- Jel dolaziš na moje predavanje večeras?
- Au, to je večeras?
- Nećeš mi, valjda reći da si zaboravila?
- Zašto bih ti rekla već si pogodila?
- Ali ja sam računala da ćeš sigurno doći!
- Na osnovu čega? … si računala…
- Mislila sam da ćeš mi dati podršku… da smo…
- O, podršku ti dajem odmah! I želim ti puno uspeha.
- Ali nećeš da digneš debelo dupence i da …
- Kakvo dupence?
- Šalim se.
- Zar šala ne bi trebala da bude smešna? Ili bar vesela.
- Dobro! Ozbiljno te, bre pitam.
- Ozbiljno ti odgovorih.
- Sad se ti ljutiš. Samo da bi me eskivirala…
- Ko eskivira? Otvoreno sam ti rekla.
- Ne zanima te moje predavanje? Da znaš koliko sam se spremala.
- Ne zanima me farmacija uopšte, a kamoli reklame za američke lekove i suplemente. Jel znaš ti da USA “big farms” pobiju samo tamo oko 100 000 ljudi godišnje?
- Odakle ti ta glupost?
- Sa interneta.
- Za to imaš vremena, a da se malo pozabaviš svojim zdravljem…
- Zdrava sam!
- U našim godinama niko nije zdrav!
- Mi nismo “u našim godinama” draga komšinice, ti si starija 8.
- Ja sam, kad god si me zvala, dolazila na sve tvoje predstave.
- Što je praktično isto? Ili je tvoje predavanje lepše?
- Nije… ali sam ti davala podršku. Dolazila sam čak i na dečije.
- Pa dovodila si decu!
- Mislila sam da smo prijateljice…
- A zar nismo?
- Ako ti odbijaš da me podržiš kad mi je najpotrebnije…
- Tebi je najpotrebnije da ja izdržim sat vremena dosade?
- Kako to misliš dosade?
- Tako kako kažem. Matora sam i nemam više vremena za dosadne...
- Onda ovo nije pravo prijateljstvo…
- Nije. To je obična seljačka iskrenost.
- A ako se naljutim?
- Boga mi, ne znam šta ćeš onda…

Da li ja ovo proćerdah prijateljstvo? Ili ga nije ni bilo?