|
Probudilo nas je
curenje s plafona oko 4:15 ujutru, u nedelju 10.
marta 2019. Curi kao iz česme. Odbauljam, u
pižami, do stana iznad, komšiku ne znam jer je
podstanarka ali legnem na zvono. Ona otvara, van
sebe je, cev pukla u kuhinji, šiba voda, ne može
da zatvori ventil. Probam i ja, nema šanse. Ona
panično zove gazdaričinog rođaka koji stanuje u
stanu na petom spratu. Jedva ga probudi. Ja se
sjurim do upravnice zgrade, na prvi sprat. Dok
je gospa shvatila o čemu se radi, pa dok je
pospano obukla kućnu haljinu i izašla sa ključem
od podruma gde je ventil za celu vertikalu, pa
dok je zaključala svoj stančić da joj neko u zlo
doba ne ukrade muža, i ležerno se spustila do
podruma, sa nama, jer stigao je i sestrić sa
petog. Još ležernije Upravnica otključava vrata
pokazuje nešto pod plafonom i kaže komšiji da se
popne i spusti crvenu polugicu. On spusti i
pita: - Jel to sve? - To je to! - kaže ova
kategorično i giba u gajbu. Popnem se kući na
treći voda uporno curi. Daj da vidimo je li
stvarno zatvoreno. Đoka je zatvoren, sve česme
rade! Upravnica tvrdi - To je u cevima! I niko
vam neće doći usred noći! - ljuto, samouvereno.
Mi ipak zovemo Vodovod, objasnimo i oni stigoše
za 10 minuta, ali upravnica i dalje zakera da je
to samo iz cevi. Majstor uđe u njeno kupatilo da
vidi, pa izađe besan: - Ma kakve cevi, moramo u
šaht! -
I najzad zavrnuše vodu. Nije uteha ni to što je
voda stiga i do upravnicinog stana na I spratu.
Mi smo skupljali i brisali do 9 ujutro, iznosili
potpuno mokre tepihe na terasu. Pao je luster u
sobi i razbio se u paramparčad, lampion u
kuhinji isto, ali se nije razbio jer nije ni bio
od stakla. Svejedno smo morali da ga bacimo, kao
i veliko ogledalo iz predsoblja koje je takođe
tresnulo sa zida… Curilo je do 8:15, iako je
voda zbilja zatvorena oko 5:15, kad je došla
ekipa iz Vodovoda..
Vlasnica stana iznad nas, je stigla ujutro, sa
Dedinja, sa mužem i dvoje dece. Seća se ranije
poplave, od pre možda 10 godina, kad je još
živela ovde, kao devojka. Jako joj je žao zbog
ove nove nezgode, već je prijavila svom
osiguranju, oni su vrlo pošteni i efikasni, sve
će nam isplatiti na vreme, kaže. - Oni će vam
platiti krečenje, a vi ne morate ni da krečite…
- Naravno da moramo - kažem ja - a ko će nam
isplatiti ovu streščinu, skok pritiska i
pretrpljenu frku? Ona se smeje… - E pa, to se ne
plaća…-
Danima kasnije, još se nije osušilo, kuća smrdi
na mokar beton i na buđ. Hadno. Peći rade, a
prozori otvoreni. Naš moler Nidžo bio i rekao da
se mora sušiti barem 2 meseca! Brate! Još 2
meseca života u svinjcu! Kaže da smo prerano
pustili da dođe procenitelj osiguranja, jer će
se mnoge posledice pojaviti tek za nedelju ili
dve. Što je ispalo tačno. Pločice u kuhinji
počele su da otpadaju uskoro, a u kupatilu su se
odlepile oko pola cm i zjapile su tako. Morala
sam da ih skinem da bi se osušio zid... Vrata od
kuhinje su nabrekla i ne mogu normalno da se
zatvore, a oberliht iznad kuhinjskog prozora ne
može uopšte više da se zatvori. Bio majstor,
kaže propala bravica, od vode, mora da se zameni
celo okno. Može on, javiće cenu.
Cena je ispala tačno duplo veća od one koju je
predvideo procenitelj!
Malo posle dva meseca Nidžo je odlučio da može
okrečiti, stigao sa svojom porodičnom ekipom i
doneo sav materijal. Jesu skupi ali rade kao
zmajevi i ne ostavljaju svinjac za sobom. Možeš
im sa poverenjem ostaviti stan, ali mačke moraju
da se zatvore u jednu sobu, da im ne bi skakale
u farbu. Crni je ipak nekoliko puta izleteo u
obilazak i kontrolu, a Belu sam jedva pronašla
ispod kauča. Ali, belaj! Sve delove na kojima su
ostale neizbrisive “žute šare” moraju da
prefarbaju nekom nitro farbom, koja brzo
isparava i ima jako agresivan miris. Kaže, neke
ljude koje to sasvim opije, kao droga. Otvorili
su sve prozore, a ja sam sa mačkama sedela u
zatvorenoj, dnevnoj, koju nisu krečili. Odjednom
shvatim da sam jedva živa i izašla na pretrpanu
terasu, da dišem. Vrtelo mi se u glavi, zaboleo
me stomak, bre ako oni svaki dan rade sa ovim,
kako su uopšte živi? Ispostavilo se da to rade
samo posle poplava. Uh! Otišla sam na bazen u
redovni termin, da se malo oporavim, i stvarno
me preporodilo. Kad sam došla oko 15 sati, već
su bili pri kraju… Izkeširam i opet me zavrne
stomak, sve je osetljiviji, što sam starija…
Sedam dana od krečenja, još nisamo vratile sve
dranguije koje sam iznela na terasu, da ne
smetaju majstorima. Još miriše farba. Zamena
oberlihta i krečenje koštali su puno više nego
što je procenio čovek iz osiguranja, tako da
nemamo para za ogledalo, zamenu pločica, luster
i sređivanje kuhinjskih vrata... Za mene je
možda i bolje da se ne srećem sa ogledalom svaki
dan, luster ionako nisam volela, umesto pločica
smo okrečili i skoro da smo se pokrili… Ali jako
neprijatne zdravstvene nuspojave ne znam kako da
popravimo! Jedino kad bi nam neko platio kakvo
letovanje. Ne mora baš dva meseca koliko je
trajalo maltretiranje… Jebiga!
|
|
|
