Juče sam svratila u samišku „Kupi i idi“ koja se u sred prestonice Srbije zove na engleskom, ali vam ja prevodim da ne tražite rečnik. Ima ih tušta i tma, čitav pod-lanac, a deo su jednog ogromnog, maksimalnog trgovinskog lanca. Srbija je sva u lancima! I sve ih drže stranci! Rimuju se lanci i stranci!
Ova u koju sam svratila da kupim neku sitničicu, nalazi se u Ulici Despota Stefana, bivšoj 29-og novembra, preko puta ubijenog pamučnog kombinata. Ima dve kase, ali radi samo jedna, normalno. A na kasi osoba sa posebnim potrebama, koje imaju prioritet u zapošljavanju. Osoba ima ne samo posebne nego i najobičnije potrebe. Npr. potrebu za zubima. Mada... možda ta njena potreba za zubima nije baš obična, nego je i ona posebna, jer je zbilja velika. Pošto osoba ima samo jedan zubić, što znači da ima potrebu za još trideset jednim komadom. Potreba je očigledna, pošto osoba stalno klepeće jako kreštavim glasom, usta uopšte ne zatvara, a svima se obraća sa „srce!“ Ispred mene je bilo troje-četvero ljudi a na redu je bio jedan stari čika koji je u ruci doneo samo jedan ajvar. Osoba je provukla ajvar i zakreštala:
- 480 dinara, srceeee! Zašto nisi uzeo korpu, srcee?
- Kako 480? Tamo piše 250!- preplašio se dekica bez posebne potrebe.
- Ovaj je 480, srceee! 250 je drugi, koji je na akciji, srceee!
- Onda ću da uzmem taj drugi! - pođe deka nazad do rafa, a ona za njim.
- Vrati ovaj ajvar na mesto, srceee! - i deka se vrati po ajvar, pa opet...
- Kako ja sada ovo da storniram? Vidi šta mi je napravio kreten, srce! - obrati se osoba sledećoj mušteriji, pa zakrešta iz malog mozga, tako da ti pukne lastiš u gaćama. - Mileeeeeee, srceeeeee, dođi da mi pomogneeeš! Kako ovo da storniraaaam - Mile se ubrzo stvorio kod druge kase.
- Idi ti na moju kasu, ja ću da storniram! (utom se i dekica vratio sa drugim ajvarom, a Mile će njemu) - dajte mi taj ajvar koji nećete da kupite.
- Pa, vratio sam ga u raf... -
- Donesite ga, moram da storniram - deka jadan krene - Taj ostavite ovde! - deka se vrati da ostavi akcijski, pa opet krene po onaj prvi skuplji ajvar...
- Vidite šta nam je posla napravio matori kenjac, srce, - žali se osoba nama!
Ja se ujedam za usnu, jedva savladavajući svoju posebnu potrebu da joj kažem nešto od čega će crknuti odmah sada, tu na licu mesta! Savladala sam se jer sam dobro dresirana! Progutala sam čak i kad mi je rekla „Srcee!“ ali sam posle, celim putem do bazena, tiho kroz zube psovala glupu samišku, jebeni grad, usranu zemlju i prljavu državu u kojoj osobe sa posebnim potrebama imaju sva prava, a stare i bespomoćne osobe - nemaju nikakva!