PROTEST
|
U četvrtak uveče čuli smo da je neki vozač-kreten udario dva dečaka na pešačom prelazu, na staroj okretnici… (gde slabo ima pešačkih prelaza). I da je pobegao sa mesta nesreće. Dečaci od 9 i 4 godine, su u bolnici. - Trebalo bi barabu obesiti za jaja na obližnju banderu, nek’ visi dok ne crkne. Za primer svim bahatim šoferčinama. – besnim ja. - Nisi tako govorila kad je meni izleteo onaj narkos iza autobusa! - Pa ti si zakočio. Nisi ga zgazio. Stao si! I sam si zvao policiju. - Jesam, ali sam ga vozio 10 metara na haubi, udario je glavom u šoferšajbnu i razbio je. - Glavu? - Šajbnu. A kad sam najzad ukočio, pao je sa haube i udario o asfalt. Dobio je potres mozga… - Sudija je presudio da nisi kriv. - Pa nisam ni bio, ali časni sudija je ipak tražio da uplatim 500 eur u dobrotvorne svrhe… - To znam. Odbio si da platiš, pošto nisi bio kriv. Pa si dao advokatu 600 evra da ti to stornira, što on nije uradio, nego si ipak puk’o i tih 500 evrića za … - Daj da ne seremo opet o tome, posvađaćemo se! - Misliš, ti ćeš da se posvađaš?! … - Niste ni vi pešaci neke cvećke, idete ko muve bez glave a posle… - Ipak nikad nismo čuli da je besni pešak pregazio auto i šofera! - Ne što nije hteo, nego što nije mog’o! Ti lično bi pregazila bar… - Tačno! Ali ti voziš 100 konja i imaš 200 puta veću odgovornost od pešaka, a 400 puta veću od deteta! - Dobro, imam, pusti me sada da gledam vesti! - Posle ćeš meni da kukaš kako te boli stomak i da se pitaš zašto! - Svaki dan vodimo iste razgovore, jebo te Jonesko! - Jebo tebe Beket! Ja ću da se pridružim protestima, da znaš, pa ćeš mene da gledaš u vestima!!! - Ponesi vodu i lepezu, srušićeš se tamo… - Tras!!! (vrata) Sutra ujutro čujemo da je bahati vozač uhvaćen jer ga je snimila neka ulična kamera, pošto se nesreća nije desila na okretnici, nego na sred glavne ulice Marijane Gregoran, na Karaburmi. Ulica je ravna kao strela. U tom srednjem delu ima čak 7 pešačkih prelaza i 5 raskršća, na jedva pola kilometra. Skoro stalno ima punu liniju koja zabranjuje preticanje i vrlo je ozbiljno ogrančenje brzine. Ima i po tri autobuske stanice, za oba smera, između ulica Vojvode Micka i stare okretnice. Gde staju tri frekventne gradske autobuske linije br. 16, 23, i 25, na svaka 2 ili 3 minuta danju. Noću malo ređe. Nesreća se desila uveče. Stariji dečak je u komi a mlađega spremaju za operaciju. Vozača je sudija ipak pustila da se brani sa slobode! (Ili da nađe sebi slobodu u nekoj dalekoj zemlji? Kao sinčić tajkuna koji je pre desetak godina ubio devojčicu u Novom Beogradu, isto tako na pešačkom prelazu. Zašto se uvek pominju ti pešački prelazi, kao da je gaženje pešaka sa tragičnim ishodom dozvoljeno na svakom drugom mestu, osim eto na tim zebrama?!) Na mestu nesreće ubrzo su se pojavili demonstranti. Mislim da su se organizovali preko roditeljskih grupa, kakve sada postoje i u školama i u zabavištima. Roditelji su bili u dve takve grupe, što znači u vrlo brzom kontaktu sa najmanje 60 roditeljskih parova iz škole i zabavišta. Možda su bili i u grupi roditelja mladih fudbalera, jer je stariji dečak Stefan trenirao fudbal. Imali su i Fb, a poznavali su sigurno i mnogo komšija… Tako da se, vrlo brzo, skupila povelika grupa uglavnom mlađih roditelja, koja je zaustavila sabraćaj u glavnoj ulici. U znak protesta što je sudija pustila osumnjičenog, a dečak od 9 godina, Stefan je preminuo od posledica, ne probudivši se iz kome. Protestu se pridružila i Prva pomoć sa sirenom i neko sa megafonom, ko je govorio da je Stefan ubijen, a ubica je na slobodi. Par dana kasnije, ministar zdravlja inače zvani Hersmrt pretio je kaznom Prvoj pomoći jer se priključila protestima u svoje radon vreme! A neki mudroser je kenjao iz televizora kako vozač nije morao stati i pomoći povređenima, jer je tamo bilo ljudi koji su mogli da pomognu?! Nije morao da pomogne, to se čak i ne preporučuje nestručnjacima, ali je morao stati i ostati tu do dolaska policije i Prve pomoći. Možda se samo uplašio, ali je meni verovatnije da je bio pijan ili drogiran, što već sutra, kad su ga našli nije bilo vidljivo ni dokazivo. Znači, prikrio je dokaze! Demonstranti su zahtevali pritvor za ubicu, to jest za osumnjičenog. Iznosili podatke da je već bio puno puta kažnjavan za saobraćajke na po više meseci zatvora. Da je nedavno udario i auto jednog penzionera pa takođe pobegao sa mesta nezgode. Ukratko, pošto nam sudstvo sporo ili skoro nikako ne radi, deo naroda je rešio da uzme “pravdu u svoje ruke”… što bi nas, ako sudstvo hitno ne proradi moglo dovesti do linča… (Naši zakoni zabranjuju da se osumnjičeni pre osude naziva ubicom i traže da se poštuje pretpostavka nevinosti. Ali to ne važi u ovom slučaju, kao što nije važilo ni u slučaju R. Mladića pre suđenja. Ali jeste važio u slučaju bivšeg ministra kulture SR i poznatog glumca optuženog za silovanje par glumica. Za njega su moćni advokati ipak pretpostavili da je nevin, a sa lepom mladom glumicom koja ga je prva optužila, mnoge kolege više ne pričaju! Optužnica mu nije ni podignuta. Toliko o poštovanju zakonske pretpostavke nevinosti i o njenoj vrlo šarenoj i otprilikativnoj primeni!) Nisam shvatila da li je sudija pustila osumnjičenog pre nego što je dečak umro, ili posle. Mislim da je sutradan ubica ipak bio uhapšen i pritvoren, ali su demonstranti zahtevali još i ostavku sudije. Ministarka pravde je obećala da će proveriti slučaj sudije, ali je sutra ujutro pričala samo o katastrofalnom verbalnom napadu na milog joj predsednika što je objavio portal KRIK, pa ministarka sada mora da se bavi odbranom njegovog dela i lika od lajavoga Krika. Postupak provere sudije pokrenut je tek koji dan kasnije. Za sve to vreme ulica Marijane Gregoran bila je zatvorena za saobraćaj. Tačnije, nisu mogli da prolaze autobusi dok su privatna kola samo malo zaobilazila paralelnim ulicama, Danteovom ili Patrisom. Autobuske linije 16, 23 i 25 koje povezuju Karaburmu sa svim delovima Beograda išle su daleko dole, Višnjičkom ulicom. Do koje ni spuštanje po suncu i temperaturi od 32 do 40 stepeni nije lako, a kamoli penjanje do Marijane Gregoran, i još višlje ka Zvezdari, ko mora. Već od drugog dana demonstranti su se skupljali uglavnom oko 19.30 i ostajali na ulici sat-dva. Sve ostalo vreme ulica je bila prazna, osim, ponekad, troje demostranata koji su sedeli pod suncobranom na trotoaru. Prazna, ali ipak je bila zatvorena, sa tri preprečena kontejnera. Autobusi nisu išli. Na obe najbliže raskrisnice stalno su stajala po jedna patrolna kola saobraćajne policije, a u početku i po dva motocikla. Da je iko pomislio na preko 20 000 karaburmanske sirotinje koja se vozi gradskim autobusima mogao je organizovati da se saobraćaj preusmerava samo od 19.30 do 21.30 zbog protesta, a da sve ostalo vreme vozi normalno. (Takav saobraćajni režim važi u svim manjim gradovima Srbije koji još uvek imaju Korzo. Preusmerava se samo na 2 sata dok ljudi šetaju. Karaburma je taman kao mali grad.) Gradske vlasti, a i sami demonstranti, izgleda ne misle da su i siromasi ljudi. I starci su ljudi, i deca su ljudi. I radnici i pešaci su ljudi! Većina njih nije nikada zgazila ni mrava, a kamoli dete, i nije pošteno, niti je pravedno da oni trpe najgori pritisak od prostesta i demonstranata! Do sada već punih 6 dana, a ko zna koliko će trajati jer demonstranti sada traže i izmenu zakona... Od drugog dana mogli su se preseliti pred Palatu pravde ili pred Ministarstvo pravde, gde se donose takve odluke kakve oni, sa pravom, traže. Maltretirani Karaburmanci međutim, ne donose nikakve odluke i zašto oni moraju da snose sve ove posledice? I zašto saobraćajna policija mora da sedi ovde na suncu i mesečini, 6 dana, umesto da radi svoj posao i možda spreči još neku sličnu nesreću? U teoriji manipulacije masom ovakav težak pritisak na nevinu masu, a zbog zahteva koji se postavljaju isključivo vladajućoj “eliti” smatra se takođe terorističkim metodom. Demonstranti će vam naravno reći da mora ovako i da je tako u celom svetu. Jeste tako u celom demokratskom svetu, ali ja mislim da je u pitanju podla manipulacija “demokratskih vlasti” da bi se bes naroda usmerio od sirotinje na demonstrante, i obratno. Pa da niko ne dira vlast. Ne! Ne mora tako. Može se direktno pritisnuti i ta “vladajuća elita”! Ne mora sve preko leđa obespravljenih proletera!
(Ako nekome nije jasno šta govorim, navešću banalno poređenje, koja vam se neće dopasti. Demonstranti su skoro celu desetu deceniju XX veka, protestno šetali Beogradom i povremeno se koškali ili tukli sa policijom, pokušavajući da obore Miloševića. Zato su radni ljudi svaki dan išli kući peške jer prevoz nije radio. Ja sam npr. pešačila svakog dana po 6 km do posla i nazad za platu od 6 maraka. Slobu je na kraju oborio tek NATO 1999. Bombardovanjem cele Srbije koje je trajalo 77 dana. Pobivši uzput oko 3000 civila, dok je Sloba sedeo u udobnom Titovom skloništu. Niko me ne može ubediti da sa svojom sofisticiranom ratnom tehnikom nisu mogli da ubiju samoga Slobu! Nego su hteli da poraze i demorališu čitav naš narod. Što bi rekao Noam Čomski, bila je to “vakcinacija” Balkana. Za 3000 ubijenih niko nikad nije odgovarao. Nasuprot tome, Đinđić, protiv koga niko nije šetao, je jednoga dana smaknut sa par metaka, iznenada, začudno, ali bez ikakve kolateralne štete. Ubica je osuđen na doživotnu robiju. Danas najbliži Đinđićevi saradnici, tesno i lako sarađuju sa bivšim Slobinim saradnicima na daljem uništavanju Srbije i - svi smo samo kolateralna šteta!)
|
|
|
