Dodao me jedan zgodan, naš lik iz Australije. Na profilnoj fotki visok ali nepoznat dasa, sa lepuškastom curom ne baš bele rase. Živi u Pertu. DaMIR MIRković, lepo mu je ime. Poznato mi, ali nikako ne pasuje uz ovo dete… Možda hoće da me usvoji za kevu? Jok!

Facebook Messenger

Sep 24, 2020. 9:20 AM

-Brate, kako si me zbunio! OK što si stavio sinovu sliku, krasan ti je i mlad, ali ja ne mogu da ga povežem sa imenom. Znam da si bio mlađi od mene desetak, tačnije 8, godina al da si baš ovakav momčić ne bi moglo biti. Jedva mi je ćera rastumačila šta si učinio. POZDRAVLJAM VAS SVE PUNO! Baš mi je drago što si se javio. Eto ima i ovaj Fb dobrih strana. Javili mi se još neki ljudi sa raznih krajeva sveta što su se razleteli od užasa ratova i propadanja.. Znam da je Munja imao dva sina Damira i Darka. Jedan mi je svirao u nekoj predstavi Kako zabraniti muškarce, u Pozorištu Dvorištu, pre milion godina. Ti ili on? Izvini što ne pamtim koji, mi smo ovde prošli kroz mnogobrojne paklove. Volim da si se javio i pozdravi sve tamo! Mirjana Ojdanić

Sep 24, 2020, 9:45 AM

-Haahaaa...Nemoj "Nekoj predstavi"...bila je to super predstava. Dvoriste nije bilo uvek do vrha puno zbog "neke predstave" Morala je biti dobra ...Da ja sam taj iz pozorista dvorista. Darko, mladji brat je umro pre dve godine...srce. Drago mi je da jos imas snage da se boris s vetrenjacama i da se ne predajes ovom ludom vremenu u kom zivimo. Da, sto se mog sina jedinca tice to je to. Lep, zgodan pametan...nemoze nikako da se poveze sa mnom. Moja sreca i ponos. Diplomiro je elektro engineering "with honors", dobio posao cak i pre nego sto je diplomiro i stvari idu onako kako sam se nadao kada sam odlucio da dodjem u Australiju da ga izvucem iz onog ludila. Ovde smo vec 22 godine. Ajd' za sada veliki pozdrav od nas. Cujemo se.

Sep 24, 2020, 11:35 AM

-Rekao mi je Dragoljub Stanisavljević za Darka. Oni tamo u Gabošu sve znaju, Primite moje saučešće. Ne znam da li je on imao dece. Neko mi je davno ispričao kako je umro Munja. Ne znam da li je istina, ali je meni bilo potresno da je umro zbog nečije laži pa sam napisala priču o tome. Imam je i na Fb ali ne znam u kojem albumu, pa ti šaljem link za moj sajt http://www.mirjanaojdanic.com/Munja_kukavice.htm Super je što ste uspeli da odete u Australiju. Moja seka Branka (od mamine sestre Zlate ) je sa porodicom pokušavala nekoliko puta, ali nisu dobili vizu.

-Branka Lazic?

-Sad je Maljković, udata, imaju dvoje dece i već ima i dve unuke. Ja još ništa. Živim sa ćerkom jedinicom i lepoticom, koja je isto bila sjajan student i magistrirala je... Ovde se i dalje teško živi jer svaka partija koja uzme vlast sve okrene naglavačke, a raspadne se tek kad padne sa vlasti. Mi smo sad zapravo male kolonijice. Nego ja nikad nisam razmatrala mogućnost da negde odselimo. Meni je domovina u jeziku, drugu nemam. Kao što vidiš, ja sam skriboman i mogla bih da ti pišem do sutra, pa ću sad prekinuti, a ti pitaj ako te šta zanima. Pozdravi svoje! I tebe pozdravljam.

- Branka je bila na Darkovoj svadbi i dovela neku rodjaku iz Australije. Ta se do ušiju zacopala u mene. Pricala mi kako njen tata ima prevozno preduzece u Sidneju sa 50 kamiona, a sve ce meni dati ako je ozenim. (!?!?) Ali ja nisam hteo! Ma… Jednostavnije je da se ispricamo... Imas Viber?

-Nemam, ali ima moja ćera. Kad dođe kući...

-Vazi, Jako mi je drago sto smo se iskontaktirali (krasna nova kovanica za kontakt preko jego)... Neki ljudi su... "drugaciji" pa mi vise prijaju. Sve teze podnosim ogromnu kolicinu gluposti kojom smo okruzeni. Australija je jako glupa zemlja. Nemam sa kim da razgovaram

-Pošalji mi broj pa ćemo te, kada ona dođe pozvati. I meni je drago što smo se našli. Mnogi su se odavde razbežali po svetu od one nesreće što nas je zadesila.

- Evo +61 405 326 601 Ustvari...pogresno sam natipko +61 405 326 501

- Ako je ok pozvala bih za nekih pola sata? Sad je tamo oko 19h?

-Da sad ce 7... Cekam poziv... Nesto sam se upetljo u instalaciju novog printera koja NIKADA!! (instalacija bilo cega) ne ide kako treba da ide pa lupam trenutno glavom o zid Javice ti se Snezana ako ja neprezivim

Snezanu ne poznam, to mu je valjda žena? Ne volim telefoniranje, ali ipak pozvah. Mobilac je izmerio razgovor od 68 minuta. Ali to nije bio dijalog. Čak ni monolog. Nego monodrama, bre! Da otkucam sve ispalo bi bar 30 strana.

Čekam pola godine da se monodrama izštrihuje sama. Nadam se da sam zaboravila nebitno, a zapamtila ono bitno.

Dakle: VIBER RAZGOVOR

-“…Jesi tu? JA prvo moram da ti objasnim zašto ovako prićam (zbilja govori ko starac Fočo od stotinu ljeta, ali ga nikada ne bih pitala zašto!). Imao sam rak jezika, pa su me operisali. Napravili su mi rekonstrukciju, i nije im baš uspela (mrzim priče iz bolnica ali slušam jbg. Što me dresiraše ko pristojnu!) Reko mi doktor da sam imo sreće, kaka sreća! (preskočem detalje, jedva sam ih izbrisala iz memorije.)

-Jesi tu? JA nikad nisam mislio da idem u Srbiju, ne volim te Srbijance. Mi smo za njih Evropljani. Moji su u Sremu već 13 generacija (kako bre 13? Delimo zajedničku prababu Vidu, ali kad sam pravila ćerki rodoslov jedva dođoh do pete generacije, otkud njemu tih 13?Kao plemićima!). Pokušo sam u Novom sadu da registrujem firmu, ali mi je kokoška na šalteru rekla da nemam državljanstvo! Zamisli JA da nemam državljanstvo! Pa dobro, kažem sebi, ako me neće Milošević, oće me Tuđman i - vratim se u Vukovar… - Jesi tu? U vreme one najstrašnije inflacije JA sam tamo imao platu 1200 dolara u UMPROFOR-u. Bio sam prevodilac, ali ne običan, JA sam za njih radio razne stvari, koje drugi nisu ni mogli, ni znali! (Baš se pitam ŠTA li je to samo on mogao i znao da im odradi? Dilere droge imali su svoje. Cure za pare su se nudile same. Možda im je nabavljao čvarke? Ili ako je nešto u vezi njegovog strike i vršnjaka iz Pačetina, Gorana Hadžića, sa kojim istu delimo prababu, a koji je onomad bio predsednih SAO Krajine, ali su ga Unproforci već bili begenisali za Haški tribunal. To bi im možda bila usluga koju nisu mogli učiniti drugi prevodioci… Ne kažem da jeste, nego da je mogla biti!) Jesi tu? Kad sam JA reko da bih išo negde, rekli su mi ovi moji da biram gde JA hoću. A sam izabrao Australiju. Još nam je australijska vlada platila i avionske karte, dali su nam odmah stan i socijalnu pomoć. (Jbt a Branka je dva puta aplicirala za vizu, sve sa mužem i detetom, i pukla 2 x po 600 $, pa ćorak! Imala je i rođake tamo - pa ništa! Moj komšija živeo je u Sidneju od 1991. ali njegovoj maloletnoj deci nisu dali vize 1999. za vreme milosrdnog bombardovanja. A Damiru platili i avionske karte?! Zato što je prevodio za UN?) Jesi tu? Mnogi naši ovde životare u nekim državnim stančićima krckajući tu socijalnu pomoć. Ali JA sam bio ambiciozan! Znam šta umem, šta sve mogu i koliko vredim! Osnovao sam svoju firmu za kancelarijsku galanteriju, to su ti oni galantni pokloni sa logom firme, to JA radim…

Jesi tu? (jedva sačeka da kažem Tu sam, i nastavlja) Žena dugo nije mogla rodit… (Pa šta nisi ti rodio kad ona nije mogla?! Baš ne podnosim to stalno okrivljavanje žena za neplodan brak)… Kad smo ga na posletku ipak dobili, već smo bili izgubili nadu… (gle kurca! Dok nije rodila “nije mogla” a kad jeste rodila, onda su ga “dobili”! Možda si ga ti dobio, brate, ŽENA GA JE RODILA! prećutim…) Jesi tu? Ja nisam bio na okeanu godinama. Žena mi je imala rak, pije gomile lekova, pa ne sme na sunce (o Bože, opet o raku!) a JA nikad nikuda ne idem bez nje. Odkad sam se oženio stalno smo zajedno. (Jbt! Crkla bih od dosade da sam živela uz čičak muža, koji nikad ne zatvara usta! Zašto li me to podseća na onog sveznalca iz Andrićeve priče Zlostavljanje, koga je onako maestralno odigrao Aca Berček?)

Jesi tu? Kad se žena razbolela sin me je spasio. Baš je bio završio srednju i kaže, neću još da studiram, pomoći ću ti u firmi dok mama ne ozdravi. JA sam doveo iz Hrvatske njenu majku da nam kuva, a sin kaže: Platićeš me valjda nešto, posle ću malo da vidim Evropu, i tek onda ću studirat. Znao je da ja ne mogu sam sve postić kad žena ne pomaže. Otišo je posle vidit Vukovar i Dubrovnik, proputovo malo, pa se vratio studirat. Cura mu je sa Sejšela, zajedno su već 6 godina, mi je obožavamo. Tamo još žive plemenskim životom Ona tamo ima 35 tetaka, dok obiđu sve tetke prođe im pola odmora…

(Eto, ovoliko sam precizno zapamtila od 68 minuta što sam slušala)

- Jesi tu? (Koja sam ja glupača! Da sam samo jedno to pitanje “jesi tu?” lepo prećutala, on bi mislio da se veza prekinula i možda me nebi toliko udavio svojom logorejom?!)

- Jesi tu? Prekopo sam ti čitav sajt da ti vidim ćerku, ali nigde je nemaš…

- Pa sajt je službeni, a ćerka mi je privatna!

Opet MSN

Tue 4:12 PM

Sad sam procitao onu tvoju pricu o Munji. Neznam ko ti ja natrabunjao sve te gluposti ali 95% svega sto je napisano o mojo mami Ljubi, Munji, Meni i Darku nije istina.

Tue 5:58 PM

To je priča o tračevima i lažima, nadam se da si to shvatio. NE ZNAM ŠTA JE ISTINA. Nekih stvari se sećam, onako iz detinjstva, ti znaš da deci mnogi ne govore istinu. Tu mi je bilo važno da pomenem one ljude koji samo šire laži i loše vesti, ne brinući kako će to delovati na druge. Oni su mnogo opasniji nego što se obično misli. Svi kažu "ma pusti budalu, samo sere"... ali kad sere na veliko nije baš lako. Mislim da je priča ok. a ako ti kažeš da nije ISTINITA ja mogu da promenim imena. Ona svakako funkcioniše kao priča o lažima i traču. Nigde ja nisam rekla da je nešto istina, nego da se pričalo. Baš se radi o tome šta se sve priča. O polu-i -dezinformacijama. Nisam htela da te povredim. Upravo suprotno, htela sam da budem otvorena. Osim toga tebe niko ne sprečava da NAPIŠEŠ ISTINITU PRIČU a ja je mogu preneti i na Fb i na sajtu, ako želiš. Inače, to što si tek sad pročitao priču više govori o tebi nego o meni. Pozdrav! Mirjana.

Tue 8:15 PM

Nisam je procitao prije zato sto sam nekako u toj prvoj komunikaciji previdio link koji si stavila za tu pricu. (Zanimljivo da je malopre rekao kako mi je prekopao čitav sajt, i nije našao ćerkinu sliku, a sad kaže nije primetio link!?) Ja uvek radim tri stvari odjednom pa nikada nisam potpuno fokusiran ni na jednu. Prica o lazima je u drugom delu teksta. Prvi deo teksta u kome na vrlo ruzan nacin pricas o mojoj porodici, pojma nemam zasto, a od te cele price su jedino tacna nasa imena, da smo zivili u Vukovaru i da je Milan/Munja "od onih Mirkovica kraj crkve u Pacetinu i da je radio kao trgovacki putnik ali samo godinu dana i to u Vojvodini. Dakle nije lunjo po Slavoniji zicajuci se za novac da bi sve prokockao. Milan nije nikada bio kockar...ja bi to znao da jeste. On je bio alkoholicar i to teski. Sve drugo je necija potpuna izmisljotina, pobrkani loncici i nebuloze koje nemavu veza s mozgom. Ja nemam nikakvu nameru da "ispravljam krivu Drinu" i pisem neku istinitu pricu da bi nesto sa nekim rascistio ali evo kao primer da ti kazem nesto o mojoj majci Ljubi koju si ti ili neko okarakterisao kao " ženu koja je bila teška namćorka ili smo barem tako mislili. Uz to je, pričalo se, bila snobulja i svako malo menjala čitav nameštaj u stanu". Ljuba je bila zena koja je radila "dvokratno" kako se to tada reklo. Od 8-12 i od 5 popodne do 7:30 navece. Svaki dan je u 12 trcala kuci, spremala rucak prala ves spremila posle rucka i u 4 popodne trcala nazad na posao da bi se vratila u 8 navece i peglala ono sto je popodne oprala. !972 su kupili regal novi televizor u boji dva kauca, dve fotelje i kafeni stol. Secam se toga dobro jer je Milan hteo da gledamo olimpiske igre U Minhenu koje su se odrzale te godine. Njen stan nekim cudom nije bio ostecen i taj namestaj je posle ratnih operacija 1991 odvezen u Pacetin ukljucujuci ves masinu i frizider i kad je zgrada u kojoj smo zivili obnovljena isti taj namestaj je vracen u taj isti stan i jos uvek je tamo. U medjuvremenu ves masina, frizider i televizor koji su isto bili stari 20 godina su riknili i ja sam joj to kupio novo 1998 nekoliko nedelja pre nego sto sam otisao za Australiju. (Zanimljivo da je samo jednom upotrebio zamenicu “mi”. Uvek je JA čak i kad su svi troje išli u Australiju). Znaci, mozes je okarakterisati kako god hoces ali sigurno ne kao snobulju koja malo malo menja namestaj u stanu". Recimo...sta si napisalo o meni... Jedino sto je tacno je da sam bio stariji sin i da sam kao dete bolovao od takozvane "decje epilepsije" ili Petit Mal strucno receno. To je prestalo kad sam imao 7 godina i nikada vise nisam imao ni jedan napad. Iz Vukovara sam otisao 17 Maja 1991 u Crnu Goru (tu bežaniju u Crnu goru mi začudo nije ni pomenuo u onih 68 minuta monodrame!) i u ratu ni na koji nacin nisam ucestvovao. Znaci...Nisam bio pokupljen od srbskih dobrovoljaca u Borovu Selu, nisam prezivio nikakvu eksploziju, nisam dobio napad epilepsije kao rezultat, nisam odvezen na VMA i tamo kao biljka lezao danima u komi... WTF!!! A ni gografija ti ne valja. U vreme ratnih operacija se nikako nije moglo stici iz Borova Sela u Negoslavce osim da ides iz Borova Sela do Novog Sada pa ond odatle preko Fruske Gore do Negoslavaca. Ranjenici iz Borova Sela su vozeni u Novi sad...tacnije u Semsku Kamenicu. To dakle znaci da se Milan nije umalo ugusio kad je za to cuo jer se nije nikada ni desilo. Moja zena i Darkova zena su u prici zamenjene. (Istina je da ja ne znam ratne rasporede ni granice između nekoliko vrsta vojski, paravojnih formacija i bandi ali je njemu čak u CG, iako nije učestvovao u ratu, bila odlično poznata ta promenjiva “ratna geografija”?)  Nista ni sa cim nema blage veze. Stvarno ne razumem. Sta mislim o toj prici.... Ajd' ovako... Recimo neki prijatelj me pita " Ajd pricaj mi malo o tvojoj porodici" Ja mu kazem, mrzi me da pricam evo ti link pa procitaj sta je neko napisao o nama. Prvo u prici su imena postojecih ljudi, znaci imena clanova moje porodice, drugo moras se sloziti sa mnom da nismo oslikani u najlepsem svetlu. I nigde ne pise "Ova prica je cista fikcija i nema veze za zivim ili nezivim ljudima i dogodjaji koji se spominju su potpuno izmisljeni ili u najboljem slucaju na bazi "rekla kazala" Drago mi je da smo se iskontaktirali ali ovo ne razumem. Ajd' pozdrav. Idem spavat. (Meni nije drago, ne volim “izkontaktiravanje”!)

-Ja nisam pisala priču da je ti daš nekom prijatelju jer TE MRZI DA PRIČAŠ O SVOJOJ PORODICI nego zato što ja ne volim laži, tračeve ni odvratne vesti. Dakle ne vidim gde je kontradikcija. Ja sam napisala priču o ratnim i mirnodopskim lažima, koje sam ja čula. NIGDE NISAM NAPISALA DA JE TO ISTINA. Nisam htela da uvredim tvoju majku, koju inače pamtim kao namćora, čak sam htela da je odbranim od tračeva. NEMAM POJMA DA JE MUNJA BIO ALKOS koliko se sećam uvek je vozio kola i to dobro. Čula sam da je bio kockar a ne alkos. ČULA SAM, NISAM VIDELA, TAKO SAM I NAPISALA. Uzgred, ja ne znam koliko si ti u životu čitao ali SVAKA PRIČA JE FIKCIJA i to nema potrebe da se piše. Pozdrav i spavaj mirno.

PS Kad neko nešto ne razume, to nije uvek do razumljivosti ili kvaliteta napisanog materijala, nego može biti i do inteligencije onoga koji to čita. Ako se opet nađeš uvređen, jebiga brate! ČITAJ BOLJE PISCE! Npr Akutagavinu priču U čestaru koja govori o tome kako nekoliko ljudi koji su učestvovali u istom događaju, pričaju dijametralno suprotne priče o istom događaju. Ili ako nemaš naviku da čitaš, pogledaj barem Kurosavin stari film Rašomon, koji je snimljen po pomenutoj priči.

Wed 4:04 PM

-Da...sad sam jos i glup pa ne razumem sta je "veliki pisac" hteo da kaze. Kad smo kod inteligencije meni je sticajem okolnosti za vreme rada za UN dan MENSA IQ test. Rezultat IQ 158,,, svi sa statusom IQ160 se smatraju genijima... Znaci tu sam negde. Imam dve ..u stvari 3 stvari da ti kazem, 1) Ajd' da zamenimo cipele pa da ti budes ja a ja ti. Zamisli da sam ja napisao o tvojoj porodici ono sto si ti napisala o mojoj pa razmisli kako bi se osecala kad to procitas. 2) Dugo...JAKO DUGO me niko nije toliko napizdio i inervir'o. 3) Odjebi!!

Te odjebah, šta ću? Ni mene niko dugo nije tako ugnjavio, ali sam odlučila da me je baš zaboleo đoka! Nije mi jasno šta ga je zapravo tako strašno uvredilo. To što mi njegova keva nije bila simpatična pre 60 godina, kad je meni bilo 9, a njemu 1 godina? To što je ona kasnije bila žrtva muža i dvojice sinova, mene ne obavezuje da mi bude simpatična! Ne cenim žene- žrtve koje peglaju svaki dan večno su smorene i namrgođene pa izgledaju “kao da pre podne mrze sebe, a popodne čitav svet” što bi rekla moja mama Anđelija! Mogu da ih žalim ali ne i da ih volim. Uostalom ako je bila tako divna zašto ju je ostavio sasvim samu u razjebanom Vukovaru? Ili ga je možda raspizdilo to što sam mu poljuljala njegovu idiličnu iluziju o njegovim evropskim korenima dubokim skoro isto toliko koliko i koreni vrlih nemačkih plemića…

Ne sećam se ko mi je napričao te silne laži sa vukovarskog ratišta, znam da je bilo više izvora. Radila sam u ta jebena vremena na Trgu republike usred Beograda i svaki dan su mi “navraćali” razni zemljaci. I dezerteri ali i ratnici. Da popiju kafu i piće, zatraže nešto i ispričaju mi prestrašne priče neproverive istinitosti ili pak laži. Najviše me je potresla ta priča da je Munja umro zbog nečije besmislene laži. I još jedna koju neću da ispričam, jer bih prestala da spavam. U “istočnoj Slavoniji”, ni u “zapadnom Sremu” nisam bila 20 godina od 1991 do 2011 god.

Htela sam objaviti našu prepisku kao njegov demanti moje priče, ali me je bio raspizdio pa sad ovo liči više na prgavu repliku. Jbg! Mislim da je skoro genije iz daleke Australije ipak dobro prošao. Mogla sam mu napisati monodramu, nazvati je JApaJA, ali bi mi bila dosadna... I za pisanje i za čitanje.