glasanje je poštenija reč, jer samo treba da glasaš, šta ti da biraš koji kurac?! Trebalo je da glasam za jedinog kandidata, delegata, koga su “drugovi već bili izabrali” a on će dalje… To je “delegatski princip” kažu. Ja znači ovde statiram, kandidat đuska u velikom horu delegata, a glavne uloge, naravno, niko neće menjati. Mama mi je kod kuće objasnila da je mnogo bolje kad nema puno kandidata kao što je bilo u staroj Jugoslaviji, gde je dosadni deda Nićo (znala sam ga) sakriven iza svoje kapije, čekao kolegu iz druge partije da prođe na izbore, pa da ga zaskoči i udari lopatom po leđima! Istom onom lopatom kojom je tovario stajsko đubre. Mnogo kasnije sam shvatila da su politikanti, poltroni i lopate za đubre skroz kompatibilni pojmovi i da mi se ništa od toga ne sviđa. Osim što stajsko đubre može da bude korisno, mada smrdi!
Treći razlog je porazna činjenica da je najveći procenat glasova ikada, skoro 100%, na izborima dobio her Hitler. Iz čega se može zaključiti da je Adolf nekom ludačkm prelaznom boleštinom vrlo brzo zarazio skoro sve Nemce – ili je lažirao izbore?! Jer nije moguće da je njegovo ludilo video samo Čarli Čaplin! Ono se vidi na prvi pogled. Osim ako i posmatrač ima isto obolenje. Da li je Dr Frojd ili Niče rekao da je masovno ludilo u istoriji mnogo češće nego privatno, lično ludilo? Ko god da je, dobro je rekao. Najteže je, naravno, onima koji (pošto nisu zaraženi) vide da se masovni pokret pretvara u masovno ludilo – a ne mogu to da spreče. Ja sam, na žalost od tih, žao mi je, izvinjavam se ali ne mogu da pripadam stadu... Ni kao pas čuvar ili čobanica. Ma, čak ni kao ovan, predvodnik! A kamoli kao ovca!
Četvrti razlog je jezivo iskustvo iz devedesetih godina prošlog veka i od početka XXI veka. Iz mraka su izmileli nacoši svih boja i fela. U Srbiji četničke „vojvode!“ Šešelj (bivši robijaš) i Vuk (ex komunista). U Hrvatskoj „dragovoljci“ sa ustaškim zastavama i jezikom, na čelu sa komunističkim generalom Tuđmanom! U BiH Balije... Na Kosmetu UČK. Mi koji smo hteli da sačuvamo Jugu, smatrani smo budalama i proglašeni izdajnicima i komunjarama. U BiH su najveći umetnici i intelektualci svih nacija, pokušali da osnuju stranku i spreče rat, ali nisu dobili ni 5 % glasova. Iz Slovenije je par poštara isteralo moćnu JNA koju smo izdržavali punih 40 godina sa 75% državnog budžeta, i koja je navodno bila četvrta vojna sila u Evropi. Jer je pred samo ratno sranje neko doneo zakon da se u vojsku mora pre fakulteta, pa su se u kasarnama našli klinci od 19 godina, koji nisu prošli ni obuku. Ljubiša Ristić kaže da su Jugu rasturili upravo generali JNA a po nalogu natoa. Možda. Meni je izgledalo da oficiri žure gradom zabrinuti za svoje fikuse i ostalo što su evakuisali vojnim transporerima sa kriznih teritorija.“Evroatlanski Svet“ je podržao separatiste, a Srbiji je uveo sankcije i blokade, kojima su prvo uništili sve banke, a potom i kompletnu privredu. Jeziva inflacija ruši sve sisteme vrednosti! A Srbi lepe Slobine slike čak i po kabinama kamiona, kao da je sex- bomba. Posle su ga oborili tuđim bombama i isporučili u Hag, kao ratnog zločinca ili 10 ćevapa. Jer mi, jadni divljaci, nemamo sudove nego nek’ mu sude kolonijalni pravednici! Ranije, tokom SPO protesta 1996. grad je bio mesecima blokiran. Radila sam na Trgu u PBB i svaki dan sam kroz tu masu peške išla u suprotnom smeru, kući, na Karaburmu. Kada je koalicija „Zajedno“ osvojila Beograd, a Socijalistima ostala Srbija, počela je još i opšta šizofrenija. Pocepala se Srbija na Beograd i Ostatak. Đinđićev DS se povukao iz koalicije i ostavio prestonicu Srpskom pokretu obnove i njihovom Vuku sa šakalima da je razvale i razvuku. Za jednu noć uništen je GSB, a na Mirijevcu gde su parkirali autobuse – svi su stajali na osovinama. Točkovi su poskidani i nestali. Za jednu noć! Mediji su to prećutali, ja sam videla! Naglo je porasla cena ljigama i preletačima, što je ranije bilo sramota, mada su se komunisti prvi razleteli po svim partijama i postali funkcioneri. Sve se teže razabiralo ko je luđi a ko zbunjeniji i ko kome radi ono bezobrazno. Pre i posle svakih izbora izbijali su nemiri i partijaši su jedni druge optuživali za lažiranje i izbornu krađu. Na kraju su, kad je Nato svojim bombama oborio Miloševića, svečano zapalili Skupštinu i preuzeli Srbiju. Plus razne slike i nameštaj kao suvenire iz Skupštine. Svi su se posle hvalili po televizijama da su bili u prvim redovima, ali niko nije video kradljivce suvenira.
Kasno uveče sele smo sa našim tinejdžerima u Dušicinu krntiju i pošli u čaršiju da vidimo i da pokažemo deci kako zapravo izgleda „oslobađanje“. Kod Narodnog pozorišta neko je razbio trafiku, i vadio unučiće i cigarete. Čitav trg je bio ispolivan nečim lepljivim, sokovima, pivom, alkoholom, pišaćkom, krvlju? Svi izlozi na Knezu su porazbijani i opljačkani, kao i na Terazijama. Skupština se još uvek dimila a u Kosovskoj je još smrdeo suzavac ali kontrarevolucionara više nije bilo po ulicama. Tako je izgledala pobeda demokratije, a ja verujem da su stvari baš takve kako izgledaju. Mnogi od onih koji su se kleli u Tita, pa u Slobu, pa u Vuka, pa u Koštunicu (koji je zapravo pobedio na izborima) tada su se kleli u Đinđića, koga je po prethodnom dogovoru “izabrala” Skupština za premijera.. Oni što su ranije slavili Dan republike ili Dan armije, već su uveliko slavili Slave, Uskrse i Božiće. Dr marksizma Đinđić uveo je veronauk u škole, posle skoro pola veka dečije slobode od popova. Tako je podelio čak i decu na one koji idu na veronauk i druge koji uče neko građansko vaspitanje! Ali nisu ga zbog toga ubili, nego zbog nečeg drugog, što nije još objavljeno, ili ja nisam čula. Posle atentata uvedeno je vanredno stanje, sa vojnim vozilima, dugim cevima i šlemovima po ulicama kada su demokrate počistile sve što su mogle. Osim đubreta. Atentator je uhvaćen, osuđen na maksimalnu kaznu, pa su počele igre oko naručilaca ubistva. Ne bih sada o tome kako su vladali, jer su mene npr. posle 34 god. rada, oterali na Biro, 11 meseci pre penzije, da bi zaposlili bivšu ženu nekog svog sorošovca… pa neću da ispadnem ogorčena. Zagovarali su privremene četverogodišnje ugovore za glumce u pozorištima, ali su sebi i svojima pribavili sva stalna radna mesta! Što nije ništa gore od naprednjaka, koji su, čim su uzeli vlast otpustili sve saradnike po ugovoru (uključujući i moje dete koje je tako radilo 3 godine) da bi zaposlili svoju sitnu boraniju. Ovakve “sitnice” dovode do toga da mnogi ljudi misle kako su svi partijaši isti. Možda ne daju ista lažna obećanja, ali rade slične nepodopštine. Isto kao što su radili komunisti.
Toliko hvaljena zapadnjačka demokratija nije ništa drugo nego pseudonim za DIKTATURU KAPITALA isto kao što je diktatura proletarijata bila diktatura kulta ličnosti. Tačno se zna ko može da uđe u britanski dom lordova a ko u donji dom, a za američkog predsednika može da se kandiduje samo milijarder. Glasači koji u takvoj situaciji pristanu na laž da je to njihov izbor, prosto su prevareni.
Osnovna razlika između kapitalizma i socijalizma je u tome što je prioritet socijalizma INTERES VEĆINE a prioritet kapitalizma je INTERES MANJINE, tj. najbogatijih. Zato je u Jugi bila najbrojnija srednja klasa, koja je sada već uništena i pretvorena u mali broj prebogatih i ogroman broj sirotinje. Predsednik Savezne izvršne vlade u Jugoslaviji imao se samo 6 puta veću platu od svog šofera a na službenom putu boravili su u istom hotelu i imali iste dnevnice. Zna li neko koliku platu ima npr. Vučićev šofer ili Bajatovićev? Tito je kao kult sahranjen u Kući cveća, ali je njegova udovica (živa) sahranjena u vili na Dedinju. Milošević u dvorištu rodne kuće u Požarevcu, Đinđić u Aleji velikana, a Nikolić politički ubijen, vrlo je živahan u vili sa bazenom na Dedinju, koja se plaća iz budžeta. Baš kao i dvor Prestolonaslednika bez prestola, čije izdržavanje košta budžet Srbije oko 6 000 000 evra godišnje, jer se vodi kao “kulturna baština” i najskuplji je korisnik budžeta srpske kulture!!! Prestolonaslednik ne zna srpski jezik!
Peti i najvažniji razlog moje antipatije prema demokratiji je to što se u svakoj predizbornoj kampanji osećam kao da me neko zajebava jer me smatra idiotom. Znam da je njima još Gebels ili Gering objasnio da je najvažnije privući budale, pošto su oni uvek u većini, ali mi je ipak uvredljivo što misle da smo baš tolike budale. Svako pljuje konkurenciju i hvali sebe kao najveći prostak a siroti glasač treba to da proguta. Srbija je zemlja bez raspleta. Tolike afere a ni jedna nema rasplet! Bivši Đinđićev podrepaš gospon Vesić posekao onoliko drveće na Kalemegdanu, napravio pasarelu do žičare koja će navodno voziti preko Save na NBGD, pa – ćorak. Oćelavio i okamenio Trg republike, i trg oko spomenika Nemanji pa – ćorak. Prekopavao Beograd godinama, sve rokove probio, sve skupo a popravljano više puta, ali je - unapređen u ministra građevine i infrastrukture! Sad rastura Srbju! Mali, navodno plagirao doktorat, postao bugarski bogataš, pa - unapređen u ministra finansija. Zna sve o lovi! Ono Brnoboć postalo premijerko preko noći i danonoćno se divi lideru sa svih režimskih televizija. U Skupštini ima likova koji su poslanici oko 30 godina, đa kao pozicija, đa kao opozicija. Mogu dok su živi ne moraju u penziju! Kao što im nije trebalo ni lekarsko uverenje da su zdravi i normalni, koje treba svakom radniku! Bojkotuju sednice, ali primaju platu. Poštari štrajkuju par dana i prc od plate! Nikakva stručnost ne treba funkcioneru! Može da bude predsednik Skupštine, pa ministar zdravlja, pa ministarka kulture itd.itd. Funkcioner je STRUČNJAK ZA FUNKCIJE i ništa mu više ne treba da bi ostao na vlasti. Poseban je problem što su se svi koji su posle “prvih demokratskih izbora” 90-ih godina bili na nekoj, makar i opštinskoj vlasti – misterozno obogatili! Kako? Pa i kad bi izgubili vlast, bogatstvo im je ostajalo. Zašto?
A ja kao glasač (ne birač, jer nema da se bira!) treba da izađem na izbore i da dam svoj glas nekoj listi i da tako preuzmem odgovornost za sva buduća sranja koja će oni napraviti?! Uzmite vi gospodo, vlast bez mene i bez moga glasa, pa posle odgovarajte za sve što počinite a ne da mi posle kenjaju po fejsbuku: “Narod koji je izabrao ovakvu vlast nije narod nego saučesnik!” Nisam izabrala nikoga i nisam saučesnik! Predizborne kampanje su, kao i izbori predosadne i preskupe. Pogotovo za Srbiju koja siromaši već 32 godine. Grade autoputeve i mostove, od kredita koji će plaćati naši praunuci. BG na H2O je profit za arapske ili nepoznate investitore i za tajkune koji tamo peru pare. Nije to bogatstvo ni Beograda ni Srbije. “Procvat” investitorske, profiterske izgradnje koji je od Vračara učinio antizelenu zonu sa jedva tri drveta nije nikakav boljitak, neću da mu se divim. Ja sam protiv demokratije jer vidim da je to ružna prevara političara koji žele da ih izglasamo i PREUZMEMO ODGOVORNOST za njihovo ukupno postupanje. Jer smo im ukazali poverenje. Nikome nisam ukazala poverenje i neću da je’m ničija govna. Šta je ko zasro neka plati sam. Zato ja mislim da je mnogo bolje da političar, sam uzme vlast, nego da ga izglasavamo (o budžetskom trošku)!!!
Eh sad, kako da se to uradi, znam da je utopijski, ali imam predlog. Koji ponavljam. Pošto kažu da izbori sa kampanjom koju plaćamo mi, koštaju kao novi most preko Dunava, predlažem da se izgradi most. Pa da kandidati, koji su pre toga predali svoj program i obećanja sa svojom imovinskom listom, lepo skoče sa tog mosta. Ko prvi ispliva, na cilj – taj neka vlada par godina. Ako ispuni obećanja i ne obogati se bolesno, može opet da se kandiduje, i da pliva, a ako ne ispuni - može u Zabelu. Kad je mogao Mao Ce Tung da preplivava Jangcekjang tamo gde je najširi, svake godine do svog 73. rođendana, što ne bi mogli naši lideraši da se probrćkaju u Dunavu, koji je ipak manji. Ako dva kandidata zajedno stignu na cilj, mogu da plivaju ponovo, ili da izađu na dvoboj. Pravoslavno bi bilo da plivaju i za časni krst, po ladovini u zimu, ali ja to ne predlažem jer je Srbija šatro sekularna i višenacionalna državica, pa ne bi bilo fer prema inim konfesijama i nacijama. Ako neko smatra da bi ovo bila diskrimnacija neplivača i gerontokandidata, taj je matori neplivač i ne treba ga uzimati ozbiljno! Važno je napomenuti da bi posle ovakve vladavine, ako sva mutna obećanja odnese plavi i prljavi Dunav, narodu ipak ostao bar most! A svi bi se pobednici potrudili da izgrade prečistače voda, i da ne plivaju kroz govna. Dole izbori, živelo isplivavanje iz mutnog Dunava! Ma može i Sava. More, može i Morava, dok traje poplava!