Iz iskustva zaključujem da su razni mikroorganizmi stalno svuda oko nas, a često i u nama. Skembaju nas obično posle jačeg stresa koji nam uvek urniše imunitet. Kad mi je mama umirala imala sam puls preko 130, jedva sam disala. Kardiolog koji je dolazio da pregleda nju, govorio je da ga više brine moje srce. Kad je umro dugogodišnji prijatelj sutradan mi je otkazalo koleno i nisam silazila mesec dana sa III sprata. Pre nego što sam „pokleknula“ pred koronom umrla mi je Zorica, vršnjakinja i sestra od strica, iz Vukovara. Blagorodno jedno toplo biće. Na 70 –ti rođendan. Od drugog moždanog udara. Bila je 5 nedelja u komi gde pade nedugo posle smrti svog muža Bode. Sa kojim je bila srećna još od gimnazije, preko pola veka. Dakle, i ona od stresa.

Tu negde umro je i Buhin glumac-prvak Neša Nenadović, na respiratoru, u 56 godini. Znala sam da je u bolnici, ali sam verovala da će pobediti, bio je sasvim zdrav pre toga. Vedar, veseo vrlo drag čovek. Dan dva pre njegovog odlaska napisala sam šaljivu pričicu o njemu. Nije je pročitao… Zatim je umro jedan još mlađi glumac koji mi nije bio simpatičan, pa me još napalo i osećanje krivice što ga nisam volela dok je bio živ, a mnogi jesu. Zašto svi kažu da je bio pozitivac, samo je meni izgledao falš. Šta to meni jbg fali da sam ovakav baksuz?!

Onda sam dobila temperaturu, pa kašalj, pa sve redom. Dom zdravlja nam je blizu, ali se ne može ući sa temperaturom, nego moraš u kovid trijažu, kraj pekare (da se virusi brže šire), pa te oni šalju u kovidaru u Čarlija Čaplina gde se čeka po 10 sati, stojeći na sokaku. To, da posle lakše krepaš? Jedan čika umro na Ceraku, čekajući ispred kovidare. Ja ni kad sam najzdravija ne mogu da stojim u redovima ni pred bankom, a kamoli pred ambulantom. Četiri dana posle, razboli mi se ćerka, za nju je moja boljka bila stres-okidač. Još smo se par dana oslanjale na svoj imunitet, sve dok đavo nije odneo šalu i podigao nam temperaturu iznad 38. Najzad saznam od jedne prijateljice da možemo zakazati u privatnoj klinici, koje inače nemaju pravo (sic!) da leče koronu. U sred pandemije, nemaju pravo da leče? Zakaže ćerka u klinici čiji je vlasnik moj kolega sa faksa, pa mu neću firmu pominjati da ne ispadne ovo kao reklama, niti kao trač. Nisam mu se javila jer smo se pre toga zakačili oko nekog scenarija, a ne bih ni inače, neću da misli da tražim popust.

Pink taksista nas je vozio 45 minuta do Voždovca i sve vreme mu na ekranu ispred šoferšajbne piče neke ludačke reklame a zvrnda i zvoni nešto, trče kajroni. Ne znam kako on ne poludi od toga, mada ne znam ni da nije poludeo. Laknulo mi kad stigosmo. Dobile smo večernji termin i to na Bulevaru Oslobođenja, svi ostali behu zauzeti. Ne čekaš, odmah uđeš. Lekar opšte prakse, vrlo mlad. Skoro svaku rečenicu počinjao je sa “stariji ljudi” što meni evo daje pravo da ga nazovem balavcem! Pitao me gde sam radila, kažem u dečijem pozorištu, veli nije išao u dečija, samo u velika „Nije tebi sinko još kasno da kreneš!“ mislim ja ali ćutim. Očigledno ima čvrst protokol, uzeo je ozbiljnu, detaljnu anamnezu i zaključio da je korona. Obema uzeše antigenski bris, pošto pcr rade samo državne kovidare, te krvnu sliku, a meni još i rendgen, gde ispade – upala pluća! Kćerka, fala Bogu ima krajnike, pa nema upalu pluća. Zaboravio je lekar neki de dimer, pa me poslao opet u labos, šatro na infuziju, a zapravo da ne provalim da mi se zablesio u dete pa zaboravio taj dimer. Ko da ja ne znam da svi momci kad je vide sve zaboravljaju! Zbog tog mog nalaza zvao je nju kad smo već došle kući da kaže da mi je de dimer visok i da bih trebala neke injekcije za u stomak (što ja odbih!). Pitala ga ona zašto nam je onaj antigenski test bio negativan ako imamo koronu (a kopali su nam kroz nos do mozga ko da smo faraonke pred mumifikacijom). Kaže:“Taj test je glupost!“ Ta glupost nas je koštala 5000. Bolje da su valjali neke patike, a ne usrani test! Na čoveka deluje ponašanje lekara, a ovde se ponašaju lepo, sa pažnjom, što je obično zaboravljeno po državnim ambulantama. Posvete ti celih pola sata, detaljno pišu anamnezu (sa dva prsta ali čitko). Ako bi iko ikada hteo da prouči nešto u vezi ove boleštine, puno bi mu vredele ovakve detaljne zabeleške za svaki naučni rad. Valja pohvaliti poslovnu politiku kuće.

Prilično me pak šokiralo kad smo izašle i videle debelu čistačicu koja tri glomazne crne kesetine medicinskog otpada (uglavnom plastike) trpa u komunalni kontejner. Setih se kako je kolega, sadašnji suvlasnik klinike, posvećeno pratio časopis Planeta još dok smo bili studenti. Bio je zbilja ekološki prosvećen. Zna li on šta mu radi čistačica?

Zakazalo nam dete-lekar kontrolu za dva dana, kad ja više nisam mogla na nogama da stojim.Valjda se opustiš kad dobiješ lekove?! Ja dobila neka dva antibiotika, nikad čula za njih i jak probiotik, a ćerka jedan poznati antibiotik i probiotik. Nismo dobile, nego kupile. Temperatura svaka 4 sata pređe 38, pa Panadol, C vitamin, puno vode, a ako je baš đipila, još i tuš. Onda padne, pa za 4 sata opet podivlja. Budila sam se noću u goloj vodi vrela kao peć, bukvalno drhteći od nepostojeće zime, toliko mi se ruke tresu da ne mogu trenerku obući preko svega, da se utoplim bar malo. Zubi mi cvokoću isto kao tifusaru na Sutjesci. Dok drhtiš temperatura raste a kad naraste užasna ti vrućina... i tako svakih par sati. Srećom imale smo to naizmenično, tako da smo mogle jedna drugoj malo pomoći. Nekad ti virus, napravi takvu buru u organizmu da to ispadne kao neko veliko spremanje. Svi raniji problemi nestaju i samo te drma vrućica. Meni prestale da otiču i bole noge, povukli se kapilari i šljive, nestale probavne smetnje i nadimanja. (Znam da je od virusa a ne od lekova jer se sve ovo desilo pre lekova i lekara.) Doduše nije ni bilo šta da se vari. Ništa nema ni ukusa ni mirisa. Jele smo na silu tek toliko da imamo na šta popiti antibiotike. Kasnije, kad smo ih dobile. Znamo, naravno, da oni ne deluju na viruse nego su kao neka prevencija od bakterija, ali smo opet nekako sigurnije. Nismo čitale nuspojave jer ih tada ne bismo ni pile. Ja sam jela suvi keks sav od soli a ćera supu iz kesice iz Mrtvog mora, toliko je to bilo slano. Njoj je keks bio preslan a meni supa. Pa ti vidi kako te varaju rođena čula! Čak nam se i maca Bela strašno zabrinula. Plave joj okice potpuno pocrnele. Često me preskače u krevetu, onako „preko duše“ kako ne volim a u nameri da me naljuti pa da je pojurim, a ja ne mogu. Onda mi se upilji u lice, jako zabrinuta. Meni frka da i njih ne zarazim. Ne znam radi li korona sa macama ili samo sa šišmišima?! Crni, naravno, kao mnogi muškarci, samo na svoju guzicu misli, ili spava. Blago njemu!

Kontrolu premestimo kod pulmološkinje u bližu ambulantu iste klinike. To je žena kojoj veruješ. Smirena, sve ti lepo objasni. Za onaj de dimer koji mi se još udvostručio, rekla je da pijem 5 dana po dva kardiopirina i – to ga je oborilo skoro na normalu. Bez injekcija u tibu.

To što sam od antibiotika koji mi je štitio pluća od moguće bakterijske infekcije – dobila zapalenje zglobova je klasična metafora savremene zapadne medicine. Našli smo posle u nuspojavama jednog od moja dva antibiotika koji je prioritetno bio namenjen lečenju bubrega i sifilisa ?!? Možda je osim na zglobovima i u bubrezima intervenisao, pa pošto tu nisam imala problema, možda ih je napravio? Uglavnom, sad ih imam! Mladom glumcu Marku M lekar je otvoreno rekao da će se lečiti bar još 4 meseca od posledica i nuzpojava agresivne terapije koju je bio primio tokom tronedeljne korone. Jel’ to skuplja dara nego mera, ili nije?

Ipak, sutra bih pristala da mi umesto uplate zdravstvenog osiguranja daju moje pare da se lečim gde želim. Ovako mi uzmu za državnog, a ipak plaćam i privatnog Dr. Cela ta zdravstveno-privatna avantura, prvi pregled i dve kontrole koštale su, sa lekovima, skoro dve moje penzije, te ih dakle ne mogu preporučiti penzosima. Jer šta ti vredi da preživiš koronu, ako posle nemaš od čega da živiš?! Umireš od gladi zajedno sa 24 000 ljudi dnevno na našoj planeti. Protiv gladi nema vakcine, treba hrana, gde je profit neuporedivo manji nego na vakcini. Bog Profit.

Posle se, osim pomenutih nuspojava i jako brzog umaranja, kao najveći problem ispostavila činjenica da „nismo registrovane u sistemu“ tj. mi nismo zabeležene da smo preležale boleštinu, pa nam to službeno ništa ne vredi. Džabe smo krečile, što kažu klinci. Mada neke zemlje priznaju „preležanost“ barabar sa vakcinacijom, barem nekoliko meseci. I nama je lekarka preporučila da se NE vakcinišemo bar 3 meseca dok nam se organizam dovoljno oporavi za proizvodnju antitela, što je takođe napor za telo. Ali u institutu Batut to ne znaju nego nam uporno šalju sms poruke da se vakcinišemo i uđemo u statistike uspešne Vlade i KRŠ-a! Doduše šalju to isto i nekima već vakcinisanima.

Postoje navodno neki testovi kojima se može ustanoviti da li si preležao i da li imaš antitela, ali se oni službeno nigde ne priznaju, kao što se npr priznaju i traže oni antigenski, koji nisu ni za krivi Q.

Komšija od 37g. koji je primio dve doze Fajzera, zbog starih roditelja. I oni su vakcinisani. Valjda su mu nezgodno zaboli iglu, bolela ga cela ruka danima. Danas je dobio koronu, pa je proveo čitav dan u kovidari, ima temperaturu 38,5 i užasno se plaši za roditelje sa kojima živi! Kako su zli mediji prestravili i uzpaničili našu odraslu decu sa tim reklamama “Ne ubijajte svoje roditelje!” Dali su mu pune šake lekova, čak i neki kineski nepreveden i bez deklaracije! Lečiće ga od lekova duže nego od korone! Ja evo biram psovke za odgovor na drugi sms što mi je stigao iz Instituta Batuta. Čiju kopiju ruske vakcine Sputnjik ionako ne priznaje demokrtski zapad. Kao ni kinesku. Rat za tržište i profit! Prc! Moram vam reći da zapravo nije istina da mi imamo jezik bogat psovkama. Kad mi treba neka stvarno ozbiljna i ubitačna nema baš da se bira… kao sad!