Moj tetak živi sam u vinogradu u Daljskoj planini.
Kako ti je stari? - pitam njegovu ćerku, moju švecu.
E, kako, čuje sve slabije. Ne mogu ni da mu telefoniram dok ne kupi onaj aparatić. Derem se ko da nemamo telefone, a on ipak ne čuje, nego stalno AAA? Šta kažeš, aaa?
Koliko je njemu godina?
Pa, prošo je osamdeset...82 valjda.
I živi tamo sam ko pustinjak?
Mogu ti reći da ga sve više razumem...
Pa jel ima barem neki komšiluk?
Ma nema nikoga bar 5 kilometara uokolo, a on više ni ne vozi...
Uh, nije mu lako.
Pa nije, al neće da dođe kod nas. Nije meni daleko da odem do njega, nego me jebe ta granica. Hrvati će još i da me puste, al ovi naši mogu da me zaglave u karantin na povratku, kad nisam vakcinisana. Još mi samo treba da izgubim posao...
I ništa ne možeš da uradiš?
Ama juče sam mu pola sata urlala u telefon, da dođe kod nas makar preko zime, a on samo aa? pa AAA? Na koncu je ukapirao i znaš šta mi kaže?!
Odakle bih znala?
Kaže: NE MOGU DA ŽIVIM S VAMA CELU ZIMU, VI SVI LUPATE VRATIMA!