Na šta je pala sveta osveta, samo da znate! Pričala mi jedna stara bakica. Mislim stara mi je mušterija, a i matora je ko Biblija, ima sigurno preko šest banki. Šta kažete? Učinilo mi se, izvin'te. Ali baš je onako skroz živahan babac, što bi se reklo. Na frizuru dolazi redovno, barem jednom nedeljno, mada ima kose jedva još za jedno tri četiri pranja... Farbamo je obavezno na mesečnom nivou u šargarepa crveno, obrve obaška u brinet, pošto su joj i obrve posedele. A? Učinilo mi se da ste nešto rekli. Ok. Ponekad svrati u dole u solarijum, ako je ne bole noge. Kaže ne može više da si priušti more, otcepili joj Jadran u onim usranim ratovima, a u miru odpalavarili joj lideri pravi harač od penzije. Sve što je ostalo ide na goli život i lekove. Ali može da si priušti barem zavist komšinica. Nek se raspituju jedna kod druge, gde je ona to tako lepo pocrnela. Pedikirku joj zovem jedared mesečno da joj sredi stopala dok držimo farbu i za manikir. Molim? Pa imam i pedikirku, normalno. Odroman mi je lokal, vidite, moram da širim biznis i povećavam asortiman usluga. A? Ma pod kakvom platom? Radi mi na procenat, isto kao sve ostale cure. Šta će njima osiguranje, mlade su, a penzije dok one dožive, neće više ni postojati. Kad bi bile pod platom ja se ne bih pokrila nikad, jel znate vi koliki su porezi? Pa, ne znate. Da se vratimo na babu?! Nekad čak zatraži i maserku, ne znam odakle joj pare. Šta? ...A posebno je smešno kad mi naruči kozmetičarku da joj pincetom počupa ćelave obrve i bradicu. I da joj depilira noge samo do kolena i mrke brke do ušiju. Iju! Šta sam uradila? Zašto ste se tako trgli? Kao da sam vam uvo otkinula, Oštar je ovaj češalj.  Vama su uši malo klempave... Nisam? Fino što nisam! Haha! Najsmešnija je bila jedared kad je tražila šminkerku za svadbu, unuka joj se udavala, pa je posle mesecima pričala kako cura pojma nema  i da ju je „postarala“ morala sam da je otpustim. Zašto, unuku? Šminkerku! Neću valjda mušteriju da otpuštam! Istina, nije bila ni zaposlena, ali sam je često pozivala. Da li vi znate da nam se ponekad zakažu čitavi svatovi na frizuru i šminkanje? Od snaje do svekrve, jetrve i šurnjaje. Samo što ne traže da im dupe tetoviramo, poludeo svet! A? Pa, imam i tatu majstora, i reiki majstora, sve kod mene može da se naruči... Da, da, da počela sam o osveti. Dakle priča bakutaner: Osveta je strašan problem tamo u primitivizmu, gde se duguje krv, pa muška deca žive zarobljena. Čuče po avlijama i ne izlaze nikad nikud da ih neko ne ukoka zbog nekog prgavog pretka, koji je nekome pojeo kravu ili preorao među, ili čak kresnuo sestru usedelicu (od 17 godinica, haha!), pa ga ovaj smak'o, tek onako. Onda njegovi burazeri, pokojnikovi mislim, smaknu tog kravoljubca, orača ili već jebača ovaca, i nekako svi svima odjedared duguju krv! Mušku krv, naravno, kome je do ženske krvi stalo? Žene krvare svakog meseca. A onda se sa njima, mislim sa muškarčićima, tojest sa unučićima od pomenutog jebača usedelica ili kradljivca ovaca, na primer, zaključavaju u avliju i sva ženska deca da im prave društvo. Jer gde to ima da se devojčice šetaju i švrćkaju po sokacima i vrbacima a dečaci, jadni, čuče kod kuće. Molim? Pa znam da sam počela o osveti i o babi! Uglavnom kaže baba da niko nikad nije vodio računa o tome da su i žene nekad možda povređene i da bi se one mogle odvažiti ne neku finiju, jeftiniju, ali pametniju osveticu, koliko da im poleči na srcu rane koje im svakodnevno otvaraju razne barabe. Pa se raspriča kak'e nesreće rade u našem megamarketu, kakvih nema na belome svetu! Ne može se reći, veli baba, da varaju na „vazi“ (haha, kaže vazi) osim ako su vage tako programirane, ali se brate vuku ko skotne keruše i gledaju starije mušterije kao smrdljiv sir... To jest nju tako gledaju, kad im zatraži npr 100 grama čajne kobaje da joj iseku na mašinu, onako tanko. Ili već 50 grama prebranca... A kako ona, uboga udovica, da sprema samoj sebi prebranac pa da ga jede doživotno? Treba joj malkice da je želja mine a i od to malo pola baci golubovima, a od ono pola prdi sedam dana. Izvin'te, meni je smešno, hihi... I tako, kaže baka,  em je jedva usluže, em ne može da se stigne do blagajne od ovih što natovare kolica do plafona. Kupuju lubenicu u pola zime, 100 vrsti hemikalija za raskuživanje rođene kuće i za zagađenje planete. Onda gomile pelena, što za decu, što za roditelje, što za radnike, za kućiće i ostale kućne ljubimce. Jedino još nema pelenica za akvarijumske ribice, ali setiće se i toga, ne brinite. A? Pa pričam o osveti, kud se žurite?! Dakle, osim svega toga još joj na kasi uvek umesto kusura uvale žvake, a ona ne podnosi žvake, lepe joj se za protezu... Jedanput veli, skupila je te žvake u kesu od pola kile, donela ih u samišku da sebi kupi lebac, mleko, sapun i guzic-papir (tako ona kaže, hhi), ali oni neće da prime svoje usrane žvake! A ona mora da ih prima umesto kusura?! I tako je razljute žestoko! Cele noći nije oka sklopila od besa i poniženja, ali je u zoru jedva dočekala da se fino dotera i krene u osvetu. Nije doduše krvna, ali smrdljiva jeste. Prvo je uzela 120 grama mesa mlevenoga. Raspravljala je pola sata jer nisu hteli da joj melju tako malo i džabe prljaju mašinu, ali srećom naiđe jedan roštiljdžija kupi 5 kilograma, pa dadoše i njoj. Onda je uzela sve po malo onih skupih francuskih sireva što smrde na vojničke čizme. Pa onda neku pileću sitnež kao za paprikaš ili šta ja znam. Zatim je lepo zašla po rafovima gde je dugo, dugo nešto tražila i čitala deklaracije i rokove upotrebe. Sve bez naočara i to baš nikom nije bilo sumnjivo. I najzad se pojavila na jednoj od kasa sa pola vekne narodnog 'leba i vezom mladog luka, platila i izašla. I ja idem u tu samišku i zbilja je jednog dana počela malo da smrducka, odavde i odande, ne znaš odakle. Onda je počela baš da smrdi, pa sutradan da zaudara za sve pare, badava su spuštali klimu na minus 10. Tako da sam prešla, kao i svi ostali u drugu samouslugu koja nam je dalje... sve dok ovu o kojoj pričamo nisu lepo renovirali iz temelja. Ispraznili, oprali, okrečili pa jovo nanovo. A bakuta mi posle odaje tajnu da je ona onoga dana sve ono što je u rinfuzi uzela uz dugačke rasprave sa mesarom i delikatesarom, pametno i lepo, rasporedila na neočekivanim mestima. Npr kamamber, ako se tako zove onaj smrdljivi sir, razmotala i zavukla duboko iza raznih preskupih vina koja se kupuju samo oko slava i koja niko nikad ne popije nego prosledi na sledeću slavu. Sirovo mleveno meso diskretno raspakovala pa zavukla iza čokolada, gore visoko, da ne daj bože deca ne dohvate. Onaj pileći sitnež skroz dole iza kiselih voda... i tako. Nedeljama su njuškali i gubili mušterije. Ostajali prekovremeno, pretraživali i ništa nisu našli, sve dok nije naređeno da se samiška isprazni i dezinfikuje. Jel'da je smešno? E , pa meni baš i nije. Jedared je poručila diviziju cura da dođu i spreme je za stogodišnjicu njene mature. Sve odreda, i pedikirka, manikirka, maserka, šminkerka i naravno ja sa učenicom da joj sredim kosu... Sve zakažem na  po pola sata razmaka i naradismo se onoliko oko bakute, ko da će tamo da se udaje za svoju prvu ljubav, koji je ostao udovac... I, kad je sve bilo gotovo, dok je sušila nokte, ona zatraži od učenice da joj zapali cigaru i izađe pred radnju da popuši, dok se nokti osuše. Mi se zaradile oko drugih mušterija, a dok smo shvatile da se bakutaner ne vraća mada je mogla paklo popušiti, već je bilo kasno. Nestala.  Realno, znala sam sa kim imam posla, pričala mi tu svoju priču o osveti i uvek sam bila kulturna prema njoj. Ali kako sam mogla znati da je obišla sve frizeraje u kraju, otkrila da je moj najskuplji i rešila da povrati razliku koju smo joj uzeli za poslednjih par godina. Zamislite!? ... Molim? Dobro. Tamo vam je WC, odmah pored ulaza. To je doduše samo za osoblje, ali vi ste stara mušterija. Samo prođete kroz ostavu za metle... Izvolite, pričekaću...

... Zorka, jebote, pogledaj de u tu klonju da nam nije i ova babetina zbrisala! ... Ovaj... izvinite gospođo, izvinite molim vas... nisam tako mislila, pa vi ste još u punoj formi, kakva baba. Taman posla!  Divno izgledate! Nemojte da se ljutite, evo ništa niste dužni i dođite nam opet... Uh!