SLIKA SA POTERNICE

Ovo desno mi je sličica sa poternice, kad sam bio skočio sa terase pa me keva izlepila po celoj Kari, da me nađe. Ona iznela da prostre veš, vratila se po nešto a ja skočio na muškatlu, da joj činim ono što se od mačora očekuje da učini jednoj muškatli. Kad se glupa cvećka izmače (valjda ne zna narodne poslovice?) i pade s trećeg sprata a ja za njom, ko svaki fin bata. Dok se keva sjurila dole već me nije bilo. Lepila je poternicu, po banderama, pokraj smrtovnica daleko bilo, po ulazima, ma svuda. Izlepila barem sto komada i tri se dana šunjala po Kari zveckajući sa teglicom i klopicom, jer sam se ja uvek pojavljivao na taj zvuk. Al ćorak! Svi su je već plašili da su me kerovi ziher davno pojeli, al ona tvrdoglavo, samo ide i zvecka. Onda se javio komšija od preko Mickove ulice, kojom idu autobusi, a koju sam ja u svom avanturističkom zanosu pretrčao... Šta ćeš, pubertet! I uskočim u jednu ukopanu terasu. To ti je karaburmanski fenomen. Terasa kraj bivše vešernice ukopana u zemlju koliko i podrumski stan koji je od vešeraja napravljen. Tu sam ja uskočio i skembao se pod stočić iza kace s kupusom. Našao me komšija jer su celu noć okolo kidisali i lajali zli kerovi u poganoj nameri da od mene načine doručak. Kad je mama dotrčala već sam ležao jedva živ, nisam više ni jeo, davao mi komšija sardina, al nisam mog'o... Odnela me mama kući a ona Bela veštica, i to mi je sestra! Frkće: Smrdiš! Smrdela bi i ti, snobuljo, da si tri noći provela pod psećim lavežom sa slomljenom nogom! Doš'o posle Milencetov kolega i odvezo me u kutiji od televizora kod Milenceta u bolnicu. Bio sam tamo 18 dana, donosili mi mandarine i banane ko svakom ranjeniku. Dobro, to malo lažuckam. Izlečio me Milence ko novog, al mi na kraju otfikario jajca, pa sad ne mogu da pravim mačiće. A nije mi više ni do skakanja sa terase. Mlado-ludo, hormonalno... Posle sam se samo jedared kup'o u vešmašini, kad su prali crni veš pa me nisu videli da sam se ušunj'o. Spasila me baba Anđelija jer je čula da jaučem kad je počeo da se okreće bubanj i da šiba grozna vodurina... Ali tu je avanturu mama već turila u leteraturu, pa da se ne ponavljamo...

                     <<