Idućeg meseca opet dođem. Fino su me zavlačile dva i po sata, dok dogovorismo nova bifokalna stakla. Obučene su da kao dobar ribar ljubazno umore upecanu ribu pre nego što je izvuku na suvo. One se smenjuju a ja ko debil pričam svakoj sve ispočetka. Kažem šefici da izračuna razliku u ceni. Reče, to je sitnica! Ispade sitnica 18 000 i ne vraćaju pare. Hoću da mi vrate bar nerealizovane čekove koji dospevaju tek iza 26.3. Neće, nego neka uzmem sunčane. Platila sam fotobraun da ne bih trebala sunčane! Tek tad šefica popuni reklamacioni list i dade mi da potpišem. Odbijem jer je pisala laži - da mi je „ ukazano na periferne smetnje“ i da „nisam pomenula svoj problem sa očima“. Nije mi htela poslati formular da sama popunim, pa sam izašla ponižena i očajna. Izguglah direkciju i poslah reklamaciju. Ali sada više neću zamenu nego zahtevam da mi vrate 6 nerealizovanih čekova koje ću poništiti a da mi umesto 4 naplaćena čeka vrate novac.           

            Osoba koja se javila telefonom, traži još neka objašnjenja i hoće da mi objasni. Već pridavljena praznim objašnjavanjem, prekinem vezu. Ubrzo stiže meil kakav zovu kulturna odjebnica. 3000 crt koji skraćujem na najbitnije: „Pismeno Vas obaveštavam da je Vaša reklamacija... odbijena... ne postoji osnov za povraćaj novca. ... nisu upotrebljiva za dalju prodaju jer su napravljena prema Vašim zahtevima... Vam je objašnjeno da je potreban period prilagođavanja... Vi ste se odlučili za multifokalna jer Vam je prodavac predočio koje su prednosti ovih sočiva ...Vam je objašnjeno pravilno korišćenje naočara ... Značaj pokretanja glave, zatim da je kretanje glave i kretanje očiju... demonstrirani su Vam prelazi između polja za daljinu, koridora - prelazne zone i polja za blizinu, objašnjeno Vam je da pomeranjem glave na dole i gore slova postaju nejasna i da se to dešava jer koristite zonu za daljinu. Zatim da niži periferni delovi  nemaju maksimalnu jasnoću vida zbog načina na koji su multifokalna sočiva dizajnirana. Obzirom da je reklamacija odbijena, ne postoji mogućnost povraćaja razlike u ceni ili povraćaja novca jer za to nema osnova – dobili ste proizvod koji ste tražili...“ pisala je Direktor Kristina

            - Nisam dobila proizvod koji sam tražila nego proizvod koji je prepisala vaša lekarka! Tokom kontrole vida pacijentu daju jedna stakalca za daljinu pa posle druga za čitanje, i nema načina da zamisli kakva će stakla biti kad se spoje i postanu multifokalna. Nisam mogla znati šta kupujem nego sam verovala vašim stručnjacima. Bile su ljubazne, ali me ni na šta nisu upozorile pre kupovine. Tek kad sam platila i stavila naočari rekla mi je lekarka da se čuvam stepenica a sve ostalo rekle su mi optičarke prilikom dva pokušaja reklamacije. Imam pravo na povraćaj novca a ako iznad Vas u Diopti nema Direktora koji može promeniti Vašu odluku, tražiću druge načine da je promenim. - Odgovorila sam Direktoru Kristini ne pominjući potrebu da na visokom položaju bude pismenija osoba koja zna ženski oblik imenice direktor. Njen odgovor, se može skratiti na: Ne postoji niko "iznad mene"

            „E-majlirala“ sam na sve „zaštite potrošača“, „medijacije“ i „besplatnu pravnu pomoć“ i za sada dobila samo jedan odgovor od Pravnog tima, koji glasi:„ S obzirom da ne postoje pisani dokazi da Vas trgovac nije obavestio, već samo Vaša reč protiv njegove, jedina mogućnost jeste da ukoliko postoje svedoci u sudskom postupku ostvarite svoja prava. Ukoliko budete imali neke pisane dokaze koji potvrđuju Vaše navode, ponovo nam se obratite, pa ćemo postupati.“

            Kako bih mogla imati pisani dokaz da me je trgovac obavestio da ću sa skupim naočarima videti mnogo gore nego bez njih? Pošto iznad Dioptinog Direktora možda nije ni Sud, pa čak ni Bog, i pošto su sve ostale adrese na koje sam pisala možda neka sajber-potemkinova-sela, ostaje mi samo da upozorim buduće pacijente:  Dobro isprobajte naočari, pa tek onda platite, ili ih vratite pre plaćanja. Prilika da izbegnete muke traje jedva minut!

            Skoro svaka moja vršnjakinja ima bar po par loših cvikera. Jednoj su dali za vožnju ali su iskošeni drvoredi trčali za njom pa ih je bacila i vozila sa -6 sve do kuće gde je ostavila sočiva. Blago pešacima. Drugoj su napravili za čitanje, ali samo za naslove! Platila „muški“ a za tekst treba jače. Treću boli glava... Pošto su ove situacije tako česte nadam se da će uskoro tamo zavrnuti i nekog sposobnog advokata, koji će im posle uzeti ne samo svoje pare, nego i zateznu kamatu, sudske troškove i lepu odštetu za poniženje i pretrpljeni stres. Onda će okupiti i nas slepce sa naočarima koje nas čine još ćoravijima pa će i nama nabaviti mrvu pravde... Odoh da mu zapalim sveću!