POTROŠNJA POTROŠAČA ILI PROIZVODNJA POTREBA

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

          Šta je to potrošnja? To je kad kupiš gomilu stvari, od kojih ti je tek svaka deseta možda potrebna. Popneš ih na treći, trinaesti ili stotrinaesti sprat. Pa od svega toga, odmah ili kasnije, napraviš đubre i vratiš u lanac potrošnje. U kontejner. Ili kad za debele pare zapucaš negde gde nemaš nikoga, sa gomilom nepoznatih ljudi koji ti se ne sviđaju. Ne znaš šta ćeš tamo osim da zakačiš fotke na fejs (čime dokazuješ da živiš) i da posle plaćaš rate uz vrlo povoljne kamate. Ili kad te razbole pa doživotno gutaš lekove, ako veruješ lekarima. Kad slaviš neke praznike koji te se uopšte ne tiču, pa zoveš goste koje ne voliš i kupuješ gomile nepotrepština da se ne bi razlikovao od drugih.

          Znam ateističko-pravoslavnu porodicu koja se uvek namuči oko spremanja Slave na kojoj se žale kako su se zadužili. Gostima koji su im na čekove kupili nepotrebne flaše i kutije.

          Jeste li se pitali zašto supermarketi redovno renoviraju sasvim korektne objekte i premeštaju svu robu po njima, pa se vi posle mučite da nađete ono što kupujete svaki dan? Zato, što ako znate gde šta stoji i kupujete samo ono što vam treba - potrošićete puno manje nego kad lunjate među rafovima i nalećete na nešto što će vam možda nekada zatrebati a možda-sigurno neće nikad! Ali vi ipak pazarite jer je na akciji. Potrošnja je kad prođe mladost pa ti treba sve više svega da bi se zavaravao kako nije prošla. Kad nemaš dovoljno samopouzdanja nego kupuješ besna kola i uveravaš sebe da zbog njih više vrediš. Kad ne umeš da iskažeš ljubav nego moraš da kupiš prstenje. Kad menjaš pločice u kupatilu samo zbog boje. Kad kupuješ nove mašine koje je kum već kupio, jer nisi ti gori! Kad stigneš u starost pa trebaju pelene, ako ima ko da ih kupi. Skoro svi starci koje potomci smeste u privatne domove naglo zaborave kako se ide na klonju. Znaju lekari da je to ili inat ili pak depresija, ali preporučuju pelene jer im je prozvođač platio zimovanje na simpozijumu. Zanimljivo je ipak da kod nas samo vojni penzosi dobijaju besplatne pelene. Samo oficiri i njihove žene mogu doživotno da seru o državnom trošku! Fantastični potrošači! Oni koji kenjaju o svom trošku uvek mogu da ostanu bez love i da krepaju u govnima. Da li stvarno verujete da je savremeno društvo humanije prema starcima nego oni koji su koristili lapot? Više voli starce? Ne nego zarađuju na njima, starci su ozbiljni potrošači. Stabilni, a ne kao pušači ili alkosi koji uvek mogu prestati da loču, premda savremena medicina tvrdi suprotno. Ili kao narkosi koji nisu čak ni legalni.

          Laka konjica potrošnje su avanturisti, a turisti su ovce za novce.        

          U svakom pristojnom razgovoru obavezna je izjava da obožavaš putovanja, zimovanja, letovanja, proletovanja, jesenovanja. Sve te ture i avanture. Last i frst minit. Letiš nekuda satima iznad debelog okeana i zaleđenih planina da bi tamo na brzinu, ali zato skupo, video nešto što kod kuće, na ekranu, možeš gledati na tenane, jer je neko tamo već bio i snimio... Ali, kod kuće si potrošio samo za pretplatu i kablovsku, ok i na grickalice ili neko piće ako si beskarakteran, a na putovanjima trošiš kao pijani grof! Zbog čega i postojiš! Ne da bi živeo, nego da bi trošio! Potrošači nikad ne putuju kod dečka, tetke ili strica, ni sa bilo kakvim ličnim ili privatnim ciljem i razlogom. Njih vode u grupama po hotelima ili po rupama. Sa isključivim ciljem da neko bogat zaradi na njima i postane još moćniji. A pod izgovorom da će se turista ludo zabaviti i doživotno pamtiti. Jasno, tvrdiće posle da se onoliko proveo. Neće valjda priznati da je ispao glupander kad može i vas navući da ispadnete budala? Reklameri turizma tvrde da nije ni slično gledanje filma jer „na destinaciji“ osetiš okuse i mirise. Markes pak piše da je umirao od gladi razgledavajući stare ruševine po Indiji i da je, kad su se približili hotelu osetio zanosni miris roštilja, ali su mu objasnili da je to miris lomače na kojoj spaljuju mrtvaca. U sred grada.

          Samostalno, dostojanstveno i za svoju dušu danas putuju jedino tajkuni i bogatuni... Samo što oni nemaju dušu.

          Nisam ja protiv putovanja, al ne volem kad se mora.

          Moja baba rođena je 1903. a prvi put su je odveli preko grane 1943. U Nemačku. U logor. Ne baš avionom, nego stočnim vagonom. Mojoj mami je prvo inostranstvo bio isti taj logor Bedingen 1. kod Hanovera. Druga „destinacija“ joj je bila Ženeva kad me je vodila u bolnicu 1963. Što je meni bilo prvo inostranstvo. Doduše već je bilo skoro obavezno ići na letovanje, ali u uglavnom u sopstvenoj režiji ili u odmarališta. Koja su danas privatizovani hoteli. Na našoj obali mora koje smo delili sa Italijanima.

          Danas kad je putovanje postalo obaveza, pričaju nam da smo bili puka sirotinja. Ali mi nismo znali da smo sirotinja, nismo se osećali bedno, nego lepo. Na plaži nismo plaćali glupe plastične ležaljke ni skupe suncobrane. Nismo se plašili sunca i vode, ni trošili kreme, ulja i razna mleka za pre i posle, jer ozonske rupe još nisu postojale. Nisu bile napravljene. Nismo zatrpavali mora sa flašicama, kesurdama i kutijicama. Pivo i koktu smo pili iz flaša koje smo vraćali prodavcu ili kelneru, a ne iz limenki koje bacate po obali! Šetali smo gde smo hteli a nije nas, kao danas u Šarm el šeiku npr. čuvala vojska u sterilnim turističkim kompleksima, od gladnog domaćeg naroda. Kasnije, kad nam je još malo svanulo, išli smo u Rim po Koloseum i sandale, u Pariz po Luvr i parfeme, u Britaniju po komplekse, te u Rusiju po Ermitaž i šubaru. Ulaznice nismo plaćali, jer se smatralo da je kultura opšte dobro a danas se plaćaju i u crkvama! Zar ni Bog više nije opšte dobro? Ne, nismo bili sirotinja! Išli smo kuda želimo sa kim i kada hoćemo. Dok vi danas morate. Ako ne putuješ ti si niko i ništa! Čak i oni koji vole da sede kod kuće, moraju tamo-vamo samo da ne bi izgledali i osećali se kao poslednji bednici. Imanuela Kanta bi danas smatrali retardom. Čuj ceo život presedeo u istoj varoši i mislio! Mislio, jebote! Trudio se da shvati?! Luzer! Diogena već smatraju klošarem. Sedeo u buretu i tražio čoveka? Koješta! U buretu treba da je vino, a šta će ti čovek?

          Nasuprot turistima i avanturistima, koji su potrošačke legende, nomade, kojima je lutanje u duhu i u krvi, niko ne voli. Samo dođu razapnu šator, ništa ne troše. Umesto, hoteli, suveniri, peškiri, ležaljke, bedekeri, barovi, poslastičarnice, brendovi, kockarnice, trendovi...

          Neki tvrde da čak i vlade manjih država postavljaju multinaci kompanije tj. krupni kapital, da im svuda kroje zakone po kojima je kapital veći i važniji od dece, drveća, vode i zemlje, sunca i meseca, puno važniji od cele populacije i vegetacije... pa tome kapitalu treba platiti da se kod nas investira! Jer, pare su skupe!?!

          Prevaru je započeo onaj ko je plasirao opasnu laž VREME JE NOVAC! Jer VREME JE ŽIVOT pa ti svoj daj za novac, a ja moj ne dam! Dala sam samo ono što sam morala.

          Zašto je važno da ljudi veruju da je vreme novac? Zato što je nužno da svi jeftino prodaju svoje živote za lovu da bi mogli postati potrošači. A onda će im kreatori potreba objasniti na šta moraju da potroše te pare. Ko bi inače bio lud da dadne parče svog života, npr prolećni četvrtak i petak svoje dvadesete godine, za plastične japanke sa kič šljokicama? Ili za tetovažu? Ko bi dao avgust svoje mladosti za za lažljivi televizor? Samo budala. Ali kad zaboravi da je dao avgust za 40 000, daće pare za aparat.

          Posao političara, medija i pomodara je da prave nove potrošače novih roba. Da stvore narodu potrebe. Npr. naprave im neki rat pa im stvore potrebu za pogrebnom „galanterijom“ ili za raznim protezama od zubnih do nožnih. Ili za preskupim stranim forenzičarima koji će im decenijama posle identifikovati leševe iz masovnih grobnica...

          Zato se danas niko ne bori protiv planetarnog demografskog buma, koji je već počeo a na koji je još Ajnštajn upozoravao kao na veću opasnost od A i Ha bombe. 1999. godine bilo nas je 6 milijardi, a samo deceniju kasnije prešli smo sedmu milijardu. Uprkos tome što je svaki sedmi gladan, a svaki šesti prežderan, niko se ne traži kontrolu rađanja nego potpuno suprotno i besmisleno - zabranu abortusa! Na stranu rasističke ideje nekih belih naroda koji izumiru od bele kuge ali misle da oni treba da se razmnožavaju dok obojeni ne bi trebali, već ih je previše gladnih i bolesnih. Mimo rasističkih razloga, rast populacije se ne kontroliše jer su to potencijalni potrošači. Makar i potrošači onih 0,5% humanitarne pomoći koja stigne do krajnjih korisnika... Umni verski poglavari, sve sami muškarci, listom su za zabranu abortusa! Ženama! Ne što oni vole decu, nego što im trebaju verski resursi. U dosluhu sa potrošačima potrošača.

          Sećam se kad je nametnuto lož ulje kao najekonomičnije. Glupi narod je izbacivao kaljeve peći i kupovao one odvratne za ulje, kante u kojima je nošen smrad sa pumpi i sipan u peći tako da su čitave zgrade smrdele na naftu. Ubrzo je isto lož ulje postalo skuplje od svega pa je narod vraćen na druge energente, da kupi nove peći. Sad nam uvaljuju plin. O našem trošku grade gasovode dugačke hiljadama kilometara i lažu da nas niko neće bombardovati kad budemo imali južni tok! Eh! Onome ko bude hteo da nas razvali gasovod će svakako ići na ruku. Živećemo u Aušvicu. Zašto, kad je Srbijagas već sada najveći gubitaš u Srbiji? Već danas troši iz budžeta skoro kao vojska ili policija? Kako je moguće da se njihov direktor ipak ponaša kao nesmenjivi faraon i najpoželjniji neženja? Na stranu što lažu da je 21. vek gasa, kao da nije još u 18. veku služio za osvetljavanje većine evropskih gradova. Koji su goreli kao fitilj svaki čas!

          Drugi čak misle da su i vladari najvećih država nečije marionete. Možda industrije krupnije ratne mašinerije? Čudno je da ti koji znaju ko postavlja vlade (da za njih rade) i ko naručuje ubistva neposlušnih lidera, ne shvataju ko promoviše LGBT i njihova prava. Nego se šire glasine da su pederi postali toliko moćni da finansiraju LGBT pokrete širom planete. Ova priča im sigurno godi, možda je i sami šire. Znam reditelja koji je pričao da dobija 20 000 evra za režiju predstave, lagao je masno da bi sebi digao cenu i da bi mu drugi zavideli. Nema toliko moćnih pedera da bi finansirali sve svetske medije za svakodnevno reklamiranje i debate o gej paradama. Moćni i bogati gejevi i lezbejke već imaju sva moguća prava i boli njih đoka za prava siromašne braće, kao što sve bogate boli đokica za sve siromahe. Elton Džon već ima lepog sina od surogat majke a prava mami je On. Ili je baka? Majkl Dž je izgubio svoja homopedo prava tek kad je umro. Ko ima interes da legalizuje LGBT prava, osim samih seksualnih manjina?     Proizvođači potreba prave buduće legalne potrošače za buduće besmislene ali jeftine proizvode. Jeftine za proizvodnju, ali jasno vrlo skupe za potrošnju.        

          Zamislite kad se LGBT prava ostvare (a hoće) kakav će cunami kiča nastati u reklamiranju gay&lezbo potrepština za bračnu sreću, venčanja, (burme, garderoba, cipelice, šminka, časopisi, perike) mirisi za prve bračne noći, pižamice za medene mesece, tortice za mladence, košer klopa za pashu, masna za božić i novu godinu, halal za bajram, seckano za kinesku NG. Dan Ponosa i Duge biće im glavni blagdan, kao Dan Zahvalnosti u USA ili Dan Praštanja u Rusa. Dobijaće jedan slobodan dan, kao za Slavu. Ako su zaposleni, ako nisu ko ih jebe!

          A tek zamislimo advokate za gay&lezbo razvode! Kome poveriti surogat dete, mami ili tati ako postoje dve mame i dvojica tatica? ili onome ko je platio surogat kevu?

          Pa specijalizovani glavoderi, treneri, lajfkoučeri?    

          Sve kao za heteroseksualce samo dvaput drugačije. Pretpostavite koliko će love i profita tu biti!? Skoro kao na oružju, na seksualnom roblju, na drogama i lekovima. Možda će profit u LGBT biznisu biti ravan profitu u „humanitarnom“ biznisu, možda će njime gospodariti isti biznismeni...

          Jeste li primetili da se samo pred igrane i rialiti programe (koji su isto igrani, samo loše) pojavljuje upozorenje. Nije za uzrast ispod 12 ili 16 godina. Kao da su samo igrani programi opasni! A vesti? A reklame? Zašto pre reklama ne piše nije za uzrast ispod 100 godina kad svi znamo da se deca tove i degenerišu od grickalica i slatkiša i da roditelji ne mogu ništa protiv reklama? Zato što one prave potrošače, pa ako ih još degenerišu, tim bolje, zaradiće i farmaceutska industrija! Zašto pre vesti nema upozorenja nije za IQ iznad 46. (85 je minimum za španskog pandura. Naši nisu objavili ili nemamo minimuma?)

          Živimo u potrošačkom društvu. Stalno se priča o nedostatku sistema vrednosti a napretkom se smatra samo porast potrošnje i proizvodnje. Kome treba porast potrošnje? Proizvođačima? Ne baš. Direktni proizvođač nema skoro ništa sa potrošnjom, pošto od onoga što on zaradi u proizvodnji ne može postati skoro nikakav potrošač. Može eventualno samo da preživi i da nastavi sa radom za goli život, koji njemu čak ni ne treba. Kome treba njegov život? Profiterima! Koji zarađuju od njegovog robovanja. Kao što kurvim život više treba makrou nego njoj samoj. San o sretnim robovima se ostvaruje. Jedni su sretni a drugi su robovi. Svet je bolestan

          Zdrav je ko može da voli i da radi, reče Frojd. Ispada da preko 25% mladih u Srbiji nisu zdravi, jer ne mogu da rade. Nema posla. Što je još gore neće moći ni da troše, čim potroše babe i roditelje penzose. Još nisu ni počeli da rade a već su potrošeni potrošači. Šta je potrošeni potrošač? Onaj koji nema para za potrošnju.

          Kako je moguće da je  Srbija skoro prazna a da ni za koga nema mesta? Zašto se svi čudino što godišnje izumre čaršija od 30 000 duša? Možda više ni jedna duša ne želi da se rodi kao Srbin. Možda duše sve znaju, tamo negde u svom (predživotnom) raju?

 

 

                                            <<