- Sedite!
- Sedim 15 minuta, boli me stomak. Lakše mi je da stojim, sešću opet kad bude trebalo.
- Ovde? U ovoj ordinaciji sedite 15 minuta?
- Da.
- Nemoguće! Ja sam izašla pre 3 minuta i nije vas bilo.
- Sestra je izašla pre 7. Rekla je da vam kažem da je kod glavne sestre.
- Vi uopšte nemate sat!
- Imam telefon!
- Dooobrooo... U čemu je vaš problem?
- Stalno mi se vraća konjuktivitis na levom oku, a samo na njega vidim...
- (gleda u ekran) Bili sre u kabinetu za uveu, na klinici kod doktorke...
- Da, ali ona me poslala nazad u ambulantu jer se kabinet zaboga ne bavi takvim banalnim problemima. Kaže da vi to lečite...
- Jel'te? A šta ona leči?
- Ne znam. Rekla je da će mi što sam starija biti sve gore. Zainteresovala se za moj davno zalečeni horioretinitis, pokazivala me je stažistkinjama, kao zanimljiv „slučaj“ premda sam je zamolila da ne gledam u sunce, koje je bilo iza njih i udaralo mi u mali mozak, kroz proširene zenice. Zahtevala je da „iskontrolišem“ toksoplazmozu koja mi je izlečena pre 35 godina, a dokaz iz laboratorije, koji je tražila koštao me 11 000. Zatim me je poslala u privatnu ordinaciju svoje mame, od koje je nasledila klinički kabinet. Barem sam saznala kako namešta mamici tezge, što mnogi ne primete pošto one nemaju isto prezime... Mama je bila vrlo ljubazna za 5000 dinara koliko je koštalo ćaskanje se njom. Prepoznala sam je jer mi je pre 33 godine, dok je bila šefica sada ćerkinog kabineta proširila zenice atropinom. Pošto sam bila u 8-om mesecu trudnoće uplašila sam se da je otrov opasan za bebu, a gospa mi je rekla: - Jel znate vi gde vam je stomak a gde su oči?! -
Posle sam, naravno čitala da je atropin opasan za plod!
- Imate zanimljiva iskustva...
- 55 godina idem kod oftalmologa, još od vremena kada među njima nije uopšte bilo žena. Svašta sam videla ovim svojim kiklopskim okom.
Pošalje me u komoru da i tamo malo sačekam, pa dođe sa nekim kapima, a ja se izmaknem. - Neću da mi širite zenice. Posle sam još ćoravija 7 dana.
- To vi kad odete kod privatnika, možete ovo hoću, ovo neću, a ovde...
- Zašto bih išla kod privatnika, kad se na vas predplaćujem već 45 godina?
- Sada merim očni pritisak. Posle ćemo isprati suzne kanale, a zatim proširiti zenice, da vidimo očno dno. Ako odbijate deo pregleda, morate da potpišete.
- Potpisaću.
- Dobro. Onda ja ne mogu da vam zakažem kontrolu jer nemam potpun uvid. (Osveta povređene sujete. Nikada mi tu nisu zaklazali kontrolu, uvek sam morala da zakazujem po par meseci sa novim uputom. Znači dama folira.)
- Koliko vam je godina?
- Sto... sa ćerkom. Bez nje 67.
- Krenula vam je katarakta... (dijagnoza na osnovu godina, kladim se!)
- Kuda je krenula? U Novi sad ili u Zagreb?
- Ne zavitlavajte se! Videli ste koliko pacijenata mene čeka!
- Pa videla sam i zašto vas čekaju! Mislite da mi je počela katarakta? Jer vozila kreću a bolesti počinju.
- Dobro počela je, ali pošto vi odbijate kompletan pregled, zakažite ponovo kod koga hoćete... Sestro isperite joj kanale! Sledeći!
Ispiranje kanala, zbog kojega sam i došla, me je preporodilo. Sestra je čak učinila prohodnim i levi kanal, koji je prošli put bio začepljen. Kad mi je davala nalaz i naplaćivaa participaciju, vrlo ljubazno mi je rekla:
- Ako vam tako prija ispiranje suznih kanala, primiću vas i bez uputa. Dođite za nekih mesec dana. Obično radim pre podne. Zovem se Dragana.
- Hvala vam, Dragana! - Ništa nisam morala da potpišem. HM!