25. januara pisalo
je u horoskopu da se čuvam krađe. Misleći da se
to odnosi na džeparoše odem u Dioptu, da učinim
nešto za svoj vid. Jedan oftalmolog mi
kontroliše desno oko u bolnici, drugi levo u
Domu zdravlja. Specijalisti, ne bave se
konjuktivitisom i horioretinitisom skupa. Ne
leče, kontrolišu. Zato sam u Diopti, čija mi je
lekarka hvaljena, tražila naočari za hodanje
sa zaštitom od sunca i mogućnošću da
pročitam poruku na telefonu. Bifokalne. Doktorka
je odredila dioptrije i preporučila multifokalne
kao bolje. Verujem u stručnost. Ne pomišljam da
bi iko prodao neodgovarajuća stakla samo zato
što su duplo skuplja! Već sutra sam podigla
cvikere, platila 37 000 i odmah rekla da mi se
sto ljulja dok sedim. Nakon par dana reklamiram,
jer ne mogu sa njima da hodam, izazivaju
vrtoglavicu i mučninu. Vele, moram se navikavati
mesec dana. Dr, ima iste dioptrije probala ih je
i priznala da se vertikale krive a stvari plove
okolo, ali naviknuću se, kaže. Htela sam
naočari da služe meni a ne ja njima! Ne
pomenuše navikavanje dok sam poručivala. Išla
sam, ceo mesec, kroz okrugla vrata, bandere se
vukle zamnom kao u vodi. Kroz gornju trećinu
vidim daleko, kroz donju mogu da čitam ali je
srednja trećina neupotrebljiva. Najvažniji deo
vidnog polja.
Idućeg meseca opet
dođem. Fino su me zavlačile dva i po sata, dok
dogovorismo nova bifokalna stakla. Obučene su da
kao dobar ribar ljubazno umore upecanu ribu pre
nego što je izvuku na suvo. One se smenjuju a ja
ko debil pričam svakoj sve ispočetka. Kažem
šefici da izračuna razliku u ceni. Reče, to je
sitnica! Ispade sitnica 18 000 i ne vraćaju
pare. Hoću da mi vrate bar nerealizovane čekove
koji dospevaju tek iza 26.3. Neće, nego neka
uzmem sunčane. Platila sam fotobraun da ne bih
trebala sunčane! Tek tad šefica popuni
reklamacioni list i dade mi da potpišem. Odbijem
jer je pisala laži - da mi je „ ukazano na
periferne smetnje“ i da „nisam pomenula svoj
problem sa očima“. Nije mi htela poslati
formular da sama popunim, pa sam izašla ponižena
i očajna. Izguglah direkciju i poslah
reklamaciju. Ali sada više neću zamenu nego
zahtevam da mi vrate 6 nerealizovanih čekova
koje ću poništiti a da mi umesto 4 naplaćena
čeka vrate novac.
Osoba koja se javila
telefonom, traži još neka objašnjenja i hoće da
mi objasni. Već pridavljena praznim
objašnjavanjem, prekinem vezu. Ubrzo stiže meil
kakav zovu kulturna odjebnica. 3000 crt koji
skraćujem na najbitnije:
„Pismeno Vas obaveštavam da je
Vaša reklamacija... odbijena... ne postoji osnov
za povraćaj novca.
... nisu
upotrebljiva za dalju prodaju jer su napravljena
prema Vašim zahtevima... Vam je objašnjeno da je
potreban period prilagođavanja... Vi ste se
odlučili za multifokalna jer Vam je prodavac
predočio koje su prednosti ovih sočiva ...Vam je
objašnjeno pravilno korišćenje naočara ...
Značaj pokretanja glave, zatim
da je kretanje glave i kretanje
očiju... demonstrirani su Vam prelazi između
polja za daljinu, koridora - prelazne zone i
polja za blizinu, objašnjeno Vam je da
pomeranjem glave na dole i gore slova postaju
nejasna i da se to dešava jer koristite zonu za
daljinu. Zatim da niži periferni delovi nemaju
maksimalnu jasnoću vida zbog načina na koji su
multifokalna sočiva dizajnirana.
Obzirom da je
reklamacija odbijena, ne postoji mogućnost
povraćaja razlike u ceni ili povraćaja novca jer
za to nema osnova – dobili ste proizvod koji
ste tražili...“ pisala je Direktor Kristina
-
Nisam
dobila proizvod koji sam tražila nego
proizvod koji je prepisala vaša lekarka!
Tokom kontrole vida pacijentu daju jedna
stakalca za daljinu pa posle druga za čitanje, i
nema načina da zamisli kakva će stakla biti kad
se spoje i postanu multifokalna. Nisam mogla
znati šta kupujem nego sam verovala vašim
stručnjacima. Bile su ljubazne, ali me ni na šta
nisu upozorile pre kupovine. Tek kad sam
platila i stavila naočari rekla mi je lekarka da
se čuvam stepenica a sve ostalo rekle su mi
optičarke prilikom dva pokušaja reklamacije.
Imam pravo na povraćaj novca a ako iznad Vas u
Diopti nema Direktora koji može promeniti Vašu
odluku, tražiću druge načine da je promenim. -
Odgovorila sam Direktoru Kristini ne pominjući
potrebu da na visokom položaju bude pismenija
osoba koja zna ženski oblik imenice direktor.
Njen odgovor, se može skratiti na:
Ne postoji
niko "iznad mene"
„E-majlirala“ sam na
sve „zaštite potrošača“, „medijacije“ i „besplatnu
pravnu pomoć“ i za sada dobila samo jedan
odgovor od Pravnog tima, koji glasi:„
S obzirom da ne postoje pisani dokazi da Vas
trgovac nije obavestio, već samo Vaša reč protiv
njegove, jedina mogućnost jeste da ukoliko
postoje svedoci u sudskom postupku ostvarite
svoja prava. Ukoliko budete imali neke pisane
dokaze koji potvrđuju Vaše navode, ponovo nam se
obratite, pa ćemo postupati.“
Kako bih mogla imati pisani dokaz
da me je trgovac obavestio da ću sa skupim
naočarima videti mnogo gore nego bez njih?
Pošto iznad Dioptinog Direktora možda nije ni
Sud, pa čak ni Bog, i pošto su sve ostale adrese
na koje sam pisala možda neka
sajber-potemkinova-sela, ostaje mi samo da
upozorim buduće pacijente:
Dobro isprobajte
naočari, pa tek onda platite, ili ih vratite pre
plaćanja. Prilika da izbegnete muke traje jedva
minut!
Skoro svaka moja
vršnjakinja ima bar po par loših cvikera. Jednoj
su dali za vožnju ali su iskošeni drvoredi
trčali za njom pa ih je bacila i vozila sa -6
sve do kuće gde je ostavila sočiva. Blago
pešacima. Drugoj su napravili za čitanje, ali
samo za naslove! Platila „muški“ a za tekst
treba jače. Treću boli glava... Pošto su ove
situacije tako česte nadam se da će uskoro tamo
zavrnuti i nekog sposobnog advokata, koji će im
posle uzeti ne samo svoje pare, nego i zateznu
kamatu, sudske troškove i lepu odštetu za
poniženje i pretrpljeni stres. Onda će okupiti i
nas slepce sa naočarima koje nas čine još
ćoravijima pa će i nama nabaviti mrvu pravde...
Odoh da mu zapalim sveću!
|
|
|