Ova belačka civilizacija se tako ubrzano razvija, tj. srlja neznano kuda, da ljudi sve češće rade stvari i prave međusobne odnose, za koje nemaju reči. Možda zato ne znaju šta rade i šta im se događa? Mi npr. imamo reči DADILJA i DOJILJA, mada se dadilje i dojilje uglavnom više ne koriste. One su bile uobičajene na plemićkim dvorovima, gde su obavljale sve poslove oko plemenitaške dece, dok su svoju decu morale da ostave kod kuće... Možda ih i danas ima po bogataškim kućama, ali svakako nisu prečesta pojava. A reči, eto imamo.

Dok za „surogat majku“ koja postaje sve češća pojava u seksualnom liberalizmu - nemamo adekvatnu reč. Ovo što se koristi, ta „surogat...“ ne samo da ne odgovara istini, nego je čak sakriva, pošto je samo pola fraze bukvalno prevedeno sa engleskog. To je zapravo BIOLOŠKA MAJKA koja za potrebe nekog, homo ili hetero neplodnog para, nosi i rađa dete. Naručeno dete. Danas može da se naruči i pol deteta. U tom smislu mogla bi se zvati BI-MAJKA, zašto „surogat“? S obzirom na činjenicu da se njeno jedino telo iznajmljuje celo za proizvodnju mladunčeta. Pošto nije još izmišljen inkubator za rađanje ljudske mladunčadi, poput onoga za rađanje pilića. Takva ženica bi se futurološki mogla nazvati i INKUBATORKA. Jer ona zamenjuje još ne konstruisanu mašinu i sigurno će biti izbačena iz upotrebe čim se takav aparat za proizvodnju klinaca napravi. Kao što su izbačeni iz upotrebe i sa posla, milioni šalteruša, čim su izmišljeni bankomati. I fabričkih radnika, kad su napravljeni roboti.

Ne mogu sada da razmatram pitanje da li bi se tako rođena deca mogla zvati NARUČENKO i NARUČENKA ili ne bi, o tome ću posle. Još nemam stav.

Danas je zapadnjački trend koji šire (milom ili silom) po svetu da „gej parovi imaju pravo na decu“ i da im niko ne može to pravo osporiti.

Nema veze što im ga ipak osporava priroda! Ili Bog!?

Ako pak oni imaju pravo na decu, koje ja ne osporavam, I DECA IMAJU PRAVO NA ISTINU. Morali bismo smisliti imena za gej-mamu i gej-tatu, možda gejma i gejta? Dok bismo lezbijski par mogli da zovemo le-majka i le-otac, možda... Ne možemo ih zvati isto kao obične mame i tate jer to prosto nije istina. Pogotovo što odavno imamo reči za ljude koji su usvojili dete bez roditelja iz sirotišta npr. Njih zovemo POOČIM i POMAJKA mada mogu biti jednako požrtvovani kao pravi otac i majka, kojih možda više nema. Često oni sakriju činjenicu da su dete usvojili nego mu lažu da su pravi roditelji, pa kad dete nekako najzad sazna istinu, nastaje prava drama, melodrama, ili monodrama... o kojoj se snimaju često slinavi, ali ponekad i dobri filmovi.

Isto tako, kad dete ima samo jednog pravog roditelja, a drugi je priključen porodici, onda takvu osobu zovemo MAĆEHA ili OČUH, zavisno od pola i funkcije koju obavlja u porodici. Maćeha nekako nosi loš podtekst, mada ima i divnih maćeha. Znam ženu koja se udala za udovca sa 4 sinčića. Kad je jednom htela da se razvede, nije mogla zbog dece... ona je isto bila maćeha. Očuh nema baš toliko loš podtekst, ali se ni on ne smatra nekom većom srećom, mada ja znam slučajeve da su neki muškarci bili bolji i pažljiviji prema deci svoje žene, nego prema svojoj rođenoj deci koju su ostavili bivšoj ženi...

Za dete koje se rodi neplanirano, pošto mu otac pobegne, imamo pogrdnu imenicu KOPILE, jer se nekako podrazumevalo da su majka i dete krivi, a ne odbegli dilber... ili siledžija?

Nekad, ne tako davno, još u XX veku, su u ovoj istoj evropskoj belačkoj civilizaciji, zapadnog tipa, mlade neudate (iskorištene i prevarene!) trudnice surovo zatvarane u manastire, a novorođenčad su im silom otimana i davana na usvajanje. U tim slučajevima majka je bivala prosto izbrisana iz matičnog lista deteta, kao da ne postoji, a posvojitelji su pisani kao biološki roditelji. Realno, čak i to je humanije nego kamenovanje neudate trudnice, kakvo je rađeno na bliskom istoku, odakle potiču sve evropske religije... (Jednom ću da promislim zašto Evropa vlada svetom a kolonija je bliskoistočnih religija, mora da tu ima nešto praktično i neki interes, što je kult cele west civilizacije.)

Mlade Grkinje u staroj Grčkoj su se vadile na pohotnog Zevsa, te pretvorio se u labuda, te u bika i napravio kopile, koje samom tim što je božije - nije kopile! Sličnu vađevinu primenila je kasnije jedna Jevrejka koja je rodila proroka nove maloazijske biblijske religije... Da nije, i nju bi kamenovali.

Surogat majčinstvo, (engl. surrogate motherhood) je odnos - koji često uključuje medicinski potpomognutu oplodnju - u kojoj jedna žena iznosi trudnoću za osobu ili par koji potom usvaja dete. Ovaj oblik majčinsatva koji postaje u svetu se primenjivaniji oblik usvajanja dece od strane homoseksualnih ili heteroseksualnih pojedinaca i porodica bez dece, iako je u mnogim zemljama sveta surogat majčinstvo zakonom zabranjeno, i kažnjivo zatvorom (npr. u Hrvatskoj — od jedne do deset godina.)

Hrvati su engleski termin “surogat…” preveli bukvalno kao “zamjenska majka“.  Koga ona zamenjuje? „Majku“ nerotkinju? Srbi su ostavili „surogat“ a preveli samo majka, kao da svi znaju, da surogat znači zamena. Mislim da je to ostavljeno baš zato što većina ne zna šta znači, ali zvući onako svetski i godi srpskom kolonijalnom kompleksu. Jer Srbijanci imaju kolonijalni kompleks pošto su bili Turska kolonija u doba kada je ostatak sveta bio Evropska kolonija, pa imaju taj kompleks niže kolonijalne vrednosti. Koji mi prečani nemamo, jer smo već bili Evropska kolonija.

A i bolje da se ne zna šta je to „surogat majka“ ako se nađe u pristupnom poglavlju 1234, kad ga „otvorimo 3113 godine, ako EU ne fijukne.

Meni ova pojava surogatisanja materinstva ozbiljno smrdi na još jedan oblik izrabljivanja, čak i prave zloupotrebe i ponižavanja žene! Koji je možda i najperfidniji, jer se radi o iskorištavanju mladih i zdravih žena, a najcrnje sirotinje. Pošto niko drugi ne bi pristao na taj biznis.

Da vidimo kako su žene zloupotrebljavane tokom mračne istorije ove „civilizacije“ (pod navodnicima jer mi je ista vrlo sumnjiva).

Američki blok baster Aleksandar veliki prikazuje Acu kao geja, koji je kralju Dariju preoteo čak i ljubavnika. Aca je oženjen ženom plemenitog porekla JER MU TREBA NASLEDNIK PLEMENITOG RODA. On SILUJE svoju ženu da bi mu rodila sina. Baš isto onako kao što je njegov plemeniti otac silovao njegovu majku, čega se Aleksandar seća, a seća se i kako mu je tada bilo strašno, ali siluje i on! Jer žena služi za rađanje, a pravu ljubav muškarac može ostvariti samo sa drugim muškarcem, kako ga je navodno naučio njegov veliki učitelj Aristotel. Npr sa Darijevim dilberom.

Nije mi baš sasvim jasno da li je ovaj film samo u funkciji aktuelne promocije pederastije ili ima nekih dokaza da je zbilja bilo tako? Poznato je da je homoseksualizam u staroj Grčkoj bio legalan... Za patricije, (ne znam za plebs, jer su samo patriciji ušli u istoriju) a da su žene, skoro isto kao i robovi smatrane nižom vrstom. Jedina prednost koju je žena imala bilo je to što je rađala, jer to muškarci nisu mogli. Oni su mogli da ubijaju, što su i radili vrlo predano, a danas rade još predanije.

Par hiljada godina kasnije gej - muškarci, strejt sterilci i nerotkinje, ženama otimaju i tu jedinu prednost, tako što će da je kupe! Zar to nije poniženje? Isto kao prodaja bubrega! Ali kad naki bedni Indijac živ prodaje svoj bubreg da bi prehranio gladnu decu onda je to, zaboga, kriminal. A kad prebogata Indijka uz pomoć časnih lekara, hormona i veštačke oplodnje rodi u svojoj 64-oj godini svome deda-mužu dete, onda je to podvig i uspeh medicine! Kada je verni muž posle podviga šutne jer mi je rodila kćer a ne sina, onda to sigurno nije neka božija kazna, pošto su oni mnogobošci...

Neke feminističke aktivistkinje tvrde da je gej populacija najbolji saveznik žena u borbi za ravnopravnost, ja mislim da je to sviranje kurcu! Ženama ne treba nikakva ravnopravnost, nego matrijarhat ako žele da izbave sebe i ovaj svet iz ove usrane situacije.

Ako ne postaviš tačan cilj, nema šanse da ga postigneš!

Jovan Ćirilov je (iz mog tevea, dakle javno, i ne izdajem ja neku njegovu tajnu) pričao da je sa svojom ženom imao uredan seks, te je ona puno puta išla na abortuse, jer on nije želeo decu, što mu je kasnije bilo žao... što eto nema decu. I deci je sigurno žao! Priču o abortusima davno pokojne žene može da ispriča samo takav lik! Prijateljica koja je studirala sa njima, kaže da su svi tada mislili da se Dragoslav Srejović i Ćirilov otimaju za njegovu ženu. Posle je ispalo da su se Srejović i žena zapravo otimali - oko Jovana. Ovo mogu da razumem, videla sam njegove fotke iz mladosti, bio je zbilja lep kao greh. Uzgred Srejović je dobio ulicu Partizanski put, kad je Jovan Ćirilov bio predsednik komisije za imenovanje ulica. Prava ljubav zaborava nema. A partizani su ionako pukli.

Obratimo pažnju i na nerotkinje, i one su u ljutom patrijarhatu, slično kao i homoseksualci bile užasno žigosane i prezrene. Davno, još u Jugoslaviji, je jedan od najmonstruoznijih zločina počinila - žena. Inače žene čine bar 10 puta manje žločina od muškaraca! Negde u Bosni, mislim da se zvala Šefka ili tako nekako. Bila je kažu lepa, najlepša žena u selu, ali „jalova“. Ubila je trudnicu u 9-om mesecu i otela joj dete (koje srećom nije preživelo). Uhvaćena je i osuđena. Na sudu je dokazano da je morala imati saučesnika i da to nije mogla sama učiniti, ali ga ona nikad nije odala. Odležala je 15 godina robije, a posle se udala negde u Vojvodinu. Živi. Ovo je takođe pred kamerama pričao čuveni advokat Toma Fila. Volim što ga ne poznajem!

U Slavoniji se veruje da nema veće zavisti od zavisti nerotkinje. Ja pak poznajem nekoliko, srećno udatih i srećno neudatih nerotkinja koje uopšte nisu želele decu, jer su imale neke druge ciljeve. A znam i majke koje im zavide na uspesima i karijerama, koje mame nisu postigle, zbog dece...

A šta ako je ova poplava gejeva zapravo nekakva samoodbrana planete od porasta ljudske populacije koja uništava planetu? Ako ne treba da se rađa ovoliko dece, kad nas već ima skoro osam milijardi i uništavamo Zemlju ubitačnim tempom? Tamanimo biljke i životinje, zagađujemo vode i vazduh, ubijamo planetu!

Doakala je Zemlja dinosaurusima, kamol neće homosapiensima.

Ja sam iz jedine bebibum generacije koja je oko 1950. posle pogroma u WW1 zahvatila Evropu. Nas je uvek bilo duplo više nego mlađih i starijih generacija. Zato što su nas rađali svi oni koji su uspeli da ne rode u ratu. Bilo nas je kao za 4 godine rađanja. I znate šta je zanimljivo? Među nama ima jako puno neplodnih ali srećnih brakova, a oni koji imaju decu obično imaju samo jedno. Jer da smo mi rađali više, napravili bismo još jedan bebibum. Niko ne istražuje kako je to tako spontano nastalo, zašto? Možda je neki viši i važniji um od ljudskog shvatio da neki ljudi ne treba da se razmnožavaju i KO SMO MI DA TO ISPRAVLJAMO? Kuda to zapravo vodi?

Zverski kapitalizam, po svojoj predatorskoj logici, smatra da kad mogu npr. unajmiti plaćenog ubicu, onda mogu i plaćenu rodilicu. I jedno i drugo mogu da unajme samo oni koji imaju sva „ljudska prava“. Jer što više para, to više ljudskih prava...

Pogledah nedavno jednu skandinavsku dramu, očiglednu propagandu ovog biznisa, koja treba da nas senzibiliše na „novo vreme i nove običaje“. O „zamjenskoj majci“ koju je već pred porodom neko ubio, pa majka-naručilac plače u policiji i zahteva da se njoj preda njeno dete da ga ona sahrani, da joj dođu prijatelji na sahranu, da ga ožali... Ona dakle zahteva da se iz mrtve trudnice izvadi mrtva beba i preda njoj, radi sahranjivanja?!

Ugasim tv. Ako to treba da postane normalno, odoh odmah u ludnicu.

U Ljosinom romanu Rat za smak sveta, ima puno raznih mešanaca i svi imaju svoje posebne nazive. Onaj kome ja majka crna a otac beo.  Onaj kome je otac crn a mama bela, može izgledati isto, ali se zove drugačije. Onaj kome je majka bela a otac imdijanac... Dete crnca i Indijanke... Svakome se iz naziva zna poreklo. Mi nemamo toliko imenica za mešance, jer nemamo ni mešanaca, pa nisu ni prevedene i nisam mogla da ih upamtim. Sećam se kabokla. Pretpostavljam da će oni smisliti naziv i za „dete iz epruvete“, jedan ako je u epruveti bila tatina sperma, a drugi ako je od dobrovoljnog davaoca. Majka takvog deteta je majka, ali otac  je možda otac, a možda je i očuh, zavisno od toga ko je onanisao u epruvetu, jel'?

Muškarci su uvek bili jako osetljivi na to da li je dete njihovo, ili nije. Prestaje im ta osetljivost samo ako ne mogu da naprave dete.

Jednom našem rođaku došao ljubomorni zet da se žali na svoju ženu a njegovu ćerku. Kaže, nije čak siguran ni da li je dete njegovo! A moj mudri rođak mu odgovori „To ti zete reci svome ocu da unuče možda nije njegovo, šta se to mene tiče?! Moje jeste, moja ga je ćerka rodila“ Slavonac!

Englezima možda ne trebaju posebne reči za posebne roditelje i decu. Aca Popović je govorio da...“ je srpski bolji od engleskog, jer u srpskom znaš šta možeš da jebeš bez incesta. Tetku ne smeš, a ujna ili strina ako ti daju, to je vaša stvar (jasno, ako vas ne uhvate). Kod njih sve ant, kako li se snalaze?“

Možda se snalaze sa poštarom?

Ipak, ako Englezima ne treba, nama treba. Kad već imamo reči za jetrvu, šurjaka, šurnjaju, domazeta, posvojče, očuha, maćehu, askurđela i belu pčelu itd. logično je da smislimo i reči za drugačije roditelje, i za decu iz epruvete koju je rodila biološka majka, i za dete iz unajmljene žene, za ženske i za muške gej roditelje. Jer kao što rekoh DECA IMAJU PRAVO NA ISTINU. Ne treba da se zbunjuju i frustriraju kad krenu u školu i shvate da samo njihova „mama“ ima bradu a nema sise, ili da je samo njihov „tata“ ćosav a ne ćelav i da odnekud isto kao i „mama“ ima sisiće.

Dakle, ja ne osporavam ničije pravo na decu, samo tražim da se smisle i osmisle, odgovarajuće i tačne reči za sve te nove drugačije dolaske na svet i za međuljudske odnose koji tako nastaju.

Prošli put kad je izmenjeno pravo na decu, pre možda više od 10 000 godina tj. kad je muškarac postao glava porodice (i tako ostvario svoje pravo na potomke!) nastao je patrijarhat i ratovi. I sve do danas u nekim „kulturama“ otac smatra da ima pravo da proda svoju decu, kao životinje, dok kod nas neki veruju da ne moraju ni alimentaciju plaćati.

Od postanka patrijarhata i pokoravanja žena, što se nije desilo ni brzo ni lako, traje konstantan „medijski rat“ (koji je postojao i pre medija!) protiv poražene strane, tj. žena, koje su postale neka vrsta roblja.

Pošto je matrijarhat bio PORODIČNA organizacija ili možda ponegde i plemenska, svakako nije bio državna kao patrijarhat, ja mislim da su sve priče o divljim i surovim amazonskim ratnicama muškarci prosto izmislili u interesu svoje dominacije i brukanja poražene strane. Koja je, po meni, poražena, baš zato što nije bila sposobna niti spremna za rat sa jačima.

Klajst je napisao jako zanimljivu  tragediju Pentezileja, o amazonskoj kraljici koja je prolazeći ispod Troje, sa svojom vojskom, ugledala Ahila, zaljubila se na prvi pogled, proglasila proleće u sred jeseni i izazvala ga na dvoboj. U prvom je pala s konja pa je zarobljena, ali u drugom dvoboju će besna Pentzileja poraziti Ahila i požderati ga zajedno sa svojim borbenim psima. Htela sam da režiram taj komad i otkrijem -  Kakav li je ovo užasan strah od žene? Ali mi nisu dali pa me prošla volja. Šta'š?

Jedan naš čuveni pisac takođe je napisao (ono što mnogi mitovi tvrde) da su „Amazonke ženskoj deci odsecale desnu dojku da bi mogle zatezati luk.“ Ja mu kažem da je to nemoguće, a on se naljuti: „Ja sam video kožne oklope sa zaravnjenom desnom dojkom!“ - A niste videli da devojčice nemaju dojke? To nije kao kastracija dečaka koja je moguća od rođenja. Dojke rastu tek od puberteta... -  Kožni oklop može da pritisne dojku, a može i da se napravi u svrhu medijskog rata, baš kao dokaz da takve amazonke postoje. Može da se napravi i za pozorišnu pedstavu. Moguće je da su se ponegde sporadično, žene i silom borile protiv muške dominacije, ali je muški strah i sila sigurno bio veći. Sigurna sam da je mnogo toga što se i danas priča, ili je zapisano o matrijarhatu, prosto izmišljotina. Kao poslovica „duga kosa, kratka pamet“  Kao i ispiranje mozga večitom pričom da svaka cura jedva čeka da se uda. To nije istina. Brak je muška institucija, napravljena radi njihovog konfora, kontrole žena i očinjeg prava na decu.

Neke žene su i u najcrnjem patrijarhatu uspevale da se „dobro prodaju“. Katarina velika, Nemica a Ruska carica, je imala čak svoju i probačicu ljubavnika, da carica ne gubi vreme sa slabotinjama.

Neke žene zbilja žele da se udaju i sviđa im se sav taj svadbeni kič.

Da sam ja morala obući venčanicu i praviti svadbu, sa svadbarskim kupusom nikad se ne bih udala, mada to nisam ni uradila na prazan stomak!

Uverila sam se da je matrijarhat bila mirna porodična organizacija (kao kod slonica npr) kad sam relativno nedavno gledala jedan kineski dokumentarni film o maloj matrijarhalnoj zajednici duboko u Kini. Jedna njihova devojka je postala čuvena pevačica, pa se tako saznalo odakle potiče i napravili su dokumentarac. Mesto se nalazi na obali jezera, narod nije kineski, ali jeste žute rase. Žive mirno, samo drugačije od ostalih. Brak tamo ne postoji. Kad devojčica napuni 14 godina majka i porodica joj naprave sobu sa posebnim ulazom u kojoj ona ima potpunu slobodu. Može da dovede koga i kad hoće, a nema ni prema kome od dovedenih nikakve obaveze. Ako ostane trudna, dete je njeno i ostaje u porodici. Može da kaže ko je detetov otac, ali ne mora. Otac nema obaveza prema detetu, a nema ni prava. Tako da se često ne zna ko je tata, a najbliži detetov muški rođak je - ujak.

Posle prikazivanja ovog filma sa svih krajeva Kine pohrlili su napaljeni mužjaci na kako im se učinilo „slobodan sex“. Tek tamo su shvatili da je svuda na svetu lakše doći do ribe, nego tamo, jer tamo samo devojke biraju.

Mislim da je vrlo slično izgledao i predistorijski matrijarhat. Shodno tome, ne verujem da se može ikada vratiti, je nije bio državni, nego porodični, a porodica se usitnjava već vekovima. Jedino što danas donekle, malo liči na matrijarhat je porodica koja se sastoji samo od jedne biološke majke i njenog deteta, a takve su porodice najranjivije i trpe veliki društveni pritisak.

Među medvedima svih vrsta su naprotiv uobičajene. Majka je uvek sama sa mladuncima.

Pretpostavka da se nećemo vratiti u matrijarhat, ne znači da treba mirno da istrpimo otimačinu jedine prednosti koju još imamo - da rađamo i budemo majke!

Kad rekoh jedinica majka, sa jednim detetom, setih se jučerašnjeg razgovora sa još jednom jedinicom, Aleksandra Saša Nikolić. Kaže:

- Idem sutra u goste kod neke sestre, nije mi rođena, normalno...

- Pa, normalno niko normalan, danas nema rođenu sestru...