Emir Kusturica
ŠTA MI OVO TREBA
izdavač: Vukotić media d.o.o.
Beograd, 2018.
 

Citirala sam ovu Emirovu misao na Fb. Zato što je uočio da je socijalizam, kao društveno - državno uređenje i komunizam kao ideologiju, uništila jedna ljudska mana - egoizam! (Mislim da ga je pobedila pohlepa, no tu smo negde.) Svakako nije drugi ekonomski sistem, tj. kapitalizam, i pogotovo nije „demokratija“ kao što nam stalno ponavljaju mediji. Demokratija je tek pseudonim zverskog kapitalizma. Šokiralo me koliko je ovaj citat imao malo reakcija i - kako su bile promašene. Komentarisalo se da je Emir ultraegoman - što nije tema! Možda jeste egoista, čak i kapitalista - to ne znači da mu misao nije tačna! Ne verujem da je ultraegoista, samo tako  sićama izgleda jer je, uslovno rečeno on - megaloman. Što je posledica njegovog dara, a ne egoizma. Čovek služi talentu, koga je dobio od prirode ili od boga. Zanemarivanje toga dara veliki bi greh bio! Kako za osobu koja šlampavošću ili proždrljivošću uništi svoju lepotu, tako za mladež koja drogama uništava svoje zdravlje, a isto toliko i za svakoga ko ne odneguje i ne usavrši svoj dar koji je iz toga razloga i dobio od Boga.

Saznala sam da Kusturicu na fb ne vole, a malo posle sam doznala da i on mrzi fb, jer mu sa mnogih lažnih profila kvare raspoloženje i brukaju ga. Baš nedavno sam se, našavši na fb preko 50 lažnih naloga Miloša Bikovića, pitala kakvi li su to ludaci ili jadnici koji otvaraju naloge pod imenima poznatih ljudi? Zašto?

         U ovoj knjizi su dnevnički zapisi od 10.3.1994. kada je Kusturica snimao Andergraund do 4.6.2018. preko filma o Maradoni sve do izgradnje Mećavnika i Andrićgrada na Drini. Zapazila sam da Emir više piše o ljudima koji su mu se zamerili, nego o onima koji nisu. Piše npr o neslaganju sa Ristovskim, a ne pominje glumce sa kojima se lepo slagao (osim Manojlovića).

- Nisam znala da su Emir i Laza bili u sukobu na snimanju... - kažem jednom pozorišnom kolegi, a on mi odgovara pitanjem:

- Znaš li ikoga ko nije bio u sukobu sa Lazom? - Istina. Ne znam.

         Nadugačko piše o A. Sidranu, svom prvom scenaristi, zatim bošnjačkom pesniku i akademiku, a ne pominje većeg i boljeg srpskog akademika Duška Kovačevića, po čijem je komadu Proleće u januaru (koji se onomad nije primio u Ateljeu) Duško za Andergraund napisao novih hiljadu strana scenarija. U jednom intervjuu Kovačević je sa velikim uvažavanjem rekao “to može samo atomska energija Emira Kusturice!“ Za mene je to najbolji opis Kusturice, mada mu ja, da se razumemo, nisam obožavateljka. Samo poštujem delo i lik!

Dakle jadan Sidran, dao mu je ideju za film Sjećaš li se Doli Bel i učestvovao u pisanju scenarija za Otac na službenom putu, ali je kasnije, kad je postao Bošnjački Prvak, te činjenice sramno i obilato zloupotrebljavao. Uzeo je 30 000 dolara avansa za scenario koji nije napisao i nije ih vratio. Posle otvorenog sukoba, došao je taksijem na Mećavnik da iskamči 5000 evra za operaciju katarakte u Beogradu. Posle se vadio da je za te pare „odradio“ Kusturicinu knjigu  Smrt je neprovjerena glasina. Naduveni, gnjecavi lik koji izgleda duševno i dobroćudno, a koga Kusturica opisuje kao bojler što šišti i curi na sve strane, koji će eksplotirati pred nama svakog časa, mogao bi biti glavno *vno u nekom filmu o ljudskom strahu, ali ovde uzima previše mesta. Emir ga poredi sa četničkim popom Đujićem, takođe pesnikom, jer su obojica mislili da čovek nije ono što misli da jeste, nego ono što mu piše u rodnom listu. Ima tu par značajnih i mudrih opažanja o pesnicima, sa kojima se apsolutno slažem! Ne sa pesnicima, već sa Emirovim opažanjima!

Bošnjaci su se jako trudili da dokažu kako je Emir musliman i Bošnjak, mada on sam lepo kaže da ne može pripadati naciji koja je od njega mlađa 40 godina. Pošto nisu uspeli u tome, proglasili su ga izdajnikom i izbrisali iz knjige rođenih u Sarajevu! Valjda da bi preduhitrili i sprečili eventualnu njegovu akciju za povrat stanova, svoga i svojih roditelja, i ukupne imovine koja im je tamo oteta a na koju se novi stanar (poznat poimence) već eto navikao. Pa je tako „slučajno“ ispalo da je Emir Kusturica na celoj planeti Neko, samo je u rodnom Sarajevu Niko. Odlična tema za film! Mnogi bi se ne-ratnici i „kolateralne štete“ naših apsirdnih ratova u njemu prepoznali. I ja bih...

         Nisam shvatila zašto je bednik koga Emir pominje poimence, zašto je taj nikogović razbio Andrićevu bistu u Višegradu? Ako nije samo zato što je Andrić i mrtav višestruko bolji i veći ne samo od njega, nego i od cele njegove praznoglave bratije!? (Neko na Karaburmi stalno krade glavu Marijane Gregoran, mada ne zna ni ko je ona bila, ali to je zbog prodaje u reciklažu, pa čak i mogu da razumem. Možda je gladan, žedan ili mu treba dop?) Ali Andrića macolom - to ne razumem! Kadgod meni nije bilo jasno šta se ono kuva u bosanskom loncu, tokom rata, (vestima nisam verovala) ja sam se vraćala Andriću i tamo sam sve našla i pročitala. I kako mudri zaćute, a fukare se obogate... Ne razumem ni zašto sada bošnjacima smeta izgradnja Andrićgrada, jer da nije bilo Andrića, njegovih romana, priča i Nobelove nagrade, niko na svetu nikada ne bi ni čuo za te male zakrvljene narode u bosanskom tamnom vilajetu. Ljudi izgleda imaju potrebu da pljunu na nekog većeg od sebe, možda se tako i oni osećaju veći?

         U belešci o razvaljivanju medijske estetike koje je, po Emiru započeo radio Šabac i BNTV a usavršio Pink, gde ti dok nevino motaš kanale tražeći išta gledljivo, iskače neka Vendi sa „praćnuo se šarančić“ i „Karleuša ili neko drugo čudovište“. Emir piše da je tim rasturanjem svake estetike, koje podrazumeva i ukidanje etike, rukovodio izvesni Beba Popović. Đinđićev kadar, što je bio zadnji gost Olje Bećković u emisiji Utisak nedelje. Sećam se da je Utisak posle toga skinut, i sećam se kako je Olja bila zgrožena podlošću koju je Beba učinio nekoj ženi, ali su nas uporno uveravali da je razlog ukidanja emisije bio drugi. Nisam je često gledala, ali tada jesam i videla sam da će je skinuti taj Beba. Sad je obnovljena na Nova S i opet mi je dosadna. Ne mislim da je ta emisija značajan ventil kao što piše Kusturica, ali je sigurno, neuporedivo kulturnija od Pinka.

         „Opasno je putovati u Rusiju. (piše)Odande se vidi koliko je Evropa mala. Čak i Britanija koja se još uvek zove Greit...“ Emir je upoznao pola svetskih vladara, umetnika, pozvan je u Rusiju na Putinovu inauguraciju, ali mu ja, evo priznajem, zavidim samo na tome što je bio i pio sa Nikitom Mihalkovim!

Kusturica smatra da je revizija Prvog i Drugog svetskog rata. koja danas ima apsurdne dimenzije, započeta oko 2000. Navodi novinare koji su je započeli. Bojim se da su je oni samo nastavili a započeta je puno ranije, još u pripremi rušenja Berlinskog zida. Rediteljka Hitlerovih reklamnih žurnala Leni Rifenštal već odavno je vrlo priznata umetnica na zapadu, a po internetu iskaču i tvrdnje da je i her Hitler bio krasan moler. Kvislingovi unuci (u koje spada i manijak  Brejvik) davno su izdali enciklopediju komunističkih zločina gde su ih izjednačili sa fašističkima!

Brojevi pobijenih robijaša po nemačkim logorima već dugo „opadaju“ a sve češće se za najstrašnije zločine okrivljuju lokalni fašisti. Ukrajinski i slovački nacisti, hrvatske ustaše, mađarski i drugi fašisti kao da su sami počinili one najstrašnije zločine, kao da nisu bili ni inspirisani niti podržani od Rajha. O tome Englezi pišu drame, a Ameri snimaju filmove! Optužuju se i Jevrejski poglavari geta za trijažu ubijanih (ima jedan skandinavski roman o starešini Ljvovskog geta, koji je ubeđivao Jevreje da moraju predati za streljanje na hiljade dece, da bi spasili svoje guzice, o čemu je nedavno pisao Jergović)!

Kod nas se pojavljuje informacija da su Nemci streljali 2300 (od ranijih 7000 talaca i đaka u Kragujevcu!) ali da nisu ulazili u škole nego je decu izvela nedićeva policija! Hrvatske vlasti sada hrle u Blajburg da se poklone senima ustaša izginulih prilikom bežanije ali poriču sve zločine počinjene u Jasenovcu!

Rusi koji su oslobodili Aušvic nisu pozvani na proslavu tog oslobođenja! Nemačka je uložila silne pare u promociju progona oko 200 000 vojvođanskih Nemaca kulturbuntovaca, o čemu ima gomila knjiga i „dokumentaraca“. Premda kada to zbilja pročitate možete videti da su oni bežali ili ih je Vermaht vodio kao živi štit, a nisu svi bili proterani. Uostalom najviše su ih pobili Amerikanci tokom bombardovanja Drezdena (koje su inače izbrisali iz svoje istorije). Nedavno nam je Austrija donirala oko 130 000 knjiga. To je objavljeno kao lepa vest i prijateljski gest, a ne kao novi pokušaj germanizacije!

Nisam znala, ali Kusta piše da su Holivudsku propagandnu mašinu, najveću na svetu,  napravili bečki Jevreji, posle WW1. Znam da su bukvalno svi njihovi filmovi u funkciji propagande, najčešće nekog budućeg rata, ali ovoaj „detalj“ nisam znala.

Zanimljivo mi je sa kakvim divljenjem on piše o Maradoni. Dijego priča da je sve znao od detinjstva, i da će majci kupiti kuću, da će izdržavati porodicu, da će igrati velike utakmice na velikim stadionima i pobeđivati, samo nije znao šta će mu učiniti kokain. Emir ga smatra živim bogom od krvi i mesa, ali ga to ne ometa u zapažanju da se na tribinama fudbalskih stadiona uzgaja meso za topove!

Za S. Miloševića piše da nije bio običan čovek, i da se on u Dejtonu izborio za Republiku Srpsku, žrtvujući Srpsku krajinu u Hrvatskoj. Mislim da je Sloba kao Fulbrajtovac bio američki čovek koji se osilio kao onomad Panamski diktator pa su ga skenjali. Bilo nam je jezivo pod sankcijama i embargom, jedva smo preživeli, ali treba priznati da je sloboda govora i protesta postojala. To znam jer sam prgavo pisala za Krmaču i prolazila kroz demonstracije peške, sa Trga do kuće. Uprkos svemu, možemo biti zahvalni Slobodanu što nam je za siću prodao stanove, pa smo demokratiju dočekali koliko-toliko na nogama. Svi posle njega prodali bi i nas i našu decu i naše stanove budzašto strancima i privatnim izvršiteljima.

Pohvala Dodiku je valjda logična zbog podrške koju je dao izgradnji Andrićgrada, ali da im neko zavidi na njemu kao lideru je ipak too much.

Osvrnuo se i na rumunsko-švapsku nobelovku Hertu Miler koja je izvređala Srbe usred Beograda i Sajma knjiga a kaže da je Nobela trebao da dobije najveći austrijski pisac Piter Handke. Evo i on je dobio, 10 godina posle Herte. Da li će ga pozvati u Beograd iako se družio sa Slobom?

Pokušao je, Kusturica da iz analize sulude svetske situacije otkrije šta nas čeka. Koliko sam shvatila, nije otkrio, ali sa nada ponovnoj ravnoteži sila, jer je Rusija stala na svoje noge, Kina je postala najveća ekonomska sila sveta, a ima još „azijskih tigrova“. USA je još uvek vojno superiorna, ali ima slabih tačaka, a NATO je uvek ratovao samo sa slabijima pa možda ima nade za svet?!