Kod ulaza u Vukovar bio je, pre ratova, duuuugačak krov na kome je debelim belim slovima pisalo MI SMO TITOVI, TITO JE NAŠ! Ispostavilo se da je to farma svinja i da bi se Drug mogao uvrediti. Krov je prepokriven, a direktor uhapšen. Možda je završio na Golaću jadni glupavi poltron?
Majka Seša imala je najveću avliju u Gabošu. Svinje su klali mesari iz Vinkovaca. Podigli bi kraj svinjca nešto poput vešala, gde bi naglavačke raščerečili 6,7 mrtvih svinja. Drali su ih i vadili drob. Gacali po blatu od zemlje i krvi. Blatu bez vode. Žene su u koritima prale creva. Kod štaglja su seljani pekli rakiju. Kaca sa šljivama bila je kao kuća. Lojtrama su se penjali na rub da grabe kablovima gnjecave šljive. Na više mesta bili su podloženi kazani u kojima su se pekli čvarci i kuvalo meso za švargle i krvavice. Smrdelo je kao pakao! Od tada ne mogu da jedem ako vidim kamaru mesišta. Pola veka! Mi deca smo bežali kod baba Keke gde se moglo dobiti nešto normalno. Npr. pasulj.
U Beogradu sam na prvoj godini FDU stanovala u Užičkoj, par kuća od Tita. U vili makedonskog kadra što je otišao u diplomatiju. Zaključao je sprat a nama izdao prizemlje. Špajza je bila veća nego što mi je sad spavaća soba. Celu su napunili svinjarijama, 3 para brižnih roditelja Slavonaca. Moji, Dobrilini i Mirini. Nismo im smele reći da slaninu, gronike, ni čvarke nećemo ni pipnuti. Sve su to posle pojeli moji nacugani gosti na svakodnevnim žurkama a nas tri smo grickale samo šunku i kobaju. Čvarke sam probala tek 40 godina kasnije. Prošle godine kupila sam 100 grama u mesnici sa sremskim svinjarijama. Požderala sam sve tokom istoga dana a tokom noći je više puta pokušao da me ubije rođeni stomak.
Možda sam postala muslimanka, a da nisam ni znala? Ili čak veganka, daleko bilo!