<<

ŽIVETI IZVAN ISTINE

Čingiz Ajtmatov

KASANDRIN BELEG

(iz jeresi XX veka)

roman

sa ruskog prevela Mirjana Grbić

biblioteka Kosmopolis, izdavač Logos, Beograd

Kasandra iz naslova ove knjige nije ona slatka, mala, crnpurasta i bucmasta cirkuska igračica iz istoimene latino-serije, što se reprizira po x-ti put u poslednjih 20 godina, na 66 kablovskih kanala koliko ih danas imamo, đavolu hvala. Jok, to je jedna još par milenijuma starija cura, tj. kćerka Trojanskog kralja Prijama, koja se taman kao u latino seriji, drznula i odbila Apolonovu ljubav (tj. sex), pa je od dotičnoga boga darivana darom da vidi budućnost... ali da joj niko ne veruje!

Tako kaže Gugl.

Ovde se dakle radi o viđenju strašne budućnosti u koju niko ne veruje... Naučna fantastika je samo žanr romana, a činjenica da neko upozorava na dolazeće strahote i nesreće i da mu niko ne veruje je više nego realna i smorno česta u ljudskoj istoriji. Počev npr. od te antičke Kasandre koja je badava videla i proricala sve o Trojanskom konju i padu Troje, preko Čarlija Čaplina što je u filmu Veliki diktator uzalud upozoravao na opasnost od Hitlera, pa do Pola i Kornbluta koji su u SF romanu Reklamokratija odavno upozorili na ovo što živimo danas pa sve do ovog Šveđanina koji odjutros upozorava po Dnevnicima na frku koju bi celoj Evro zoni mogli napraviti Grci ako na referendumu odbiju da im se oprosti pola duga, odnosno 130 milijardi evra... !? Šta li ima ispod toga vajnoga Oprosta duga ako se Evropa boji da ga Grci odbiju i tako gurnu Uniju u raspad i rat? Je li i to neki Trojanski konj iz koga će noćom da se išunjaju ubice? I zašto li se konj uopšte zvao Trojanski kad su i njega napravili Grci, baš kao i ovaj potencijalni evrokolaps danas? O kako je mračna prošlost i budućnost ljudskog roda, o današnjici da ne trošim reči!

Sovjetskog pisca Čingiza Ajtmatova, inače Kirgiza, „otkrila” sam 80-ih godina prošlog veka, čitajući relistički ali sasvim nadrealan roman I duže od veka traje dan (čiji je naslov posle zamenjen slabijim Stanica Burano). Potpuno me osvojio. Roman. Kad su nedavno ponovo objavili njegova izabrana dela baš su me prijatno iznenadili. Kupim Kasandrin beleg, ali kad sam kod kuće ustanovila da se radi o naučnoj fantastici trebali su mi meseci da se odlučim na čitanje, sve bojeći se razočarenja. Ne mislim ja da je žanr roman manje vredan od takozvanog umetničkog ni da dobar pisac ne može i jedno i drugo napisati sjajno. Znam da može, kao što je naš Pekić napisao Besnilo čak i bolje nego neke druge knjige, ali sam ipak malo zazirala.Prisilim sebe najzad tako što sam na mali odmor ponela samo tu jednu knjigu. Evo šta pročitah:

Sovjetski naučnik, svojevremeno odvežen na svemirsku stanicu, radi nekog istraživanja, odmetne se tamo i odbije da ga ikad vrate na planetu. Posle se pokrsti u oca Filoteja i javlja se Rimskom Papi sa vrlo uznemirujućom poslanicom - upozorenjem... ali preko američkih medija! Tu on objašnjava da veliki procenat nerođenih beba uopšte ne želi da se rodi, jer ne žele da žive izvan istine, u jednoj zloj i bolesnoj civilizaciji koja je napravila provaliju između potreba i mogućnosti. Ovaj otpor prema dolasku na svet se može poznati po malom belegu na čelu nekih trudnica. Po tzv. Kasandrinom belegu koji je on, Filotej, nekim svojim zračenjima iz kosmosa još malo povećao, da bi mu svi poverovali. Američki skandalistički mediji, zato se on obratio njima jer oni ne bi propustili groznu vest pod cenu smaka sveta, naravno objave ovaj  poziv na masovne abortuse... Što izazove strašne reakcije na celoj planeti, pogotovo u istoj toj Americi gde mase smatraju da im kosmički potkazivač špijunira trudnice, krši američki Ustav i ljudska prava, i masovno traže da se zabrani zračenje na teritoriji USA.

Futurologa koji je branio Filoteja, gnusno prodaje ambiciozni političar (jer drugačiji političari ne opstaju), pa ga razularena masa ubija pred rođenom kućom. Futurologa, ne političara. Masa uvek utamani pogrešnu osobu. Pošto je masa glupa a nacinalna linč-kultura opstala je uprkos velikom tehnološkom razvoju. Filotej je u kosmosu nažalost nedostupan narodnom gnevu te ne može biti ni linčovan po vekovnom vaspovskom običaju, nego eto životom plaća masi dostupni Futurolog. Samo zato što je mislio drugačije... Taj „greh drugacijeg mišljenja” takođe i dalje funkcioniše uprkos ljudskim pravima i tzv. napretku civilizacije. Otud potiče masovno uverenje da je najbolje ne misliti ništa. Ako ne misliš ništa, znači da ne misliš ni drugačije, a ako ne daj bože misliš uvek se može desiti da misliš drugačije, što je vrlo često bilo smrtonosno u ljudskoj istoriji i u literaturi. Kao i ovaj put.

Šef izbornog štaba istog onog zlog političara, u napadu griže savesti, uspostavlja tele-vezu sa ocem Filotejem, pa ovaj celoj planeti objašnjava kako je, kao glavni sovjetski genetičar, radio na projektu proizvodnje Iksroda, večnih poslušnika. Dece začete veštačkim putem koju rađaju Inkube i ustupaju državi. Dakle dece bez roditelja, kojima je Vlast jedina porodica. Inkube su mlade Sibirske robijašice koje za određeni broj porođaja dobiju slobodu ali nikad više ne vide dete koje su rodile. Samo jedna robijašica je odbila, pod cenu duple robije, da učestvuje u zlokobnom eksperimentu a strašni naučnik, sada pokajnik monah Filotej, se baš i nju zaljubio. Kada on zatraži da mu je ponovo dovedu, ona pogine u pokušaju bekstva, što Filoteju otvori oči. Bolno!

Zato Filotej zna da su ovi belezi na licima nekih trudnica sigurno upozorenje na izvesnu strašnu minu iz genetskog podzemlja. Jer ga je ova, ako se tako može kazati, časna i dostojanstvena robijašica začudo osvestila i prizvala pameti... Pa sada on želi da prizove pameti celu planetu. Po principu ako sam već ja morao da shvatim, shvatite i vi! Što je malo teže, jer Zemljina populacija nije u Filoteja zaljubljena, kao što se on, onako otuđen i  zagoreo, zacopao u robijašicu. Bolnije! 

Zemljani uopšte ne žele da slušaju pridike, pa pokajnik Filotej pred kamerama izlazi u kosmos. U smrt. Da kao telo, kao civilizacijski otpad preciznije rečeno, večno pluta kosmosom. Ovo bi bilo patetično i vrlo potresno, samo da nije zagađivanje okoline. Tj da nije ekološki nekorektno, da se malo modernije izrazim...

Ne bih baš rekla da se Ajtmatov kao sovjetski režimli merakli pisac ovde malčice posipa pepelom, pred globalnom demokratijom, i novim svetskim poretkom, tvrdeći kako su Hitler i Staljin isti kalibar zločinca, mada bi sovjetski naučnik, kao i sovjetski pisac, morao znati da  u Staljinovim logorima nisu nikada istrebljivana deca i da nigde nema soba sa gomilama cipelica potamanjene dece, kao što ima kod Hitlera. Nije isto, ma koliko da je gadno. Sibirski logori postojali su mnogo pre Staljina, još u doba carizma, nije ih on izmislio, a Aušvic, Treblinka ni Dahau nisu postojali, nego su smišljeni i napravljeni za „konačno rešenje” jevrejskog pitanja. Možda su Staljinovi brkovi strašniji, ali njegov teror ipak nije kao Hitlerov, čiji su brci smešniji. Uostalom, lako je Rusima da pljuju po Staljinu koji uopšte nije bio Rus, pa je isto tako lako i Kirgizu. Kao što uostalom ni Hitler nije bio Nemac, a i Tito je bio Hrvat. Gadafi je bio Libanac, pa šta mu je to vredelo? Ljudi su životinje, da oproste životinje... To je najbolnije!

Mirjana Ojdanić