“O, ZLOČINČE“ je jedan gramatički sasvim ispravan vokativ, ne znam zašto je meni bio smešan. Možda zato što se našao u rečenici koja je glasila otprilike ovako: „Uzmi onaj svoj pištolj kojim si pretio studentima, ja ću uzeti svoj, pička li ti materina, zločinče jedan, i izađi mi na dvoboj...“ ili tome slično (kažem slično, jer nisam sigurna da je baš tačno ni da je bilo rime „svoj - dvoboj“). Ovu antologijsku rečenicu je besno (mada ne sasvim uverljivo) izgovorio slavni lider Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenad Čanak direktno u kameru TV HAPPY. Videla sam svojim očima i čula svojim ušima! Falilo je još samo da baci rukavicu direktno u oko kamere, ali to nije uradio, pošto nije imao dobrog reditelja da mu smisli tako konkretan i efektan mizanscen.

Naravno da ne gledam „srećnu televiziju“, sram vas bilo! Videla sam samo taj insert na kablovskoj Novoj S. U slavnoj emisiji Veče sa Ivanom Ivanovićem (juče 5.2.2021. uveče). U prebogatoj rubrici koja se prigodno zove Debilarijum, gde prenose razne debilitete sa programa drugih tv kuća, koje ipak imaju nacionalnu frekvenciju, za razliku od N1 koja pak nema.

Lider LSV pozvao je, dakle javno, lidera Radikala SRS ex vojvodu Vojislava Šešelja na personalni oružani sukob. Posle inserta slavni voditelj i autor emisije gospodin Iv. Ivanović se okomio na viđeni prostakluk, uglavnom zato što srećna televizija ima sreću ( a nacija nesreću) da ima nacionalnu frekvenciju, što Nova nema iz razloga u koje ne mogu da zalazim, pošto nemam verodostojnih podataka. Obaška je prozvao kolegu voditelja-konkurenta, gospodina Marića Milomira što nije prekinuo i sprečio gospodina Čanka u...

Ja lično mislim da bi svaki onaj novinar koji bi uspeo da prekine gospodina Čanka ili g. Šešelja u sred rečenice i da joj spreči kraj - trebao da dobije Pulicera preko reda!

Kao ne-pripadnik ni jedne od bezbroj političkih partija što izdržava Srbija kao država, želim da pohvalim gospodina lidera LSV Čanka za hrabri pokušaj da se u politički cirkus „lidera u regionu“ najzad uvede dvoboj kao potencijalno zanimljiv oblik komunikacije među ostrvljenim protivnicima. Koji bi eventualno, makar sporedično, mogao doneti nekakav vidljiv rezultat. Proređivanje, na primer. 

Ne smem da kažem kakav bih želela ishod ovog oružanog sukoba između dva NEPROMAŠIVA lidera, jer bi ta želja mogla nekako ispasti kažnjiva, pa ću to prećutati (teška srca!).

Verujem da će gospodin Šešelj prihvatiti „bačenu rukavicu“ i da neće ispasti bedna kukavica, kao što mnogi očekuju od likova što mašu pištoljima. I toplo se nadam da ću ja, kao vatreni navijač, biti pozvana da gledam duel iz prvog reda. I da navijam. Za obojicu.

Ali moram da vas zamolim: obratite pažnju ko je sve danas, kod nas, u tužnoj deponiji Srbiji, nečiji lider, ko je doktor nekih nauka, ko je narodni poslanik (u Skupštini, a ne u komediji Branislava Nušića), ko biznismen, ko gospodin, ko je elita... i nema potrebe više da se iko pita, zašto nam je ovako kako nam je.