U Vukovaru već danima demonstriraju dragovoljci i domoljubi protiv ćiriličnih natpisa na Policiji i na još par mesta u čaršiji. Prvog dana su polupali staklene table. Novopostavljene su, posle, čuvali specijalci, a zatim obični policajci. Profitirao staklar!

          Ko su ljudi koji svakodnevno imaju vremena za demonstracije zbog par tabli? Gde rade? Da li im gazde te šetnje odbijaju od plate ili ih finansiraju kao prekovremeni, terenski rad? Ili ih uopšte ne plaćaju pa im je zgodno ispalo da ovi mrze Srbe, umesto njih. Tj. gazda. Ili su to neki nezaposleni, nesrećnici, pa je državi lakše da njihovu mržnju usmeri na ćirilicu nego da im nađe posao? U Dubrovniku se, iz istoga razloga, na pravoslavnoj crkvi pojavio grafit Srbe na vrbe. Doduše baš i nema vrba tamo, ali se palme ne rimuju sa Srbima. Koji inače znaju latinicu i radije bi da dobiju neki posao, nego ćirilicu, ali im je ćirilicu lakše dati. Oni bi rađe da im vrate imovinu, koja je takođe kudikamo skuplja od ćirilice, ali su jeftinija ljudska prava. Pa ako postanu ljudi... Istina, nekima su vraćena stanarska prava a jednom će im dozvoliti i da otkupe te stančiće, što čekaju već godinama. Njihovi bivši, oteti stanovi, davno su otkupljeni - budzašto. I preprodati - za debele pare. Povratnicima sada nude da plate masnu cenu za te nove gajbice koje su iznajmili od Ministarstva... i fondova Europske Unije. I pooštravaju kontrole - da li ti povratnici stvarno žive u prijavljenom prebivalištu?! Kojim pravom, ako Ustav Hrvatske garanira građanima pravo kretanja? Znam nekoliko junaka koji su se prijavili na rezervnu adresu da bi izbegli plaćanje alimentacije. Niko ne kontrolira da li oni prebivaju u stanu koji izdaju studentima. A povratnicima pooštravaju kontrolu!? Doći će kod moje mame proveravati da li ona sedi doma i uredno troši plin ili se u svojoj 84-oj švrćka po banjama i doktorima, sa mirovinom od 2300 kuna, a duguju joj 77 mirovina!? Da li čami u gajbici sa plinom koja ju podseća na mladost što je provela u konc-logoru jedva izbegavši gasnu komoru?!

          Samo iz Komesarijata za izbeglice RS morali smo dostaviti gomile papira i potvrda. Prevod svakog tog lista košta od 10 do 15 evra! Pošto srpski Komesarijat za izbegice, radi za prevodioce. Sve pišu isključivo ćirilicom! Mada su sve izbeglice sa latiničkih područja. Niko nije došao iz Rusije! Čari Birokratije!

          Moj brat od tetke, živi i trpi u Trpinji, selu između Vukovara i Osijeka (gde nije živeo pre rata). Imao je maler da se rodi sa onom generacijom (1970-72) koja nije smela da studira posle srednje škole, nego je morala prvo da odsluži vojni rok. Pošto su oficirima dojadili 28- godišnji remci koji tokom studiranja steknu nepodobnu naviku da misle i odlučuju sami, a ne da slušaju. Upisao je, moj burazer, fax u rodnom Osijeku, deponovao dokumente i index, pa otišao u JNA. Gde ga je zatekao rat. Pa je u njivama zapadnog Srema, dok je JNA još igrala ulogu mirovnjaka među naoružanim civilima, čamio u tenku bez municije, 3 meseca. Dok nije srećom dobio upalu pluća i zaglavio u bolnicu. Bez municije jer je to još bila Narodna armija pa nije pucala na dva podivljala naroda sa obe strane linije razdvajanja. Samo što tamo nije besneo baš narod nego dragovoljni ratoljubi. Testosteronci!

          (Mnogo pre ratova, kad su tek počele nestašice cigareta pitala sam nekog taksistu hoće li biti rata, a on mi je odgovorio:“ Ne znam, al ja sam četvoricu begenisa!“ Koliko je u ratovim tih koji su unapred nekoga „begenisali“?)

          Zašto se danas više niko ne seća te generacije i tog zakona koji ih je žrtvovao da bi JNA nesrećni rat dočekala puna klinaca koje je valjalo sklanjati a ne s njima ratovati protiv nekih koji su već nekoga nanišanili? Jedna prijateljica mi je pričala kako su imali sreće što joj je sin pao u gimnaziji pa nije bio u vojsci, nego ga je sa ostalom decom evakuisala u Istru.

          Ponavljači su ispali deca a redovni đaci zaglaviše u tenku...

          Svi se sećaju samo raspamećene JNA koja je, kasnije, srušila nesrećni Vukovar. Pošto im je neko rekao da je jugoslovenski narod izmišljotina koja se mora granatirati?!

          Sada u demonstracijama protiv ćirilice kao osnovni argument pominju jadne majke koje i dan danas traže poginule sinove. Mada svi znamo da ni jedan sin, nigde i nikada nije pitao majku kad je kretao u neki rat! Kao što ni jedna vojska ni banda ne pita „Gospođo, da li nam dajete svog sina za potrebe ubijanja drugih ljudi? Nisu ni ljudi, nego komšije!“ Majke su jadne po definiciji i niko ne bi smeo da ih uzima kao argument ili izgovor! Pogotovo ne ratnici! Nedavno je jedna jadna Novopazarska majka zvala Policiju da uhapsi i tako spreči njenog sina u odlasku na školovanje u Tursku, što je u Sandžaku šifra za „borbu za islamsku stvar u Siriji“. Kako da ga Policija spreči kad školovanje nije zabranjeno?

          Rat  u Hrvatskoj se valjda završio ali moj brat nije nikad završio fakultet. Prošle mu godine, nije imao gde da se vrati, zagubili mu se dokumenti... Osiromašio!

          Od perspektivnog klinca iz bogate kuće, divnog grada i priznate države, postao je sredovečni nezaposleni seljak bez-zemljaš, u jednoj omanjoj koloniji. Oženjen je ženicom koja povremeno radi na crno. Imaju dve kćerke tinejdžerke, koje ih smatraju luzerima! Zemlju koju su našem dedi oteli još komunisti, kapitalisti nisu vratili. Jer, nisu se oni borili da mi budemo kapitalisti, nego da oni budu!

          Onomad su ga u seoskoj školi, na roditeljskom sastanku, još i izdajnikom proglasili jer je rekao da je deci previše 4 jezika za učenje, pogotovo što se hrvatski od srpskog jedva razlikuje i da im onda treba olakšati bar oslobađanjem od srpskog. Koji već znaju. Izdaja! Naljutio se pop. Prokleo, pa seo u porše i odjurio... Dobro, ne znam baš marku kola. Beogradski popovi voze porše. Dao im Bog. Ja bicikl, ko nekrst.

          U Beogradu nas ponovo dave pričama o gej paradi. O, da li će država moći da ih odbrani od sadista (što je seksualna devijacija za razliku od LGBT)? Zakazali su Paradu Ponosa za 28. a novi pitomci Vojne Akademije, koji su Ponos Srbije (i svečano paradiraju već 6 demokratskih godina) zakazali za 14. 9. Ili obratno? Ponosne pedere će da čuva policija a podoficiri, ponos Srbije, će valjda da se čuvaju sami, panduri će samo zaustaviti i regulisati saobraćaj...

          Koliko će nas da košta toliko ponosa i iz kojeg će budžetskog deficita biti plaćeno 6000 pandura da čuva 600 eldžibitija, a iz kojeg izmena saobraćaja, gorivo i svečana parada kaplara? Hoćemo li sve to platiti od prodaje JAT-a Arapima, od rudnika što prodasmo Nemcima ili od vinograda prodatih Kinezima?

          Zar se više niko ne seća šta je Srbija uradila svojim kaplarima (njih 1300 danas imaju jedno sokače u centru) u Prvom svetskom ratu, čijom se besmislenom pogibijom i danas ponosi? Da li su se i njihove majke ponosile ili su samo plakale? Ja bih se samo ubila! Sačuvaj nas Bože takvog ponosa!

          Novi podoficiri će, sa celom malom vojskom SR, poslužiti kao legitiman izgovor za neko buduće bombardovanje, savezničko ili neprijateljsko, svejedno. Ili kao razlog za kupovanje oružja koje od svetskih moćnika mora da se pazari. I, naravno, kao topovsko meso, pardon lapsus, kao Mirovne snage, pod komandom Natoa po svetskim vukojebinama. Koje će plaćati probijeni budžet Srbije.

          A parada ponosa će da posluži kao izgovor sadistima da naprave rusvaj čim se konsoliduju a policija se slučajno pozabavi krimosima. Organizovanim ili jok. U zemlji gde je najjača privredna grana heroin.

          Zašto se ne mogu oteti utisku da će svaka od ovih akcija ispasti neka provokacija koja će izazvati neproporcionalno strašnu reakciju, kao što je onomad bio fašizam? Pogotovo što mnogobrojni „rialiti“ programi već godinama uporno rade na tome da šira populacija shvati koliko su ljudi jedna inferiorna, bedna i stamna životinjska vrsta pa ne bi bilo šteta da ih neko potamani... Još samo da se nađe taj ko će sebe smatrati superiornim. Neki sadašnji klinci koji, za sada, pet jačih na jednoga slaboga, mlate svoje školske kolege ili učitelje, a gaze kolima metroseksualce i starce?

          Šta će da rade kad porastu i organizuju se? I kad se ne nađe niko da ih zaposli nego neko da ih povede - opet u neki rat?