Jedan je popa (sa TVSTB koja promoviše previše popova za moj ukus) govorio o važnosti zahvalnosti. Kaže, nekad su hrišćani bili zahvalni za svaki obrok i kaže, zahvalnost za ono što nam je Bog dao, pomoći će nam kad to izgubimo. Priznajem da ovo nisam razumela, ali sam ipak shvatila da bi nas zahvalnost, koja je stvarno nestala iz naših života, direktno usmerila da vidimo šta imamo, šta smo dobili, da ne mislimo samo o onome što nemamo, ne možemo, nismo... itd.

          A možda i da malo bolje shvatimo u kakvom ovo svetu živimo?

          Bila sam zahvalna mom starom malom debelom televizoru kad je crk'o od pregrejavanja, ali sam uskoro ipak kupila novi, još crnji. Prokleta navika. I sad opet sve saznam. Naručito ono što ne treba.

          U Nišu je opljačkana firma koja se bavi obezbeđenjem!? Ukrali im 25 pištolja i nekoliko miliona novaca. Hvala Bogu što nemam ništa za obezbeđivanje i što me oni ne obezbeđuju!

          Da bi sprečili bombardovanje Sirije koje je spremio Nato, Rusi su predložili da sirijske vlasti predaju bojne otrove međunarodnim snagama. Ovim diplomatskim gestom gospodin Putin je skupio poene i sada vodi za prsa pred prezidentom Obamom, koji je držeći se za obarač ko pijan za banderu, izgubio od svoje razvikane popularnosti. Za svaki slučaj je priznao, da je čak i njegova ženica Mišel protiv bombardovanja. Amerima više prija da predsednik popusti ženi, nego Putinu. Nadajmo se da će Obami oprostiti i lobi proizvođača bombi. Sirijskim pobunjenicima se mirotvorna ideja ne sviđa, oni su za hitno bombardovanje sopstvene zemlje (!?!) očigledno se nadajući da bi ih Nato doveo na vlast, kao u Libiji. Sirijski predsednik Bašar el Asad pristaje da preda hemijsko oružje na uništavanje, da bi Nato odustao od bombardovanja Sirije, ali ne priznaje da ga je upotrebio u borbi protiv pobunjenika. Kaže da bi uništavanje trajalo bar godinu dana i koštalo nekih milijardu dolara, pa nudi Americi da, ako imaju tolike pare - sve nose kući i unište. Deluje kao da prodaje sarin za milijardu dolara, da ga ne bi bombardovali!? Taman kad pomislim: ko je lud da nosi kući gomile otrova i da truje svoju teritoriju, izlaže je mogućim akcidentima i ekološkoj katastrofi, tovarišć Putin izjavljuje da Rusija može sve da uništi na svojoj teritoriji ali joj je potrebna odluka Saveta bezbednosti?! A ne treba mu odluka Ruske Dume?! Zašto bi iko vozio otrove preko belog sveta kad Sirija ima gole pustinje gde se to može obaviti relativno bezbedno? Njihovo je. Zahvalna sam Alahu, ili nekoj drugoj nadležnoj instanci, što nisam predsednik, ni pobunjenik, ni vojnik, a posebno i najviše što nisam sirijski narod! Najgore je kad si narod.

          Juče je na severnom Kosovu iz zasede ubijen član Euleksove misije. Litvanac od 35 godina. Zahvaljujem svakome ko je zaslužan što nemam sina, muža, ni tatu u misijama po svetskim vukojebinama!

          U čuvenom Meksičkom letovalištu Akapulko dve oluje su jedna za drugom izazvale strašne poplave i klizišta. Pobile mnogo ljudi. 45 hiljada je evakuisala meksička vlada avionima, ali je na aerodromu još uvek gužva a mogući su i nemiri jer se organizuju privatni letovi kojih mogu da se domognu samo najbogatiji. Sreća te ne odoh na letovanje, nego sam se usmrđavala i dahtala po Bg. Isuse Hriste, hvala ti puno!

          Sinoć je na Novom Beogradu vozač Škode Fabije na pešačkom prelazu u punoj brzini zgazio devojku. Zahvalna Budi što sam baba, a ne devojka na pešačkom prelazu, molim ga još da ako me ovako nešto ipak zadesi ne dočekam živa dolazak Prve pomoći...

          Prvačića od 7 godina istukla su u školskom dvorištu dvojica tinejdžera od po 12 godina. Hvala Svetoj Petki, što ni jednome od njih nisam baka, ni majka... ni mačka!

          Noćas je u mestu K, alkoholisani MK zaklao svoju bivšu ženu DK. Zahvalna sam drugoj ženi svog prvog bivšeg muža što mu je pri ruci i što uvek može da se istakne umesto mene.

          Emir Kusturica je nedavno postao član Krunskog saveta, pa sam tako saznala šta je to Krunski savet. S obzirom da su u njemu sve sami akademici i najeminentniji umetnici bojala sam se da su svi oni neki monarhisti i nisam se mogla čudom načuditi otkud to i kako tako? Sad shvatam da to nerealizovani srpski kralj, koji ne zna srpski, lično bira najviđenije ljude u svoj savet, da bi sam sebi podigao cenu. A njima valjda neprijatno da odbiju, jer je to ipak kompliment a čovek je uvek nasmejan vrlo ljubazan i simpatičan čak. Ipak, najtoplije zahvaljujem svojoj lenjosti, neambicioznosti (a možda i nedostatku talenta) kao i kritičarima, novinama i drugim mafijama što nisam viđeniji umetnik.

          Mala i siromašna Država Srbija ima para za kupovinu vojnih aviona i policijskih automobila, ima i za vojnu i za paradu ponosa. Ima za selidbu moštiju davno preminulih monarha i princeza. Ima za proslavu Milanskog edikta, ali nema 7000 evra za operaciju devojčice koja gubi vid! Pošto su deca naše najveće bogatstvo, te pare se sad prosjače od gladnog naroda! Vrlo sam zahvalna ex Jugoslaviji i pokojnom socijalizmu što su mi u Švajcarskoj spasili vid, pre pola veka, kada nisu to umeli u Zagrebu! U Beogradu ne znaju ni danas. Ako treba zahvaliću i Titu i Marksu. Zahvalna sam svojim roditeljima što su me rodili u tom vremenu, a ne u ovom sad.

          Kad smo već kod Zagreba, odande je neki dan došla lepa grupa nemačkih „bekpekera“ to su oni što putuju svetom sa rancima na leđima i što su se ranije zvali „globtroteri“. Svratili u Kancelariju za mlade, pa kažu: „Poputovali smo Hrvatsku, tamo vas strašno mrze. Čak i mladi, što je najčudnije. Da li vi ovde mrzite njih?“ - „I don't know I am liberal!“ odgovori im moje pametno dete. Hvala ti Device Marija Bogomajko, što sam i ja dobila pametno, zdravo, tolerantno i lepo dete. Daj i njoj isto takvo, molim te najusrdnije.

          Zahvaljujem se i gorepomenutom svešteniku što mi je otkrio čari i važnosti zahvalnosti. Ispada da sam više zahvalna za ono što nisam i nemam, nego za ovo što jesam i imam ali je ipak velika stvar što sam u svojoj paranoji najzad shvatila da imam na čemu, mada ne znam tačno kome - da zahvalim. I da nije baš najgore na svetu biti ja.