BIG 1 i 2
ili
TRGOVINA UMESTO PRIVREDE
|
|
|
Ona kocka u dubini je beli BIG.
Izgrađen je na celokupnom prostoru nekadašnjeg
kombinata SPORT koji je ranije proizvodio
sportsku opremu, vrlo cenjenu u celom svetu. Na
nekoliko olimpijada mnoge ekipe nosile su tu
opremu. IZVOZILI smo je i zarađivali. Imao je
mnogo radnika, koji su izdržavali porodice i
imali sva radnička prava. Kombinat je, kao i
čitavu exyu privredu srušila demokratija (odnosno
neokolonijalni liberalni kapitalizam).
Pretvorila ga je u smrdljivi leš, koji se
godinama raspadao i trulio u Višnjičkoj ulici.
Sve dok mu cena nije spala na ništa. Tada ga je
neko privatizovao i vrlo brzo izgradio ovu kocku
i nazvavši tržni centar BIG. Pošto naša reč
“veliki” nije dovoljno dobra. U njemu se prodaje
skoro isključivo UVOZNA roba, što možete videti
i po nazivima prodavnica, koje su sve u
vlasništvu stranog kapitala. Ili “ofšorova” i
drugih prevara. I svi su im nazivi latinični.
(Osim naslova na dečijim slikovnicama u Laguninoj knjižari koji su, eto, ćirilični. Stalno se pitam zašto mala deca moraju da znaju ćirilicu, a krupni kapitalisti ne moraju!?) Levo je crni BIG, takođe tržni centar sa uvoznom robom, što je izgrađen na još većem prostoru ubijene fabrike MINEL, koja je svojevremeno bila ako ne svetski, svakako jugoslovenski gigant. Tu je i ogromna teretana koja radi 24 sata, jer se kroz šikaru preko puta teško može proći do Dunava na prirodnu rekreaciju. (Da li će ikada ova šikara biti raskrčena i da li će možda ovde zasaditi barem 1000 stabala od onih MILION koji je Beogradu obećao zamenik gradonačelnika?) Kada su rušili Minel, počevši simbolično od ispravnog solitera upravne zgrade, kao i pri rušenju Sporta - prodavci na obližnjoj pijaci su plakali… Iza ovog dugačkog niza prodavnica sa leve strane, još se gradi, na prostoru bivšeg Minela, veliki stambeni blok - za prodaju. Kažu da ga zida isti “investitor” (čitaj eksploatator) koji je zidao i obližnji blok Dunavske terase… u kome je sada teško živeti od buke koju proizvodi ogromni ventilaciono-grejni sistem belog Big-a. Zbog prodaje Belvila (koji još nije prodat) koga je gradio Mišković Beograđani su platili raseljavanje ogromnog karton sitija u blizini. Zbog Arapskog BG na H20 platili smo iselenje velike železničke i Lastine autobuske stanice, rušenje Hercegovačke ulice a platićemo i preselenje tramvajskog mosta na travu. Da ne pravi groznu buku fensi kupcima gajbi u ona tri nakazna solitera koji takođe još nisu prodati. Po logičkom principu Beograd na vodi, a most na travi. Beogradska Vlada, kao i srpska radi za krupne kapitaliste, a ne za sitne Beograđane, kao što naivci misle. Možda će, za potrebe ovih BIG kapitalista raskrčiti onu šikaru između Višnjičke i Dunavskog keja? Ako i Karaburma preko zašikarenog peska ikada ponovo izađe na Dunav, biće ovde verovatno mnogo lepši život nego pored leševa mrtve jugoslovenske privrede. Preko onog peska koji su nasuli još komunisti na bivšu deponiju građevinskog šuta, kojom je zatrpan dunavski rukavac. Komunisti su 30 godina obećavali da će na Adi Huji napraviti rekreativni centar kao na Adi Ciganliji. Pošto je i onda obećanje često bilo samo ludom radovanje, tu je nikla šikara koja je i sada isprečena između Dunava i Karaburmanaca. Ako ovaj novi blok naseli neki imućniji svet možda se od jebene šikare napravi barem park? Pitanje je, na žalost, ko može da kupi sve te stanove koji se masovno grade po Beogradu, a čija cena potpuno nelogično RASTE UMESTO DA PADA, s obzirom na činjenicu da rapidno pada kupovna moć građana i da je svaki četvrti stan u gradu već danas prazan, a svaki peti je izdat podstanarima. Odnosno da je ponuda neuporedivo veća od potražnje. Ko i zašto uporno finansira stanogradnju, ako je jasno da nema solventnih kupaca? BANKE! Strane banke, naravno, svojih više i nemamo. One kreditiraju i investitore a računaju da će kreditirati i kupce. Ako uzmete kredit za stan na 30 godina, vi ste za čitavog svog radnog veka pretvoreni u roba banke, da biste joj na kraju platili stančić duplo skuplje od nominalne cene. Naravno, podstanari misle da je bolje imati svoj stan makar i za 30 godina, nego sve te pare dati nekoj zloj gazdarici. Logično. Ali. Prvih godina plaćećete samo kamatu, pa ako posle 15 godina ne možete više da ga plaćate (jer ste ostali bez posla npr), ništa još nije vaše i stan ide na doboš. Ili, ako vam to dosad nije bilo jasno, danas Vlasti Srbije prodaju narod u ropstvo, pošto su prethodne vlasti, počev od Miloševića već prodale zemlju i vodu. Natalitet im treba da bi ga prodavali. Tokom 11 nedelja bombardovanja Srbije u ulici Generala Ždanova danas Resavskoj, mirno je građena jedna velika zgradurina sa puno betona i stakla. Jako smo se čudili ko se to zaboga usudio da gradi tokom bombardovanja, kao da zna da njega neće bombe pogoditi, usred grada Beograda. Posle smo ustanovili da je to Rajajzen banka. Sada je valjda svima jasno da su zato prvo upropaštene socijalističke banke koje nisu bile zelenaške kao ove strane, a možda je jasno i šta su onomad Sloba Milošević i Borka Vučić ćaskali sa Rokfelerom i onim drugim velikim bankarom? (Kuku! Da nije Borka kaka tetka ovom Vučiću?) Mnogi uporno porede nacionalizaciju sa privatizacijom dokazujući kako su podjednako surove. I nacionalizacija jeste bila big pljačka. Opljačkana je manjina, tj. bogataši (i seljaci, ali oni nisu sad tema) za račun većine. Privatizacija pak pljačka većinu, (uglavnom srednju klasu koju pretvara u sirotinju) ali za račun manjine, tj bogataša. Nacionalizacija jeste otimala od kapitalista, ali nije rušila. Beogradska pivara je oteta vlasniku, ali je ostala pivara, ostali su radnici u njoj, nastavila je proizvodnju. Nolit je istina bio otet porodici Bihali, ali nije srušen, nego je zadržan i dalje razvijan. Sve do razbijanja Jugoslavije bio je velika i uspešna izdavačka kuća, čak i malo duže. Uništila ga je tek privatizacija… |
