Dolazi Dan ljudskih prava, pa je, tim povodom Zaštitnik građana Republike Srbije rekao da se ljudska prava zasnivaju na dostojanstvu, i da se niko, sem samih ljudi ne može za njih izboriti.

           A dok se mi, celoga života, borimo za dostojanstvo i ljudska prava neki, naravno bez dostojanstva - izboriše se za lovu, vlast ili moć, pa će sva ljudska prava dobiti na tanjiriću, mada njima upšte ne trebaju...

          Juče sam npr. igrala u realističnoj farsi Demokratija i ja. Bila sam glavni stratista u svom životu. Igrala sam Vreću G koju šutira ko hoće od šaltera do šaltera. Ne znam kako se dobijaju bodovi, i kako može da se pobedi u toj igri? I ko uopšte može da pobedi? Ja jok, a ni šalteruše mi ne deluju baš kao neke pobednice. Da li neko treba da me skroz ubaci kroz šalter, ili je dovoljno samo da me dobaci do rupe. Da li šalter banke, gde plaćamo takse, donosi šutiraču više bodova (pošto meni odnosi više love) od podrumskog šaltera za fotokopiranje raznih dokumenata? Da li igrač uzima više poena ako me otkotrlja ljubazno ili ako me tom prilikom ponizi?

          15. jula, dakle pre nepunih 6 meseci predala sam dokumente za uknjižbu stana na šalteru Katastra. Bila je to hrpa hartije, koliko se od stogodišnjeg hrasta može napraviti, ako se poseče legalno, a ne strada od “krivoseča”. Službenica je pregledala ispečatirane papirčine, izdala papirić sa datumom predaje i posvetila se usrdno telefoniji. Platila sam preko 120 evrića razne takse, provizije i overe.

          Treba mi ta uknjižba, želim da menjam gajbu na proleće.

          Ne prođe ni pola godine a stigne mi, u petak, preporučena plava koverta sa pismenim Zaključkom u kome mi nalažu (naređuju!) da u roku od 15 dana dostavim Uverenje o posebnom delu koje izdaje nadležni organ Opštine, u originalu ili overenoj kopiji.

          “Ukoliko u navedenom roku ne postupite po zaključku, ovaj organ će ODBITI zahtev... Protiv ovog zaključka nije dopuštena posebna žalba...” Zabezeknem se! Dala sam im frtalj penzije da bi mi naređivali i pretili da neće uknjižiti moju jedinu nekretninu?! Šta? Da sam platila više, možda bi me šamarali?

          I zašto ja moram u roku od 15 dana, pod pretnjom, a njima treba 5 meseci da napišu zaključak i još 3 nedelje da isti doputuje od gdina Načelnika, gde je potpisan, do pošte? Pa još 3 dana do mene.

          Da li zato što oni rade za platu a ja za babino zdravlje?

          Raspitivah se čitav vikend i pola ponedeljka, da saznam šta je to što mi traže, a što je šalterajka na prijemu Zahteva zaboravila da mi kaže. To je Ozbiljan Papir koji potvrđuje da se u našoj zgradi osim prizemlja, prvog, drugog, četvrtog i petog sprata, nalazi i treći sprat, a na njemu, osim stanova broj 11,12, i 14 postoji i stan broj 13, koji je predmet uverenja. Živimo u predmetu uverenja? Grejemo ga na struju.

          Znam čoveka koji radi godinama u nadležnoj Opštini, ali nema pojma koji je to ogran nadležan za kazani Papir. Opštinski organ, nije seksualni, sram vas bilo! Znate li da npr. Odluka o upisu građanina u knjigu državljana, koja se inače čeka oko 2 godine, a kad ipak stigne, putuje od Policije Palilula do Opštine Palilula još 10 dana! Golubovi pismonoše su bili brži, o tatarima da ne govorimo, a ovaj da izvinete internet, šta to beše? Znate li da svoje novorođenče morate prijaviti Policiji? Za koji prekršaj? Zato što je rođeno? Ili što ste se seksali bez kondoma i napravili malu kmečeću posledicu?

          Čuvajte se stresa, reći će mi Odabrana (haha!) lekarka ako li joj samo dođem, a ja ću je moliti da mi prepiše nešto protiv birokratije ako ima. Neki jak sedativ ili purgativ što se odnosi na arhiv ili kakve tablete plave protiv lokalne samouprave...

          Izađem na sajt nadležne Opštine i jedva nađem da Odelenje za građevinske i stambene poslove izdaje tri vrste potvrda, među njima i Uverenje o fizičkim delovima zgrade što je jedino ličilo na Uverenje o posebnom delu, koje zahteva Katastar.

          (Udaljeni su jedno 400 metara možda ne koriste baš isti jezik?! Možda neko hoće odcepljenje da napravi sebi Novu Državu? Ništa profitabilnije od Nove Države. Dobro, može i fina Nova Opština...)

          Da bih to dobila treba uz Zahtev da priložim još 6 dokumenata! Odštampa mi ćerka tu stranicu sa sajta, Zahtev (u slobodnoj formi, na šta je spala Sloboda!) pokupim hrpu dokumenata za fotokopiranje, progutam knedlu i sedativče, pa krenem u avanturu.

          Prvi papir (Original spiska fizičkih delova objekta...) pribavlja se u Stambenom. Odem dakle, tamo. Kod ulaza sedi lepa devojka, fina i ljubazna, Bogu hvala. Dade mi da popunim njihov formular Zahteva i objasni da je koleginica koja radi na nekretninama na terenu, tj. na nekoj nekretnini, ali javiće mi se ona sutra telefonom, ili neka ja nju zovnem. Odlično! Ovi su već otkrili telefon, uskoro će možda otkriti i internet. Kompjutere, vidim, imaju baš svi. Valjda se neki funkcioner ugradio u nabavku flet ekrana, čućemo i ko, ako na narednim izborima pobedi druga partija.

          Kad nisam pribavila ni Prvi Papir, šta ću danas u Opštini? Ali moram jer sam jednoj književnici ponela njenu predebelu i pretešku knjigu, da vratim i rekoh joj da ću biti u Opštini oko keca. Tek je 12 prošlo, pa svratim u crkvu da upalim sveću i zahvalim Nadležnom što mi je prva službenica ispala fina i ljubazna i da zamolim još podrške. U Opštinu ipak poranim, te, dok čekam književnicu, probam da saznam  kako da nabavim druga dva tražena papira Pravosnažnu građevinsku dozvolu i Upotrebnu dozvolu. Za zgradu izgrađenu pre 50 godina, u državi koje više nema. Jedva na četvrtom spratu od 20 zatvorenih vrata nađem nadležnu osobu koja mi kaže da to treba samo kad se knjiži zgrada, a za stan ne, a ne treba mi ni ono što sam već tražila u Stambenom. Ali mi zato treba Ugovor o otkupu stana (od prethodnog vlasnika) koji su zadržali u Katastru, što i piše u njihovom Zaključku.

          “Oni uvek uzimaju originale, meni može i kopija. Idite tamo i tražite da vam daju kopiju, jer Vam bez toga ne mogu izdati Uverenje. Oni potroše 6 meseci na jedno pismo a nama daju 15 dana!”

          Srećom došla književnica bar ne moram knjigurdu da teglim!

          Idem ka Katastru, noge otpadaju. Volim da pešačim, ali ne baš u čizmetinama, kao sa bukagijama! Tamo su Informacije kod portira a brko me gleda vrlo mrko! Pita ko mi radi predmet. Otkud znam? Ovaj valjda, što se potpisao? Dugo, dugo čita običan potpis, pa veli oštro: “Gospođo, ovo je Načelnik!” Onda se smiluje ” Idite na četvrti sprat.” Lift tesan, nas četvero, jedva nas pope. Kad tamo kerber na hodniku, ne da dalje ako ne znam kod koga tačno idem. Idem u pičku materinu, mislim ja ali se smeškam molećivo. Možda ima dušu... Ima kurac! Ma nema ni to! “Vratite se odmah u prizemlje! Šalter 3 i 4!” urla kerber. Vrati se ti u majčinu, odćutim ja! Uši mi se puše.

          Na šalteru 3 i 4 naravno red do Lapova, stoji u znoju do kolena i u predinfarktnom stanju. Šalteruše postinfarktno hladno lebde iznad svoje, ili ko zna čije duše i nikoga ne gledaju u oči. Neću ja ovde ništa dočekati sem eventualno zatvora. Zabelu ili opstipaciju? Idem kući!

          Priznajem gajim antipatiju i imam alergiju na birokratiju. Bacaju me u stres koji me gurne u bes i naglo osetim duboko razumevanje za one što se opašu bombom i uđu u Instituciju. Njih zovemo teroristima a institucije birokratije jok? Gde je logika? Samo u trečem gimnazije!

          Kod kuće, na nervnoj bazi prekopavam fioke s dokumentima, da proverim možda imam još jedan original Ugovora o otkupu iz 1993. kada je jedan deda otkupio stan po ceni pakle cigareta da bi ga meni 2001. prodao po ceni hidrocentrale na Nijagari. Nađem, čoveče, još jedan original! U ono vreme izdavali su po nekoliko originalnih u Sudu overenih ugovora, otkupljivačima stanova. Koštao je papir više nego stan, a sad pričaju kako Sloba nije bio dobar. Da nije bilo njega pola Srbije bi danas bilo na ulici. A ne pred šalterima za uknjižbu! Ok. priznajem, nije ni meni bio ni malo simpatičan pogotovo otkad mu se “dogodio narod” al nisam vala ni šetala zbog izborne krađe. Tako sam mogla da šetam čitav život. Vasdan neko nešto krupno krade dok apse siću. Nikad ne šetam sa hiljadama šetača, ne volim ni grupnjake, a kamoli masovnjake.

          Ja kad šetam, šetam za svoj račun, ne u interesu demokratije ni krupnog kapitala. Ili evo šetam što moram. Portir, šalter, kuća, nazad.

          Nahranim mačke pa pohrlim hitno i poletno opet u Opštinu, opet siđem u podrum da fotokopiram još, pa skok na Pisarnicu sa Zbirkom Fotokopija da predam Zahtev. Pisarka me još samo posla do bankinog šalterića da platim taksice i da se vratim sa potvrdom. Posle jedva 12 šaltera kancelarija i portira-informera uspela sam da predam Zahtev za Uverenje o posebnim delovima! Svečano mi je rečeno da telefoniram za 10 dana i vidim kad mogu da platim taxu za podizanje i uzmem ga. Ako se to npr. desi na Svetog Nikolu, kada pada 10 dana, ako dakle tada pribavim žuđeni papir, imaću onda još dva dana da ga predam u Katastar. Pod uslovom da gospođa iz kancelarije 56 ne slavi Svetog Nikolu. Kao ni osobe sa šaltera 3,4,5 u Katastru. A u tom slučaju čak i ako me ova dopuna dokumenata baci na kraj reda možda ipak mognu da mi uknjiže gajbu do planirane zamene na proleće?!

          Mrka kapa, pola Srbije slavi Svetog Nikolu. Ili ide na Slavu.

          A još ako mi se Nidžo naljuti što sam istoimenog muža kašnula?

          Ipak NIKAD SE NE ZNA ZAŠTO JE TO DOBRO. Prigovarala sam sama sebi što sam u celoj frketini još obećala i književnici da ću joj potegliti njenu knjigu kao da mi je uz par kg dokumentacije trebalo još nekoliko kila dokumentarne literature da vukljam sa sobom. Ali da nisam, ja ne bih ni došla u Opštinu i tek bih za nekih 7 dana saznala da mi ne treba ono iz Infostana, što sam tražila i čekala. I onda bih se jok uklopila u rok!