Lupanjem u šerpe, makar to bilo i na terasama, nije nikada oboren ni jedan vladar u Srbiji. Kao što se ni jedan nije održao paljenjem baklji po krovnim terasama. Sve ovo je doduše bučna, ali uzaludna rabota. Nego da se podsetimo, onako OTPRILIKATIVNO kako su do sada, bar u novijoj istoriji smenjivani vladaoci Srbije. To je kao neka tradicija, koja se ne može baš nazvati svetlom, a ni časnom, ali tradicija ipak jeste. Krenimo od vođe ustanka protiv Turaka, oslobodioca Srbije vožda Karađorđa, koji je smaknut kumovskom sekirom, na spavanju ako istorija ne laže. Knez Mihajlo Obranović ubijen je u atentatu dok je šetao Košutnjakom, a kralj Jugoslavije Aleksandar ujedinitelj takođe u atentatu, ali ustaškom u Marseju. Kralj Aleksandar i Kraljica Draga smaknuti su u svojoj spavaćoj sobi u dvoru, sred Beograda i bačeni kroz prozor (ili sa terase?) na ulični trotoar. Sve to navodno zbog nemorala ili što nisu znali da naprave naslednika?! Posle su komunisti svoju konkurenciju uklanjali u tišini, kao što je, poslednji od njih uklonjen i Ivan Stambolić. Tiho tajno i diskretno pa godinama nije bio pronađen. Tvrđi orah bio je Slobodan Milošević koji je faktički uklonjen tek bombardovanjem, pošto višegodišnji ulični protesti, šetnje, pištaljke, izbori, ni slična zezanja nisu uopšte urodili nikakvim plodom. Tek kad su sve nas spasioci milosrdno bombardovali 11 nedelja, on je priznao izborni poraz pa je isporučen u Hag gde je umro prirodnom smrću kažu od nekog nedokazanog otrova. Premijer Zoran Đinđić smaknut je iznenada snajperom u po bela dana, pred zgradom Vlade. Kojom prilikom je smaknuta i skoro cela nemačka dominacija nad Srbijom, pa smo se prostrli pod druge neke okupatore. Globalne. Koji trenutno nisu bitni. Meni je važno da nikada ni jednoga vladara u Srbiji nije ubila žena. Jedna je pokušala u Sabornoj crkvi, ali je promašila ako se dobro sećam. Ili joj je ruka zadrhtala? Kao što nikad ni jedna žena nije ni vladala Srbijom. Dakle, to su ovde muška posla i ja neću da se mešam!