|
Mirjana Ojdanić
ADRENALIN ili Navikavanje na pakao
triler-satira
lica: Mina, uniformisani organ bezbednosti, oko 22 g, Jelena X, subjekat, 92-60-90, sex i svaka druga bomba
Događa se negde u metropoli, noćas
U stanu bez ikakvog identiteta i bez aparata za komunikaciju. Jelena se otvoreno dosađuje. Konkretno. (Npr. đuska uz muziku sa vokmena ili radi neke vežbe, dubi na glavi, jede, lakira nokte i sl.) Mina se dosađuje zatvoreno. Diskretno. Stoički. Stoji kod vrata. Ćute. Onoliko dugo koliko dve mlade žene mogu da izdrže. ( S obzirom da su zaćutale mnogo pre početka komada, onda onoliko koliko izdrži publika i izmašta reditelj.)
JELENA: 47 minuta! Hoćete li Vi ovako da ćutite do sudnjeg dana? MINA: (ne odgovara) JELENA: Čujete li šta Vas pitam!? Jeste gluvi? MINA: Ne. Zašto? JELENA: Pa, što ne odgovarate, onda?! MINA: Rečeno mi je da ne komuniciram previše sa subjektom. JELENA: Šta znači “previše”? Ćutite otkad ste ušli. Naša se komunikacija završila na “dobro veče”! A veče je odvratno! MINA: Ni meni nije prijatno. JELENA: Nije vam prijatno? MINA: Nije... JELENA: Pa što ćutitite, onda? MINA: Ne smeta mi tišina. Nego pritisak. JELENA: Imate utisak da ja vršim pritisak? MINA: Ne. Atmosferski mi smeta. Zbog hipotenzije. JELENA: Au. Vi ste meteoropata?... A ja sam, znači, subjekat? Krasno društvo, a? Niskotlakaš i subjekat! MINA: ( ne odgovara) pauza JELENA: A zašto Vam je rečeno da ne komunicirate? Jel ja ujedam? MINA: Ne znam... JELENA: Ne znate da li ujedam ili ne znate zašto vam je naređeno da “ne komunicirate sa subjektom”? MINA: Ni jedno ni drugo. JELENA: Niste pitali? MINA: Nije moje da pitam... JELENA: Nego da izvršavate naređenja? MINA: (namerno prečuje) JELENA: E, super vam je posao! MINA: Nema da se bira... JELENA: Kako za koga! MINA: Za vas ima? JELENA: Naravno! MINA: Pa ste odabrali nešto zbog čega ja moram da vas čuvam? JELENA: To nisam birala, prosto mi se desilo... MINA: Hm... pauza JELENA: Sigurno vas interesuje kako mi se desilo. MINA: Uopšte me ne interesuje. JELENA: Da li vam je “rečeno” ko sam i zbog čega sam ovde? MINA: Nije bitno. JELENA: Nije bitno ko sam? Nije bitno zašto sam ovde, ili nije bitno što vam nije objašnjeno? MINA: Ništa od toga nije bitno... JELENA: Hoćete li da vam ja objasnim? MINA: Nema potrebe.... JELENA: Ni malo vas ne zanima? MINA: Nije važno šta mene zanima. JELENA: Uopšte niste znatiželjni? MINA: Nisam. JELENA: Šteta! ... Znatiželja je osnovno obeležje inteligencije. MINA: (shvati uvredu ali se uzdrži) Samo kod dece. Kod odraslih može da bude naporna ... ili kontraproduktivna. JELENA: Kontraproduktivna? Zbog one maksime: Ko manje zna - duže živi. MINA: Možda... JELENA: Mafijaška maksima, koja očito važi i u policiji. Jel vam padalo na pamet da ima mnogo sličnosti između mafije i policije?(sačeka reakciju ali je ne dobije, pa nastavi) Moj tata kaže da ste vi ljudi od istog testa, samo što su drotovi sa ove, a skotovi sa one strane zakona. Šta mislite o tome? MINA: Ništa. JELENA: Čak i funkcionišete na isti način. Šefovi znaju sve tajne, sitne ribe ne znaju ništa, ne usude se da pitaju ali izvršavaju naređenja. Šefovi se bogate, a sitniš se satire i gine, po potrebi. MINA: Isto kao u fabrikama. Ili u rudnicima. JELENA: Pa donekle... jedino što se tamo ne gine, po potrebi. MINA: (gorko) Tačno. Tamo se gine, bez potrebe. U nesrećama... JELENA: Istina. Slažem se. Eto vidite da možemo da se uklopimo. MINA: Nije nužno da se uklapamo. JELENA: Pa i ako nije, bolje bi bilo da se slažemo, nego da se gložemo i durimo? Zar nam ne bi bilo prosto ugodnije. Opuštenije. Da izkuliramo... MINA: Možda. JELENA: Vršnjakinje smo. Mogle bismo da budemo drugarice... MINA: Teško... JELENA: Zašto? Kad smo već osuđene da zajedno provedemo ko zna koliko vremena... treba da se prilagodimo. MINA: Mi smo dva različita sveta. JELENA: Dobro, pa šta. Mada, možda i nismo. Kad bismo se potrudile sigurno bismo našle neku dodirnu tačku. (odnekud izvuče karte i meša kao pravi kockar) Igrate li? Kanastu? Remi? Može i poker. Poker je još i ponajbolji, ako hoćete. Ili ajnc? MINA: Ne, hvala. Ne igram. JELENA: Ako ne znate, naučiću vas. MINA: Znam, ali nisam neki ljubitelj. JELENA: Nisu vam valjda zabranili čak i igranje sa subjektom?! MINA: Ništa mi nije zabranjeno. Samo sam dobila instrukcije. JELENA: A kakva ste uputstva dobili u vezi igara sa kartama? MINA: Nikakva. JELENA: Odlično. Onda može. Presecite! Ako nemate para, možemo u nešto drugo... U neku sitnicu, tek da bude napetije... MINA: Hazardne igre, u principu nisu dozvoljene. Pogotovo, ako se igra u materijalna sredstva. JELENA: Ma koješta! Čitava zemlja đuska hazardne igre, a država mažnjava pola “materijalnih sredstava”! Zar loto nije kocka? Po čemu je on bolji od pokera? Samo po tome što pola para ide u državni budžet. Ili ono sa svrabom? MINA: Kakvim svrabom? Sa skabijama? JELENA: Ma jok, bre! Ono sa češanjem. Češ-češ, keš-keš! Ne! Sa grebanjem! Pa jasno! Država se grebe o ljudsku nevolju. Otvoriće kockarnice i po zabavištima, sve ne bi li narod poverovao da je i ovde sreća moguća. MINA: Ja i bez hazarda verujem da je ovde sreća moguća. Kocka je za očajnike. JELENA: Dakle, vi smatrate da mi živimo u zemlji očajnika?! (pa naglo mekše pošto ju je Mina vrlo mrko pogledala) Mislim, kladionice su na svakom ćošku i uglavnom su pune. Svi se češu i grebu... MINA: Ne zanima me. Ne dozvoljavam da me proizvoljno tumačite! Možemo odmah da prekinemo razgovor. JELENA: Joj što ste strogi. Neću više nikad, časna reč. Ali i vi preterujete. Pušenje je naprimer zabranjeno posebnim, uvoznim zakonom, pa nas dve svejedno složno dimimo. MINA: (osvrne se malo, kao da bi ugasila) Ovde nije zabranjeno. JELENA: Pa nije. Da jeste, vi ne biste pušili, jel tako? ... Tako je!Kažem, ako nemate love, oduvek sam želela da nabavim jednu takvu uniformicu. Nikad u životu nisam probala uniformu... Super bi mi legla za novogodišnji maskembal. Presecite! MINA: (smeje se) Mislite da bih ja kockala u svoju uniformu? Pa, kad mi je uzmete, jer vi ste očigledno kockarka, da idem kući u gaćama? JELENA: Ma jok! Uzeću vam i gaće! Ha, ha! Sigurno nosite debele, porodične, babske, do kolena! Pamučne, protiv upale jajnika! MINA: U svakom slučaju ne nosimo tange... JELENA: Ne? Recite mi, u poverenju, da li vam i gaće sleduju od ministarstva bezbednosti, uz uniformu? Koliko? Dva para godišnje? Šta će vam više. Pandurke valjda nisu seratorke...Možda nemaju ni menstruaciju... Nećete da mi kažete? Ako je to državna tajna, izvinjavam se. Uostalom, videću kad pobedim... Ma, secite već jednom! MINA: Ne dolazi u obzir. Sklonite karte, inače ću morati da vas prijavim. JELENA: Uf! Da me prijavite! (mazno) Pa ništa nisam uradila. MINA: Napravili ste pokušaj. JELENA: Kakav pokušaj? MINA: Pokušaj navođenja na kockanje u radno vreme... JELENA: Šalila sam se. Dobro. Oćete da igramo u pištoljčić? Ja ću da uložim ovaj prsten. Dijamant i belo zlato. Vredi triput više od vašeg osnovnog sredstva za čuvanje mira i bušenje glava. (skida prsten i stavi na sto) MINA: Ponovo se šalite? JELENA: Naravno. Ne bih Vas valjda dovela u situaciju da ne možete da me odbranite, ako neko navali. Osim toga, da sam znala da baratam pucaljkom, ne bih ni tražila vašu zaštitu, jel tako? MINA: Nadam se da ne biste... U svakom slučaju, ne igramo poker. JELENA: A preferans? MINA: Ne znam preferans. JELENA: Ha. Nisam ja veslo sisala. MINA: Uostalom za preferans nam treba treći... JELENA: Znala sam da znate! Svi panduri znaju pref. MINA: Ja nisam pandur, ako niste primetili. JELENA: Izvinite, šalila sam se. Uočila sam vaše čvarke, za koje doduše ne znam baš tačno šta znače, ali mi je jasno da niste uličarka. Joj, izvinite... MINA: Vidite, u tome je problem sa komunikacijom. Subjekat se raspušta, počinje neumereno da se šali, a šale nisu ni duhovite ni smešne. JELENA: Ma, izvinjavam se. Obećavam da neću više. Mame mi. Oćete onda da vam gledam u karte? MINA: (smeje se) Vi ste vračara? Proročica, ekstra Jelica... JELENA: (takođe) Ma, neee! Ja sam veštica. MINA: Je li? Ovde vas čuvamo od inkvizicije? JELENA: Ha, ha. Tačno. Vi ste moj anđeo čuvar. Presecite, da vidim ima li kakvog zgodnog lika na vašem životnom putu. Volite visoke i plave, crnpuraste i prgave, riđe i pegave ili bogate i trbušaste a ćelave? MINA: (preseče karte) Volim samo zaljubljene - u mene. JELENA: Oho, prvo pa muško. Evo ga jedan crnomanjast, s puta, izvečeri. Mlad. Prati vas ko senka, ali vi nećete da ga primetite.Ima jedna žena, starija, onako. Ona ga podržava. Poizdalje, ko iz nekih brda. Zabrađena. Žena koja vas voli i brine. Sigurno majka. Mnogo bi ona volela da se Vi skrasite uz crnomanjastog, ali će da oprosti ako... MINA: Svaka majka brine i prašta... JELENA: Ima ih koje dave. Moja, na primer. Ali ona je ovde, a Vaša je tamo daleko, što vašem odnosu daje ovu lirsku i romantičnu crtu. Posle puberteta, keva je tim bolja, što je dalje. Najbolje ako je uopšte nema! MINA: To se Vama samo čini, zato što Vam je Vaša pri ruci. JELENA: E, vala nije pri ruci nego za vratom, ko zla savest. Lako jevama seljacima. Čim siđete sa svoje planinčine i dokopate se grada, pogotovo prestonice, Vi ste za svoje roditelje uspešni ljudi. Preskočili dvesta stepenica. A mi, koji smo rođeni ovde, mi smo večno neuspešniji od svojih matoraca. Čak i od dedova koji su još pre onog rata imali fakultete i kuće po centru. Kuće su im naravno posle oduzete, a sad su im vraćene ... ha! u vidu obećanja. Davno su zaboravili svoje slavne fakultete, ali od nas mladih, su ipak nedostižno bolji. MINA: Rođeni ste ovde? JELENA: Zar se to ne vidi? MINA: Vidi se samo da to smatrate kao nekom svojom zaslugom. JELENA: Ne baš zaslugom, ali kvalitetom svakako... MINA: Ne mislite da je u pitanju prosto prednost? JELENA: Nipošto. Vi imate prednost, pošto ste jači, divlji, gladni svega i svačega, čvrsti, stameni, lakomi, ambiciozni... MINA: Dok ste Vi nežni, suptilni, prezasićeni, bolešljivi i blazirani... JELENA: Kao da se zbog nečega ljutite na mene? MINA: Bože sačuvaj. Razgovaramo kao drugarice. Iskreno, zar ne? JELENA: Što se mene tiče, to je istina... MINA: Dok ja možda lažem, a? JELENA: Da se vratimo sudbini, odnosno kartama. Imate ovde starijeg muškarca, između četiri i pet banki, koji je nešto smoran i inertan. I kao da je nešto ljut na vas. Jel vam to tatica? MINA: Ne znam ja, vi ste veštica... to jest proročica. JELENA: Čime se bavi vaš otac? MINA: Ničim. JELENA: Mislim, šta je on? MINA: Pokojnik. JELENA: Joj, izvinite, žao mi je. A šta je bio dok je bio živ? MINA: Bio je ... budući pokojnik. Isto kao vi. JELENA: Ili - kao vi? MINA: Kao svi. pauza JELENA: Uh. Ovo se zove mrak. MINA: Plašite se mraka? JELENA: Pomalo. Mentalnog, pogotovo. Tata vam je ubijen, a? MINA: Zašto mislite? JELENA: Vi nemate više od 22, on bi imao do 45. Seljaci se žene mladi. Dakle nije umro od starosti. MINA: Umro je od tuge. JELENA: Od tuge? Kako? MINA: Pa tako... strašno se rastužio kad je stao na nagaznu minu. JELENA: Ha, ha, ha... joj izvinite. MINA: Nije bilo smešno. JELENA: Nije, nije, izvinite. Rekli ste to nekako... čudno. Bio je u ratu? MINA: Svi smo bili u ratu, jer je rat došao kod nas. JELENA: Nismo svi. MINA: Zar nismo? JELENA: Ja sam bila u Americi. MINA: (pogleda je mrko, ali kaže) Dobro. Dosta smo špijunirali sudbinu. (odgurne karte) JELENA: Niste valjda od onih što mrze sve nas koji smo mogli da zbrišemo, samo zato što Vi niste imali tu šansu? Pa ste svoju ograničenost proglasili patriotizmom. MINA: Ne... ali ne mislim da je veći patriotizam pobeći nego ostati. Malo me nervira što odliv guzica uporno zovu odlivom mozgova. JELENA: (pomirljivo) Meni je bilo 13 godina. Zbilja nisam bila neki mozak. Ali nisam pobegla, odveli su me... MINA: Bili ste vi lepo punoletni! Ja sam imala 14 i nije imao ni ko, ni kuda da me odvede. JELENA: Imali ste vi barem dve banke, što da se lažemo?! MINA: Nisam toliko ženstvena da bih krila godine, kao Vi. JELENA: Prirodno je da mi zavidite, ali nije dobro ako me smatrate krivom. MINA: Vidite da jesmo dva sveta. Bolje bismo se slagale u tišini. JELENA: Šta bismo mogle da radimo u tišini? MINA: Da odaberemo neku knjigu od ove tri postojeće... JELENA: Znam! Možemo da igramo šah. Sigurno igrate šah kad ste već takva obožavateljka tišine? MINA: Naravno. JELENA: To je intelektualna igra. Nije kockarska i galamdžijska. MINA: Tačno. JELENA: Ajmo, dakle, da igramo šah. MINA: Gde je? JELENA: Ko? MINA: Pa, šah. JELENA: (kao dete) Joj, nemamo ga. MINA: Pa čime mislite da igramo? JELENA:(mazno) Javite im da nam donesu. MINA: Kome? JELENA: Nekome. Onim šoferima što gluvare pod pendžerima. Nek i oni nešto rade. Ne možemo sve, nas dve dame, same. MINA: Kojim šoferima? JELENA: Onim vašim kolegama što sede u kolima preko puta ulaza u zgradu. MINA: Oni ne mogu da napuste objekat. JELENA: A ovaj ispred vrata ne sme da napusti subjekat u objektu, aaa? MINA: (sa osmehom) Ne sme. JELENA: Onda telefonirajte nekome. Nekoj nadležnoj službi. Sigurno imate službeni mobilac. MINA: Zašto mislite da imam? JELENA: Kladim se da imate. Na zadatku ste. Šta ako se desi nešto nepredviđeno? Sigurno su vam dali neku motorolicu, a? Nećete valjda zvati pojačanje sa pendreka, ako nas neko napadne. MINA: Niko nas neće napasti. Niko ne zna gde smo. JELENA: Eh. MINA: Dovoljno je da mahnem s prozora. JELENA: Ih, dok vi zadignete roletnu i dok mahnete, ukadrira vas neki snajperista sa susednog krova i puf! - ode mladost pusta. MINA: Nema snajperiste na susednom krovu. JELENA: Znam da imate telefončić, zašto ga krijete? MINA: Ne postoji služba nadležna za ispunjavanje vaših želja. Pitaću da ponesem kad budem dolazila sutra uveče. JELENA: Joj, divno! Sutra će me naučiti da igram šah, pa ću da budem prava plava intelektualka. Baš volim. MINA: Vi... izgleda... nemate pojma o šahu? JELENA: Još nemam, ali... MINA: Onda, ništa. JELENA: (razočarano kao razmaženo dete) Kako ništa? MINA: Ništa. Mrzim da igram sa amaterima. JELENA: Mrzite? Pa nisam ja kriva što ne znam. Možda imam talenta, možda sam rođeni Fišer- Spaski- Petrosjan... MINA: Nemam ja talenta za podučavanje. Ni nerava. Zaboravite. pauza JELENA: Kako da zaboravim? To nije pošteno. Pružite mi lažnu nadu pa me odgurnete kao ... potrošen kondom. To je surovo. Nemate pojma koliko ste me rastužili. Slomili ste mi srce. MINA: (joj naravno nimalo ne veruje) Žao mi je. JELENA: Stvarno? MINA: Stvarno. JELENA: OK. Onda mi nešto otpevajte. MINA: Molim? JELENA: Ni radio nisu ostavili. Ja obožavam muziku, kao i svi antitelenti. Dokurčio mi je ovaj vokmen sa jednom jedinom kasetom! Sigurna sam da ste Vi muzikalni. MINA: Na osnovu čega ste sigurni? JELENA: Intuitivno. Imate nešto meko u očima. Pa te velike sise. Kao kafanska pevaljka. Otpevajte mi “Kupiću si top”. MINA: Nikad čula. JELENA: (peva) Topom ću te gađat, moja mala... Kako niste čuli? MINA: I da sam čula, ne bih je prepoznala u vašoj interpretaciji. JELENA: Dobro, onda mi otpevajte himnu. Treba mi nešto da me digne. Ona ustane da kao odsluša himnu. Ajde! Ne znate himnu, ili ne znate šta nam je danas himna? Mina je pogledom vrati na sedište. Neprijatna pauza. MINA: Kao da Vas je neko plaća da me nervirate i provocitrate. JELENA: Au! Ala Vi sebi dajete značaja! Uostalom, to je dražesno. Volim žene koje sebe smatraju važnima. Vremenom se uvek nađe još neka budala koja poveruje u tu pizdariju i to se onda zove srećan brak. MINA: Prija mi kad se ovako lepo, kulturno izražavate! JELENA: Nema mesta sarkazmu, ja sam strelac i priznajem da sam često malo odviše direktna... MINA: Slobodan strelac? JELENA: Strelac u horoskopu. Inače sam obična prostakuša u telu dame. MINA: Primetila sam. JELENA: Ne zamerite mi, jer sam zapravo prostodušna i srdačna. MINA: Lepo, lepo. Slikovito... pauza JELENA: Koja vam je krvna grupa? MINA: Molim? JELENA: Koju krvnu grupu trošite? MINA: Kakvo je to pitanje? JELENA: Jednostavno. Bezopasno. Zanima me.. MINA: Zašto? JELENA: Tek tako. Da li je B+? MINA: Ne znam.... JELENA: Kako smešno lažete! MINA: (smeje se) Znam. JELENA: Znate da smešno lažete ili znate koja vam je krvna grupa? MINA: (kroz smeh) I jedno i drugo. JELENA: (smrtno ozbiljna) Niste ni malo vešti. MINA: (isto)U čemu? JELENA: ( kroz smeh) U izvrtanju istine. MINA: (smeh) Nisam. Veština izvrtanja istine obično se ne smatra vrlinom, nego manom. pauza JELENA: Negde su vršena ispitivanja na zatvorenicima i njihovim čuvarima i ustanovljeno je da 85% i jednih i drugih ima istu krvnu grupu. B+. Što dokazuje tezu mog tate da su krimosi i pubovi od istog testa. MINA: Krv nije testo. JELENA: Zar to nije interesantno? MINA: Nije. pauza JELENA: Vaš posao je dakle, da budete poslušni? MINA: Samo pretpostavljenima... Vama, ne. JELENA: Ali su Vam svi pretpostavljeni? Mislim u službi... MINA: Po čemu sudite? JELENA: Po tome što... Izgledate kao da ste se juče zaposlili. MINA: Prekjuče... JELENA: (smeje se) Ozbiljno? MINA: Aha... u stalni radni odnos ali odradila sam praksu u svim sektorima... JELENA: U kakvim sektorima? MINA: Raznim. JELENA: E, nazdravlje! Ako me Vi ne sačuvate, ne znam ko će! MINA: Ima ko će. Kolega iz hodnika, ili ona dvojica što se smrzavaju u vozilu preko puta... Zašto ste uopšte tražili da neko džonja s Vama u stanu, kad su već njih trojica napolju? Bojite se mraka? Bojite se sebe ili samoće? JELENA: Rečeno Vam je da sam ja to tražila? MINA: Rečeno mi je da ste tražili žensku osobu... JELENA: Bilo mi je dosadno, a muškarac bi me startovao. Uvek me startuju. Potpuno su nesamokritični. I matori i oženjeni, svi misle da imaju šanse. Govnojedi bezmudi! MINA: Dosadno? Bilo vam je dosadno? JELENA: Aha! Odneli mi mobilni, nema ni televizora... MINA: Znači, ona trojica vas čuvaju od ... ko zna čega, a moje je da vas sačuvam od dosade? JELENA: Aha... MINA: (mrzovoljno) Super. JELENA: Pa i nije baš! S Vama mi je još dosadnije. Mogli su da mi pošalju neku simpatičniju curu. Pod uslovom da tako nešto uopšte imaju na raspolaganju u svojim junačkim redovima. MINA: E, pa izvinite, mi se ne školujemo za zabavljače, nego za čuvare reda i zakona! Nemamo obavezu da budemo simpatični i ne biraju nas po lepoti. JELENA: To vidim... al ne vidim gde je taj red i zakon? Do juče, dok me nisu ovde “zaštitili” ja nigde nisam primetila nikakav red, a ni neki zakon vredan čuvanja. Neću da grešim dušu, možda se od sinoć negde pojavio neki red... na primer za penzije... Uostalom, red i zakon su samo izgovor. Vas su zapravo školovali da čuvate vlast! Zbog toga ste dobili stipendiju, solidan smeštaj u internom domu sa krasnom menzom... na bazi broma. Zbog toga angažuju sirotinju i zbog toga je oboren potrebni koeficijent inteligencije na 80, dok divlja svinja ima 45! Doterali su vas u tu divnu uniformu čuvarke zatvora, da se ne biste razlikovali od svih ostalih kerbera vlasti i da biste zaboravili da razmišljate. I vi ćete, shodno tome, da čuvate svaku vlast! Svakoga kome pođe za rukom da izmanipuliše glupi narod i popne mu se na grbaču, vi ćete čuvati da ga isti taj narod ne zbaci sa svoje grbače. To se zove apolitičnost policije. MINA: Pozdrav od Bakunjina. Ne mogu da verujem da su me poslali da celu noć pazim na neku zastarelu anarhistkinju. JELENA: Kako to mislite zastarelu? MINA: Sa idejama iz devetnaestog veka. JELENA: Opa! Učili su vas istoriju, anarhiju, šah, džiudžicu, šta još? pauzičak MINA: (eskivira) Kakav Vam je ovo stan? Kao da ne živite u njemu. JELENA: Fala Bogu da ne živim. Da je moj ne bi bio ovakav. Poluprazan, siv, bezličan i totalno bez ikakvog stila. Stan je očigledno vaš. MINA: Moj? Ja nemam ni šator... JELENA: Ministarstvov gospođice. MINA: Molim? JELENA: Ministarstvov! Državni. Policijin. Ilegalni službeni stančić za švaleraciju vaših uvaženih pretpostavljenih. Dok Vi plaćate iznajmljen na periferiji. MINA: (besna što nije znala ništa o stanu, ljuta je i što se izlanula)A Vi ste “uvažena” švalerka, pretpostavljam? JELENA: ... i povremeno, za sakrivanje izvesnih zaštićenih lica, poput mene. Tek radi alibija, da ne ispadne da ga država drži samo zbog seksualnih potreba viših organa... Impotentnih, uostalom... (odmeri je drsko)U šta ćete se i sami vrlo brzo uveriti! MINA: Vi ste, dakle, jedno takvo “izvesno zaštićeno lice”. Koje se već uverilo, a? JELENA: E sad, kako ćete me zaštititi, to ću tek da vidim, ako se, ne daj, Bože ukaže neprilika. S obzirom da su mi poslali početnicu, nisam više uverena u njihovu nameru da mi sačuvaju glavu... Nego možda baš obratno. Pogotovo što ona trojica napolju svi imaju tupavi pogled “šuplja šestica gore desno”. Možda su vas žrtvovali da ovde izginete samnom, pa da vas posle fale po medijima, drže Vam govore po sahranama i da Vas posmrtno odlikuju. MINA: ... a vi nipošto niste seksualna potreba, jel te? JELENA: Naravno da jesam, ali ne za vaše šefove, budite uvereni! Oni troše jeftiniju robu. Bez rafiniranmana... Što ćete takođe osetiti na sopstvenoj koži ... ako već niste osetili... MINA: Dakle, vi ste seksualni objekat specijalne namene? Za rafinitane potrošače? Gledaju se u tišini. JELENA: Šta je? Sad vas ipak zanima ko sam? MINA: Ne zanima me. JELENA: Šteta. To je duga i napeta priča. Mogli ste mnogo da naučite. MINA: Naučila sam šta je trebalo. JELENA: Čovek se uči dok je živ... i umre glup. Ha,ha. (pauza) Znači ni malo vas ne intrigira? Ni malkice. Ni ovolicno? MINA: Mm. JELENA: Ipak... možda sam svedok nekog strašno, strašno interesantnog ubistva, a? Ni tad vas ne bi zanimalo? MINA: Ne bi. Ubistva nisu interesantna, nego odvratna. JELENA: A ako sam pripadnik neke strane obaveštajne službe? MINA: Šumadijske, na primer? JELENA: Ha, ha! Duhovito. Znači prošlo vas je... MINA: Šta me prošlo? JELENA: Pa bes! Malopre ste popizdeli kad ste posumnjali da sam šefovska fuksa? MINA: Šta sam uradila? JELENA: Dobro, niste otvoreno popizdeli, al malo je falilo! Već je počelo da vam se “puši iz uši”. Priznajte. MINA: (smeje se) Ne priznajem. JELENA: Jok! Već bi vas baš radovalo da su vas poslali na celonoćno čuvanje ekskluzivne kurve, a? MINA: Zašto mislite da uopšte očekujem radost na poslu? JELENA: Zato što je radost osnovna ljudska potreba. Mislim, za ljudska bića... (ovo beše sarkastično ali Mina se uzdrži) MINA: (kao slučajno) Zašto Vam je oduzet mobilni? JELENA: To biste Vi morali bolje znati. Da li čuvate mene od nekoga ili pak nekoga od mene? A? To je ipak najbitnije. Za tehniku rada, jel? Nije isto ako sam samo ugrožena i ako sam opasna. Šta su vam rekli? MINA: (smeh) Koga bismo čuvali od Vas? Možda od vašeg jezika, eventualno... JELENA: Pa, baš eventualno! Ni jezik nije bezazlen... MINA: Vaš nije, sigurno. JELENA: Eto, vidite! Pogotovo za javne ličnosti. Možda sam porno zvezda, koja je bila ljubavnica nekog kandidata, što je neko snimio... Uvaženog Kandidata koji igra na sliku patrijarhalne hrišćanske porodice, pa sad postoji frka da ću ga ucenjivati. A vas ovde država plaća da me čuvate samo dok ne prođu izbori, kada će me elegantno pojesti tama. To vam se verovatno ne bi dopalo, a? MINA: (neuverljivo) Nije bitno šta se meni dopada. JELENA: Nije. Vi uopšte niste bitni, ali biste ipak pošizili ako trošite vreme na čuvanje jedne ucenjivačice i još time štitite leđa nekom političarskom licemeru, a? MINA: (kao hladnokrvno) Moje vreme je plaćeno. JELENA: Jes, ali bedno, pa su vam neophodne bar neke iluzije o pravdi i poštovanju zakona, zar ne? Zato šef nije mogao otvoreno da vam kaže: “Ideš tamo da paziš jebaljku onog nosatog lažova, samo dok ga narod ponovo izabere!” MINA: Normalno da nije... Uostalom, ne verujem vam. JELENA: A šta Vam je rečeno? MINA: To se vas ne tiče. JELENA: Dakle ništa! Poslali su vas na jebeni noćni zadatak bez ikakvog jebenog objašnjenja? Ništa vam nisu rekli?! MINA: Rekli su...da ne izlazite nikuda i da ne prilazite prozoru. JELENA: Iz čega je trebalo da zaključite da sam ja ugrožena, zar ne? MINA: Da ne komunicirate ni sa kim i da se ne zaključavate u kupatilo... JELENA: Što bi, naprotiv, moglo značiti i da sam sumnjiva ili da sam naprimer sklona samoubistvu... MINA: Ili da ste nekakav zavisnik koji će uskoro da krizira. Koji je “naprimer” druknuo svog dilera, pa treba da ga pričuvamo dok kolege istoga ne liše slobode i ne privedu. Samo da znate, u tom slučaju zaštićeni ste krajnje privremeno. Onog trenutka kad se diler nađe iza brave, naša zaštita prestaje a Vaša lepa glavica ostaje na “izvolte”. Pošto dilerske produžene ruke uvek vire izvan zatvora, čak i kada pohvatamo čitav lanac. JELENA: Zar Vam se ne čini da nije baš jako taktično što mi to tako otvoreno kažete? Mogla bih se, na prmer uplašiti i odbiti da svedočim. Kad bi Vaša pretpostavka o dileru i drukanju bila tačna. Haha! MINA: Samo sam htela da vam dam do znanja da je naša antipatija na prvi pogled - obostrana. Odnosno da vam je uzvraćena. JELENA: Opa! Šta bi na to rekli vaši šefovi? MINA: Nisam dobila nikakva uputstva u tom smislu. JELENA: U smislu “obostrane antipatije na prvi pogled”? MINA: Ali je sasvim moguće da se to očekivalo i da mi je zato preporučena minimalna komunikacija. Dakle napričale smo se za narednih deset dana, pa nađite sebi neku drugu zanimaciju! JELENA: To znači da umuknem? MINA: Tačno. JELENA: Dobro... pa umukne na tri sekunde, dok se uhvati za neku temicu. JELENA: A zašto uskoro? MINA: Šta: zašto uskoro? JELENA: Zašto da kriziram baš uskoro, a ne tek u petak? MINA: Zato što ste kazali da ste ovde od juče. Za pojavu krize, dosta je 24 sata apstinencije. Zavisno od zavisnika. I od narkotika, normalno. Čak i ako ste ovamo dovedeni solidno urađeni... Nisu vam dozvolili da unesete još jednu dozu. JELENA: Sigurno ste bili odličan đak. MINA: Student. JELENA: Za čuvanje mene mora da se studira? Suuuuper! To je pravi kompliment! Osećam se tako značajnom i oma mi jemanje dosadno... Sve ste mi simpatičniji, da znate. Otkud vam ideja da ste mi uopšte bili antipatični? Mi smo rođene jedna za drugu! MINA: Možda bi bilo bolje da su Vam poslali nekog doktora. JELENA: Doktora nauka? Naučnik pucanja iz pištolja? Magistar za pendrek? MINA: Doktora medicine. Psihijatra. Stručnjaka za mitomaniju. JELENA: Vi mislite da sam ja luda? MINA: A Vi mislite da sam ja blesava? pauza JELENA: Bože sačuvaj! Ja verujem da ste Vi bili odličan student. Na tom vašem fakultetiću za čuvanje mene. MINA: (ironično) Zašto verujete tako ljubazno? JELENA: “Logika zaključivanja” vam je savršena. Pod uslovom da su vam rekli istinu. A šta ako nisu? Ako sam ovde već tri nedelje? I ako sam potrošila već petnaest takvih čuvarki kao što ste vi? Ako uopšte nisam narkos i ako kriziranje otpada? MINA: Neće mi to teško pasti. Nisam ljubitelj apstinencijalnih kriza. JELENA: Skoro da Vas više uopšte i ne zanima ko sam, ni zašto sam ovde? Ili ne možete da se odlučite između kockarke, vračare, kurve, ucenjivačice, anarhiste i narkomanke? MINA: Baš me briga... JELENA: Nije vas briga? MINA: Jok. Sve dok ne prilazite prozoru i dok se ne zaključavate u kupatilo. I dok, po mogućnosti, ćutite. Ako biste, naime, ikako uspeli da zatvorite usta, bila bih vam definitivno zahvalna... JELENA: Šta znači definitivno zahvalna? Doživotno? Do groba? MINA: Skoro. JELENA: Pa to nije baš nešto mnogo. Policija crkava mlada. MINA: Kako “crkava”? JELENA: Svakako. Od metka. Od infarkta. Vaš posao je stresan i opasan. Kad mi nudite doživotnu zahvalnost, to može biti neka zahvalnost od naprimer 20 minuta ili od 15 dana. Mogu da vas pošalju na neki gadan zadatak i da vas tamo neko pretvori u posmrtni ostatak. I šta onda? Ostadoh ja bez vaše doživotne zahvalnosti. MINA: Život nije akcioni film. JELENA: Nije? MINA: Ne. JELENA: Šteta. pauza JELENA: Jel mogu nešto da vas pitam? MINA: Već ste me svašta pitali. JELENA: Samo još ovo i umuknuću dok vam ne prođe smena. Može? MINA: Izvolite. JELENA: Da li vam se sviđa moj prsten? MINA: Taj koga ste hteli da prokockate? JELENA: Aha. MINA: Lep je. JELENA: Lepo bi vam stajao. Imate gracilnu šaku. Probajte ga. MINA: Ne nosim nakit. JELENA: Nema veze. Probajte. Može da se proda za 5000 EU. Daću vam i adresu zlatara koji će ga otkupiti diskretno. MINA: Šta će mi adresa diskretnog zlatara? JELENA: Da me pustite odavde... MINA: I kad bih vas pustila zadržao bi vas kolega pred vratima. Ili “šuplje šestice gore desno”. JELENA: Lako ću ja s kolegama. Za njih sam flit. Samo vi zažmurite. Mogu da vas onesvestim vazom ako želite da bude uverljivije. Pobegla sam, šta se može... a? MINA: Vama je poznato da je ovo pokušaj korupcije. JELENA: Nije mi poznato. MINA: Koji sam obavezna da prijavim. JELENA: Šta da prijavite? pauza MINA: A sad mi vratite telefon! JELENA: Kakav telefon? MINA: Službeni, koji ste mi ukrali! JELENA: Pa vi niste normalni! Mislite da sam obična kleptomanka? MINA: Ne “obična” nego profresionalna! Stavite ga na sto i odmaknite se tri koraka! JELENA: A ako neću? (Mina vadi pištolj i nišani) MINA: Onda nećete moći da se odmaknete, pošto ću vam razneti vaše gracilno levo koleno! JELENA: Ne biste se usudili da pucate u zaštićeno... MINA: Napali ste me... JELENA: Nije istina! MINA: Odlučite se do tri, pošto pucam na pet. Jedan, dva, tri... JELENA: (spušta tel na sto i odmiče se) Dobro, dobro! Šalila sam se. Mina uzima telefon i sprema pištolj. JELENA: Histerična početnica! MINA: Ne prilazite prozoru! pauza JELENA: Zašto, kad su roletne već spuštene? MINA: Zato što je tako naređeno! JELENA: Ili zato što roletna štiti od pogleda, ali ne i od metka? Mene će ovde neko da kokne na vaše oči, ako me ne koknete vi lično sa svojim istranjenim nervima. MINA: Ja imam odlične nerve. JELENA: Pa što onda mlatarate pištoljem zbog obične pizdarije?! MINA: Dobro! Ćutite sad malo! pauza malecka JELENA: Moram vam reći da nisam uopšte ni malo zadovoljna“bezbedonosnom situacijom” u koju ste me ovde uvalili. MINA: (iznervirano) Ko si, bre ti da ne budeš zadovoljna?! Šta si ti, do đavola, da sereš po vlastima, dok država plaća nas dvanaestoro da ti titramo danonoćno, i još da podjebavaš?! JELENA: Kojih dvanaestero? Ima vas jedva četvero. Svaka opoziciona šuša ima više! I sve plaćaju poreski obveznici.Država je samo otela pare. MINA: “Jedva četvero”, na po osam sati, to je dvanaest. Bez slobodnog dana! Ne dadiljamo te valjda zato što ne znaš matematiku! U ovoj zemlji niko ne zna matematiku! JELENA: Sigurno me ne “dadiljate” zato što vi trebate meni, nego zato što ja trebam vama. Dakle, imam pravo da budem nezadovoljna uslugom! MINA: Kakvom jebenom “uslugom”?! JELENA: Bezbednosnom. MINA: Zato si mi nudila prsten da izađeš? Što si “razočarana uslugom”. A ne što si pritvorena? JELENA: Kakav prsten, bre? Šta sanjaš ti? Jel treba možda da sam očarana uslugom? MINA: Koji si ti... (ali se savlada u zaćuti) JELENA: U svakom slučaju
nisam “ti”! MINA: Ja se intimiziram? JELENA: Skačete na TI kao da smo zajedno čuvale ovčice. Sojčice devojčice. (pevuši) Kao da smo skupa piškile u pesku... MINA: Zajebavaš? Praviš se ironična? Koji si bre ti kurac, pa misliš da si nedodirljiva i da ti je sve dozvoljeno!? (pa progunđa)Nisi valjda političarka već u tim godinama?! JELENA: (ironično) E sad neću da ti kažem. Jesam ti lepo nudila priču, ti si se duvala da te ne zanima. Sad puši! MINA: Ma boli me... JELENA: Izvini za taj kurac! MINA: Šta: izvini? JELENA: Pazi kako se izražavaš pred subjektom! MINA: (prvo ne shvati, pa shvati) Misliš na “kurac”? JELENA: Da. MINA: E, vidi se da misliš! JELENA: A ti ne misliš? MINA: Ja ne mislim ništa. JELENA: E pa, i to se vidi! (napeto. Mina se uzdržava, a Jelena izaziva) MINA: Na tvom mestu, ja ne bih bila do te mere bezobrazna! JELENA: Ti nisi i ne bi mogla da budeš na mom mestu. Nikad. pauza MINA: Imaš sreće što nemam kratak fitilj... JELENA: Ja uvek imam sreće. Tako ti je to. Bog nekom da sve. I sreću i lepotu. I obezbeđenje. A nekom ništa. opet pauza MINA: Misliš - meni ništa? JELENA: To ti misliš. i opet pauza MINA: Kratak nije, al nije ni beskonačan, samo da znaš. JELENA: Ko? MINA: Moj fitilj! JELENA: Ha. A ja mislila tvoj klitoris. MINA: Ne seri više! JELENA: Da nećeš da me biješ? MINA: Neću... ako me ne izazoveš... JELENA: A ako te izazovem? MINA: Nemaš ti šanse ni načina da mene izbaciš iz ravnoteže. Prestani sa pokušajima. JELENA: Morala si da se lomataš po treninzima borilačkih veština. Mogu da zamislim kako ti je bilo s tolikim dupetom. Po kondicionim treninzima. Pa drkanje sa oružjem po streljani, od koga uši otpadaju. Sve si to morala da savladaš samo zato da bi ti posle sve zabranili - zbog ljudskih prava, jelda? Nema ništa zajebanije nego kad te na nešto navuku, pa ti posle to zabrane. Jebeš lomatanje po vežbama kad ti ne pruže priliku da pokažeš naučeno, jel?! Ti, zapravo jedva čekaš da te ja izazovem. Vrebaš kao kobac. Badava! Nema šanse. Neću da ti serviram izgovor! MINA: Već si mi ga servirala. Ima ona klauzula o ometanju organa u vršenju dužnosti. Pa o korupciji. Prema tome pazi šta radiš i šta lupaš. JELENA: Niučemu ja ne ometam organa, ja samo serem, a verbalni delikt je ukinut još u socijaliznu. Uostalom možda sam bolesna u glavu. Sama si rekla da mi treba doca. A ako razbiješ umno poremećenu glavu, to je tek gadan prekršaj. Ova licemerna civilizacija je posebno bolećiva prema ludacima, kretenima, raspadnutim matorcima, sirotim ubicama i raznom šljamu sa nesrećnim detinjstvom i razvedenim roditeljima. Kao da je čovek još uvek nekakvo bogatstvo. Ej bre, ima nas već jebenih šest i po milijardi, sve smo jeftiniji po komadu i po čoporu! Ma čitave nacije su za džabaka, a tebe foliraju sa ljudskim pravima. MINA: Ko to mene folira? JELENA: Milijarda gladuje, pet jedva preživljava, a reklamira se humano razbacivanje gomila love na lečenje matorih sidaša i pervertita. Milioni boluju od bolesti koja se lako leči šakom pirinča na dan, i zove se glad, a civilizacija se ubi tražeći lek za nekolicinu koja se jebala u dupe, pa najebala! Ili je pokušavala meraklijski da se ukoka iglom, pa se ukenjala kad je ta dugo priželjkivana smrt, najzad ozbiljno zakucala na vrata. “ Evo mene, kretene! Evo smrti da te trti! Vide, side!” MINA: Jesi ti baš potpuno sigurna da ti nemaš EIDS? Koji ti udara na ostatke mozga... JELENA: Kao da nije najprirodnija stvar na svetu da pocrkaju zaraženi, slabi, stari, ofucani, labilni, devijantni, i svi ostali što su nesposobni za život! Čovečanstvu bi laknulo da svi oni lepo odu bogu na istinu, što da se lažemo? Al, jebote, čak ni Papa nije hteo lepo u raj, kod svoga boga, nego se živ raspadao ovde, kod nas grešnika, u paklu. I još je mahao sa prozora što su prenosili svi svetski mediji! MINA: Ej, smiri se. Uzmi vazduh. Gubiš nit. Jesi svesna da si od milijarde gladnih, na volšeban način stigla do pokojnog Pape? JELENA: Jesu tebi tražili lekarsko uverenje kad su te zapošljavali u policiji? MINA: Kakve to ima veze sa počivšim poglavarem katoličke crkve? JELENA: Kakve nema?! Ako oćeš da budeš pandur, kondukter ili smetlar moraš doneti uverenje da si zdrav, ali verski poglavar, vladar i poslanik možeš biti i ako si jedva živ. Ne moraš ni da dišeš, priključiće te na aparate. Kao dokaz da si živ - dovoljno je da prdiš! MINA: Čuj, tvoj antiklerikalizam je tvoja privatna stvar, ja nemam nameru da te slušam. Ako nastaviš, smatraću da si pripadnica neke verske sekte i obratiću se nadležnima. Ostale tvoje ideje opasno liče na fašizam, što ću takođe morati da unesem u izveštaj. Bolje ti je da umukneš i da ne zaglibiš preduboko. JELENA: Ja da zaglibim? Ja, a ne ova smrdljiva civilizacija? Ja sam fašista što smatram da treba da žive zdravi a da pocrkaju bolesni, kao što je u čitavoj prirodi kod svih ostalih životinjskih vrsta? A nije fašizam što deca Afrike umiru od gladi dok se Englezi i Ameri gađaju tortama u svojim glupim komedijama? MINA: Hitler je pobio 300 000 svojih bolesnih i starih sunarodnika da bi oslabio pritisak na socijalno i penzijsko osiguranje. I da bi imao zdravu naciju. JELENA: (veselo) Svašta su vas naučili u toj vašoj školi za čuvanje mene. Baš ozbiljna jedna školica... MINA: A posle je zdrava nacija pobila koliko je pobila, u ime svog zdravlja i ekspanzije. JELENA: Jebote, ako zakukaš o holokaustu, usraću se! (u pover.) Zar nije dosta tri hiljade godina drkanja za Jevreje? MINA: (zgranuta) Šta si rekla? JELENA: Ja? Ništa. (kao dete kad nekog tužaka) To je rekao Ažar. Emil. Jedan fini francuski drkadžija za koga se sumnjalo da je zapravo Jugović. Napisao je to pod pseudonimom ... Ažar... MINA: Kasno ti je da se praviš luda, već si se prosrala. Zbog holokausta je i danas, šezdeset godina posle užasa, zabranjen fašizam, rasizam, anztisemitizam... JELENA: Antisemitizam je samo vrsta rasizma, šta ih izdvajaš stalno.Jebote, pa ti si cionista! Sad sam najebala ko crni Arapin! Kuku! MINA: Zabranjen i kažnjiv! Kao i sve ostale vrste diskriminacije. A ti si upravo, u svom nepovezanom blebetanju od pet minuta,sasvim jasno i deklarativno ispoljila ne samo fašistička gledišta, nego i otvorenu diskriminaciju prema starima, bolesnima, verski ili seksualno drugačije opredeljenima. JELENA: Ko opredeljen, jebote!? Nemoj mi reći da zbilja veruješ da se radi o slobodnoj volji i opredelenju. Kao pederi su lepši od mene pa se neki odlučuju za njih? Jer imaju bolje dupe od mog?! To je smrdljiva boleština a ne opredelenje. Leševi su bolje ribe od tebe naprimer, pa nekrofili preferiraju njih a ne tebe, a?! Bog je smislio parenje da bi stvorio novo ljudsko biće! MINA: Vidi se da si u dosluhu sa Bogom. Konstantno. (ironično)Da nisi monahinja, možda? JELENA: Pa da vidiš u izvesnom smislu i jesam! MINA: Uverena sam. JELENA: Svako parenje u kome je isključena mogućnost začeća je odvratna boleština, a ne “opredelenje”. Zašto se svi pravite da ste zaboravili kako se to vekovima zvalo - protivprirodni blud?!Greh i boleština! MINA: Dobro. Odmori se. Ljudi imaju pravo da budu bolesni. JELENA: Pa imaju, ali nemaju pravo da svoju ogavnu nakaznost proglašavaju slobodnom voljom i opredelenjem! Zašto gluvaći svoju manu ne proglase slobodnim opredelenjem? Ili ćoravci? MINA: E da mogu, ja bih se ovog časa odlučila za gluvoću! JELENA: Ma jasno! Opredelili se ljudi da ne slušaju budalaštine. Imali bi puno pravo da sebe smatraju ibermenima, samo zato što ne slušaju vesti i shodno tome nemaju ispran mozak! MINA: Slušaj: ako je ovo službeni stan, onda je sigurno ozvučen pa računaj s tim da tvoja lupetanja neko sluša i snima. Ako ne zaglaviš u zatvor, onda ćeš u ludnicu. JELENA: Misliš da me snimaju samo tonski, bez kamere? MINA: Tonski sigurno, a za kamere ne znam... JELENA: Zašto sam se onda doterivala? Jel znaš ti kolko košta moja šminka? MINA: Ne znam, ja se ne šminkam. (i poveruje da je promenila temu) JELENA: A znaš zašto gluvaći ili slepci ne prave svoje “dane tolerancije” i ne šetaju se gologuzi po metropolama? MINA: O bože! Bolje da pričaš o cenama svoje šminke. JELENA: Zato što oni nisu agresivni kao pervertiti. MINA: Nisu ni diskriminisani kao pervertiti. JELENA: Ma šta mi napriča! Svi hendikepirani su diskriminisani. Invalidi, slepci, starci, gluvaći, mentalni bolesnici. Svi. MINA: Malopre si isto ovako zapenjeno tvrdila kako je ova dvolična civilizacija posebno sentimentalna prema slabima i oštećenima. JELENA: Samo deklarativno, a inače ih gazi kako god stigne! MINA: OK onda nije problem ako se perver.. seksualne manjine, ne daju gaziti od te civilizacije, koju ti smatraš licemernom. JELENA: Jeste, jer su agresivni pa svoju jebenu manu proglašavaju nekom posebnom vrlinom. Organizovani su i nametljivi kao verske sekte. Pederi nam bre mažnjavaju najbolje frajere, a ti mrtva ladna!? MINA: (reši da se i ona pravi šašava) Možda to i jeste vrlina... JELENA: Koje? MINA: Pa taj... JELENA: Koji? MINA: Pa taj ... seks bez posledica. JELENA: Bez kakvih posledica? MINA: Živih. Začetih. Novorođenih. Kad nas ima šest i po milijardi i kad čovek sve manje vredi. Onda bolje da se ne rađa suvišenovih ljudi. Samo zagađujemo planetu. JELENA: (besno) Ma nemoj! Ti si lezbijka, a? Pa ti pederi dodju ko rođena braća. Ej! Znaš da nije loša ideja. (prostački) Ajd da se kresnemo nas dve.(veselo) Ja odozgo! Obožavam da budem muško. (strasno) Izbezumljuju me ti tvoji ogromni sifoni... MINA: Marš! (pukne) Ja sam bre ostavila kod kuće bebu od 6 meseci da bih tebe ovde čuvala od ludila. Dajem celu platu komšinici da mi je pazi, da bih ovde slušala tebe kako jedeš govna! JELENA: (oduševljena) Imaš bebicu? MINA: (umorno) Umukni. JELENA: Božanstveno! Odmah sam znala da ti ovo nisu silikoni! Jel imaš mleka? Daj mi da probam... MINA:( vrlo opasno) Odbij! JELENA: Šta se odmah pališ! E, a reci mi kako lezbijke prave bebu? MINA: Opominjem te da je moje strpljenje pri kraju i da zbilja ne znam kako da te sačuvam od sebe ako ne začepiš... JELENA: Od koga? MINA: Od mene! JELENA: Jel ti to, opet, pretiš primenom sile? MINA: Upozoravam te. tišina JELENA: Ha! Sve se bojim da bi smela da biješ subjekta kad ti je “rečeno da ne komuniciraš s njim”. Ili tvoj šef možda tuču ne smatra komunikacijom? MINA: Ne da bijem nego da te ućutkam. Opasno preteruješ! JELENA: Metkom u koleno? MINA: Pa da mi urlaš tu? Jok. Pesnicom. U glavu. Seljački. JELENA: Misliš da bi mogla da me onesvestiš jednim udarcem? MINA: Oš da probam il ćeš da začepiš? JELENA: Možda sam ja prvak sveta u nekoj borilačkoj veštini? Sećaš se one ruske misice, pandurke što je bila prvakinja u karateu? MINA: (umorno) Ti si prvak sveta u mlaćenju jezikom! Prekini! pauza JELENA: Zar primena sile prema zaštićenom licu ne bi bio krupan disciplinski prekršaj? MINA: Bio bi. JELENA: Zar ne postoji opravdana pretpostavka da je stan ozvučen i da nas sigurno snimaju i slušaju. MINA: Postoji. pauza JELENA:(kao dirnuta) Ti bi radi mene napravila krupan disciplinski prekršaj?! Ti bi radi mene rizikovala suspenziju, možda čak i otkaz, na samom početku svoje blistave karijere. Stvarno si me dirnula. Nikad mi niko nije ukazao takvu pažnju i čast. (prostački) Ko kaže da drotovi nemaju dušu? MINA: Imaju dušu, dušo, a imaju i adrenalin, pizda ti materina! JELENA: (patetično) Fala ti, ko sestri! MINA:(pukne) Nisam ja tebi sestra, sestro!
Mina zamahne da udari ali Jelena vešto odbija udarac, i baca je na pod. Zadrži je tako, blokiranu, par sekundi, pa joj prijateljski pruži ruku da je digne.
JELENA: Čestitam koleginice. Primljeni ste u SAT. Zaradili ste bar 20 bodova više od najboljeg dosadašnjeg kandidata. Bravo! ( u vazduh) Jel tako kolega? OFF (kolega): Tako je. Riba je avion! JELENA: Isključite nas. Završile smo. Slobodni ste. OFF: Okej, gazdarice, bajbaj! (klik) MINA: (totalno zbunjeno) Kakav sat? JELENA: Specijalci-anti-teroristi. Ja ću vam biti instruktor čim sredimo potrebne formalnosti. Biće mi zadovoljstvo da radim s vama. Ovu prvu fazu posla najviše mrzim. (skida periku, vadi sunđer iz grudnjaka, izuva štikle, oblači farmerke, skida šminku itd) MINA: Šta sve ovo treba da znači? JELENA: Znači da ste prošli testove. Proveru samokontrole, staloženosti, čvrstine, ne podleganja korupciji, mentalnog zdravlja, tolerancije, hladnokrvnosti... MINA: Celo ovo razdrkavanje je bio nekakav jebeni test? Provokacija? JELENA: Izvrsno ste se pokazali. Najbolji pre vas pukao je u trideset sedmom minutu. One koji ne izdrže ni trideset, odbacujemo. Vi ste se izdržali punih 50. Ne računajući prvih 47 minuta ćutanja. Savršeno. Žestoko sam se namučila oko vas. pauza MINA: Izvinite... koleginice... a šta ja... sada da uradim sa ovim adrenalinom koji ste prilikom jebenog testiranja izazvali u mom organizmu? Drma me iz korena... (pokazuje ruke koje se tresu) JELENA: Savladaćete ga, možete vi to. MINA: Da ga skladištim kao čir na želucu ili kao tumor na mozgu? JELENA: Proći će. Dišite duboko i trčite u mestu... Znam da vam nije lako. Morate se naviknuti na pakao ako želite da radite ovaj posao. MINA: (dahće i trči u mestu) Ne sećam se da sam ikada izrazila želju da se ganjam i davim sa teroristima! Ni da budem specijalac. JELENA: Niste, ali ćete izraziti. Mi smo elitna jedinica. Plate su nam triput veće, ne nosimo uniforme, imamo najmoderniju opremu. Stanove. Kola. Nema striktnog radnog vremena. MINA: A nema ni striktnog slobodnog vremena! JELENA: Nema... ali imamo sve beneficije. Putujemo. Sarađujemo sa svetom... MINA: I ginete pet puta češće od svih ostalih!? JELENA: Ma jok. To je predrasuda. Od terorista ginu uglavnom civili. Panduri još uvek najviše ginu po ulicama. Zapravo, mi nismo panduri. MINA: Koliko često vi ovo radite? JELENA: Koje? MINA: Ovo razjebavanje kolega. JELENA: Zavisno od broja kandidata. MINA: Nisam se uopšte kandidovala... JELENA: Mi smo vas odabrali za kandidata. MINA: Ko to “mi”. JELENA: Oni koji biraju... pauza MINA: Izvinite, a šta bi se desilo da sam izgubila nerve i pucala? Vi znate da sam ja, u pet klasa, najbolja u gađanju iz pištolja? JELENA: Naravno da znam. To vam je donelo 5 poena. MINA: Mogla sam da vas unakazim... JELENA: Niste, ne sekirajte se... MINA: Bogami sam mogla. Malo je falilo... JELENA: Pa dobro možda ste mogli, da ste imali municiju... ha, ha. MINA: Imala sam, a imam je još uvek. (vadi pištolj) JELENA: Nemate, nemate. MINA: Znam šta imam u šaržeru! JELENA: U običnim situacijama, sigurno. Međutim, večeras vam je kolega zamenio pištolj neposredno pre nego što ste izašli iz kola... dok vam je pričao vic...haha. MINA: Tačno, ali sam ja to ukačila, pa sam ukrala njegov. Dok sam tražila upaljač po sedištima i ispod... JELENA: Zezate me? MINA: Na žalost ne. JELENA: Kako? MINA: Isto onako kako ste Vi meni ukrali telefon. JELENA: Nemoguće da on nije primetio!? MINA: Možda je nemoguće ali je tako. Inače bi vas upozorio zar ne? JELENA: Pre nego što ste ušli javio mi je da je sve u redu. MINA: E, pa - nije bilo! JELENA: Ne verujem... MINA: (nišani) Da proverimo? Pogledala sam u liftu i znam da je pun. JELENA: Šalite se? MINA: Nikad nisam bila ozbiljnija. Da okinem? (drži je na nišanu) JELENA: Ne, ne, molim vas, dosta je bilo... Verujem vam. MINA: U redu. (spremi pištolj) Volim kad mi veruju. pauza, pa se Jelena razlepi. JELENA: Au, pizda mu materina, suspendovaću ga! Od muda ću da mu napravim kajganu. Sutra! Za doručak! Idiot pacerski. MINA: Nije on kriv. Ja imam mali višak samonicijative. Prosto mi je bio sumnjiv čitav zadatak, pa sam bila na oprezu. Kolega je bio previše dobro raspoložen za nekoga ko će provesti noć u kolima sa ugašenim motorom. Previše duhovit za običnog stražara. Oni ne znaju tako dobre viceve. Pa sam ga nanjušila. pauza, Jelena se smiruje. JELENA: Znači, mogla sam zbilja da odem u kurac, zbog njega!? MINA: Boga mi, zamalo. Dobili biste penziju i lep komplet štaka. JELENA: Oznojila sam se momentalno, ko klimakteričarka. Uh! MINA: Ali ne zbog njega, već zbog sebe. Bili ste više nego odvratni. JELENA: Takav je bio usrani zadatak... Jebote, sve mi se lepi za kožu. Smrdim na otrovan znoj. Izbiće mi alergija... Češe se, sve brže, kao da alergija već izbija. MINA: Adrenalin. Proći će. Dišite duboko i trčite u mestu. Popijte nekoliko čaša tople vode, pa ćete ga ubrzo izpiškiti... JELENA: (ne razume) Koga? MINA: Adrenalin... JELENA: Gadan kiks, u pičku materinu. Ne mogu da verujem. Diše duboko. Skače u mestu. Briše znoj. Češe se Jelena. MINA: Mislim da me ne zanima vaša ponuda. Ja sam specijalizovala maloletničku delikvenciju... JELENA: Zanimaće vas. Ima mnogo maloletnika među teroristima. Naručito među kamikazama. Videćete. Vi ste odabrani upravo zbog svojih sposobnosti i znanja. Pratimo vas tri godine i znamo sve o vama. MINA: Sudeći po zameni pištolja, ne znate baš sve... pauza JELENA: Mislite na dete? MINA: Koje dete? JELENA: Ono koje niste prijavili. MINA: Ne razumem. JELENA: Dete od 6 meseci? MINA: Da prijavim bebu od 6 meseci? Zbog kakvog prekršaja, molim vas? JELENA: Beba je sama po sebi pekršaj, koleginice. Odnosno, niste smeli da ulazite u radni odnos sa malom bebom a da sa tim nisu upoznati nadležni organi. MINA: Organi nadležni za bebe? JELENA: Nije doduše jasno kako je to promaklo mojoj službi... što ću već sutra da istražim... Nismo obavešteni čak ni da ste udati. MINA: Zašto biste bili obavešteni da sam udata, ako nisam? JELENA: Dete vam je vanbračno? MINA: Čije dete? JELENA: Vaše. MINA: Šta je vama koleginice? O kakvom detetu pričate? JELENA: Koleginice, nema 10 minuta kako ste izjavili da imate bebu od pola godine, koja ne postoji u vašem dosijeu! MINA: Kome sam izjavila? JELENA: Meni lično, koleginice! MINA: Gluposti. Vas nije ni bilo pre 10 minuta. Ovde je bio samo neki zaštićeni subjekat. Jedna suluda kurva-vračara-veštica-anarhista-rasista- lezbijka. (poverljivo) U jednom trenutku navalila je da me siluje i morala sam da se branim lažima. Da je šokiram. Pošto sam u liftu otkrila da mi je neki govnar zamenio pištolj i da nemam ni jednog jedinog metka! pauza JELENA: Molim? MINA: Šaketanje mi nije jača strana. Malo sam trapava. Morala sam nekako da je zaplašim kad... šta me gledaš ko da sam ti udavila kućnog ljubimca? pauza JELENA: Ipak nisi imala, municiju? MINA: C! Ni za vrapca. pauza JELENA: Što me ispreseca onako, jebote! MINA: Malo. Da vidiš kako je, kad te zvekne strah i šibne adrenalin. JELENA: Jes tri normalna bre! Zamalo me je infarkt udario! MINA: Jebiga, koleginice, hormon za hormon.
Smeju se kao lude. Post- traumatski smeh.
kraj
|