<<

ČITALA SAM LJOSU JOŠ DOK TI JE MAJKA BILA DEVOJKA

Mario Vargas Ljosa PANTALEON I POSETITELJKE

satirični – humoristički roman

prevela sa španskog Silvija Monros Stojaković

            Nedavno sam, povodom Avantura nevaljale devojčice, pisala da bi valjalo ponovo objaviti Pantaleona i posetiteljke, meni omiljeni Ljosin roman. Ljosa je inače jedan od mojih omiljenih pisaca. Ne samo zato što je retko duhovit i prgav, ali prvenstveno zato.     Jedina smešna rečenica na koju sam pre ovog Ljosinog romana, naišla kod svih iščitanih Latinosa bila je ona Markesova, kad u Makondo stiže prvi dugo očekivani voz, koga neko panično najavljuje rečenicom: « Ljudi, dolazi šporet koji vuče selo!» Druga beše Ljosina u romanu Razgovor u katedrali, gde šef državne bezbednosti ispitivanom liku koji malo vrda, veselo kaže «Primaknimo se nokširu, piškimo po parketu!»

             I sve ostale behu Ljosine. U Pantaleonu i posetiteljkama.

             Kada sam, dakle, javno zakmečala da je krajnje vreme da se reprizira izdavanje PANTALEONA, nisam bila svesna da je prošlo već 30 godina otkad sam ga prvi put pročlitala, tj. otkad je u Beogradu izdat premijerno 1981. godine u biblioteci Prosveta, a u istom ovom prevodu. Knjigu još uvek imam, sva mi se ofucala od pokušaja da mi je ukradu... Bila su to naivna, lirska vremena, krali smo knjige, a ne cele fabrike i reke sa pritokama. Za studentski džeparac mogli smo da kupimo pola Sajma knjiga, ali je ipak bilo pitanje prestiža da što više raznih komada nabaviš elegantno. Mislim gratis... ali da te ne uhvate. Na žalost nikada nisam bila vešta u tome, ali bijah mlada i sve što uz to spada pa bi se uvek našao neki lik-lirski-fanatik da mi neuhvaćen nabavi sve na šta bacim oko. Istini za volju nisam bacala oko na dijamante, krokodilske tašne, ni na četverotočkaše, pa me je bilo lako opskrbiti... Na PANTALEONA sam pogledavala najmanje 7 puta, isto toliko puta mi je knjiga dobavljana, a isto toliko puta nisu mi je vratili kad je pozajmim na čitanje. Poslednju, osmu, sam stavila na malu policu sa knjigama za neposuđivanje i napravila 4 fotokopije, za posuđivanje. Ni jedna mi od tih kopija nije vraćena.

            Zazvučaću kao baba kad zakukam: kad i kako prođe 30 godina! Stalo mi je u njih jedno celo odraslo dete, nekoliko nesrećnih ratova čije smo posledice snosili, jedno ružno bombardovanje što se zvalo «milosrdno», stao mi je skoro čitav radni vek i pola života... (Đavola pola, dve trećine ako budem imala sreće!) Zemlja mi se raspala, ali sam barem knjigu sačuvala! Kad već pomenuh ratove, PANTALEON I POSETITELJKE je najbolji ANTIVOJNI ROMAN. Nije antiratni, njih ima onoliko na svim meridijanima, nego je baš antivojni. Tu je Ljosa vrlo slikovito, pikantno i satirično izvrgao smehu dve moćne civizacijske strukture Vojsku i Crkvu. Obe maskulinističke i falocentričke. U mene takođe ne-omiljene.

            Kapetan intendanture Pantaleon Pantoha, oficir bez mane i poroka koji ne puši, ne pije i ne juri ženske, štreber koji živi sa mamicom i ženicom, dobija od najviših glavešina na čelu sa generalom Tigrom Koljasosom, bizaran tajni zadatak da u amazonskom delu Perua, u gradiću Ikitosu, za vojne postaje rasute po prašumi organizuje leteći kurvarnik! Da bi sanirao vojsku koja siluje domicilno stanovništvo, što bi moglo dovesti do ustanka. Nešto u tropskoj klimi Amazona, nešto u hrani ili u atmosferi čini od običnih muškaraca seksualne gigante i manijake koji siluju na raskršćima, po plantažana, po crkvama pred oltarima (istina, ne baš u Katedrali, ali ipak!). I to često tako uspešno da nesrećne žrtve ostaju trudne. Što je jedan nadobudni pukovnik rešio na vrlo originalan način postrojivši desetinu siledžija i izjavivši: «Donja, odaberite oca za svoga sina, major otac Bertran će vas venčati istog časa, a – ostale ćemo da streljamo!». Sa druge strane, drugoj se dami greh toliko «dopao» da se prokurvala pod imenom Belo Meso a za račun nekog pedera makroa, dok se pak izvesni kaplar odmetnuo u džunglu sa majmunicom s kojom živi u vanbračnoj vezi! Prirodno, jer takvo venčanje čak ni danas, ni u najdemokratskijim demokratijama, nije dozvoljeno. U takvoj «Sodomi i Gomomori» pojavljuje se i novi samorazapeti Hrist koji predskazuje smak sveta, a za njim naravno i sledbenici-fanatici što razapinju na male krstiće sve živo, počev od miševa pa naviše i na veće sisare...

               Pantaleon se, jadan, sa svom svojom poslušnošću i vojnom pedanterijom obrušava na tajni zadatak (jer Vojska naravno ne želi da se u javnosti sazna da je leteći kurvarnik zapravo vojna služba za ... pa recimo de-spermizaciju regruta!). Uprkos tome što čak ni vernoj ženici, ni miloj mamici, ne sme da oda šta zapravo radi, zašto više ne nosi uniformu i zašto one ne žive u vojnom naselju sa pravom na vojni bazen i beneficije. Genije organizacije i intendanture Pantaleom statistički-naučno, brzo i sistematično organizuje malu ( po prvim proračunima za dotično područje trebalo bi mu preko 100 000 seksualnih usluga mesečno, za šta bi mu trebale divizije posetiteljki. Otprilike onoliko koliko je iz Bugarske pohrlilo u Euniju čim su se priključili... ali to naravno nije tema ovog romana!) Dakle malu ali vrlo efikasnu ekipu seksualnih službenica koje brodom, hidroavionom i ostalim prometalima obilaze mnogobrojne vojne baze na ogromno zadovoljstvo sirote i zagorele vojske a još veće nezadovoljstvo podoficirskog i oficirskog kadra koji nije obuhvaćen projektom... Kada projekat najzad pukne, provaliće ga mediji, ko bi drugi (?!), svi generali i pukovnici koji su isti projekat smislili i Pantaleona odabrali i u sve to gurnuli, prosto nemaju pojma o čemu se radi, ma nikad čuli! Pantaleon ostaje sam i jedini pod talasima bruke i sramote kojom se hrišćansko katoličanstvo obrušava na greh bludničenja u časnoj državnoj instituciji. Eto, tako je to...

                Ali pre toga još tokom veselih događaja Pantaleon zapada u nebrojene smešne situacije od npr progrešnog predračuna o radnom potencijalu raspoloživih posetiteljki kad je zaboravio da uračuna menstruaciju, kao period privremene neupotrebljivosti, pa se posle izvinjavao generalima zbog svoje omaške, sve u strogo-pov depešama formalnog hijerarhijskog oficirskog obraćanja ... Pa kada je na sebi testirao neke afrodizijake, čime je sablaznuo milu si ženicu, pa ponovo u „dozvolite da se obratim“ formi izveštavao generale... Ili kada su ga seksualne-službenice dovele u nezavidan položaj time što su himnu službe posetiteljki, a povodom godišnjice uspešnog rada, napevale na Čileansku melodiju. »Kao da mi Perunaci nemamo svojih pesama» kako je patriotski primetio jedan od generala! Naravno, kao i uvek kad se zaceniš od smeha, posle ne možeš da dođeš do daha. Takav je to roman.

                 Čitajte, ionako nemate pametnija posla!

                 Nećete valjda buljiti u ekran odakle vas samo plaše pričama ko se kako otima za vlast a ko drži dijetu najstrožu na svetu. Koji su inicijali sa mosta skakali, a koji se parkirali na pešačkom prelazu, preko pešaka. Ili neki treći što su opljačkali pa nestali...

                 Kupite sebi svoj primerak, pa ako ga ne izgužvate možete i neki prijateljski rođendan sa njim opskrbiti. Košta samo 640 dinara, a još je povoljnije ako kupite u paketiu sa još dve knjige, ispadne oko 550. Za duplo veće pare morali biste u pozorištu da budete mirni, da sakrivate zevanje i da se pravite kao da sve razumete o čemu se na sceni đuska.

                    PANTALEONA ćete razumeti, mada mu stil nije baš uobičajen. Često se mešaju mesta i vremena radnji. Čas nešto kaže general u Limi, čas nešto prorok u džungli ili frenetični «radio-raskrinkavač» Sinči preko radio talasa... ali se ipak sve nekako skocka i bude jasno.

Mirjana Ojdanić