Od novembra pokušavam da zakažem očnjaka. U decembru novogodišnja frka, pa nije moglo. U januaru post NG ludilo, opet ćorak, nego mi rekoše da može samo prve srede u mesecu, pa zakažem opštu praksu za juče u 10. Da mi OP zakaže očnjaka. Digitalizovani su za ping-pong sa pacijentima. Oni igraju na kompjuteru, a mi pacijenti smo jedva žive loptice kojima se dobacuju. Dom “zdravlja” na Kari ima dve kovidare. Za decu i za odrasle. Smeštene su u bočnim ordinacijama za izolaciju koje su bile predviđene za 1 ili 2 slučaja, pa se u ludim pandemijskim uslovima stoji ispred njih, napolju, na niskim temperaturama, čak i na minusu. Satima! Valjda zato da se razboli i onaj ko se još nije dovoljno razboleo?! Tek toliko da ne ispadne da je džabe dolazio/la i čekao/la. Ostatak trospratnog zdanja i posebnog prizemnog dečijeg odelenja je praktično prazan ali lepo zagrejan! Na glavnom ulazu je ranije stajala maskirana osoba za merenje temperature i propitivanje. Ovaj put i pred tim ulazom gužva i red od kilometra – čekaju da prođe pauza! 3*C! Čeka i mlada žena sa bebom u kolicima! Pokorno kao i ostali, koji su svi zakazani u 10! Kao da izdržavaju domovi nas, a ne mi njih! Zaključano, jer ne može i ne sme da se čeka u toplim čekaonicama, koje se ko zna zašto zovu čekaonice! Najzad u 10.05 otključa nam neki portir, ne meri temperature, nego nas pusti da se kao stampedo penjemo kroz praznu zgradu kud koji, mili moji! Pomislih, bar neće biti gužve kad se svi rastrče kod svojih lekara… PRC! Svi smo stigli na III i svi u desnoj polovini hodnika ispred 2 od 10 ordinacija. Opet gužva! Ispred OP (opšte prakse). Sad je jasno zašto svakog jutra iz televizora očekuju dalji porast broja zaraženih. Sve su preduzeli da do tog porasta dođe! Sami prave gužve, pogodne za širenje pandemije, pa krive kafiće i reklamiraju vakcine! Sjajno organizovano! Lekari se rotiraju dnevno. Moja lekarka je kažu na pultu, juče radila u kovidari. Danas može i da zarazi… Da se rotiraju nedeljno mogućnost širenja zaraze bila bi 7 puta manja, a da se smenjuju mesečno bila bi 28 puta manja, ali mi smo lideri u regionu…

Pošto sam, kao najpametnija, samo ja koristila lift, stigla sam pre svih. Zadržala me kerberka na pultu, gde sam, da ne bih kasnila kod lekarke, odbila da avansno platim participaciju, pa mi je kerberka zadržala knjižicu. Da je ne prevarim za 50 dindži! Dr Smiljanić je mlada i fina žena, ali se zabezeknula na priču o prvoj sredi. - Kakva prva sreda, to je dezinformacija!? Specijaliste zakazujemo 1-og i 15-og u mesecu, ujutro. Ali pošto nam iz Knez Danilove prvog februara, nisu uopšte dali termine, a 15-ti je praznik, ja ću vam danas dati hitan uput. Jer vas bole oči, Neka vam tamo neko izmeri očni pritisak.- Kad je tako fina, zamolim još da mi dopuni laboratorijski uput, analizama koje je njena zamenica propustila kad me je slala na godišnji pregled krvi. Potreban mi je bio Gama GT (koji mi je prošle godine bio visok), CRP (koji mi je tokom kovida bio ogroman), bilirubin direct, koji je bio povišen, gvožđe i još par stavki. – Ne znam zašto nije tražila Gamu, ako imate masnu jetru. CRP nije mogla, jer nam je ograničen zbog kovida(?!?), za bilirubin direct nemamo reagense, a ne treba gvožđe kad vam je hepatrombin ok. Vaša krvna slika je odlična! Daću da vam urade Gamu a vi sad idite u Knez Danilovu da vam neko izmeri očni pritisak, kad vas toliko bole oči. – Zahvalim se i pohitam da platim participaciju i otkupim svoju knjižicu, pa pohrlim u matični DZ da me spase od jutarnjih bolova u očima. Ko mi je kriv što sam naivka i u sedamdesetoj!

Kroz veliku zgradu matičnog DZ kao da je kuga prošla. Osim švece na ulazu, nigde nikoga na tri sprata koliko sam se penjala do očnog, gde sam pričekala šalterušu da svrati na svoje radno mesto i sa ogromne visine mi objasni da očni pritisak uopšte ne boli, čak se ni ne oseti – Ko vam je to rekao?! – Lekarka ali vi sigurno niste išle na isti fakultet! (ovo prećutim, da se ne zameram, jer baš ne vole ove hitne upute!) Kad su me najzad prozvali, sestra je proverila kako vidim sa starim naočarima (bez obzira što su sa pijace!) a lekarka je već bila spremna da me otkači pod svaku cenu. Kategorički reče:
- Vas uopšte ne bole oči! Idite da proverite sinuse.
- Bole me svakog jutra! Cela očna duplja, suzni kanali i očne jabučice i to baš jako!
- To ne znači da su oči! Kad oči bole, beonjače pocrvene a vaše su belje od mojih.
- Bole me oči! Već mesecima, a ujutro imam krmeljine, oštre poput morske soli!
- Valjda ja znam kako izgledaju oči koje bole! Vaše su oči mirne!
- Gospođo, u novembru sam dobila kovid koji kao da je ušao kroz suzne kanale i oči, što me je odmah zabolelo. Tek posle par dana počela sam da kašljem i …
- I ja sam preležala kovid! To nije ništa, osim za one koji su imali tu nesreću da zaglave u bolnici! Mene su boleli svi mišići!
- Izvinite, ali mene nisu boleli mišići, nego oči!
- Možda su vas boleli očni mišići? (Koji inače pripadaju dupetu?! Prećutim da je ne naljutim… ali nije vredelo, uzela je zalet) - Ako hoćete pregled, vratite se prvog marta kod vaše lekarke u 7 ujutro, pa neka vam zakaže. Ako nema termina neka sestra uzme vaše podatke pa neka zakaže kad bude termina i javi vam telefonom. Mi tako radimo kad zakazujemo bolnicu. Kad zakaže pregled, ja ću vas pregledati. (Ona stvarno veruje da bih posle ovoga još došla kod nje! Malo pre sam čula kako nekoj ženi govori da joj katarakta još nije za operaciju, oči su joj mirne neka dođe za godinu dana, na kontrolu! Njoj su svake oči mirne! A melje kao žrvanj.) - Malo nas je i ne možemo da postignemo… (to je tačno. Ranije su radila 4 lekara u svakoj smeni a danas tri ordinacije i nekoliko tamnih soba sa aparatima zvrje prazni!) Tu sam negde trebala da joj kažem onu repliku koje sam se kasnije setila: DOKTORKA, ZAŠTO SE VI PONAŠATE KAO DA SMO MI JEDNAKE? JA NISAM IDIOT! Ne volim tu naknadnu pamet! Nisam je podsetila ni da sam pre godinu dana bila ovde sa uputom za pregled i akutnim konjuktivitisom, ali je tada odbila da mi leči konjuktivitis, pošto sam ja odbila širenje zenica. Posle koga sam danima još ćoravija a nije potrebno za konjuktivitis. Rekla mi da kupim neke vlažne maramice (100 din 1 kom) i čistim koren trepavica i da mi ne može zakazati kontrolu jer sam odbila komplet pregled! – A krenula vam je katarakta! – reče još. Zlobno! Možda je to bila neka druga, ali takva je ovo ordinacija. Neću više ovamo doći. Ali gde da idem? Na kliniku ne mogu bez njihovog uputa, a privatnici su ljubazni, što skupo naplaćuju, ali rezultate ni oni nemaju… Može li se uopšte naći pristojan državni specijalista ili samo ja to ne mogu?

Ako lekare po fakultetima ne znaju ili neće da nauče da su i pacijenti ljudska bića, trebalo ih je barem naučiti da su i oni, tj. lekari smrtni pa se ponekad događa da izmučeni i poniženi pacijent – smakne lekara. Kao što je onog Portugalca koji je izmislio lobotomiju ubio pacijent… Sa druge strane i za njih imam razumevanje jer ako penzionisana žena Vuka Draškovića ima prihod veći od 11 lekarskih plata, nije čudo što su oni ogorčeni ... A sa treće strane ja nisam za to kriva i imam pravo da se nadam da dotičnu oftalmološkinju Oliveru Zekavicu jednom neće na prelazu primetiti neki vozač GSB kome je svojevremeno rekla da “ima mirne oči”… I puf!