<<  pobedničke bajke << nagradjene bajke

 

 

Mirjana Ojdanić

 

 

DEVOJKA CARA NADMUDRILA

 

ili

KOKOŠKE UMIRU OD LJUBAVI

 

(mala komedija, inspirisana narodnom bajkom)

    

 

 

lica:

 

DEVOJKA

OTAC, devojčin

KOKOŠKA, njihova

CAR, stari, ružan, glup i lakom

MLADI CAR,

CAREV PEVAC, najbolji i jedini u carstvu

CAREV SAVETNIK,

DVORSKA NARIKAČA

MOLITELJKA,

MOLITELJ

 

 

 

 

 

 

 

 

 

1. pojava

U siromašnoj planinskoj kolibi, sedela je devojka i spremala za dolazeću zimu. Vezivala suve grančice za potpalu i slagala ukraj ognjišta. Otac se vratio sa dugog sezonskog rada. Iscrpljen, jadan i gladan...  Ona se obradovala ocu...

 

DEVOJKA: Hvala Bogu da si se vratio, oče! Ne mogu više sama u planini da trpim strah i neizvesnost. Sedi, da te izujem i da te raspakujem...

OTAC: Nema ništa da se raspakuje, kćeri moja...

DEVOJKA: Kako nema, pa radio si čitavo leto i jesen?

OTAC: Radio sam pet meseci od jutra do sutra. Noge me ne drže

leđa me bole, ruke ne osećam... Ostario sam 5 godina za 5 meseci.

DEVOJKA: I baš ništa nisi zaradio?

OTAC: Eh, jesam, kukala mi majka, al’ dok sam platio stanarinu, mostarinu, drumarinu, hranarinu, disarinu...

DEVOJKA: Šta je to disarina, pobogu tata?

OTAC: Porez na disanje, dete moje. Na to što dišemo carski vazduh! Uzeše mi sve što sam zaradio i još sam došao kući dužan i ružan... Bolje da ne divanimo, nego mi daj malo kozjeg mleka da se okrepim od tuge...

DEVOJKA: Nemamo mleka, tata. Kozu su, dok si ti bio u dolini, odveli carevi poreznici namesto poreza na rat!

OTAC: Eh... Daj mi, bar koju jabuku da zavaram glad...

DEVOJKA: Jabuke su, sve do jedne, odneli umesto poreza na mir...

OTAC: A šta kažu, šta je ovo što živimo: rat ili mir?

DEVOJKA: Nisam smela da pitam... Žao mi jabuke...

OTAC: Neka, ne brini, rodiće opet dogodine...

DEVOJKA: Neće! Stablo jabukino posekoše jer nismo platili porez na hladovinu...

OTAC: A što im ti ne reče da mi i ne koristimo ’ladovinu, da mi po vas beli dan radimo i nemamo kad u ladovini sedeti...

DEVOJKA: Rekla sam, nego šta sam. Al’ oni kažu da je carska ‘ladovina bila tu, i da smo mi mogli u nju da sednemo, a što nismo to nije careva stvar. Nego, da se plati! I oboriše jabuku!

OTAC: O Bože, valjda je tako moralo biti. Ispeci, de, nam jedno jaje da podelimo, pa da se utešimo večericom...

DEVOJKA: Ni jaja nema, tata. Kokoška je prestala da nosi kad su odveli našeg petla...

OTAC: I petla? Zašto njega pobogu, pa bio je sav kržljav...?

DEVOJKA: To su i oni kazali, al’ ga uzeše kao namet na kišarinu. Na kišu...

OTAC: Nije ni bilo kiša ove jeseni... sve spržila suša... zašto onda?

DEVOJKA: Pitala sam, al’ oni vele: kakve kiše, takav porez. Da je kiša bilo, kažu, uzeli bi nam vola za porez, a ne kržljavog petla!...

OTAC: A mi vola nismo nikad ni imali...

DEVOJKA: Nismo, tata, na žalost!

OTAC: Onda nam ostaje još samo da zakoljemo sirotu kokoš i da...

 

2. pojava

Iz komušine iskočila uplašena kokoš.

 

KOKOŠKA: Kokodak! Neću da budem čorba! I ja sam Božji stvor.

DEVOJKA: Ne možeš ni da budeš čorba, nego prazna supa. Pošto su vojnici carski izgazili baštu, pa ni povrća više nemamo...

KOKOŠKA: Neću da budem ni supa. Kokodak! Nađite mi petla, pa ću svaki dan da vam snesem sveža jaja... Svakog jutra jedno jaje...

OTAC: Jadna živina, ni ona ne može bez ljubavi...

DEVOJKA: Gde da ti nađemo petla, kokoško jedna!? Znaš da su sve pevce po carevini poklali za veliki carski paprikaš od petlovih kresti. Njega će, u petak, svečano da kuvaju na gradskom trgu! Posle će car da kusa paprikaš i pružiće narodu priliku da gleda, cara dok jede!

OTAC: Je li bar podanicima podelio meso petleće, kad car samo kreste kusa?

DEVOJKA: Nije. Meso je bačeno carskim kerovima... a petlova više u zemlji i nema... Nema više ni jednog...

OTAC: Pa, ko će narod buditi?

KOKOŠKA: Pošteđen je carski petao, kokodak!

OTAC: Onaj nalickani kočoper? Ako je on ostao sam u čitavom carstvu, jadna nama majka!

DEVOJKA: Jeste, sam. Njega su, kažu, ostavili zato što je najlepši i što najbolje kukuriče... On je carski ministar za leganje i za ustajanje.

OTAC: Ostavili ga što je carev! Kukuriče promuklo, ko vrana. U  ponoć umesto u zoru. A što se lepote tiče, taj i ne liči na petla nego na debelog vrapca! Zato su sve druge i poklali da bi on bio najbolji!

KOKOŠKA: Kakav je, takav je - bar je muškarac! Dovedite mi njega i ja ću vam nositi jaja! Neću da budem supa. Kokodak! Hoću da živim!

OTAC: Da ukradem carevog ministra, carev ponos?! E, baš si kokoška!

DEVOJKA: Kokoška ili ne, ali dobro ti kaže. Ovo je pitanje života ili smrti. Ne treba da ukradeš, nego pozajmi od cara petla. Pa, kad dobijemo jaja, ja ću tajno da nasadim koku. Izleće se pilići i imaćemo novog petla, Svog!

OTAC: Toliko sam gladan da ne mogu da mislim...

DEVOJKA; Najbolje da legnemo i spavamo. Sutra je novi dan a jutro je pametnije od večeri... Zorom ću te naučiti kako da od cara izmoliš petla.

OTAC: Neću moći ni da zaspim od gladi...

DEVOJKA: Tako ja svake večeri mislim. Onda ipak zaspim, sanjam najbolju večeru i - probudim se sita...

OTAC: Ej, kako se toga nisam setio, pametno moje dete! Sa’ću da sanjam varivo od graška, (aah) pečenu slaninicu (oooh) sa kuvanim kukuruzom, (eeeeh) salatu od luka i krompira i (oooh) kolačiće sa džemom i orasima... (iiih) prejedoh se...

 

Tako je otac slatko zaspao i devojka za njim, a tako je i kokoška preživela.

 

3. pojava

Sutradan došao otac kod cara, da pozajmi petla. Tu bilo puno molilaca, pa on stao u red.

 

MOLITELJKA: Ja, care, od tebe samo pravdu ištem! Imala sam četiri sina i sve si mi u ratove odveo. Trojicu starijih si mi po ratovima i tuđim zemljama pogubio. Za najmlađeg, Mladena, čula sam da je još negde živ. Pravda je da mi ga vratiš da me u starosti gleda.

CAR: Jeste, bila bi pravda.

MOLITELJKA: Vrati mi Mladena i doveka ću se za tvoju dušu Bogu moliti...

CAR: Ne mogu da ti vratim sina...

MOLITELJKA: Ali rekao si da bi bila pravda...

CAR: Rekao sam. Ja sam najbolji car na svetu i moja je država puna pravde. Kud god pođeš svuda samo pravda cveta. Pa ti lepo idi i uzberi koju god oćeš pravdu, a sina ne mogu da ti vratim, treba mi za rat! Sledeći!

 

Majka moliteljka zaplaka, a stražari je odvedoše, skoro odnesoše... Drugi molitelj pade pred Carem na kolena, ničice.

 

CAR; Kaži, ali brže, šta ti moljakaš?!

MOLITELJ; Molim te, dobri care, da me oslobodiš poreza na pogled kroz prozor. Moj prozor je mali, ništa se kroz njega i ne vidi...

CAR; Jesi ti onaj što je zazidao prozor kad su moji ljudi došli?

MOLITELJ; Ja sam taj, ali...

CAR; Zazidao prozor, samo da ne plati dažbinu! Sramota!

MOLITELJ; Nisam zato care, kunem se životom! Nego ja sam slepac, ništa ne vidim pa što da mi uzimaš za pogled?

CAR; (savetniku) Zašto meni niko nije rekao da je čovek slep?

SAVETNIK: Skoro sav narod je slep, gospodaru, pa plaća. Ne valja da praviš izuzetke...

CAR; (bije savetnika) Ko je car od nas dvojice? I ko najbolje zna šta je dobro, a šta ne valja?

SAVETNIK: Ti, milostivi gospodaru!

MOLITELJ; Narod je možda slep onako, a ja sam zbilja, izistinski. Meni je vazdan mrak pred očima...

CAR; (savetniku) Piši: ovaj čovek da se odmah oslobodi nameta za pogled kroz prozor...

MOLITELJ; Hvala ti, veliki, duševni care! Do groba ću o tvojoj dobroti pesme, uz gusle, pevati..

CAR: ... ali da plaća dvostuku mrakarinu, pošto on carski mrak koristi neprestano i duplo više nego sav ostali svet! Sledeći!

 

4. pojava

Tako je otac devojčin došao na red.

CAR: Šta tebi treba, matori starče?

OTAC: Meni ništa, Boga mi, svetli care. Sve mi je potaman... Da je bolje, ne bi valjalo.

CAR: Ti si siš‘o s planine samo zato da meni kažeš kako ti je sve potaman, je li?
OTAC: Neka znaš da po brdima, u golom bespuću, živi srećan i zadovoljan narod. Tvoj narod.

CAR: Ti lažeš! A zašto onda svaki čas dolaze da mi nešto ištu kukumavče i prosjače?
OTAC: Ah, što dolaze! Dolaze da ti vide milo i lepo lice. A ištu što je narod nezasit i alav! Ko bi njima nadostio.

CAR:(savetniku) Istinu govori brđanin.

SAVETNIK: Ne bih ja seljaku verovao na tvome mestu, care...

CAR: Nisi na carevom mestu, zapamti! Kaži, stari!

OTAC: Ja sam, vidiš, došao da ti kažem; da si najbolji car u celoj carevini i da imaš najboljeg petla u carevini! I da ti poverim kako se moja koka smrtno zaljubila u tvoga kokota. Jer on tako umilno kukuriče, te u samu ponoć budi celu carevinu... Pa sam hteo, u njeno ime, da te zamolim da nam ga pošalješ malo u goste...

SAVETNIK; Jel’ ti to sa carem razgovaraš u kokošje ime, nesrećo?

OTAC; Presvetli car razume narodski govor. S tobom ja, plemeniti, ne divanim!

CAR: Ha! A kako bi ti, bedniče, ugostio i hranio carskog petla?
OTAC: Najboljim što imam, časti mi. Naša je koka miljenica mojoj kćeri jedinici. Te ako koka umre, od ljubavi za tvojim petlom, meni će i kćer od tuge uvenuti...

CAR: O budale! Ne umire se od ljubavi, praznoglavi!
OTAC: Kokoške umiru, care, možda tebi nisu kazali...

CAR: (savetniku) Jel’ to istina?

SAVETNIK: To je istina, gospodaru. Kokoške umiru od ljubavi... Otkad smo potamanili pevce, u carstvu je nastao pravi kokošijji pomor...
OTAC: Eto vidiš, da ne lažem...

CAR: Dobro. Neka se carki pevac odvede u goste ovome seljaku, a za dobro carevih pernatih podanica, koka nosilja... Neka zna narod da je car milostiv i darežljiv... Pišeš li?

SAVETNIK: Gospodaru, to nije pametno...

CAR: Molim? Ti se usudiš caru kazati da nije pametan...

SAVETNIK: Nikako prepametni i premudri, ali ako pevac skoči na koku, stvoriće se jaje. I čije je, onda, to novorođeno jaje?

CAR: O glupaka! Sva jaja u mojoj carevini su moja jaja!

SAVETNIK: Ali seljak može sakriti koje jajce, može posle nasaditi kokoš, pa da se iz jajeta izleže drugi pevac, koji zatim...

CAR: (seljaku) A! To si ti smislio, podmukli stvore! U zatvor s njim! Vodite ga! Izdajnik! Špijun!
OTAC: Nisam sunčani care, nisam, kokoške mi. Šta će sirotom seljaku rođeni petao? Samo da ga ranim?! Znaš li ti koliko pevac jede?! Za celu carevinu dosta je carski petao da nam javi kad da liježemo i kad da ustajemo...

SAVETNIK: A pošto on kukuriče u ponoć, onda svi rado ustajete kao da je zora! I pravite se da je svanulo?!
OTAC: Tako i nikako!

CAR: Dobro! Pustite ga! Povedi pevca! Ali sva jaja koja snese tvoja kokoš, da si meni doneo...
OTAC: Sva do jednog, najljubazniji gospodaru!

CAR: Ako te uhvatim da si koje jaje sakrio, uzeću ti kćer mezimicu - sebi za trinaestu ženu!

OTAC: Kako? Ovaj... Nama bi, naravno, bila prevelika čast da... Ali dozvoli care, moja je kći prostoga roda... A tvoja dvanaesta žena je još uvek, Bogu hvala, živa i zdrava.

CAR: E, više nije! Capnula je i ona jutros nek’ joj je laka moja carska zemlja!

OTAC: Umrla? Pa od čega, jadna? Bila je tako mlada i lepa!

CAR: Od dosade! Sve moje žene umiru od dosade. Nema ništa dosadnije nego vladati glupim narodom... Ja sam živ samo zato što sam u Božijoj milosti... Eto, otišla i samo mi napravila problem. Sad moram da tražim novu majku za svoga sina jedinca. Dakle, ako me prevariš, uzeću ti kćer za mamu mome sinu...

OTAC: Ali, dopusti mili Care, moja je kćerka od tvoga sina mlađa bar 7 godina. Kako može da mu bude majka?

CAR: Videćeš kako može, ako mi samo ukradeš koje jajce od tvoje kokoši!

OTAC: (za sebe odlazeći) E može, vala, taman tako k’o što ja mogu da kradem jaja od moje rođene kokoši!

 

5 pojava

CAR: Danas više ne primam. Premorio sam carsku zadnjicu sedeći na prestolu! Idite kućama, pa ko mora neka dođe sutra!

SAVETNIK: (u poverenju) Da li da dvorska narikača počne lelek?

CAR: Zašto?

SAVETNIK: Za svetlom caricom što je preminula jutros. Stvar se već pročula po komšijskim carevinama. Priča se da nije umrla od od dosade, nego od stida što je živela sa tako surovim carem...

CAR: Šta se priča? Ko to priča?

SAVETNIK: Hoću da kažem da su neprijateljske države već započele protiv nas veliki medijski rat... Dobro bi bilo da strane diplomate i neprijateljski špijuni čuju koliko patite za pokojnom suprugom...

CAR; Ah, to! Dobro onda, nek’ leleče i nek’ se čuje preko svih državnih granica! Em špijuni, em diplomati, pih! Al’ pre nego što zaleleče ta glupača, daj mi tampone za uši. Ne mogu skoro svake godine da je slušam...

SAVETNIK: Izvolite gospodaru!

Savetnik je mahnuo rukom, te je ušla carska narikača, u dronjavoj, mnogo rabljenoj crnini. Busala se u grudi i bolno jaukala...

NARIKAČA: Jao nama do boga miloga!

                   Ostadosmo carstvo siročadi!

              Ostade nam care bez carice.

              A carević osta bez majčice...

                   ajaoooj, ojojoooj,

Car i Savetnik se preko njenog leleka dovikivali, kao gluvaći, jer obojica metnuše tampone u uši.

CAR: Carica uopšte nije bila majka moga sina. Sin mi je još od prve žene zaostao! Zar ova guska to ne zna?

SAVETNIK: To se samo tako kaže, prepametni, ... predivni...

NARIKAČA; (baca se na kolena i ničice)

              Kuku nama jao i doveka.

                   Što ostavi ovakvog čoveka!

CAR; O kakvom se to ostavljenom čoveku radi?

SAVETNIK; O vama premudri...

CAR: Ja nisam čovek, ja sam car!

NARIKAČA: (hoda na kolenima i šiba se po leđima)

              Kuku nama, o carice majko,

              ostade ti dijete nejako...

CAR: Nije dete, nego tunjavi izrod! Nije njen, nego moj! Nije nejak nego je jak kao bik! Uskoro ću morati da ga zatvorim, da mi ne bi preoteo presto! ... Uostalom dosta smo tugovali. Idi!

(narikača je skočila i pobegla ko krilata da je)

CAR: Gde je nađe, nesposobnjakoviću!?

SAVETNIK: Nisam je ja našao, gospodaru. Ona je vaša dvorska narikača već 25 godina. Oplakala je svih 12 vaših carica.

CAR: Je li? Mogao sam se kladiti da sam ranije imao neku mlađu i lepšu...No, nije važno. Ne sviđa mi se! Smanji joj platu!

SAVETNIK: Platu ste joj, da ste živi i zdravi, ukinuli već na trećoj sahrani. Od tada radi samo za stan i hranu...

CAR: Smanji joj stan!

SAVETNIK: Stanuje u kutiji, pod balkonom...

CAR: Onda joj smanji hranu i prestani da me nerviraš! Kako sam ja jedan nesrećan car. Jutros mi je ponovo umrla žena. Iz čistog inata! Iz inata! Samo da mi napakosti i da opet moram da tražim novu! Svaki čas nova žena, ne mogu ni imena da im popamtim. Narod mi stalno nešto stenje i mjauče. Okružen sam budalama poput tebe! Povrh svega, sutra moram javno da žderem glupi paprikaš od petlećih kresti, samo da bi se tupavi narod radovao tradiciji... Moji su preci pravili tradiciju samo da bi meni zagorčali život! Jooj, teško li je biti car...

SAVETNIK: Ako vam je teško, vi abdicirajte, preumorni care...

CAR: Je li? Ja da se odreknem prestola a ti da se žrtvuješ i uvališ zadnji trap u moj presto! Kuš, podlače!

Car je žezlom tukao savetnika dok ne puče žezlo.

CAR: Da mi poručiš novo žezlo, jer sam svoje o tvoju glupu gravurdu polomio!

SAVETNIK: Naravno, prenežni. Odmah, preljubazni. (viče)

Novo žezlo za cara!

 

6 pojava

Devojčina kokoška teškom mukom zavodila carskog petla...

KOKOŠKA: Gospodine, ‘oćeš bubicu uhvatila sam ti - lepu, sočnu...

CAREV PEVAC: Fuj, seljačko čudo raščerupano! Ja ne jedem bubetine... Ja sam carski pevac... Ja sam čak kokot jer sam poreklom sa zapada... U mom zavičaju zvali bi me zoroklik!

KOKOŠKA: A crviće, voliš li? Sa bunjišta? To je ovde specijalitet

dvorišta...

CAREV PEVAC: Prođi me se glupa kokošketino! Em sam na dijeti zbog lepote i linije, em ne jedem ništa od puste tuge... Beži! Iš!

KOKOŠKA: A zašto si tužan, blago meni? Što ti je car gospodar poklao svu braću, da bi od njihovih kresti...

CAREV PEVAC: Nikad ja braću nisam ni imao!

KOKOŠKA: Tuguješ li za svetlom caricom što ti je uginula juče?

CAREV PEVAC: O beno benasta, meni je to dvanaesta carica, a ova je bila još ponajgora.

KOKOŠKA: Zašto ponajgora? Svi pričaju da je bila dobra i smerna. Kažu da nije umrla od dosade, nego od stida i srama što je udadoše za onako surova Cara... Samo ti pričaš da je bila loša.... Zašto?

CAREV PEVAC: Zato što beše seljačkog roda. Već od sedme krepane carice, ni jedan svetski dvor više nije davao matorom caru princezu za ženu....

KOKOŠKA: Kad bi ti tako brzo trošio kokoške, ko što je car trošio princeze... ehehe kolika bih jaja ja nosila...

CAREV PEVAC: Samo su prvih sedam bile kraljevske krvi, a posle je spao na plemićke, pa na trgovačke, pa na zanatlijske kćeri i na kraju, na običnu seljanku. Zbog nje da tugujem, nemam kad... Kako su mutne ove vaše bare, u njima se uopšte ne vidi moja lepota... moja finoća... moja ljupkost...

 

Kako se začuje Narikača, razleti se perad na sve strane.

NARIKAČA: (dolazeći) Oj narode, kukala ti majka!

                                   Kukala ti i majka i snajka

                         Ostao si bez svog zaštitnika...

                         Ostao si bez najboljeg sina.

                         I bez oca svojega miloga...

 

Devojka i Otac došli da vide o čemu se tu radi...

DEVOJKA: Ženo, ej, ženo, ko je to umro? Za kim toliko zapevaš?

OTAC: Ako je i sin i otac, nije valjda Bog umro...

NARIKAČA: Car je umro, naša uzdanica!

              Sunce naše, naša mesečina...

              Naša suša, naša kišetina

DEVOJKA: A od čega tako iznenada, pobogu?

NARIKAČA: (ledeno i tiho) Prežder’o se tradicionalnog paprikaša

od... Proklet da je!

OTAC; Je li već ustoličen mladi carević?

NARIKAČA; Jeste, jutros, po kratkom postupku, Jedva je dočekao.

DEVOJKA; I - kakav je novi car?

NARIKAČA: Ne znam. Mene je prvu izbacio iz službe i zabranio mi da kukam za starim carem, pod cenu života.

DEVOJKA: Pa što lelečeš onda, crna ženo, uhvatiće te. Ubiće te.

NARIKAČA: Neka. To i hoću. Čitavog života samo kukam. Ne znate vi kakav je to posao! A penziju neću ni dobiti! Dosta mi je.... (zaleleče i odlazi)

              Jao nama do neba visokog

              izgubismo cara gospodara!

              Izgubismo milog diktatora!

                   Kuku Care uzdanice naša

              pozdravi nam dvanaest carica,

              pozdravi nam izginule vojske,

              pozdravi nam izgubljene zemlje....

Dok ona odlazi Otac i Devojka kleknu i mole se,

OTAC: Daj de kćeri, pomolimo se da mladi car ne bude gori i teži od pokojnog...

DEVOJKA: Mislim da gori ne može da bude, oče...

OTAC: Uvek može gore, dete moje. Ne znaš ti, mlada si još...

Dok su se oni moliti, tiho mrmljajući, vratiše se obazrivo, kokoška i pevac.

 

7 Pojava

KOKOŠKA; Kokodak. Umro je car.

PEVAC: Umro je car, živeo car! Kukuriiii- ku...

KOKOŠKA: Ti ne tuguješ za svetlim carem, baš nimalo?

CAREV PEVAC: Imam ja novog cara!

KOKOŠKA: To ti samo misliš da imaš cara, a zapravo car ima tebe, nudrijašu!

CAREV PEVAC; Baš mene briga ko je car, sve dok sam ja carski miljenik! Sve dok sam ja ministar za ustajanje i za leganje!

KOKOŠKA: Bolje da se malo poigramo... Ajde, uhvati me!

CAREV PEVAC: Ja ne trčim za kokoškama! Kokoško, glupa!

KOKOŠKA: Svi muškarci trče za kokoškama. De! Poteci!

CAREV PEVAC: Pusti me s mirom, dosado!

KOKOŠKA: Pustiću te, ako me uhvatiš...

CAREV PEVAC: Ne diraj me ženska glavo....

KOKOŠKA: Požuri poteci, u rerni se peci...

Kokoška je izazvala petla i on je poleteo za njom.

 

8 pojava..

Sutradan je mladi car, sa savetnikom i na konju, obilazio svoje carstvo.

MLADI CAR: Da mi se nađe najlepša princeza sa najbogatijim mirazom ...

SAVETNIK: Miraz se ne traži uz lepotu, čestiti Care. Ili jedno, ili drugo. Vaš gospodin otac...

MLADI CAR: Ne pominji mi oca! Ja tražim i jedno i drugo, a ti nađi makar preko sedam mora!

SAVETNIK: Ni preko sedam carevina, ni jedan dvor neće dati svoju princezu u naše carstvo. Svi su sujeverni, jer je vaš milostivi pokojni otac odviše brzo trošio...

MLADI CAR: Ako mi još jednom pomeneš oca, završićeš na vešalima, savetniče!

SAVETNIK: Oprostite predobri, predragi, premudri,...

MLADI CAR: Rekao sam, još jednom! Kako mi se zove ona reka?

SAVETNIK: Mutna voda, čestiti care!

MLADI CAR: Planinska reka, a dali joj ime Mutna voda! Kakvo sam neuređeno carsvo nasledio! Od danas neka se zove Bistra! Zapiši i objavi zakon o imenima reka!

SAVETNIK: Zvali su je Mutna jer se u proleće, kad okopne snegovi, pretvara u besnu bujicu blata, koja ruši sve pred sobom...

MLADI CAR: Savetniče! Previše pričaš! A kako mi se zove ono jezero?

SAVETNIK: Zove se Plitka Bara, dobrostivi...

MLADI CAR: E, od danas će da se zove Duboko Jezero...

SAVETNIK: Ali ono je jedva deci do kolena, premudri...

MLADI CAR: Savetniče, jesi li ti postavio vešala, za neposlušne?

SAVETNIK: Normalno, čestiti Care...

MLADI CAR: Na svaku raskrsnicu u carstvu?

SAVETNIK: Naravno, blagorodni, kako ste naredili....

MLADI CAR: Ljuljaćeš sa na nekima od njih, ako nastaviš ovako!

SAVETNIK: Shvatio sam, preblagi, premilostivi. Sve sam razumeo.

MLADI CAR: Dakle, čim potpišem zakon o imenima jezera, narediću da pljusnu kišurine i da se ono jezero napuni i postane duboko! Najdublje na svetu!

SAVETNIK: Bojim se da kiše nisu u vašoj vlasti, preskromni....

 

prolete kokoš i pevac u igri

KOKOŠKA: Ne možeš me stići kilavi građanine, kokodak...

PEVAC: Prokleta seljačka brda, nogice ću, po njima, polomiti

Kukuriku...

i nestadoše...

 

MLADI CAR: Da li sam ovo video pevca?

SAVETNIK: Tačno tako, vidoviti, oštrooki care...

MLADI CAR; Zar nije krvoločni, pokojni car poklao sve petlove diljem carevine...

SAVETNIK: Jeste, blagorodni....

MLADI CAR; Zabranio sam ti da ga pominješ!

SAVETNIK: Nisam ga ja ni pomenuo, najmiliji care! Vi ste.

MLADI CAR; Odkud onda ovaj pevac? Ko se to, od bednika, usudio da ne posluša carsku reč?

SAVETNIK: Ovaj je bio... da izvinete njegov miljenik... i on je.... u stvari, to je bivši ministar leganja i ustajanja...

MLADI CAR: Laganja? Zar nisi ti bio ministar laganja?

SAVETNIK; Tačno, tačno, ja sam bio ministar informisanja, a ovaj trapavi je bio ministar leganja... Znate ono: kad uveče mora da se legne na počinak! I kada mora da se ustaje... Koga nađemo između dva kukurikanja, izvan kreveta, sekli smo bez milosti. To je bilo kao neki policijski čas...

MLADI CAR; Aha, u mojoj carevini još uvek žive njegovi ministri i miljenici!

SAVETNIK: Slučajno, mili care, ovde u dalekoj zabiti... ali u metropoli smo sve istrebili...

MLADI CAR: Da se odmah uhvati taj pevac! Da mu se šija zavrne i neka se baci carskim kerovima. A posle toga da se najstrože zabrani ubijanje petlova! I da se na sred glavnog trga postavi spomenik pevcu visok 5 metara. A na svaki krov da se stavi po jedan limeni...

SAVETNIK: Kad ovome zavrnemo šiju, zakon je bespredmetan, presvetli. Pošto je ovaj stvor poslednji u čitavom vašem carstvu...

MLADI CAR; Uvešćemo iz inostranstva nove, mlade petlove i ...

SAVETNIK: (piše) Inport mlade petlovine iz susednih carevina...

MLADI CAR: Ne! Uvešćemo jaja, rasipniče! Jaja su jeftinija! Sami ćemo da nasadimo kokoši, pa ćemo imati svoje nacionalne petlove, čiste carske rase! Jesi razumeo?

SAVERNIK; Razumljivo da sam razumeo, prejasni!

MLADI CAR: Svako seosko domaćinstvo dobiće dvadeset jaja i moraće posle 21 dan da preda caru dvadeset mladih petlića!

SAVETNIK: Razumeo. Uvesti jaja, precarski, prenacionalni... Već osnivam kompaniju Jaja Import...

MLADI CAR: Dobro, a ovaj olinjali kokot da se odmah uhvati!

SAVETNIK: (objavljuje) Njegovo carsko veličanstvo objavljuje veliki narodni lov na bivšeg ministra leganja i ustajanja. U narodu omraženog kokota Zoroklika! Lov počinje odmah! Traje dok se ne završi!

Car i savetnk odjahaše galopom...

 

9. pojava

KOKOŠ: Znam da smo mi mala siromašna kuća i da ne možemo biti jataci carskog begunca ali ako njega ubiju, ja ću umreti od ljubavi... Ti znaš da kokoške...

DEVOJKA; ... umiru od ljubavi! Znam.

PETAO: Sakrijte me, molim vas... Vodiću brigu da svakog jutra imate jedno jaje... koje snagu daje... samo me sakrijte, ja to mogu... Ne dajte da me ulove...
DEVOJKA: Mladi car je raspisao veliku ucenu na tvoju glavu...

KOKOŠ: Zaboraviće, carevi su zaboravni. Osim toga uskoro će u carevini biti toliko mladih petlića da niko neće ni primetiti jednog matorog olinjalog...

PETAO: Da, da, niko me neće primetiti, sakriću se. Maskiraću se u vrapca, ionako ni na šta ne ličim...
DEVOJKA: Dobro, dobro, pustite me s mirom...

Otac je došao nesrećan i uplašen.

OTAC: Kćeri moja, loše vesti...

DEVOJKA: Loše vesti nisu ništa novo, oče. Kaži...

OTAC: Poslao ti mladi car dvadeset jaja, da na njih nasadiš kokošku i da mu za dvadeset jedan dan isporučiš dvadeset petlića...

DEVOJKA: Ko to može? Iz dvadeset jaja ako se izleže petnaestak pilića. Najviše jedan od njih može da bude muško pile!

OTAC: Znam, zato i kažem da su vesti loše. Ne znam šta da radimo. A car je objavio da će svaka domaćica koja ne donese dvadeset muških pilića biti zatočena u kazamatima dvorca...

DEVOJKA: Oče moj, to nije najgore!

OTAC: Kako nije, nesrećno moje dete...

DEVOJKA: Najgore je to, što su ova jaja barena! Cara su prevarili

strani izvoznici... Ili domaći uvoznici...

OTAC: Kuku nama, šta ćemo sad!?

DEVOJKA: Sada ćemo da večeramo i da legnemo. Ne valja da se razmišlja na prazan stomak! A sutra ću se zorom dosetiti kako da se izvučemo...

Otac leže da sanja večericu i odmah uze zevati...

OTAC: Dobro kažeš, mezimice moja. Ja bih večerao srce od luka sa projarom i kiselim kozjim mlekom (oooh). A zatim bih uzeo malo mladog sira (aaah), sa reženim hlebom... Potom, kompot od šljiva sa mlevenim bademima (oooh)... i jedan kolačić od meda...

DEVOJKA; Mogli bismo pojesti ova kuvana jaja, kad su već tu...

OTAC: Ej pametno moje dete. Nikad se toga ne bih setio. Već sam se navikao da večeram samo u snovima...

Oni pojedoše jaja te slatko zaspaše...

 

10 pojava

Mladi Car sa savetnikom jahao svojom carevinom. Molitelji trčali za njima, vezani za rep konja savetnikovog....

MOLITELJ: Poštedi mi život, milostivi care, ja sam samo pevao dečiju pesmicu...

SAVETNIK: Pevao je zabranjene pesme koje decu navikavaju na radost i smeh. Pa deca posle budu loši i nepokorni podanici!

MLADI CAR: Obesi ga na prvom raskršću, ne dam da mi kvari nove naraštaje!...

MOLITELJ: Ko će pevati u tvoju slavu, ako mene obesiš, predobri gospodaru?

SAVETNIK: Svetli car sam o sebi peva najbolje pesme, budalo!

MOLITELJKA: Milostivi, poštedi mene, ja sam samo jednu šljivu carsku krajputašicu, pojela... zelenu šljivu - umesto pravde...

SAVETNIK: Ko je tebi dozvolio da carsku šljivu uzimaš?

MOLITELJKA: Pokojni Car me je poučio da je sve što raste u carevini čista pravda. Odobrio mi da mogu uzeti svaku pravdu...

MLADI CAR: Eto, narod u mojoj carevini pravdu ždere!? A posle šuška kako pravde nema. Kud baš mene da zapadne ovakav narod!

 

Taman oni da odu, kad otac naiđe poljem i seje bareni bob

OTAC: Pomozi Bože, da rodi bareni bob! Pomozi bože, da rodi bareni bob!

MLADI CAR: Šta ovo viče ovaj ludi seljak?

OTAC: Milostivi care sejem ovaj vareni bob i molim se Bogu da iz njega rodi obareni bob! Neka sirotinja ne mora kuvati, nego odmah uzbere i utoli glad...

MLADI CAR: O budale! Odkud može kuvano povrće rađati!

SAVETNIK: Ovo je neka zamka gospodaru...

OTAC: Možda može, premudri care gospodare! Ako iz barenih jaja, koja su podeljena narodu, očekuješ da se pilad izleže, i da se tebi petlići donesu - onda svakako može i bareni bob roditi, po tvojoj zapovesti...

MLADI CAR: Ko je podelio narodu obarena jaja?

SAVETNIK: Laže, preistiniti care, laže seljak!

MLADI CAR: (savetniku) Ti si, izdajniče, uvezao kuvana jaja! U moje ime podelio narodu, je li? Ti si u dosluhu sa neprijateljskim vladama, a? Plaćeniče!

SAVETNIK: Nisam prijateljski care, tvoja kompanija Jaja Import...

MLADI CAR: Aha! Tvrdiš da sam ja podvalio mojim domaćicama. Zašto? Da bih posle sve pozatvarao u kazamate, pa da mi narod izumre od gladi, ha? A kome ja da budem car, ako mi izumre narod, a?

SAVETNIK: Nisam, života mi... Mene su prevarili stranci. Oni su jaja obarili da se u vožnji ne razbiju ili da se ne pokvare...

OTAC: Sva jaja su barena, proverio sam, milostivi gospodaru!

MLADI CAR: Savetniče, budi ljubazan i - obesi se na prvom raskršću!

SAVETNIK: Ali naredio si, dobroćudni gospodaru, da na prva vešala obesim ovog ovde bednika (molitelja)...

MLADI CAR: U redu, u redu, ako sam tako naredio onda prvo obesi sebe kao izdajnika i stranog špijuna, a zatim obesi i tog pevača!

SAVETIK: Ali to nije moguće... Kako ću prvo sebe, pa njega?

MLADI CAR: Sklanjaj mi se s očiju! I ako ne budeš visio na prvom raskršću na koje naiđem, glavu ću da ti otkinem ovim carskim šakama! Beži!

 

Savetnik je na to odjurio galopom, a za njim, vezani molitelj i moliteljka, trčeći, jaučući i posrčući.

MLADI CAR: Kaži mi, stari čoveče, jesi li ti sam otkrio prevaru i izdaju moga bivšeg savetnika i ministra laganja?

OTAC: Nisam, premilostivi care. Nisam ja. Otkrila je moja kćer jedinica. Ona je domaćica u našoj kući i ona nasađuje kokoši...

MLADI CAR: Pametna ti je kći. Je li lepa?

OTAC: Meni je najlepša na svetu, gospodaru...

MLADI CAR: Dovedi je na dvor. Ako mi se svidi uzeću je za ženu i za savetnicu. Sad kad mi se bivši savetnik obesi, ostaću sam na svetu...

OTAC: Dobri gospodaru, hvala ti na milosti, ali moja je kćer niskoga seljačkog porekla i nije običaj, ni red...

MLADI CAR: Ako mi se ne svidi poslaću je u kazamate carske!

Zato gledajte da mi se dopadne! Zbogom!

I car odjuri galopon, a otac devojčin se gorko zaplače.

 

11. Pojava

Sutradan došla devojka, po carevom naređenju, u dvor.

DEVOJKA: Hvala ti, mladi care, na ponuđenoj časti, ali ja ti ne mogu biti žena... Žao mi je...

MLADI CAR: Je li? A zašto ne možeš?

DEVOJKA: Ja sam, sirota, seljačkog porekla, a ti si hvala Bogu car. Naći ćeš sebi dostojnu suprugu kraljevskog roda, kao što ti priliči...

MLADI CAR: Ne mogu je naći. Ja sam sada sa svim svetskim dvorovima u oštrom sukobu. Zbog one prevare sa barenim jajima.

Niko ne priznaje da nam je izvezao ta kuvana jaja, pa sam svima morao da objavim rat... Koji bi mi vladar dao kćer za ženu dok ratujem s njim?

DEVOJKA: A ti sklopi mir, miroljubivi gospodaru.

MLADI CAR: Ne mogu da slopim mir, dok ne pobedim...

DEVOJKA: Ili dok ne izgubiš rat!

MLADI CAR: Ti se usuđuješ pretpostaviti kako ja mogu da izgubim rat, tvrdoglava devojko?!

DEVOJKA: U ratu svi gube, časni care. Rat se ne može dobiti. Samo se mir može dobiti. Sve si seljake poslao u vojsku, ko će ti zemlju raditi? Sve si rudare u rat spremio, ko će ti rudu kopati? Sve ti zanatlije oružja prave, ko će ti alatke praviti? Carstvo ti je sve siromašnije...

MLADI CAR: Moji će ratnici ratni plen svome caru da donesu...

DEVOJKA: Oteto - prokleto. Uostalom, kakav ratni plen mogu da ti donesu iz zemalja u kojima, isto kao i ovde, vlada beda i jad? I tvoje neprijatelje rat iscrpljuje. Šta može od njih da se otme?

MLADI CAR: Zlato i srebro!

DEVOJKA: Džaba ti zlata i srebra ako ponovo zavlada glad. Ja dobro kuvam. Mogu i od kopriva da ti zgotovim ručak, ali od zlata i srebra ne mogu, da izvineš...

MLADI CAR: Zar car da jede koprive? Ti si skrenula!

DEVOJKA: A ti probaj da pojedeš svoju krunu. Probaj, probaj!

Kruna se sigurno jede presna... Ili oćeš da ti obarim?

MLADI CAR; Ako pojedem krunu, ti ćeš se za mene udati i bolju mi krunu u miraz doneti?

DEVOJKA; Hoću, care!

MLADI CAR: (proba da zagrize) Zamalo zub da polomim. Istinu govoriš, Boga mi!

DEVOJKA: Nemam ja vremena da izmišljam laži, imam puno prečih poslova.

MLADI CAR: Budi mi žena i savetnik, pa ću pobediti sve protivnike. Ni jedan tuđi car nema savetnika koji govori istinu...

DEVOJKA: Ne mogu da ti budem žena, oprosti...

MLADI CAR: Zato što si prostoga roda?

DEVOJKA: Da. Nisam te dostojna...

MLADI CAR: A mi ćemo napraviti da me budeš dostojna! Proglasiću tvoje pradedove za grofove carske. Tvoje pokojne babe za princeze strane. A oca ću tvoga uzeti u službu kao ministra istorije. On će za hiljadu godina unazad izmisliti i napisati istoriju tvoje porodice. Tako da dokaže da si ti prava princeza i da si vredna carske ruke...

DEVOJKA: Moj otac nije uopšte pismen, gospodaru! On ne bi mogao...

MLADI CAR: Ah, kakve to ima veze. Ministri istorije su mahom nepismeni. Daću mu dvorskog pisara. Neka ti izmisle poreklo na kom će ti pozavideti sve svetske princeze!

DEVOJKA: Ne želim lažno poreklo, svetli care!

MLADI CAR: Ja ću sve to da potpišem. Ništa na čemu stoji carski pečat, ne može više da bude laž.
DEVOJKA: Nije pošteno, care!

MLADI CAR: Uzmi ili ostavi. Pristani - ili umri.
DEVOJKA: Dobro. Pristajem, ali te jedno molim. Da mi napišeš i pečatom carskim overiš: ako me se nekad u buduđnosti zasitiš i oteraš me sa dvora, da mogu poneti u svoju kolibu, samo jednu stvar, koja mi bude najmilija...

MLADI CAR: Samo jednu stvar?
DEVOJKA: Jednu jedinu.

MLADI CAR: Osim moje krune i žezla?
DEVOJKA: Da.

MLADI CAR: Dobro, napisaću ti takvu tapiju. Sutra u zoru nam je carsko venčanje! Obuci se kako dolikuje...

Tako je devojka postala carica i njezin otac carski ministar istorije.

 

12. pojava

Devojka se, sa ocem svojim, kokoškom i pevcem doselila na carev dvor i uzela stvar u svoje ruke.

OTAC: Dobili smo još jedan rat.

DEVOJKA: Car je dobio rat, a mi smo dobili mir!

OTAC: Car je naredio da se napravi veliko narodno slavlje na trgu....
DEVOJKA: Ne može. Pola je naroda u ratovima izginulo. Ko će da slavi pobedu!? Invalidi, udovice, siročad i ožalošćene majke? Reci caru da nema slavlja!

OTAC: Zašto mu ti ne kažeš? Tebe će možda poslušati... Mene ionako muči ova nesrećna istorija naše porodice... Ti mu reci...

Molim te, kćeri...
DEVOJKA: Samnom ne razgovara u zadnje vreme. Ljuti se.
OTAC: Zašto? Carstvo je sve bogatije. Tamo gde nismo dobili rat, dobili smo bar mir... Narod je sve srećniji... Sve bi bilo u redu da nije ove istorije...
DEVOJKA: Carstvo jeste sve bogatije, ali je carska blagajna sve praznija...

OTAC: Kako to?
DEVOJKA: Zato što sam ja ukinula porez na ladovinu, mrakarinu, na pogled kroz prozor, na neženje i usedelice...  I mnoge druge poreze...
OTAC: Kako si smela, bez carske dozvole, svojeglava devojko?
DEVOJKA: Ja sam sada carica, zar ne? I to po njegovoj volji.

OTAC: Oteraće te, ubiće te... jadan ja...
DEVOJKA: Nek’ me otera, ako želi. Ja ne mogu drugačije. Sećam se kako je nama bilo dok bejasmo prosta raja... Još mi ni žuljevi na rukama nisu zarasli...
OTAC: Jao, dete moje, ne znam na šta će ovo izaći... Pogotovo ta istorija, izludeće me...

 

12 pojava

Za razliku od devojke, kokoš se njena, samim dolaskom na dvor strašno pokondirila.

KOKOŠKA; Stalno si mi za petama, dosado beskrajna!

PEVAC: Mnogo si se ti ugojila i pokondirila, odkad si se na dvor doselila, gospo... Lepša si mi bila na selu, onako vedra, uporna, vižljasta spretna i okretna... Kako si samo zavodljiva bila...

KOKOŠKA; Ja, na selendri? Jesi li ti kljucao bunike, ludi zorokliče? Ja sam se na dvoru izlegla, lično iz zlatnoga jajeta! Nikad u životu nisam videla selendru! Svi moji preci su iz zlatne jajadi u ovom istom dvoru, u svilenim gnezdima, izleženi! U zlatnim inkubatorima!

A ne, k’o ti, ispod kokošjeg dupeta! Kakvu ti selendu meni, gospoji, meni carskoj kokici pominješ?

PEVAC; Ono brdsko selo, ljubavi, u kome si moje srce svojom žiovotnom vedrinom i borbenošću osvojila. Ono planinsko seoce u kome si prva jaja nosila i gde su nam se prvi pilići izlegli...

KOKOŠKA; Ti buncaš, glupančino. Ja uopšte nisam nosilja, ko neka seljačka kokodakalica. Ja sam kao paunica u zoološkom vrtu samo da me carske oči gledaju i u lepoti mojoj uživaju...

PEVAC; Pa sad, od lepote ti nije mnogo ostalo. Izgledaš k’o šopana ćurka! Ja te, ipak, još uvek volim. Uz tebe sam samu ljubav spoznao... Sećaš li se kako si me učila da jedem crviće i bubice...

KOKOŠKA: Iju prostačine. Fuj! Crve i bubetine, pred dvorskom damom pominje! Bože me sakloni! Ja sam na bisernom zrnevlju odhranjena! U somotskom mekom gnezdu...

PEVAC: U svilenom ili u somotskom gnezdu, šta reče?

 

Otac devojčin odsutno prolazio tuda, učeći napamet svoje sopstvene istorijske laži i ne primećujući nikoga oko sebe.

OTAC: Prvog januara 1122. godine moj padeda Milentije Klempavi pobedio je sultanovu vojsku na Babinom zubu. Time je zaslužio titulu plemića i ... Ma gluposti. Ko je lud da ratuje zimi, po snegu do kolena! Ko bi obuo toliku vojsku? Baš sam glup! O, mili Bože zašto si me osudio da se, pod stare dane, prinudno učim laganju....

KOKOŠKA: Jesi čuo? E u toj bitci na Babinom nosu je moj pra-pra-deda bio glavni carski kukurikač!

PEVAC: Na Babinom nosu ili na kuku, seti se, babo moja!

KOKOŠKA; Kloni me se, kokodaknuću! Straža! Kokodak!

PEVAC: Baš si luda. Ipak te volim... Hajde da se poigramo...

KOKOŠKA; Šta će meni tvoja igra i tvoja ljubav, matori olinjali vrapče! Toliki mladi petlići mi se udvaraju. Ja bih sutra mogla najveći harem imati.

PEVAC; To nikad nije bilo da matora kokoška petleći harem poseduje. Dobar, rasan petao, k’o ja što sam, imao je jato mladih kokica. Toga je uvek bivalo, ali...

KOKOŠKA; To bi ti hteo, ćelavi, ofucani tetrebe! Svako ću ti perce iz korena iščupati. Od te jadne kreste ću ti froncle napraviti...

Kokoška ga pojuri besno ali trapavo, jer se strašno ugojila, a pevac koji se od plašljivosti nije izlečio, opet beži...

PEVAC; Kukuriku, carice, pomagaj ubiće me... očerupaće me...

KOKOŠKA; Jastuke ću od tvoga perja da napravim!

Carica, odnosno devojka, dotrčala uplašena.

DEVOJKA: Čemu glama? Šta se događa, zaboga? Mladi car spava.

KOKOŠKA; Nađi mi novog muža. Ovaj je do zla Boga bezobrazan, carice moja, jedina i svetla!

PEVAC; Ona hoće muški harem od mladih petlića, carice devojko. Ja sam sasvim dobar i poslušan mužić!

KOKOŠKA; On je matoro, lažljivo zakeralo!

PEVAC; Ona je debela, nezajažljiva kokoška!

DEVOJKA: Tišina! Nosite mi se s očiju! Još mi samo vaše bračne svađe trebaju! U kavez ću ja vas!

KOKOŠKA: Ih, kako se pokondirila obična seoska devojčura!

PEVAC: Nju vidiš, a sebe ne vidiš?!

Njih dvoje se izšunjaše, uplašeni. Carica-devojka ostane sama i tužna.

CARICA: Kako je mučno vladati i same odluke donositi. Lepše je bilo poljem slobodno trčati i pesme pevati... Eh, da mi je, da se vratim u moje selo! Ni car me više ne voli.... Kokoš mi se, jadna pokondirila, otac je siromah zbunjen... eh joj...

 

12 pojava

Dok je ona tako tugovala, ušunjali se neki prosjaci. To bejahu bivši carski savetnik, molitelj i moliteljka, te carska narikača sakriveni u prosjačka odela.

SAVETNIK: Ksss, ksss, presvetla carice, jesi li sama?

DEVOJKA: Jao, ko ste vi? U našoj carevini više nema prosjaka, ko ste vi, zaboga?

SAVETNIK: Nismo mi pravi prosjaci, nego tako... Moramo da se maskiramo pošto su nam glave ucenjene...

DEVOJKA: Ničije glave nisu više ucenjene. Ja sam objavila punu amnestiju svih osuđenika u carevini... Potpuno pomilovanje...

SAVETNIK: A vredi li tvoja reč preko naredbe careve?

DEVOJKA: Vredi. Car je potpisao!

SAVETNIK: Ali, mi smo obešeni pre objave amnestije...

DEVOJKA: Kako obešeni, a živi, prosjače?

SAVETNIK: E to je malo duža priča. Znaš ja sam bio carski savetnik. Preko mene su išle sve carske nabavke...

DEVOJKA: Ha, ti si onaj što je uvezao barena jaja?

SAVETNIK: Da, a ja sam i vešala podizao. Pa tako... štrpni ovde, kradni tamo. Uglavnom, kupio sam za carska vešala crvljivo, najjeftinije drvo i truli, najtanji konopac. Tako su svi obešeni popadali ko kruške, čim je Car okrenuo leđa. I svi smo ostali živi...

DEVOJKA: Ha, ha ha, pa ti si, lukavi lopove, potkradao i varao samoga cara?! A od carice milosti išteš?

MOLITELKA: Jeste draga carice, ali da on nije tako učinio mi bismo davno bili mrtvi.

MOLITELJ: Znaš onu narodnu - nikad se ne zna zašto je to dobro.

Eto i njegov je lopovluk na dobro ispao...

NARIKAČA: Pa smo došli da te zamolimo: poštedi mu život.

Jeste bio pogan i lopov, ali je sve nekako na dobro ispalo...

SAVETNIK: Ko je bio pogan i lopov? Glavu sam ti spasao! Davno bi se njome gorski međedi, kao loptom, igrali. Da nije bilo mene i moje prevare...

MOLITELJKA: Poštedi mu život. Oprosti.

DEVOJKA: Nikome ja život ne uzimam. Ne mogu ja uzeti ono što je Bog dao.

SAVETNIK: I potvrdi nam ako to pomilovanje i za nas važi. Da skidamo ove prosjačke dronjke. Puni su buva. Pa da se ne skrivamo više...

NARIKAČA: A mogla bi nam i kakvu službicu dati... Mučno je kad čovek ništa ne radi...

MOLITELJKA: Svaki je posao bolji od besposličenja.

NARIKAČA; Evo, ja znam najbolje u carstvu lelekati i plakati...

DEVOJKA: Više bih volela da nam tvoje usluge ne zatrebaju...

Mogu da ti odredim neku penzijicu za sve suze koje si prolila...

MOLITELJKA; Hvala ti, dobra carice. Stara sam žena. Ne plače mi se više.

MOLITELJ; Ja znam, najbolje u carstvu, da pevam uz gusle i bez gusle...

SAVETNIK: Eh, ti umetnici. Od njih je svaki najboljii u carstvu. I šire...

DEVOJKA: (molitelju) To je već bolje... Budi carski guslar...

SAVETNIK; Ja mogu da te pametno savetujem, ako mi odrediš pristojnu platu, u skladu sa mojim kvalifikacijama i iskustvom...

DEVOJKA:  Da me savetuješ kako da potkradam carsku blagajnu?

SAVETNIK: Mogu i to, ali ne za platu. Nego onako honorarno i prekovremeno...

DEVOJKA; Ha, ha, ha baš si smešan! Dođite u carsku kujnu da nešto pojedete. Takav je običaj na našem dvoru ... Da počastimo goste i putnike namernike...

SAVETNIK: Mi nismo imali takav običaj. Sve se menja...

I odoše svi da ih carica počasti.

 

13. pojava

Ovo je Cara strašno naljutilo.

MLADI CAR: Dosta mi je svega! Ispraznila si carsku blagajnu. Debele kokoši mi se po dvoru šepure...

DEVOJKA; Ona je jadna, stara koka...

MLADI CAR: Stara koka - dobra supa!

DEVOJKA: Surov si kao pravi car!

MLADI CAR: Ja i jesam pravi car! Ili možda nisam?

DEVOJKA: Valjala mi je, sirotica. U vreme gladi, nosila mi je po celo jaje dnevno.

MLADI CAR; Ih, mogla je da ti nosi i po pola jajeta!

DEVOJKA: Živote je spasila ocu i meni. Kako se samo namučila dok je zavela onog uobraženog poslednjeg carevog pevca!

MLADI CAR: Ne pominji mi oca i njegovog kreštavog ministra, poludeću!

DEVOJKA: Ti pominješ oca, ja o koki govorim. Valjala mi je dok je trebalo. Ne mogu je sada, pod starost, u šumu oterati da je vuci razvuku...

MLADI CAR: Ona je pokondirena glupača. Po čitav dan kokodače. I još tvrdi da peva! Kao slavujka! Ne mogu da je slušam....

DEVOJKA; A ti začepi uši... Pun ti je dvor tampona za uši, svih modela... Kao da na tvom dvoru, niko nikada nije nikoga ljudski, saslušao.

MLADI CAR: Otac ti po vas dan naglas uči glupu istoriju vaše blesave porodice, koju je sam izmislio...

DEVOJKA; Ti si mu tako naredio! Star je čovek da se uči laganju, ne ide mu...

MLADI CAR: Sve si moje neprijatelje pomilovala. Hraniš ih mojim carskim ‘lebom! Onog prevaranta od bivšeg savetnika...

DEVOJKA; Jeste da te prevario, al’ ti je zato olakšao duši. Šta bi bilo s tvojom dušom, kad odeš Bogu na istinu, da je on stvarno obesio onolike ljude, koliko si ti naredio?

MLADI CAR; Carevi nemaju dušu!

DEVOJKA; Imaš ti, ja znam, samo nećeš da priznaš.

MLADI CAR; Ne želim više da te slušam. Ne želim više da te gledam. Dosta mi je!

DEVOJKA; Razumela sam. Ne voliš me više. Sutra ujutro napustiću tvoj dvorac i vraćam se u svoju kolibu...

MLADI CAR;  Povedi sobom svoju zaslužnu kokoš, senilnog ćaću, ofucanog pevca i sve ove smrdljive prosjake, što si primila na moj dvor.

DEVOJKA; U redu, ali te podsećam da si mi potpisao, i carskim pečatom overio, da mogu, sa tvoga dvora, odneti ono što mi je najdraže...

MLADI CAR: Nosi šta oćeš osim krune i žezla! Samo mi se ukloni s očiju, seljanko!

DVOJKA: Odlazim...

MLADI CAR; Idi!

DEVOJKA: Odlazim, ne šalim se!

MLADI CAR: Ni ja se ne šalim!

DEVOJKA: To i jeste najgore što se ne šališ...

MLADI CAR: Car je ozbiljna stvar. Nije za šalu!

DEVOJKA; Kako ti kažeš...

MLADI CAR; Odlaziš tek tako. Bez ijedne suze....

DEVOJKA; Kokoške umiru od ljubavi, uobraženi care.

Žene, ne.

Otac, ponovo kao mesečar prolazaše odajom. bubajući.

OTAC: Pra-pra baba Grdomilka druga, čuvena sa svoje lepote, udala se u svojoj 12 godini za... O gospode, nikada ja ovo neću zapamtiti...

Ode, odsutan i očajan.

MLADI CAR: Misliš da mi je lako da ga gledam svaki dan, u svom dvoru?!

DEVOJKA: Ne mislim... Učini mi zadovljstvo da još jednom zajedno večeramo. U ime naše minule ljubavi...

MLADI CAR: Ako ti je baš toliko stalo...

Oni odoše na večeru, posvađani i tužni. Car beše još i besan.

 

14 slika

Kasno noću otac je nosio kokošku, savetnik je nosio pevca, a drugi su tiho išli za njima kroz dvorske odaje... Svi šaputaše osim kokodakalice...

KOKOŠKA; Kokodak! Kuda me nosite, neću da idem!

OTAC: Tiše, probudićeš cara.

KOKODAK: Pustite me, kokodakaću!
PEVAC: Već kokodačeš, glupa kokoško. ‘Oćeš da svi završimo u loncu?
SAVETNIK: (šapatom) Ja ne znam da li je sve ovo pametno...
MOLITELJKA: Ja sam nekako slobodnija napolju nego na dvoru.

SAVETNIK: Ti nisi navikla, ali ja sam ovde proživeo najbolje godine...
MOLITELJ: Bolje je da mu se uklonimo s očiju, ako se probudi ljut... Čini mi se da je dosta popio. Nije lako ljubav prekinuti.

SAVETNIK; Kome da se uklonimo?

MOLITELJ: Caru, kome drugom!? Ko još u ovoj zemlji sme da se probudi ljut?!?
NARIKAČA:(zaleleče glasno) Kuku nama odosmo sa dvora jadni sami u noćicu crnu...

OTAC: Ne deri se, nesrećna ženo. Probudićeš ga!

NARIKAČA: Jao, izvinite, profesionalna deformacija... Prosto: navika.

MOLITELJKA: Pssst!

 

15 slika

Ujutro se car probudio u planini, bez žezla i krune. Začuđen i u prnjama.

DEVOJKA; Dobro ti jutro, mladiću...

MLADI CAR: Ja nisam, mladić ja sam car!

NARIKAČA: Ha, ha. Ako je car otkud na njemu pocepano odelo?

OTAC: Ne smejte se tako. Nije ni njemu lako, deco moja...

MLADI CAR: Stvarno! Kakve su ovo prnje na meni?

PEVAC: Ni na šta ne liči bez skupih ‘aljina... Odelo, možda, ne čini čoveka, ali cara čini...

SAVETNIK: Ako si car gde ti je svečana carska odora?

MLADI CAR: Ne znam, boli me glava...

DEVOJKA: Od čega te boli? Da nisi sinoć mešao vino s rakijom i mirisnim travama, za zaboravljanje ljubavne tuge?

MLADI CAR; Boli me od mojih carskih briga!

MOLITELJKA: On sve jednako: car pa car. Siromah uobrazio...

MLADI CAR: Ništa ja nisam uobrazio! Straža! Vodite ovu ženetinu!

PEVAC; Dobro što nije car. Vidi kako bi surov bio...

MLADI CAR: Ali, ja jesam car!

MOLITELJ: Ako si car gde ti je kruna i žezlo?

MLADI CAR: Gde je moja kruna? Ja sam pokraden! Straža!

Svi se slatko nasmejaše a ocu bi žao zbunjenoga cara, pa izađe snužden, gunđajući...

OTAC: Budi milostiva, kćeri moja, ne valja se svetiti...

DEVOJKA; (Caru) Nisi ti pokraden, nego si ukraden!

MLADI CAR: Ja sam otet! Oteli me. Banditi! Teroristi. Straža!

DEVOJKA; Nema tvojih straža ovde u planini... Zar ti rođenu ženu samo zbog siromašnih haljina nisi poznao? Zar si zaboravio šta sam nosila kad si se zagledao u me?

MLADI CAR: Ah, to si ti! Mogao sam i da pretpostavim.

DEVOJKA; (ostalima) Ostavite nas nasamo...

Svi suvišni izađoše...

 

15. Pojava

MLADI CAR: Šta ja radim u ovoj zabiti? Jesi li me sinoć napila da me jutros pred seljacima brukaš? Ili smišljaš još goru osvetu?

DEVOJKA; Ne svetim se, mili care. Ja po tvome odobrenju postupam! Piše li ovde da mogu s dvora, kad me oteraš, odneti jednu stvar koja mi najmilija bude.

MLADI CAR; Piše.

DEVOJKA; Je li tvojom rukom potpisano?

MLADI CAR; Jeste. Pa šta?

DEVOJKA; Tako sam, eto, i učinila!

MLADI CAR; Šta si ponela?

DEVOJKA: Ono što mi je najdraže...

MLADI CAR: Šta!?

DEVOJKA; Tebe...

MLADI CAR; Znači ja sam ti najmiliji? Draži od srebra i zlata. Miliji od dragog kamenja. Miliji od vlasti? Draži od moći? Ja sam ti na svetu najmiliji...

Devojka je sve klimala glavom i crvenele pomalo.

DEVOJKA; Tačno...

MLADI CAR; Ha, a ovamo kažu seoske devojke stidljive! Vidi samo kako mi besramno ljubav izjavljuje! Posle nepune godine braka!

 

Tu se car i devojka uzmu ljubiti i ljubili bi se dugo i srećno, do kraja života... Samo da, malo docnije, ne uđe kokoš unezverena i uspaničena.

Kroz poljupce ovako govorahu.

MLADI CAR: Pa što me odnese golog i bosog, lepote ti?...

DEVOJKA: Jesi li odobrio samo jednu stvar? Da sam ponela carsko odelo mogli bi me za krađu optužiti...

MLADI CAR: Bez carske odore, bez krune i žezla, ja i nisam car. Ja sam niko i ništa...

DEVOJKA: Neka si. Meni car i ne treba. Mnogo je naporan...

Meni treba momak...

MLADI CAR: Ti si sasvim luda...

DEVOJKA: Luda za tobom...  Stvarno kako ti je ime? Ne mogu da kažem: volim te, care. Sama sebi bih zvučala kao da lažem. Jer niko iskreno ne voli cara, samo da znaš... Kako ti je ime?

MLADI CAR: Moje ime... pa ja sam car...  Svi me zovu samo: care... Ovaj, ime sam zaboravio... ha,ha,..

DEVOJKA: Ha, ha. Kako su te zvali dok nisi postao car...

MLADI CAR: Pa otac me je zvao kilavim izrodom, zato sam ga i mrzeo...

DEVOJKA: Nemoj da ga mrziš, nije lako biti zao... To je strašna sudbina! Kako su te zvale maćehe?

MLADI CAR: Maćehe me nisu ni zvale. Samo su za mene tiho sluškinjama govorile: onaj slinavi kenjac...

DEVOJKA: Kako te zvala majka?

MLADI CAR; Majke se ne sećam. Umrla je dok sam bio beba...

DEVOJKA; I moja je, isto tako, rano umrla. Ja je se ipak sećam jer sam je sanjala svake noći...

MLADI CAR; E vidiš, mala moja, carevi nikad ne sanjaju.

DEVOJKA; Zašto?

MLADI CAR; Zato što su svi snovi ispunjeni, kada postaneš car.

DEVOJKA: Dobro, šta si sanjao dok nisi postao car?

MLADI CAR; Sanjao sam kako ću postati car.

DEVOJKA: A kad si najzad postao car namesto cara, odmah si prestao da sanjaš?

MLADI CAR: Tako je...

DEVOJKA; Ej, pa sad shvatam. To je ono što ne valja u carskom poslu! Nema snova!

MLADI CAR; Možda si u pravu... ludice moja...

Uleti debela kokoš i trupne na pod.

KOKOŠKA: Spasavaj carice, poješće me buba!

DEVOJKA: Koke jedu bube. Pojedi ti nju.

KOKOŠKA; Iju! Ko je ova prostakuša? Vređa dvorsku damu.

Kazaću te caru!

MLADI CAR; Kaži, ja sam car!

KOKOŠKA: Kad ja ne bih cara poznavala lično! Ti si obični seoski đilkoš.

PEVAC; O, dosadna kokoško, izlazi na dvorište i pusti mladence da se ljube!

KOKOŠKA; Ti mi se miči s očiju, tražiću razvod! Kokodak!

PEVAC; Nisam se ja s tobom ni venčao, da se razvodimo, živino pernata! Izlazi kad ti govorim, dok te nisam kljucno u tu tvrdu glavu...

KOKOŠKA: Iju! Da nas nisu u selendru dovukli, ne bih ni saznala s kakvim sam siledžijom živela. Tolike godine. S kim sam onolika jaja snela...

Kokoška izleti, pevac je pojuri, a mladi car i devojka nastaviše da se ljube kroz smeh...

.

         To bejaše sasvim solidan KRAJ za jednu bajku.