Slučaj lekarke - rasistkinje iz Novog Sada, koja je vređala crnu studentkinju podsetio me je na vreme kada smo mi studirali, da izvinete, sedamdesetih godina prošlog veka.

Desio se ovakav događaj.

Tada je bilo mnogo studenata iz Afrike i Azije, ovde su imali besplatne studije, a od svojih država solidne stipendije. Bilo ih je u svim republikama Jugoslavije. Prvih godinu dana su učili jezik. Niko ih dirao nije, bili su uvažavani i rado smo se družili sa njima, ne pod uticajem Ustava, koji ni tada nije podržavao rasizam niti slične izme. Sećam se jedne slikovite anegdote.

Pozvali jednog afričkog  sudenta, kao gosta, na svadbu negde u Vojvodini. On čovek otišao i iznenadio se što ne razume kako ljudi pričaju. Ono bila mađarska svadba.

Kad se vratio u Beograd, pitaju ga kolege:

                  - Kako je bilo na svadbi?

                  - Ma bilo je odlišno, samo ništa nisam razumeo. Od nas Srba bili smo samo ja i jedan Hrvat... isto Srnas.