Znaš ono kad si me neki dan zvala, pa sam ti rek’o da su mi tu dva prijatelja i da smo otvorili flašicu viskija i ćaskamo?! Ma kakvu malu flašu, to ja njoj tepam?! Juče sam te nazvao da ti ispričam ali si bila u saobraćaju, pa si rekla da ćeš mi se javiti čim stigneš kući…

Znači stigla si sinoć i baš si htela da me zovneš večeras, ali sam ja ispao nestrpljiv? Dobro, dobro, dobro, znam!

Moram ovo da ti ispričam dok nisam zaboravio, a ti ćeš od toga možda napraviti neku zgodnu priču. Jel imaš vremena?

E, slušaj! Dakle taj jedan koji je došao prvi, on mi dolazi tako jednom mesečno pošto živi u centru, pa mu je daleko. Ima on odličan auto i dobro vozi još uvek, ali mi dolazi tramvajem jer ne sme da isparkira auto, pošto će da mu zauzmu mesto, pa posle može da se slika… Nije mu privatan parking, neće da plaća, mada ima love do krova, ok to nije bitno. On mi je došao u posetu dogovorenu pre mesec dana, doneo taj viskić, ja sam skrčkao večerinku i uživancija. Kad zvoni ovaj drugi, koji mi je komšija, mislim relativno, i on je tu u savskim blokovima, može da dođe peške ili helikoipterom, ali letelicu nema, pa obično ispešači, pošto mu je do tramvajske stanice isto kao do mene. Pita me šta radim. Rek’o, evo pijem viski sa starim drugarom, dođi i ti ako hoćeš. Kaže, dolazi odma’ baš mu se pije… Dođe i donese i on neku flašu. Jedan je bio pandur, nije uličar, nego ono znaš, prava panduriška, glavonja. Mudo. Sad živi kao zaslužni građanin u srcu grada, u ogromnoj stančini, sam. Dal’ je dvostruki ili trostruki udovac nisam se interesovo. Deca mu se, solidna jedna brojka nataliteta, razbežali se po globusu, on kaže pobegli iz usrane države, kao da on lično sa usranošću ove države nema ama baš ništa, i kao da je sasvim nemoguće da su deca zbrisala na primer od njega. Kako moja nisu pobegla, kao da njima država nije ista takva, da se ne ponavljam sad!? On se, vidiš nije mak’o nikad iz Beograda, a ipak danas prima dve penzije, jednu našu, a drugu, ne smem da ti kažem odakle, prepoznaće se. Okej, neka bude iz EU. Ma ne verujem ja da je on bio dvostruki Džems Bond, možda im je samo bio malo simpatičan. Ovaj drugi je bio novinar, ozbiljan baš, onako moćan, radio je velike intervjue, dobro šta te briga! I tako ti mi mezetimo i razgovaramo, gde ja, nećeš mi verovati, uglavnom ćutim i slušam. Ova dvojica se dokopali jedan drugoga, pa ispituju li ispituju, ne mogu svojim ušima da verujem.

Ne seri! Jesam ja malo nagluv ali oni se, bre deru, ko ono jarac kad ga Musa dere. Uprkos viskiju, brzo sam shvatio da su oni nekako ista sorta. Vole da ispituju. Nedostaje im to, odkad više nisu nosioci progresa i vodiči u svetlu budućnost, nego bivši momci, pored flaša i tanjira. Koji su, mada su u životu sve imali, ostali željni svega. Odakle im samo tolika pitanja? Novinar sa svoje tačke, a pandur sa svoje, ali obojica zalaze u sitna crevca. Tako sam čuo neke stvari o njima i njihovim životima, koje nisam znao za pola veka poznanstva, ili čak više. Kad se koji i zašto ženio a zašto se razvodio. Gde su im žene radile i kako su ih zapošljavali. Kako su im roditelji umirali i šta su im ostavljali. Koliko su im deca nezahvalna. Decu im nisam nikad upoznao, naša su prijateljstva bila kafanskoga tipa, a ne porodična. Ali sam juče tek bio shvatio da sam obojici poznavao najmanje po jednu ženu… Ili dve. Ovo moš’ i da preskočiš, malo je delikatno. Uglavnom, otišli su od mene pre poslednjeg tramvaja, zagrljeni i pevajući. Bože pravde, ako se ne varam. Ovo ja malo sad kitim priču. Dobro, priznajem, pevali su Hej Sloveni.

Molim? Šta mene briga kad je tebi rođendan? Samo zato što si ti meni čestitala, sad me gnjaviš da zapamtim i ja tvoj i moram da ti… Ako ne moram, onda ok. Neću ti čestitati, da znaš, nemoj posle da se ljutiš… ne pamtim datume.

Kako ti je puklo ogledalo? Pokazalo ti kako izgledaš, pa si ga toliko mrko pogledala da je puklo na dva dela? I šta sad hoćeš? Nećeš više ogledalo nego da ti ja za isti ekser nađem sliku, da se ne frustriraš? Molim? Haha, to može! Ja sam tvoj slikar, a ti si moj pisac. Dogovoreno, ali neću da ti pamtim datum, dođi po sliku, ja sam stariji.