<<

A SUDBINA ZA NJIMA, BOSA PO SNEGU

Olga Slavnikova

2017, roman

(ljubavni, avanturistički, fantastični, mistični... kako ko shvati)

izdavač Arhipelag

prevod sa ruskog Ljubinka Milinčić

Roman 2017. reklamiraju kao dobitnika Ruskog Bukera. Sećam se romana jedne Poljakinje reklamiranog kao pobednika konkursa za poljsku Bridžet Džouns, koji je bio neuporedivo bolji od razvikane debele isfrustrirane udavače. Tako je i 2017. bolja od dobitnika pravog Bukera. Ironija je u tome što ovaj roman upravo i govori o kopijama bez originala. Dobro, mi još uvek živimo u doba gde su «kopije» bar na literarnom polju bolje od «originala», odnosno živimo u svetu nametnutih uzora od kojih se još uvek može biti bolji. Biti bolji, međutim više ne znači ništa, jer treba biti bogatiji.

Izdavački poduhvat decenije STO SLOVENSKIH ROMANA, koji je osmislio i delomično finansira Međunarodni Forum slovenskih kultura se sastoji od 100 romana po hiljadu primeraka. Sa cenom od preko deset evra komad, ispada kulturan biznis od preko milion evra, pa su valjda zato, još pre pojave prvih knjiga ove edicije čaršijom kolale maligne priče ko je kome i po kom zavičajno-partijskom principu smestio obilato dotirani poslić, a da bi se malignitet zaustavio izdavač je «ozračen» nagradom za izdavača godine na prošlom sajmu knjiga. I neću više o nagradama, nego o romanu!

Profesor Anfilogov, sa saradnikom, polazi u jednu od svojih brojnih ilegalnih ekspedicija kopanja dragog kamenja. Ispraća ga brusač dragulja, istoričar Krilov inače glavni lik romana. Tu je i Tanja obična mlađa žena sa kojom će Krilov, čim voz ode, zapasti u romantičnu ljubavnu avanturu. Bez odavanja imena i adresa. Na 260-toj strani romana njih rastavlja masa slavljenika i «revolucionara» što na glavnom trgu počinju proslavu stogodišnjice Oktobarske revolucije, (koja je kao i cela socijalistička utopija davno pretvorena u folklorni biznis, pa su tako «slavljenici» u retro uniformama raznih učesnika Oktobra, Buđunovaca, belih, crvenih, zelenih, Kozaka, mornara i manijaka...). Dakle počinje svojevrsni «festival ili vašar kopija» koji, zbog nagomilanog očaja sirotinje i ukvarene energije nezaposlenih, neumitno prerasta u lošu kopiju revolucije. Ne znajući ništa jedno o drugome Krilov i tajanstvena Tanja više ne mogu da se nađu, pa se Krilov sasvim očajan, obraća za pomoć bivšoj supruzi Tamari, inače tajkunki što «drži biznis na obali nepostojanja» tj. pruža pogrebne usluge. Gde, kad kremirate milog vam pokojnika, možete na lutriji izvući letovanje na Karibima, ili naprimer – mikser, jer Tamara «ne dozvoljava da smrt uzme više nego što joj pripada»! Takvim avangardarijama stekla je ozbiljnu bulumentu neprijatelja i ljubitelja nekrofilnog kiča pa zapada na klizav teren...  Anfilogov sa saradnikom na dalekom i pustom severu, u bogatom nalazištu korunda umire otrovan cijanidom (i pohlepom, naravno) a neizmerno bogatstvo ukradeno od mistične Gospodarice Gore ostaje njegovoj mladoj, trećoj ženi, za koju će se posle ispostaviti da je Krilovljeva tajanstvena ljubavnica. Njegova ex-žena tajkunka Tamara puca u tok-šou svog ex-ljubavnika, biseksualnog žigola Dimova, kada se javno otkriva da je njena fantomska firma mračnih devedesetih nepravilno sahranila cijanovodični otpad koji je posle, dospevši u podzemne vode potrovao sve što su vode dohvatile uključivši i Anfilogova sa saradnikom. Tamara, koja je kao tajkunka-omladinka onomad verovala da fantomska firma služi samo za pranje para i da nikakvog skladišta za cijanid nema, mora sada da se skloni dok je skupi advokati ne iščupaju iz škripca, a Krilovu velikodušno poklanja trag do Anfilogovljeve supruge i naslednice, fatalne Tanje, koja se uostalom zove sasma drugačije. Krilov je, najzad nalazi, zaljubljenu u nasledstvno, pa teško da je više konkurentan njenom famoznom bogatstvu, a povrh svega, i ona se evakuiše u Ženevu pred rastućim ludilom kopije revolucije... On se sa saradnikom sprema da nastavi kopanje tamo gde je stao Anfilogov. Na putu ka Severu prati ih Sudbina, bosa po snegu...

            Možda bi se moglo protumačiti da je svet moćnih žena loša kopija sveta bogatih muškaraca, kad ne bi bilo mističnih prirodnih sila, sve odreda ženskog roda kao što je ta Sudbina što ih prati bosa po snegu, pa preko četiri metra visoka Gospodarica Gore, najbogatija žena planete, zatim Kamena Deva i opasna neka ledena skočujka kojoj sam zaboravila ime, ali koja ubija... Jedini muškarac u tom mističnom paralelnom svetu je Bog, koji je naravno vrhovni gazda, ali njega, kao i svakog drugog gazde, na mnogim mestima i nema! On se ne javlja ako ga baš ne izazoveš. To izazivanje Boga nekako ispada ruska (premda Ruse Olga Slavnikova ne pominje, nego samo Rifejce) ili čak Slovenska specijalnost? Rat je kao i revolucija, makar bila i kopija, sigurno izazivanje Boga...

Onaj Švabo što sakriva razne stvari po kući, zvaše li se Alchajmer?, funkcioniše uspešno i na širem društvenom planu, pa se danas retko ko seća izdavačkog poduhvata osme decenije prošlog veka koja se zvaše 50 srpskih romana. Nisam ih naravno sve čitala jer se po kvalitetu, a po zakonu malog i velikog grma, ne mogu meriti sa 100 slovenskih, ali mi je ostala u sećanju priča da je već početkom devedesetih svaka kuća u Slavoniji koja je imala te knjige, gorela kao fitilj, mada nije paljena od knjiga, nego uobičajeno - od zavesa. Naravoučenije: knjige čitaj i daj svima na ćitanje, ne drži u kući, a zavese i ne kupuj, nije zdravo. Danas ti ionako niko neće viriti kroz prozor, kad može da gleda kroz televizor, poznatije od tebe kako se na njima eksperimentiše i kako se ponižavaju za hipotetičkih 100 somića eurića i sumnjivu slavu. Ma, da li je, ipak, bolje biti bolji ili bogatiji?

Iako je svet postao loša kopija bez originala ipak je Ženeva ostala azil za milionere, Izrael draguljarska baza, a i ruska zima je, uprkos efektu staklene bašte, još uvek dovoljno duga za romane od 420 strana sitnog i ne baš čitkog fonta. To je jedan od razloga što se 2017. čita nedelju dana a ne može da se proguta za noć ili dve. Istina, tkanje romana jeste gusto ali ne znači da moraju i slova biti sitna. Aman, prelamači i urednici, imajte milosti prema babama koje su najbrojniji čitaoci knjiga, kao što su najbrojnije gledalice u teatrima. Kultura je izgleda prepuštena ženama, ali samo u onom segmentu gde nema love. Do opisanog vremena žena koje vladaju kapitalom još ćemo se malo načekati... ili će možda pri ovom suludom ubrzanju biti dovoljno 7 godinica?

 ( III program RTS)