PROKLETE DEVEDESETE

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Devedesetih godina prošlog veka, u ona bedna vremena, vraćali smo se jedne noći sa gostovanja odnekud iz Vojvodine. Obično bismo igrali 2-4 predstave na jednom gostovanju, jer se inače ne bi nikako pokrilo, pošto su karte za dečije predstave jeftine, a inflacija beše strašna, pa bi nam do sutra pojela sav prihod. Tako smo jedared u Pančevu gostovali sa jednom velikom predstavom, pun autobus ljudi i pun kamion dekora. Odigrali smo 4 predstave u sali za 350-400 dece, sve puno. Sutradan nam je uplaćen prihod, ali da smo podigli pare, mogli smo za njih da kupimo DVA JAJETA. Nije vredelo ni ići do banke. Kamion, autobus, honorare itd ipak smo morali da platimo. Zato smo posle morali za svako gostovanje da tražimo sponzore. To je radio marketing i uprava, kome pođe za rukom. Ovaj put putovali smo autobusom koji nam je ustupio sponzor, besplatno. Autobus je bio star ali solidan. Rekli su nam da je upravo remontovan. Dremali smo kad nas je zaustavila vojvođanska policija, u to vreme mnogo su voleli beogradske tablice. Dade im vozač dokumente, ali oni nešto uporno raspravljaju i ne puštaju nas dalje. Izađem da vidim o čemu se radi. – Brate, ispravan je autobus, šta zakeraš?! – kaže vozač. - Vidim da je prošao generalnu i dobio dozvolu za probnu vožnju – kaže pandur. - Pa u čemu je onda problem? – trpam se ja kratkofitiljno ali uzdržano. - U tome gospođo, što ova probna vožnja mora da se obavi bez putnika! Ovaj autobus još ne sme da vozi putnike! – Što znači da bismo mi sad svi trebali da izađemo u mrkli mrak i da odpešačimo za Beograd? – uzdržavam se ja da ga ne ujedem i ne polomim neki zub. – Neee, pa ne morate da pešačite celim putem. Za sat i po naići će vam radnički autobus i staće tamo, ni dva kilometra niže. Pa ako bude mesta i primi vas... – Ali brate, - umeša se Neša šarmantno, sve računajući na moj nedostatak taktike i na svoju teve popularnost. – mi smo ti tečije pozorište, vraćamo se sa gostovanja. Umorni smo, igrali smo 4 predstave. Valjda i ti vodiš decu u Pozorište Boško Buha. - Ja? Da vodim decu u pozorište? NISAM LUD! – uvredi se pandur!

*** Neša = Nenad Nenadović, glumac. Na slici iz filma Boško Buha, ovaj desni.

     

                                                                  <<