|
|
Šta je to potrošnja? To je kad kupiš gomilu
stvari, od kojih ti je tek svaka deseta možda
potrebna. Popneš ih na treći, trinaesti ili
stotrinaesti sprat. Pa od svega toga, odmah
ili kasnije, napraviš đubre i vratiš u lanac
potrošnje. U kontejner. Ili kad za debele pare
zapucaš negde gde nemaš nikoga, sa gomilom
nepoznatih ljudi koji ti se ne sviđaju. Ne znaš
šta ćeš tamo osim da zakačiš fotke na fejs (čime
dokazuješ da živiš) i da posle plaćaš rate uz
vrlo povoljne kamate. Ili kad te razbole pa
doživotno gutaš lekove, ako veruješ lekarima.
Kad slaviš neke praznike koji te se uopšte ne
tiču, pa zoveš goste koje ne voliš i kupuješ
gomile nepotrepština da se ne bi razlikovao od
drugih.
Znam
ateističko-pravoslavnu porodicu koja se uvek
namuči oko spremanja Slave na kojoj se žale kako
su se zadužili. Gostima koji su im na čekove
kupili nepotrebne flaše i kutije.
Jeste li se pitali
zašto supermarketi redovno renoviraju sasvim
korektne objekte i premeštaju svu robu po njima,
pa se vi posle mučite da nađete ono što kupujete
svaki dan? Zato, što ako znate gde šta stoji i
kupujete samo ono što vam treba - potrošićete
puno manje nego kad lunjate među rafovima i
nalećete na nešto što će vam možda nekada
zatrebati a možda-sigurno neće nikad! Ali
vi ipak pazarite jer je na akciji. Potrošnja je
kad prođe mladost pa ti treba sve više svega da
bi se zavaravao kako nije prošla. Kad nemaš
dovoljno samopouzdanja nego kupuješ besna kola i
uveravaš sebe da zbog njih više vrediš. Kad ne
umeš da iskažeš ljubav nego moraš da kupiš
prstenje. Kad menjaš pločice u kupatilu samo
zbog boje. Kad kupuješ nove mašine koje je kum
već kupio, jer nisi ti gori! Kad stigneš u
starost pa trebaju pelene, ako ima ko da ih kupi.
Skoro svi starci koje potomci smeste u privatne
domove naglo zaborave kako se ide na klonju.
Znaju lekari da je to ili inat ili pak depresija,
ali preporučuju pelene jer im je prozvođač
platio zimovanje na simpozijumu. Zanimljivo je
ipak da kod nas samo vojni penzosi dobijaju
besplatne pelene. Samo oficiri i njihove žene
mogu doživotno da seru o državnom trošku!
Fantastični potrošači! Oni koji kenjaju o svom
trošku uvek mogu da ostanu bez love i da krepaju
u govnima. Da li stvarno verujete da je
savremeno društvo humanije prema starcima nego
oni koji su koristili lapot? Više voli starce?
Ne nego zarađuju na njima, starci su ozbiljni
potrošači. Stabilni, a ne kao pušači ili alkosi
koji uvek mogu prestati da loču, premda
savremena medicina tvrdi suprotno. Ili kao
narkosi koji nisu čak ni legalni.
Laka konjica potrošnje su
avanturisti, a turisti su ovce za novce.
U svakom pristojnom razgovoru obavezna je izjava
da obožavaš putovanja, zimovanja, letovanja,
proletovanja, jesenovanja. Sve te ture i
avanture. Last i frst minit. Letiš nekuda satima
iznad debelog okeana i zaleđenih planina da bi
tamo na brzinu, ali zato skupo, video nešto što
kod kuće, na ekranu, možeš gledati na tenane,
jer je neko tamo već bio i snimio... Ali, kod
kuće si potrošio samo za pretplatu i kablovsku,
ok i na grickalice ili neko piće ako si
beskarakteran, a na putovanjima trošiš kao
pijani grof! Zbog čega i postojiš! Ne da bi
živeo, nego da bi trošio! Potrošači nikad ne
putuju kod dečka, tetke ili strica, ni sa bilo
kakvim ličnim ili privatnim ciljem i razlogom.
Njih vode u grupama po hotelima ili po rupama.
Sa isključivim ciljem da neko bogat zaradi na
njima i postane još moćniji. A pod izgovorom da
će se turista ludo zabaviti i doživotno pamtiti.
Jasno, tvrdiće posle da se onoliko proveo. Neće
valjda priznati da je ispao glupander kad može i
vas navući da ispadnete budala? Reklameri
turizma tvrde da nije ni slično gledanje filma
jer „na destinaciji“ osetiš okuse i mirise.
Markes pak piše da je umirao od gladi
razgledavajući stare ruševine po Indiji i da je,
kad su se približili hotelu osetio zanosni miris
roštilja, ali su mu objasnili da je to miris
lomače na kojoj spaljuju mrtvaca. U sred grada.
Samostalno,
dostojanstveno i za svoju dušu danas putuju
jedino tajkuni i bogatuni... Samo što oni nemaju
dušu.
Nisam ja protiv
putovanja, al ne volem kad se mora.
Moja baba rođena je
1903. a prvi put su je odveli preko grane 1943.
U Nemačku. U logor. Ne baš avionom, nego stočnim
vagonom. Mojoj mami je prvo inostranstvo bio
isti taj logor Bedingen 1. kod Hanovera. Druga „destinacija“
joj je bila Ženeva kad me je vodila u bolnicu
1963. Što je meni bilo prvo inostranstvo. Doduše
već je bilo skoro obavezno ići na letovanje, ali
u uglavnom u sopstvenoj režiji ili u odmarališta.
Koja su danas privatizovani hoteli. Na našoj
obali mora koje smo delili sa Italijanima.
Danas kad je putovanje
postalo obaveza, pričaju nam da smo bili puka
sirotinja. Ali mi nismo znali da smo sirotinja,
nismo se osećali bedno, nego lepo. Na plaži
nismo plaćali glupe plastične ležaljke ni skupe
suncobrane. Nismo se plašili sunca i vode, ni
trošili kreme, ulja i razna mleka za pre i posle,
jer ozonske rupe još nisu postojale. Nisu bile
napravljene. Nismo zatrpavali mora sa flašicama,
kesurdama i kutijicama. Pivo i koktu smo pili iz
flaša koje smo vraćali prodavcu ili kelneru, a
ne iz limenki koje bacate po obali! Šetali smo
gde smo hteli a nije nas, kao danas u Šarm el
šeiku npr. čuvala vojska u sterilnim turističkim
kompleksima, od gladnog domaćeg naroda. Kasnije,
kad nam je još malo svanulo, išli smo u Rim po
Koloseum i sandale, u Pariz po Luvr i parfeme, u
Britaniju po komplekse, te u Rusiju po Ermitaž i
šubaru. Ulaznice nismo plaćali, jer se smatralo
da je kultura opšte dobro a danas se plaćaju i u
crkvama! Zar ni Bog više nije opšte dobro? Ne,
nismo bili sirotinja! Išli smo kuda želimo sa
kim i kada hoćemo. Dok vi danas morate. Ako ne
putuješ ti si niko i ništa! Čak i oni koji vole
da sede kod kuće, moraju tamo-vamo samo da ne bi
izgledali i osećali se kao poslednji bednici.
Imanuela Kanta bi danas smatrali retardom. Čuj
ceo život presedeo u istoj varoši i mislio!
Mislio, jebote! Trudio se da shvati?! Luzer!
Diogena već smatraju klošarem. Sedeo u buretu i
tražio čoveka? Koješta! U buretu treba da je
vino, a šta će ti čovek?
Nasuprot turistima i
avanturistima, koji su potrošačke legende,
nomade, kojima je lutanje u duhu i u krvi, niko
ne voli. Samo dođu razapnu šator, ništa ne troše.
Umesto, hoteli, suveniri, peškiri, ležaljke,
bedekeri, barovi, poslastičarnice, brendovi,
kockarnice, trendovi...
Neki tvrde da čak i
vlade manjih država postavljaju multinaci
kompanije tj. krupni kapital, da im svuda kroje
zakone po kojima je kapital veći i važniji od
dece, drveća, vode i zemlje, sunca i meseca,
puno važniji od cele populacije i vegetacije...
pa tome kapitalu treba platiti da se kod nas
investira! Jer, pare su skupe!?!
Prevaru je započeo onaj
ko je plasirao opasnu laž VREME JE NOVAC!
Jer VREME JE ŽIVOT pa ti svoj daj za
novac, a ja moj ne dam! Dala sam samo ono što
sam morala.
Zašto je važno da ljudi
veruju da je vreme novac? Zato što je nužno da
svi jeftino prodaju svoje živote za lovu da bi
mogli postati potrošači. A onda će im kreatori
potreba objasniti na šta moraju da potroše te
pare. Ko bi inače bio lud da dadne parče svog
života, npr prolećni četvrtak i petak svoje
dvadesete godine, za plastične japanke sa kič
šljokicama? Ili za tetovažu? Ko bi dao avgust
svoje mladosti za za lažljivi televizor? Samo
budala. Ali kad zaboravi da je dao avgust
za 40 000, daće pare za aparat.
Posao političara,
medija i pomodara je da prave nove potrošače
novih roba. Da stvore narodu potrebe. Npr.
naprave im neki rat pa im stvore potrebu za
pogrebnom „galanterijom“ ili za raznim protezama
od zubnih do nožnih. Ili za preskupim stranim
forenzičarima koji će im decenijama posle
identifikovati leševe iz masovnih grobnica...
Zato se danas niko ne
bori protiv planetarnog demografskog buma, koji
je već počeo a na koji je još Ajnštajn
upozoravao kao na veću opasnost od A i Ha bombe.
1999. godine bilo nas je 6 milijardi, a samo
deceniju kasnije prešli smo sedmu milijardu.
Uprkos tome što je svaki sedmi gladan, a svaki
šesti prežderan, niko se ne traži kontrolu
rađanja nego potpuno suprotno i besmisleno -
zabranu abortusa! Na stranu rasističke ideje
nekih belih naroda koji izumiru od bele kuge ali
misle da oni treba da se razmnožavaju dok
obojeni ne bi trebali, već ih je previše gladnih
i bolesnih. Mimo rasističkih razloga, rast
populacije se ne kontroliše jer su to
potencijalni potrošači. Makar i potrošači onih
0,5% humanitarne pomoći koja stigne do krajnjih
korisnika... Umni verski poglavari, sve sami
muškarci, listom su za zabranu abortusa! Ženama!
Ne što oni vole decu, nego što im trebaju verski
resursi. U dosluhu sa potrošačima potrošača.
Sećam se kad je
nametnuto lož ulje kao najekonomičnije. Glupi
narod je izbacivao kaljeve peći i kupovao one
odvratne za ulje, kante u kojima je nošen smrad
sa pumpi i sipan u peći tako da su čitave zgrade
smrdele na naftu. Ubrzo je isto lož ulje postalo
skuplje od svega pa je narod vraćen na druge
energente, da kupi nove peći. Sad nam uvaljuju
plin. O našem trošku grade gasovode dugačke
hiljadama kilometara i lažu da nas niko neće
bombardovati kad budemo imali južni tok! Eh!
Onome ko bude hteo da nas razvali gasovod će
svakako ići na ruku. Živećemo u Aušvicu. Zašto,
kad je Srbijagas već sada najveći gubitaš u
Srbiji? Već danas troši iz budžeta skoro kao
vojska ili policija? Kako je moguće da se njihov
direktor ipak ponaša kao nesmenjivi faraon i
najpoželjniji neženja? Na stranu što lažu da je
21. vek gasa, kao da nije još u 18. veku služio
za osvetljavanje većine evropskih gradova. Koji
su goreli kao fitilj svaki čas!
Drugi čak misle da su i
vladari najvećih država nečije marionete. Možda
industrije krupnije ratne mašinerije? Čudno je
da ti koji znaju ko postavlja vlade (da za njih
rade) i ko naručuje ubistva neposlušnih lidera,
ne shvataju ko promoviše LGBT i njihova prava.
Nego se šire glasine da su pederi postali toliko
moćni da finansiraju LGBT pokrete širom planete.
Ova priča im sigurno godi, možda je i sami šire.
Znam reditelja koji je pričao da dobija 20 000
evra za režiju predstave, lagao je masno da bi
sebi digao cenu i da bi mu drugi zavideli. Nema
toliko moćnih pedera da bi finansirali sve
svetske medije za svakodnevno reklamiranje i
debate o gej paradama. Moćni i bogati gejevi i
lezbejke već imaju sva moguća prava i boli njih
đoka za prava siromašne braće, kao što sve
bogate boli đokica za sve siromahe. Elton Džon
već ima lepog sina od surogat majke a prava mami
je On. Ili je baka? Majkl Dž je izgubio svoja
homopedo prava tek kad je umro. Ko ima interes
da legalizuje LGBT prava, osim samih seksualnih
manjina? Proizvođači potreba prave buduće
legalne potrošače za buduće besmislene ali
jeftine proizvode. Jeftine za proizvodnju, ali
jasno vrlo skupe za potrošnju.
Zamislite kad se LGBT
prava ostvare (a hoće) kakav će cunami kiča
nastati u reklamiranju gay&lezbo potrepština za
bračnu sreću, venčanja, (burme, garderoba,
cipelice, šminka, časopisi, perike) mirisi za
prve bračne noći, pižamice za medene mesece,
tortice za mladence, košer klopa za pashu, masna
za božić i novu godinu, halal za bajram, seckano
za kinesku NG. Dan Ponosa i Duge biće im glavni
blagdan, kao Dan Zahvalnosti u USA ili Dan
Praštanja u Rusa. Dobijaće jedan slobodan dan,
kao za Slavu. Ako su zaposleni, ako nisu ko ih
jebe!
A tek zamislimo
advokate za gay&lezbo razvode! Kome poveriti
surogat dete, mami ili tati ako postoje dve mame
i dvojica tatica? ili onome ko je platio surogat
kevu?
Pa specijalizovani
glavoderi, treneri, lajfkoučeri?
Sve kao za
heteroseksualce samo dvaput drugačije.
Pretpostavite koliko će love i profita tu biti!?
Skoro kao na oružju, na seksualnom roblju, na
drogama i lekovima. Možda će profit u LGBT
biznisu biti ravan profitu u „humanitarnom“
biznisu, možda će njime gospodariti isti
biznismeni...
Jeste li primetili da
se samo pred igrane i rialiti programe (koji su
isto igrani, samo loše) pojavljuje upozorenje.
Nije za uzrast ispod 12 ili 16 godina.
Kao da su samo igrani programi opasni! A vesti?
A reklame? Zašto pre reklama ne piše nije za
uzrast ispod 100 godina kad svi znamo da se
deca tove i degenerišu od grickalica i slatkiša
i da roditelji ne mogu ništa protiv reklama?
Zato što one prave potrošače, pa ako ih još
degenerišu, tim bolje, zaradiće i farmaceutska
industrija! Zašto pre vesti nema upozorenja
nije za IQ iznad 46. (85 je minimum za
španskog pandura. Naši nisu objavili ili nemamo
minimuma?)
Živimo u potrošačkom
društvu. Stalno se priča o nedostatku sistema
vrednosti a napretkom se smatra samo porast
potrošnje i proizvodnje. Kome treba porast
potrošnje? Proizvođačima? Ne baš. Direktni
proizvođač nema skoro ništa sa potrošnjom, pošto
od onoga što on zaradi u proizvodnji ne može
postati skoro nikakav potrošač. Može eventualno
samo da preživi i da nastavi sa radom za goli
život, koji njemu čak ni ne treba. Kome treba
njegov život? Profiterima! Koji zarađuju od
njegovog robovanja. Kao što kurvim život više
treba makrou nego njoj samoj. San o sretnim
robovima se ostvaruje. Jedni su sretni a drugi
su robovi. Svet je bolestan
Zdrav je ko može da
voli i da radi, reče Frojd. Ispada da preko
25% mladih u Srbiji nisu zdravi, jer ne mogu da
rade. Nema posla. Što je još gore neće moći ni
da troše, čim potroše babe i roditelje penzose.
Još nisu ni počeli da rade a već su potrošeni
potrošači. Šta je potrošeni potrošač? Onaj koji
nema para za potrošnju.
Kako je moguće da je
Srbija skoro prazna a da ni za koga nema mesta?
Zašto se svi čudino što godišnje izumre čaršija
od 30 000 duša? Možda više ni jedna duša ne želi
da se rodi kao Srbin. Možda duše sve znaju, tamo
negde u svom (predživotnom) raju?
|