|
|
Ona kocka u dubini je beli BIG.
Izgrađen je na celokupnom prostoru nekadašnjeg
kombinata SPORT koji je ranije proizvodio
sportsku opremu, vrlo cenjenu u celom svetu. Na
nekoliko olimpijada mnoge ekipe nosile su tu
opremu. IZVOZILI smo je i zarađivali. Imao je
mnogo radnika, koji su izdržavali porodice i
imali sva radnička prava. Kombinat je, kao i
čitavu exyu privredu srušila demokratija (odnosno
neokolonijalni liberalni kapitalizam).
Pretvorila ga je u smrdljivi leš, koji se
godinama raspadao i trulio u Višnjičkoj ulici.
Sve dok mu cena nije spala na ništa. Tada ga je
neko privatizovao i vrlo brzo izgradio ovu kocku
i nazvavši tržni centar BIG. Pošto naša reč
“veliki” nije dovoljno dobra. U njemu se prodaje
skoro isključivo UVOZNA roba, što možete videti
i po nazivima prodavnica, koje su sve u
vlasništvu stranog kapitala. Ili “ofšorova” i
drugih prevara. I svi su im nazivi latinični.
(Osim naslova na dečijim slikovnicama u
Laguninoj knjižari koji su, eto, ćirilični.
Stalno se pitam zašto mala deca moraju da znaju
ćirilicu, a krupni kapitalisti ne moraju!?)
Levo je crni BIG, takođe tržni centar sa uvoznom
robom, što je izgrađen na još većem prostoru
ubijene fabrike MINEL, koja je svojevremeno bila
ako ne svetski, svakako jugoslovenski gigant. Tu
je i ogromna teretana koja radi 24 sata, jer se
kroz šikaru preko puta teško može proći do
Dunava na prirodnu rekreaciju.
(Da li će ikada ova šikara biti raskrčena i da
li će možda ovde zasaditi barem 1000 stabala od
onih MILION koji je Beogradu obećao zamenik
gradonačelnika?)
Kada su rušili Minel, počevši simbolično od
ispravnog solitera upravne zgrade, kao i pri
rušenju Sporta - prodavci na obližnjoj pijaci su
plakali…
Iza ovog dugačkog niza prodavnica sa leve strane,
još se gradi, na prostoru bivšeg Minela, veliki
stambeni blok - za prodaju. Kažu da ga zida isti
“investitor” (čitaj eksploatator) koji je zidao
i obližnji blok Dunavske terase… u kome je sada
teško živeti od buke koju proizvodi ogromni
ventilaciono-grejni sistem belog Big-a.
Zbog prodaje Belvila (koji još nije prodat) koga
je gradio Mišković Beograđani su platili
raseljavanje ogromnog karton sitija u blizini.
Zbog Arapskog BG na H20 platili smo iselenje
velike železničke i Lastine autobuske stanice,
rušenje Hercegovačke ulice a platićemo i
preselenje tramvajskog mosta na travu. Da ne
pravi groznu buku fensi kupcima gajbi u ona tri
nakazna solitera koji takođe još nisu prodati.
Po logičkom principu Beograd na vodi, a most na
travi.
Beogradska Vlada, kao i srpska radi za krupne
kapitaliste, a ne za sitne Beograđane, kao što
naivci misle. Možda će, za potrebe ovih BIG
kapitalista raskrčiti onu šikaru između
Višnjičke i Dunavskog keja? Ako i Karaburma
preko zašikarenog peska ikada ponovo izađe na
Dunav, biće ovde verovatno mnogo lepši život
nego pored leševa mrtve jugoslovenske privrede.
Preko onog peska koji su nasuli još komunisti na
bivšu deponiju građevinskog šuta, kojom je
zatrpan dunavski rukavac. Komunisti su 30 godina
obećavali da će na Adi Huji napraviti
rekreativni centar kao na Adi Ciganliji. Pošto
je i onda obećanje često bilo samo ludom
radovanje, tu je nikla šikara koja je i sada
isprečena između Dunava i Karaburmanaca. Ako
ovaj novi blok naseli neki imućniji svet možda
se od jebene šikare napravi barem park?
Pitanje je, na žalost, ko može da kupi sve te
stanove koji se masovno grade po Beogradu, a
čija cena potpuno nelogično RASTE UMESTO DA PADA,
s obzirom na činjenicu da rapidno pada kupovna
moć građana i da je svaki četvrti stan u gradu
već danas prazan, a svaki peti je izdat
podstanarima. Odnosno da je ponuda neuporedivo
veća od potražnje. Ko i zašto uporno finansira
stanogradnju, ako je jasno da nema solventnih
kupaca?
BANKE! Strane banke, naravno, svojih više i
nemamo. One kreditiraju i investitore a računaju
da će kreditirati i kupce. Ako uzmete kredit za
stan na 30 godina, vi ste za čitavog svog radnog
veka pretvoreni u roba banke, da biste joj na
kraju platili stančić duplo skuplje od nominalne
cene. Naravno, podstanari misle da je bolje
imati svoj stan makar i za 30 godina, nego sve
te pare dati nekoj zloj gazdarici. Logično. Ali.
Prvih godina plaćećete samo kamatu, pa ako posle
15 godina ne možete više da ga plaćate (jer ste
ostali bez posla npr), ništa još nije vaše i
stan ide na doboš. Ili, ako vam to dosad nije
bilo jasno, danas Vlasti Srbije prodaju narod u
ropstvo, pošto su prethodne vlasti, počev od
Miloševića već prodale zemlju i vodu. Natalitet
im treba da bi ga prodavali.
Tokom 11 nedelja bombardovanja Srbije u ulici
Generala Ždanova danas Resavskoj, mirno je
građena jedna velika zgradurina sa puno betona i
stakla. Jako smo se čudili ko se to zaboga
usudio da gradi tokom bombardovanja, kao da zna
da njega neće bombe pogoditi, usred grada
Beograda. Posle smo ustanovili da je to
Rajajzen banka. Sada je valjda svima jasno da
su zato prvo upropaštene socijalističke banke
koje nisu bile zelenaške kao ove strane, a možda
je jasno i šta su onomad Sloba Milošević i Borka
Vučić ćaskali sa Rokfelerom i onim drugim
velikim bankarom?
(Kuku! Da nije Borka kaka tetka ovom Vučiću?)
Mnogi uporno porede nacionalizaciju sa
privatizacijom dokazujući kako su podjednako
surove. I nacionalizacija jeste bila big pljačka.
Opljačkana je manjina, tj. bogataši (i seljaci,
ali oni nisu sad tema) za račun većine.
Privatizacija pak pljačka većinu, (uglavnom
srednju klasu koju pretvara u sirotinju) ali za
račun manjine, tj bogataša. Nacionalizacija
jeste otimala od kapitalista, ali nije rušila.
Beogradska pivara je oteta vlasniku, ali je
ostala pivara, ostali su radnici u njoj,
nastavila je proizvodnju. Nolit je istina bio
otet porodici Bihali, ali nije srušen, nego je
zadržan i dalje razvijan. Sve do razbijanja
Jugoslavije bio je velika i uspešna izdavačka
kuća, čak i malo duže. Uništila ga je tek
privatizacija…
|
|
|
|
|