<<

Mirjana Ojdanić

DVOBOJ ZA TROJE

realistička komedija apsurda

Posvećeno mami.

U Beogradu, aprila 1994.

L I C A :

L I V I J A -  novinarka  i majka, sa klimaksom u

                početnoj fazi. Oko 46 godina.

B O Š K O - psiholog i ribolovac, na prelazu iz

               puberteta u klimaks. Oko 46 godina.

N E Č U J N A    D A R A  -  Gospođa koja sve zna.

                                     Mnogo godina.

I G O R - Livijin a pomalo i Boškov sin. Momak u

            23-oj godini. Pojavljuje se samo na videu, na

            VHS snimku. On može a i ne mora da se

           vidi, ovisno od rediteljske postavke. Možda je

           bolje da je Tv okrenut publici leđima, a da

           Igora čujemo samo tonski (off). Tako će se

           bolje videti Livijine i Boškove reakcije koje su

           ovde ključne.

OFF  - na radiju - razni izveštači sa raznih ratišta i mirovnih konferencija.

Spikeri, muzika, reklame...

Na telefonu - prva pomoć                       

Livija sedi u svojoj dnevno- spavaće- radnoj trpezariji puši i kroz oblake dima, blene u - ništa. Stan je očito mali i nakrcan, ali je nameštaj iz bolje kuće i pamti bolje dane. Samo Što je rasparen. Sa radija se čuju vesti.

OFF MUŠKI GLAS: Nakon potpisivanja dvadeset sedmog  mirovnog sporazuma na većini ratišta uglavnom je  mirno. Ako se izuzme sporadična pešadijska paljba, uobičajena snajperska delatnost i povremena razmena artiljerijskih dejstava po položajima i ciljevima. Nema poginulih ni ranjenih, a materijalna šteta je neznatna.

 U luksuznom ramu, preko nekog zaboravljenog dede, nalazi se štampačem krupno isprintan ovaj tekst:

                TADA SAM SHVATILA KOLIKO SMO MI

                    ŽENE SAME NA OVOM SVETU.

                                Klotilda Armenta

                           Hronika najavljene smrti

                                              G.G. Markes

OFF ( MUZIKA. EPP, ŽENSKI GLAS, senzualno):

     Generalni sponzor vašeg radija CE 93 Pinteks -

     kompleks. ( muzika džingl).

Livija pali novu cigaretu premda u pepeljari gore već dve. Na zidu veliki fotos deteta sa koka kolom, na noši. To je Igor iz boljih vremena.

OFF MUŠKI GLAS: Leševi 13o civila i 8o boraca biće razmenjeni i stižu večeras posredstvom međunarodnih   mirovnih snaga. Biće svečano sahranjeni. Predsednici    republika izjavili su saučešće rodbini poginulih i obećali  da će 300 siročadi i 150 udovica biti zbrinuti čim...

EPP: (greškom muzika prerano) Ako gubite kosu, ne gubite  glavu. Pinteks-kompleks u borbi protiv kompleksa i  ćela... ( muzika prikriva grešku).

OFF MUŠKI GLAS: Sledi izveštaj iz sveta.

IZVEŠTAČ:( sa šprahfelerom) Nezvanično saznajemo iz    dobro obaveštenih izvora, bliskih krugovima da se, u   razgovorima iza zatvorenih vrata raspravlja o pitanjima  od opšteg značaja, iako neki tvrde da ima i drugačijih     mišljenja. Vaš izveštač iz Brisla Dragić K. Dragić.

EPP ( muzika) Sa našom kukom ste neotkačivo zakačeni.   Sa Pinteks -kompleksom u korak sa vremenom. Proiz-   veli smo za vas kuku za kačenje na vrata GSB-a.

HERMAFRODITSKI GLAS:(novo uključenje) U Parizu je   novi mirovni sporazum na našim bivšim prostorima  tema dana. Mišljenja o uspehu novog sporazuma su  vrlo dijametralna.  Pari Mač piše da je policija na   samom Šanzelizeu otkrila ilegalnu kladionicu u kojoj se    polažu velike sume na stranu koja će prva da prekrši    primirje. Ovde se prekršajem primirja smatra tek    masakr najmanje 200 osoba. Francuska policija je   pohapsila vlasnike kladionice jer nisu platili porez. (muzika)

Zvono na Vratima. Livija ništa. Opet zvono. Opet ne reaguje. Onda se negde otvore vrata i čuje se kako ih je neko zalupio nogom. Ulazi Boško sa biciklom. Muzika i vesti, sa epp-om idu i dalje, ali manje upadljivo.

BOŠKO: Jeste vi, bre, normalni da ostavljate otključana   vrata u ova razbojnička vremena! Otkud znate da nije   neki od onih sa čarapom na glavi, što upoadnu u stan i    za pet minuta odnesu sve od igle do lokomotive     uključujući i nošu ispod kenjajuće bebe. Jednom mom   komšiji ukrali su i venac belog luka sa terase, dok je

    on samo trknuo da isključi alarm na kolima...

Boško naslanja bicikl. Skida neke cegere i zembilje..

OFF SPIKER: Neprijateljska granata neznatno je oštetila   samo jedan civilni tenk...

Boško se raspakuje ko u svojoj kući.

BOŠKO: Sve su maznuli i televizor i toster i vidoja i

    mikser. I mikrotalasnu rernu zajedno sa prebrancem

    od prekjuče, koji je čovek turio da se podgreje za

    večeru.

Primeti upaljen Tv (na kome nema slike- samo sneg) i ode da ga isključi.

OFF EPP: Lepak protiv miševa zamenjuje tri mačke.

Oslobodite se kućnih napasti... ( muzika)

BOŠKO: Sve su upakovali i još zakitili vencem belog luka   protiv uroka. I telefon - normalno! A dok se čovek sjurio dole na osamnaesti sprat, kod mene, da zove   maskirne plavce i iz taka dobio “ Ovde 92, molim   sačekajte... “ E, dok je on sačekao maznuše mu i   kola sve sa alarmom i obe litre benzina.

Livija ga uopšte ne konstatuje. Puši.

OFF SPIKER: Mali oglasi. Menjam lep, brdovit, nedavno   duboko preoran zavičaj svojih dedova, za bilo kakav    zavičaj za svoju decu. Vrlo hitno. (muzika)

BOŠKO: Kad je policija stigla, mogla je samo da zove:

“Ovde prva pomoć- molim sačekajte...” jer je čoveka   opičio infarkt. Ha, ha,- nije smešno.

Livija blene, kao da ga nema.

BOŠKO: Legla depresija na narod - nema više ni viceva. Juče sam čuo jedan dobar: Na ulici gangster sa pištoljem    zaustavi tipa i kaže: Deset dinara ili život! A tip digne  ručice i odgovori: Uzmi život i daj mi kusur...  Ha, ha, ha... 

 Livija uopšte ne raguje.

OFF SPIKER: Opozicija drži na trgu još samo nekoliko

snajperskih pozicija...

Boško shvati da putem šarma neće ništa postići.

BOŠKO: Dobar dan...

Livija, opet ništa.

BOŠKO: Dobar dan, gospođo, kažem... Baš karakterno što ste

    ostavili duvan !!!

Livija ga ne gleda. Depresivno.

LIVIJA: Budalo!

BOŠKO: Odlično, hvala na pitanju, samo me malo drma klimaks,  pa sam delimično neuračunljiv. To nam je generaciujska mana.  A i vas , vidim načeo...

LIVIJA: Budaletino.

BOŠKO: Ne načeo, nego dokrajčio, blago majci. Što si tako   nadrndana? Opet si na dijeti. Zašto držiš te dijete kad   nas ionako čeka spontana glad? (viče) Igore!...Gde ti je sin ?

LIVIJA: Ne znam...

BOŠKO: Kad se vraća?

LIVIJA: Ne znam...

BOŠKO: Kad je otišao?

Boško puvuče dim iz njene cigarete.

LIVIJA: Ne znam...

Boško srkne malo njene kafe.

BOŠKO: Ništa ne znaš?

LIVIJA: Ne znam...

BOŠKO: Idealna majka... (Livija uzme jabuku.)

LIVIJA: Važno je da je otac idealan, a za majku manje-više...

            (Zagrize, pa ostavi.)

BOŠKO: Otac i jeste idealan i to bukvalno. Vidi šta sam  danas upecao i to na običnu kišnu glistu. Šaran od pet   kilograma! (vadi babušku od najviše 1 kg.) Da napraviš ručak   za deset osoba. Samo kad bi ti imala toliko prijatelja i kad    bi umela da spremiš ručak! 

Livija primeti nešto, ustaje i gleda ga vrlo napeto.

LIVIJA: A šta ti je to ispod prsluka?

BOŠKO: Koje?

LIVIJA: To, ispod leve ruke!

BOŠKO: Ništa.

LIVIJA: Kako ništa?

BOŠKO: Ništa važno.

LIVIJA: (prenapeto) To je pištolj!

BOŠKO: Ma nije...

LIVIJA: Nemoj da lažeš! Imaš 46 godina i još uvek  lažeš tako ćoškasto!

BOŠKO: Važno je da ti lažeš okruglo.

LIVIJA: Jesam ja tebi zabranila da ulaziš u moju kuću

naoružan?!?

BOŠKO: A šta, ti imaš 30 kvadrata demilitarizovane zone?   Ne bih ja to nazivao kućom.

LIVIJA: Napolje!

BOŠKO: Čekaj, bre!

LIVIJA: Neću ništa da čekam. Izlazi!

Boško se vraća do svojih zembilja da dovrši raspakivanje.

BOŠKO: Ionako nisam mislo da se zadržavam kad nema Igora...

Livija uzima saksiju.

LIVIJA: Gubi se. Gađaću te!

BOŠKO: Samo da se raspakujem...

LIVIJA: Ozbiljno ti kažem, ubiću te.

BOŠKO: Vazom? Baš lirično...

LIVIJA: Vazom, saksijom, stolicom - nosi mi to gvožđe iz kuće!

Liviji žao saksije pa uzme nešto drugo i gađa ga, ali se on izmakne. Ona uzima sa stola njegovu ribu i ošamari ga ribom. Boško vadi pištolj.

BOŠKO: Jesi ti luda, bre, ženo? Pa ovo puca! Jesi ti svesna da    mogu da izgubim samokontrolu a imam bojevu municiju?!

Livija poludi i baca na njega sve što dohvati. Jastuke, banane, pepeljare, kutije, kupus, hleb...

LIVIJA: Briga me za tebe i tvoju samokontrolu! Sravniću te sa    zemljom i tebe i to tvoje gvožđe! Kako smeš da mi uđeš u    kuću naoružan!!!

BOŠKO: Da nemaš možda plavu zaštitu? Plave kacige plave   šešire, plave kose, plavobradog...

Livija preteći zgrabi stolicu. Boško uperi pištolj.

LIVIJA: Marš napolje, zaklaću te.

BOŠKO: Livija, stani, pucaću, života mi.

LIVIJA: Pucaj, lebac ti se ogadio. To mi još nisi uradio.   Pucaj da i to vidim, pa onda mogu mirno da umrem!

Boško nije baš voljan da puca.

BOŠKO: Ej, bre, ženo, spusti loptu, smanji dotok adrenalina...   Smiri se...

Livija odjednom brizne u plač

LIVIJA: Ti si kriv. Ti si kriv što je on otišao u rat! A

sad si došao ovamo da mi pucaš. Mrzim te stoko muška.   Joj što mrzim da imam dete s muškarcem!!!

Boško spremi pištolj.

BOŠKO: Ko je otišao u rat?

LIVIJA: Igor.

BOŠKO: Kako?

LIVIJA; Dobrovoljno

BOŠKO; Au, majku mu jebem!

LIVIJA: Ja sam mu majka, idiote!

BOŠKO; A zašto?

LIVIJA: Zato što sam ga rodila!

BOŠKO; Ama zašto je otišao u rat?

LIVIJA: Valjda zato što si i njemu kupio pištolj.

BOŠKO; Kupio sam mu ja i gitaru, pa nije otišao u svadbu!   Mora da ima neki drugi razlog. Da ga nije ostavila cura?

LIVIJA: Nije, ne znam...

BOŠKO; Da nije izgubio godinu?

LIVIJA: Ma, izgubio je stojka!

BOŠKO; Inpotentan? Jao siroto moje dete. To nije na moju     familiju!

LIVIJA: Drtino matora, samo na to misliš!

BOŠKO: Pa malopre ti reče...

LIVIJA: Šta sam rekla, idiote? Kod tebe se poklopio

kvocijent inteligencije sa brojem cipela.!!!

Ulazi nečujna DARA ali je oni ne primećuju.

BOŠKO; Livija, nije trenutak da se vređamo. Situacija je   ozbiljna.

Dara prilazi Liviji.

DARA: Komšinice, jel' oćete da perete kosu?

BOŠKO; ( zbunjen) Jao. Šta...                      

LIVIJA: (isto šoknuta) Molim?

DARA: Reko, jel' oćete da perete kosu?

LIVIJA: Otkud vi, gospa Daro, dobar dan...

Dara nosi plastičnu čašu i u njoj žumanca.

DARA: Dobar dan. Ja sam zvonila, ali vi ne reagujete.Čujem neku dreku, pa uđem da vidim da vas nije neko napao. Kao ono - opet ovaj.

BOŠKO; (Liviji) Vidiš da treba da zaključavaš vrata!

DARA: (Bošku) A, vi ste ponovo ovde?

BOŠKO; A šta se to vas tiče!

LIVIJA: (Bošku) Nemoj da me zameraš s komšilikom!

BOŠKO: (ironično, Dari) Dobro veče...

DARA: (Liviji) Njemu je stalno veče. A vodu, mislim, plaćate za  dvoje, a ne za troje...

Livija ide u kuhinjsku nišu jer tamo kao ima posla. Praće suđe, pa neće. Nađe neku šargarepu i počne da čisti.

LIVIJA: Gospa, Daro on ne stanuje ovde i vi to odlično znate!!!

DARA: Možda ne stanuje, ali se možda kupa...

BOŠKO: Šta vas briga gde se ja kupam?!

DARA: Voda se plaća po osobi.

LIVIJA: On se uopšte ne kupa.

DARA: Mnogi se ne kupaju, a trošimo toliku vodu.

Dari ne smeta što Livija ima posla.

LIVIJA: Kako trošimo, kad je nema svaki drugi dan?!

BOŠKO; Svi nemaju osim mene. Ja se kupam kod svoje kuće gde  ima vode svaki dan i to tople! A imam i sapuna, što se ne bi moglo kazati za sve prisutne.

DARA: A, vi ste sada na Dedinju?

Boško demonstrativno seda u Livijinu fotelju i diže noge na sto.

BOŠKO; Nisam. Izvinite, gospođo, da li biste završili ovaj  istražni postupak, pa da odete negde u neki red za nešto...

DARA: Nema više redova. (Liviji) Uopšte nije u toku našeg  munjevitog oporavka.

BOŠKO; Ima, ima, može da se nađe neka rasprodaja banana ili  šećer iz robnih rezervi.

DARA: To samo pričaju na televizoru !

BOŠKO: Ili se jednostavno provozajte gradskim prevozom zato   što imate markicu. Radni narod obožava kad se vi matori penzioneri vozate u špicu.

DARA: Za razliku ood vas mladih penzioonera!

BOŠKO: Ja nisam u penziji, otkud vam to?

DARA: Niste ni na poslu!

LIVIJA: Ne zameraj me s komšilukom. Ja ovde živim!.

BOŠKO: Prošetajte. Ja i Livija imamo da rešimo jedan važan  problem.

DARA: Ha, on će nešto da reši. Ja sa vama i ne razgovaram.

Boško “visi” iznad Darine glave vrlo napadno, ali se ona ne da smetati.

DARA: (Liviji) Dakle, draga moja, potpuno vas razumem što ste   se razveli od ovog čoveka i povlačim sve što sam rekla pre  20 godina. Moj pokojni je bio isti ovakav...

LIVIJA: Nisam znala da ste i vi bili razvedeni...

DARA: I nisam, na žalost. Moj je umro pre nego što sam uspela   da ga se otarasim.

BOŠKO: Nek mu je laka crna zemlja, a sigurno mu je lakša od vas.

DARA: (Liviji) Jel možemo malo, nas dve, nasamo da      razgovaramo?

BOŠKO: (Liviji) Ona ima nešto važno da ti kaže po pitanju  nenamenske potrošnje vode. Možda zalivaš i koju saksiju sa   kaktusom...

LIVIJA: (Bošku) Idi, molim te, par minuta u Igorovu sobu.

BOŠKO: Imate sreće što me priteralo u kupatilo, ali samo   jedan minut...

 DARA: Ha, kupatilo, znala sam. A ovamo ima toplu vodu na Dedinju.

Boško ode u kupatilo.

LIVIJA: Gospa Daro, stvarno nemam mnogo vremena, šta ste  hteli nasamo?

DARA: Pa eto, da li ćete da perete kosu ?

LIVIJA: Nismo, valjda dotle došle da me kontrolišete i

kada perem kosu?! Ako ste vi predsednik zbora vlasnika  stanova, ja sam ipak vlasnik svoga stana, uključujući i   kupatilo koje sam napravila od špajza!

DARA: Taman posla, u ovoj zemlji niko nikoga ne kontroliše,  pa zašto bih ja vas. Ja sam došla da vam ponudim, pošto su  ovi šamponi otkad su pojeftinili postali tako skupi... Sve je strašno skupo otkad je pojeftinilo.

LIVIJA: Imam šampona, hvala vam lepo...

Livija u ogledalu proverava stanje svoje frizure, mahinalno...

DARA: Ali kakvog! Ne bi čovek ni kuče njime šamponirao. Pa  sam mislila, u dobra stara vremena, pre onog rata, moja   pokojna majka, prala je kosu žumancetom...

LIVIJA: U ona divna vremena, kad su i pokojnici prali kosu a ne ko danas...

DARA: A ja sam sad pravila unucima neki “Embargo”kolač, pa  sam mislila, pošto ste vi jedna fina dama da vam ponudim  dva žumanceta koja su mi ostala.

LIVIJA: Dobro, hvala vam, ostavite tu...

Dara spusti čašu na sto.

DARA: A jel' imate sitno 20 pfeninga?

LIVIJA: Nemam, zašto?

Dara uzme svoju čašu.

DARA: Pa, za žumanca. Znate, jedno jaje košta 30 pfeninga, a to   znači da bi dva žumanca bila takođe 30 pfeninga, ali ja vam   dajem popust 30% pošto je roba načeta. Može i u dinarima.

LIVIJA: A vi to meni prodajete dva žumanca?!

DARA: Sa popustom od 33%, kažem. Ja sam, doduše pitala onu seljanku da mi proda samo dva belanca, ali ona neće. Kaže-   šta da radi sa žumanjcima! Šta ćete kad seljanka ne pere kosu. A ovamo se uzneli pa ucenjuju. Prodaju krompire na   komad a jaja na kilo...jeste vi to čuli?!

LIVIJA: Nisam čula i ne mogu da verujem.

DARA: Pa, kad je na kilo, što ne može da mi izvagne dva  belanca?!

LIVIJA: Bez ljuske, naravno?!

DARA: Šta će meni ljuska! Njoj treba - ona hrani kokoške a  kokoši nemaju kalcijuma, pa treba da im se izmrve ljuske,   jel' tako?

LIVIJA: Ne znam, ali ja nemam 20 pfeninga a i nisam

planirala da kupujem ovog meseca dva žumanca.

Kod Livije je sve vidljivija nervoza.

DARA: A vaš Igor, jel on uopšte pere onu kosurdaču?

LIVIJA: On nije kod kuće...

DARA: Znam da nije ali šta ću ja sad sa žumancima?

Livija se jedva uzdržava.

LIVIJA: A zašto ih jednostavno, ne umutite unucima sa šećerom? Šato je jako zdrav za decu...

DARA: Zdraviji su oni od mene i bez šatoa. A i otkud mi toliki šećer?

Livija vadi šećer. Dolazi Boško.

LIVIJA: Dobro, pozajmiću vam nekoliko kašika...

BOŠKO: Zato vi hoćete nasamo? Da se grebete u 4 oka.

DARA: Uskoro odlazim, laku noć.

BOŠKO; Možda još nije noć, ali mrak nam je pao.

LIVIJA: Jel' ono išlo po dve kašike na svako?

DARA: Moja pokojna mama je stavljala po četiri...

Livija hoće da joj naspe šećer u jaja ali Dara vadi drugu čašu.

DARA: Ne, ne, stavite mi u drugu čašu. Možda ću ipak da umesim rezance.

LIVIJA: Onda vam ne treba šećer..

DARA: Treba, treba...

BOŠKO: Još se nije odlučila. Možda to budu i rezanci sa  makom, ako neko na drugon spratu ima maka...

Livija sipa šećer.

DARA: Moja mamica je stavljala čak i vanilin šećer.

LIVIJA: E, to nemam...

DARA: Dobro, šta se može...

BOŠKO: Može se otići napokon.

DARA: (Liviji) Stvarno neprijatan čovek. Vratiću vam, budite sigurni...

Livija oslušne pa pojača radio. Slušaju:

OFF SPIKER: U redu, gospodine pukovniče, vi možete to da demantujete. Mi smo u programu...

OF.PUKOVNIK: (ljut) To je neodgovorna dzinformacija molim  vas. Kakav civilni tenk! Prvo nije u pitanju tenk, nego  dostavno vozilo! Drugo, nije civilno nego vojno. Treće- nije  granatom, nego minom, a četvrto - nije uopšte pogođen, nego  promašen!

Livija gasi radio.           

LIVIJA: (Dari) Požurite ipak, čekaju vas unuci...

BOŠKO; Porasli su oni već otkad je ona ovde zaglavila.

DARA: (Liviji) Do viđenja, hvala vam ko bratu.

BOŠKO: Nedostajećete mi k'o kamen u žuči!

Dara ode.

LIVIJA: Zbogom.

BOŠKO: Nije čudo što si histerična kad sve nerve

istrošiš na babe.

Livija sedne iscrpljena.

LIVIJA: Ako se zarati, jel znaš ti da se najgore gine

 od komšija.

BOŠKO: (kao NKVD inspektor) Objasni mi to za Igora!

LIVIJA: To je neobjašnjivo!

BOŠKO: Jel' ti to mene zajebavaš?! Kad sam ušao, rekla si  da nemaš pojma gde je. Onda kažeš da je otišao u rat i  to dobrovoljno! Zatim razglabaš pola sata s babetinom o  vodi a mene ostavljaš na laganoj vatri, bez objašnjenja.   Gde mi je sin?!

LIVIJA: Ne znam...

BOŠKO; Dakle, nije otišao u rat?

LIVIJA: Otišao je...

BOŠKO: Kako znaš kad ne znaš?

LIVIJA: Otišao je. Znam samo da je otišao u rat, a ne

znam ni kada ni gde - to nije rekao!

BOŠKO; Znači rezgovarali ste pre nego što je otišao?

LIVIJA: Nismo!

Boško besan pipka mesto gde mu se nalazi pištolj. Nesvesno.

BOŠKO: Niste razgovarali, a rekao ti je?

LIVIJA: Zadnji put kad smo razgovarali, bilo je to u

sredu... kad smo se sudarili na vratima kupatila.

BOŠKO; Krasno. Pre 7 dana. I o čemu ste ćaskali

 prilikom sudara na vratima kupatila?

LIVIJA: O želeu za kosu.

BOŠKO: Moooooliiiiim?!!!

LIVIJA: Nikad nisam videla muškarca koji troši tri

kila želea za kosu mesečno, kao tvoj sin! A onda me  ova babetina pita da li on uopšte pere kosu!

BOŠKO: Svađali ste se.

LIVIJA: Malo. Žurila sam u redakciju, a nisam  mogla da  fiksiram frizuru..

Boško zgrabi nešto i pojede. Možda onu načetu jabuku. Ljut.

BOŠKO: Znam ja kako izgleda kad se ti “malo”svađaš!

LIVIJA: (opasno) Šta hoćeš time da kažeš.?

BOŠKO: Znaš ti to vrlo dobro.

LIVIJA: Znam, ali hoću da mi ti to saopštiš!

BOŠKO: Nemamo vremena za notorne...

LIVIJA: Hoću da i to prevališ preko usta pa da vidim čime  ću oprati tvoj mozak sa tepiha kad ti ga prospem evo ovde  gde mi je tepih najbelji!

BOŠKO: Smiri se, ništa nećemo uraditi, ako izgubiš nerve!

I Livija nešto zagrize. Šargarepu.

LIVIJA: Ti insinuiraš da je on otišao u rat zato što se

samnom posvađao oko laka za kosu?! To misliš?!

BOŠKO: Ja to nisam rekao!

LIVIJA: Nisi, zato što ti nikada ne govoriš ono što misliš,  nego uvek nešto drugo. To nikada nisam mogla da podnesem  kod tebe!

BOŠKO: Livija, bre, mi smo razvedeni već toliko godina, zar ne misliš da je ta mržnja trebala već da izlapi?! Ili   misliš da vreme prolazi samo zato da bi ti ostarela?

LIVIJA: Ti si izlapeo! Razvedeni smo, ali ti mi i dalje

sediš za vratom, kao i da nismo. Dolaziš bez najave.   Ulaziš u moju kuću kao u svoju štalu...

BOŠKO; Znači, ja ne mogu a ova babuskara može!

LIVIJA: Dovodiš mi na večeru svoju ženu i njen kopilad.

BOŠKO: U decu mi ne diraj. To su Igorova braća!

Livija nesvesno jede. Ne razume šta joj smeta da govori.

LIVIJA: Istresate mi svoje porodične probleme!

BOŠKO; Da si se ti udala, ja bih prema tvom mužu zauzeo   prijateljski stav.

LIVIJA; (ponosno) Ali ja se nisam udala!

BOŠKO; Jesam ti ja kriv? Ti si, prosto nepodobna za brak.

LIVIJA; Zamena teze! Brak je nepodoban za mene. Brak je pogodan samo za muškarce. To ste vi za sebe skrojili i  izmislili kao i sve u ovoj vašoj usranoj civilizaciji.  A žene uleću u sopstveni brak samo da bi pobegle iz  braka svojih roditelja!               

BOŠKO; Požderi nešto, smiri se. Uvek prolupaš kad si  na dijeti!!!

Livija baci ostatak šargarepe.

LIVIJA: (besno) Sve ste skrojili prema sebi! Jesi ti ikada video građevinu za sto hiljada duša namenjenu ženama?

    Kao što je muškarcima namenjen fudbalski stadion.Tako ste  i brak izmislili da biste imali čiste čarape, ispeglane košulje, skuvan ručak i toplu ženu u krevetu kad je napolju  kijamet i mrzi vas da izađete i tražite kurve!

BOŠKO; Kadgod imamo ozbiljan razgovor, ti uvek kreneš od Poncija Pilata!

LIVIJA: Istina! Kad vam je propao robovlasnički sistem uveli  ste brak da sačuvate svoj konfor!

BOŠKO: (ne odoleva. Smeje se) Boga ti, kojim si analitičkim  postupkom izvela to epohalno otkriće? I kada?

LIVIJA: Uzalud ironija. Provalila sam vas kad mi je bilo 15  godina!

Livija pobedonosno zagrize polovinu glavice kupusa.            

BOŠKO; Za mene si se udala u 23-oj! Zašto, kad si već imala   tako sjajnu teoriju!?

LIVIJA: Zato što si me uvatio na dete !!!

BOŠKO; Mooooolim???

LIVIJA: Šta bleneš?! Jesi mi napravio klinca iz potaje, 

mučki, jer si znao da pauziram s pilulama i obećao si

da ćeš da paziš. Pa nisi pazio!!!

BOŠKO; Omaklo mi se. Libido je neukrotiv u tim godinama!

LIVIJA: Tebi se omaklo, pa sam ja morala da se udajem!

BOŠKO; Sad još reci da sam te naterao, pa da zovem Peru. On  je avanzovao za dišu u dilkarnici!

LIVIJA: Nisi me naterao, samo si me prisilio!

Boško se začuđeno krsti.

BOŠKO; Gospode, pomozi mi da se vratimo na temu!

LIVIJA: (prgavo) Jesi svuda pričao kako si ti častan momak i,  eto, spreman si da se ženiš a ja se dvoumim i razmišljam o  genocidu. Tada genocid još nije bio u modi i bio si strašno originalan! Rekao si to čak i mom sirotom ocu!

BOŠKO; Ja i jesam častan čovek! Šta fali mojoj časti?

LIVIJA: Kad si častan, što nisi pazio?! Nego si doveo do toga da mi je stalno zvonio telefon i svi su pitali: Kad je to venčanje? Svi prijatelji, komšije, tvoja mnogobrojna brđanska   rodbina. Naročito tvoja braća!

BOŠKO; Ne diraj mi u braću! Nisam ti ja kriv što si jedinica!

LIVIJA: (histerično plače) A kad mi je stomak bio do zuba, kad   sam svaki dan plakala...

BOŠKO; Od viška prolaktina, a ne na emotivnoj osnovi!  Budi precizna!

LIVIJA: Zar je važno na kojoj osnovi? Kad sam se osećala bedno, uplašeno i bespomoćno - onda ste me priterali uza zid i odveli tamo da kažem “da”! I ti sad tvrdiš da me nisi naterao!!!

Pošto ne može drugačije Boško ponovo pokušava na šarm. Švalerski.

BOŠKO; Ajde, ne laži. Bila si luda zamnom! Bio sam najlepši od Surčina do Grocke. Bio sam vulkan šarma i bila si ludo zaljubljena u mene.

Livija se smeje kroz suze.

LIVIJA: To nije bio razlog da se za tebe udam. Ni burmu mi,  bre nisi kupio!

Livija potpuno nesvesno jede sve na što naiđe. Ono što je ostalo u tanjiru pitaj Boga otkad...

BOŠKO; Pa nisi htela da je nosiš! Jesi ti tvrdila da ti burma   izgleda kao obeležavanje roba?!

Livija se baci na kutiju keksa.

LIVIJA: Nisam htela da je nosim, ali si ti trebao da je

 kupiš!

BOŠKO; Ama, jesi tražila bicikl i kupio sam ti bicikl!

LIVIJA: U čitavom porodilištu samo ja nisam imala

burmu. Svi su me gledali podozrivo kao da sam negde  ukrala stomak !!!

BOŠKO; Nisam tu priču čuo ni sto puta!

LIVIJA: Još kad su pravili anketu i pitali nas za datume  venčanja, pa se ispostavilo da se tog datuma sećaju sve  žene, samo ja ne mogu da se setim, premda od mog venčanja nije prošlo ni mesec dana...

BOŠKO: Ponavljaš se ko politički lider!

LIVIJA: Vidiš, još onda sam imala blokadu od braka.

    Datum razvoda pamtim još i danas: 23. 11. 1973.

Boško se, od muke, povremeno pridruži njenom ždranju i nesvesno i on žvače.                           

BOŠKO; Ne, meni to govori da druge žene u porodilištu  nisu imale tu blokadu i da je svima njima brak  odgovarao, samo tebi nije, a to baca na kolena čitavu  tvoju glupu teoriju o braku kao muškoj instituciji

LIVIJA: Misliš da je odgovarao i onoj nesretnici iz

Kolašina što je rodila četvrtu kćer pa nije smela da se   vrati kući. Bilo mi je toliko žao da sam u jednom

trenutku pomislila da se zamenim s njom. Imala je

medenu devojčicu, a Igor je bio sav krmeljiv i ćelav.

Boško se zagrcne zaprepašten.      

BOŠKO; Šta ? Šta ? Šta si htela ?!!!

LIVIJA: (pobedonosno) Eto! Čim sam se udala za tebe  odmah si počeo da se ponašaš kao oženjen

    muškarac, a tako se ponašaš  još uvek!

BOŠKO: Htela si da zameniš mog sina? Pa ti si luđa

nego što sam znao!

LIVIJA: Luda ili ne, ali možda je trebalo to da uradim.

    Sad ne bih imala budalu na frontu.

Livija se napokon vratila na temu, ali sad isklizne Boško.

BOŠKO: Reci mi sada, poslednji put te pitam. Da li je

    Igor uopšte moj sin?

LIVIJA: Kamo sreće da nije! Sad ne bi bio na frontu! Ti si mu ispirao mozak stripovima o Princu Valijantu i

Vinetuu. Ti si ga vodio u bioskop da gleda one ratne  filmove u kojima ima više mrtvih nego rođenih...

BOŠKO: Ama, pitam te, jesi li ga zamenila ili nisi?!

LIVIJA:Ti si mu donosio one zvrčeće mašinke koje su mi  po čitav dan probijale uši, Pištolje na kapisle kojima  me trzao iz sna! Petarde kojima se zamalo unakazio!

BOŠKO; Te petarde kupio je tvoj tatica, baš se tačno

    sećam! Zato što on nije umeo da napravi sina!

LIVIJA: Ti si mu, napokon kupio i pravi pravcati pištolj  da ti bude što veća muškarčina !!!

BOŠKO: Takva su vremena, morao sam da ga osiguram.  Meni je stalo do njega. Ne bih mogao da ga zamenim.  Moram da ga čuvam!

LIVIJA: Kad su takva vremena, što nisi ti otišao u rat,

nego on!

Boško napokon izgubi nerve i krene u ofanzivu.

BOŠKO: Zato što ja nemam majku koja piše visokoparne   komentare o ugroženoj naciji i spaljenoj kulturi, o  tradiciji, domovini, otadžbini, majčini i zavičaju.

Livija malko seiri što je on pukao.

    Moja majka nije bila čuveni novinar raspirivač mržnje.

LIVIJA: Ha, opet smo tu! Nikad nisi mogao da podneseš  moju karijeru!

BOŠKO: Ona nije jurila karijeru, nego je jurila mene po  Kališu!

LIVIJA: Po Žabljaku, misliš...

BOŠKO: Ja sam imao majku koja je plela čarape i kuvala  zimnicu i zato sam ja stabilna ličnost. Moja majka se  nije razvela kad je meni bilo tri meseca.

LIVIJA: I zato o njoj govoriš u prošlom vremenu kao da  je mrtva!

Prvo se ona svađala s njim, pa se on svađao s njom, a tek sada su uleteli u pravi klinč.                      

BOŠKO; Nije istina!

LIVIJA: Štrikala je čarape, ali nije bila baš pismena

BOŠKO; Ali je zato od mene napravila čoveka, što ti takva   pismena nisi uspela da napraviš od svog sina!!!

LIVIJA: Kako se usuđuješ da mi prigovaraš ti koji

    si dolazio jednom godišnje da mu pokažeš novog

    brata!!!

BOŠKO; Ja sam mu pravio baću, a ti si mu pravila

    komplekse!

LIVIJA: A ti si ga vodio na glupe utakmice, gde si

    ga tri puta izgubio pa mi ga je policija dovodila kući

    upišanog!

BOŠKO: Samo dva puta! Misliš da je lako pratiti utakmicu  sa dva mala antihrista. Ti nikad nisi mogla da shvatiš  šta to znači imati više dece!!!
Sad se već deru jedno preko drugog i ne čekajući se međusobno.   

LIVIJA: A doveli su ga kući jer sam ga ja naučila kako se  zove i gde mu stanuje majka. A ti ga nisi naučio

    ničemu!!

BOŠKO: Znači, ti si od njega napravila čoveka i ti si ga, i   niko, osim tebe, naučila svemu što zna!!!

LIVIJA: Tačno! Ja sam ga naučila da jede, da hoda, da  briše dupe, da pere zube, da čita, da piše, da pliva!

BOŠKO; Ali nisi imala petlju da mu objasniš kako se

    prave deca!

LIVIJA: Ja nisam ni pravila decu!

BOŠKO: Nego sam ja morao da ga učim kako će sa

    curama! Ostavila si mi ono najbitnije i najdelikatnije da   mu ja objasnim!

Livija se smeje.                  

LIVIJA: E, to si mu sjajno objasnio, svaka ti čast!

BOŠKO; A ko mu je kupio kola, da može na zadnjem

    sedištu?!

LIVIJA: Sad kad su kola jeftinija od rolera! Ti si mu kupio  kola, a meni si ostavio da mu kupujem benzin od  crnoberzijanaca!

BOŠKO; Ma ti si narodni heroj u ratu sa crnom

     berzom!

LIVIJA: I zašto si mu uopšte kupovao pištolj kad je već  imao vozačku dozvolu!!!

BOŠKO: Dakle, ja ništa! Sve što sam ja - to nema veze.  Ja sam tu bio epizodna ličnost!

LIVIJA: Tačno! Nije tačno! Nisi bio epizodna ličnost. Bio  si statista!!!

BOŠKO; Još bolje! Statista!

LIVIJA: Na tebe se nikad nije moglo računati. Čak je i

    tvoja žena govorila Igoru: Sine, pazi da se tatica ne

    napije!

BOŠKO: Ona je budala!

LIVIJA: Sigurno, kad se udala za tebe.

BOŠKO; I ti si se udala za mene, ali je Igor samo tvoje

    dete?!

LIVIJA: Jeste!

BOŠKO; Tvoja krv i tvoje meso!

LIVIJA: Moje!

BOŠKO; Tvoja pamet i tvoj odgoj?!

LIVIJA: Tačno!!!

BOŠKO; Zašto se onda uopšte postavlja pitanje ko je kriv   što je on otišao u rat?!

LIVIJA: Zato što nosi i tvoje kržljave gene. Oćeš da vidiš   kakvu je poruku ostavio?

Boško je apsolutno šokiran.

BOŠKO: Zar ima i poruka ?! I ti mi to kažeš te nakon

pola sata farse !?!

LIVIJA: Ima. Odvratna. Teatralna, patetična, kukavička, kao   da si je ti smislio!

Livija ubacuje traku u video.

BOŠKO; Ne lupaj, nego mi odmah daj da pročitam! 

LIVIJA: Gledaj ovo!

BOŠKO; Neću ništa da gledam, nemoj da me zavlačiš! Daj    poruku!

LIVIJA: To ti je poruka! Gledaj!

Livija uključuje video. IGOR JE NA TV ILI OFF

IGOR: Dragi moji roditelji...

BOŠKO; Jao, vidi, ošišao se. Dobro mu stoji.

LIVIJA: Izgleda kao Hitler-jungen, sav je na tebe!

BOŠKO; Bar ti neće trošiti žele za kosu...

LIVIJA: Skote!

IGOR: Izvinite što vam se obraćam zbirnom imenicom, ali  merak mi je da vas jednom oslovim u kompletu. Iskreno rečeno, uvek mi je smetalo što sva druga deca imaju  roditelje, a ja imam samo mamu i tatu.

LIVIJA: Jel čuješ kako lupeta?

BOŠKO; Peder, na majku!

IGOR: Ostavljam vam ovaj video zapis, ako mi se, ne daj  bože, nešto desi, da me imate u sećanju...

U odnosu na Igora Livija i Boško postaju generacijski saveznici.

LIVIJA: A inače bismo ga zaboravili!

BOŠKO; Bože, kakvo je on derište!

LIVIJA: Jel sad vidiš kakav je to patetični kičer!

BOŠKO; Ćuti, da vidim.

Livija šmrca.

IGOR: Ili ako se ne vratim u jednom komadu, da imam

snimak kakav sam bio, pa da ga pokazujem devojkama  kad budem hteo da se ženim... ovo sam ja hteo da   budem duhovit!

Igor se polako skida.

LIVIJA: To je njemu duhovito!?

BOŠKO: Zašto se skida?

LIVIJA: Čućeš...

BOŠKO; Jel se on uvek tako pred tobom skida?

LIVIJA: Umukni i gledaj!

BOŠKO; Znao sam da ćeš da napraviš edipovca!!!

LIVIJA: Egzibicionista a ne edipovac. On se skida pred  kamerom, kretenu jedan! Jesi ti svestan da je napravio   javno snimanje svoje oproštajne poruke!?

BOŠKO; Kakvo javno snimanje, bog te mazo!?

LIVIJA: Pa ima, valjda neko iza te kamere! I ko zna ko je

    sve još to gledao. Vidiš koliki je to prostor!

BOŠKO;  Stvarno, gde je to snimano?

LIVIJA: Pitaj Boga!

BOŠKO; Možda kod nekog prijatelja. Jel znaš ti njegovo   društvo?

LIVIJA: Znam nekoliko komada spodoba...

Igor je već napola obučen u uniformu.

IGOR: Kad smo već kod ženidbe, moram da vam kažem,  to jest, osećam se obaveznim da vam kažem, zašto  sam otišao u rat...                       

Boško skoči.                   

BOŠKO; Čekaj! Negde sam video istu ovakvu stolicu

 i prozor. Vrati!

LIVIJA: Ma, gledaj dalje, idiote!

BOŠKO; Stani, hoću da ustanovim gde je to snimao.

To nam je trag!

LIVIJA: Pusti dalje, ima drugih tragova!

IGOR: Vi znate moju devojku Marijanu...

LIVIJA: Kakva je to špica. Jesi ti nju video? 25 kila

utegnutih kostiju!

BOŠKO; Baš je slatka devojčica. Prirodno vitka, a ne ko  neki što drže dijetu, pa ujedaju okolo.

IGOR: Ona je dobra devojka, mi smo već dugo zajedno i...

LIVIJA: Ih dugo, 5 meseci!

BOŠKO: Kud ćeš duže u njihovim godinama!

IGOR: I...kako da vam kažem, imao sam s njom ozbiljne  namere...

BOŠKO; Kakve crne ozbiljne namere, jadna ti majka!

LIVIJA: Jadna, nego šta!

IGOR: Ali, desilo se nekako da sam zaglavio...

BOŠKO; Zaglavio!?!

IGOR: Sa njenom drugaricom Kristinom...

BOŠKO; Ko je sad ta?!

LIVIJA: Nemam pojma!

IGOR: Ne znam kako je to moglo da mi se desi... Nekako  mi se omaklo...

Livija udari Boška kratkim energičnim udarcem po glavi kao što se udaraju neposlušni dečaci.                

LIVIJA: Jebem ti genetski kod!

BOŠKO; Pusti me da vidim.

IGOR: Ja sam joj nudio neka racionalna rešenja, ali ona   neće ni da čuje.Kaže da, baš zbog rata u okruženju i  što se toliko gine moraju da se rađaju deca. Da je to prirodni zakon. Kaže da je statistički dokazano da se u vremenima rata rađaju mahom sinovi, a ona je sigurna, da nosi ćerku, pa će ta ćerka imati neograničen broj  udvarača, a neće, kao njena majka, biti osuđena na  pozajmljivanje momaka od svojih drugarica...

BOŠKO; To se zove planiranje budućnosti!

IGOR: I tako dalje, i tako dalje... melje kao potočara!

Boško priča sa televizorom.

BOŠKO; Jesi li ti, sine, siguran da je to tvoje?

IGOR: Pravo da vam kažem, uopšte me ne zarezuje. Niti je  zanima šta ja mislim. Ona je rešila da rodi i ja sam tu  ispao kao neki statista.

BOŠKO; I to statiranje nam je genetska predispozicija.

IGOR: I tako... uskoro će se na svetu pojaviti neko moje  dete, a da ja tu ništa nisam pitan.

LIVIJA: Bio si ti pitan, ali ti se omaklo!

Livija nervozno gricka semenke, kao u bioskopu.

IGOR: A, možda ja mislim da ovaj svet ovakav kakav je  uopšte ne zaslužuje decu. Pogotovo ne moje dete.

Možda ja mislim da je greh prema deci rađati ih u

ovu smrdljivu, matoru, pokvarenu civilizaciju, ali ona  odlučuje o životu i ona je odlučila da rodi!

LIVIJA: Pa, pošto nisi mogao da odlučuješ o životu,

    ti si otišao da odlučuješ o smrti ! Blago majci koja

    nema sina! Pravi Muškarac.

BOŠKO; A ti bi više volela da je ispao neki umetnik

    ili peško ili neki drugi polumuškarac, jel da?

IGOR: A onda, tu je i prevarena Marijana koja će da mi  pravi scene...

LIVIJA: Sirota Marijana...

BOŠKO: Ma boli te uvo za taj aufinger!

IGOR: Jednom rečju ja sam u besmislenoj situaciji pa sam  mislio, kad već ne mogu da pomognem sebi, daj bar

    da pomognem narodu i državi!

Boško kao da je otkrio Ameriku.

BOŠKO: Pa on je to zbog ribe otišao u rat!

LIVIJA: Ne, nego zato što je kukavica. Tvoj sin!

BOŠKO; Zašto “moj sin”? Ja sam se hrabro i časno oženio a onaj ko se boji braka nosilac je tvojih ideja i gena!

    Ja nisam pobegao u usrani rat.

LIVIJA:Kad si se ti ženio, najbliži rat bio je u

    Vijetnamu!

IGOR: Uostalom, što bi rekao deda, ko zna zašto je to

    dobro. Možda će vama biti drago da imate bar neko

    unuče ako se ja odande ne vratim.

Livija plače.

LIVIJA: Plače, a spremio se u rat!

BOŠKO: Ma, vratiću ja tebe odande u roku od odmah.  Drndadžijo balavi! Vratiću te, pa makar morao da te  obrezujem i da te ženim sa obadvema.

IGOR: Ha, kako mi stoji uniforma?

BOŠKO; Baba, jel imaš ti išta da se popije?

LIVIJA: A možda on sve to laže?

BOŠKO; Daj mi nešto da popijem!

LIVIJA: Ima u frižideru prokuvane vode...

IGOR: Pantalone su nekako preširoke, ali kažu da je to

    moderno... Inače, nije loše, ha? Pravi sam ratnik!

LIVIJA: Koja bi budala rodila dete ovakve budale?!

BOŠKO; Ista takva budala, ne mogu iz frižidera, boli me  grlo...

LIVIJA: Nije hladna, frižider ne radi.

BOŠKO; Daj mi nešto ozbiljnije od vode.

LIVIJA: Nema...

Boško vadi pljosku.

BOŠKO: Znači, da načinjem ratne rezerve...

Boško pije.

IGOR: Ove cipeliške su previše teške. Idem ja u svojim  patikama... Stari, oćeš tebi da ostavim ove ratničke papke? Ti voliš da stojiš čvrsto sa obe noge na zemlji.

BOŠKO; Štene!!!

IGOR: Neću da vam kažem kuda idem, jer ne želim da me tražite i kukate mi na uvo, ali ću vam reći šta da radite  ako se ne vratim.

LIVIJA: Ovo sam ja dojila godinu dana. Tone govana sam  oprala sa njegovih pelena.

BOŠKO;Tako je meni jedared u parku otišao bez pozdrava.

     Samo je nestao. Otišao je za loptom i nije se vratio.

     A ja sam tamo na klupi čitao Politiku ko budala sve

     dok se nije smrklo.

IGOR: Kao prvo, moja kola napunite finim uvoznim 

     pelenama benkicama, kremicama, puderima.

BOŠKO; Gde da nađem uvozne pelene u ova sirotinjsta

    vremena? Ne znam ni jednog dilera za pelene.

IGOR: Pufnama, bebironima, nošama, flašicama, zekama...

LIVIJA: Čitavog života progoniće me pelene.

BOŠKO;Ti, kao da si rodila diviziju a ne jedno nedonošče!

IGOR: Sve sam ja to nabavio i upakovao i nalazi se u

    mojoj sobi na ormanu. Ima i jedna velika kutija na

    terasi...

Igor ima veliki krst o vratu.

BOŠKO; Vidi, koliko krst nosi! Jel on kršten? Jesi ti 

    krstila to dete?

LIVIJA: Pa, dete još uopšte nije rođeno, čoveče!

BOŠKO; Ama, Igora, jesi li njega krstila.

LIVIJA: Baš sam ko luda za pokrštavanjem odraslih ljudi!  Ni ja nisam krštena!

BOŠKO; Ti si Jevrejka cincarsko-mađarskog porekla. Ti si informbirovsko-vatikanski element.

IGOR; Osim toga, treba kod Krstića u Batajnici da

    preuzmete jednu svinju, koju sam ja dao da se zakolje i  spremi za Kristinu i dete.

BOŠKO; Pošto će dete, čim izviri, tražiti čvarke.

LIVIJA: Po jevrejskim običajima i on je Jevrejin, po majci.                         

BOŠKO; E, to se ti malo ubriši! Po našim običajima, on  je čistokrvni Srbin, po ocu. Što se vidi i po čvarcima.

LIVIJA: On je budala po ocu!

BOŠKO; Srbin crnogorsko-hercegovačkog porekla!

IGOR: Kola su moja i hoću i njih da ostavim Kristini. Ona

    odlično vozi, a svoja kola je razbila u jednoj saobraćajki.

BOŠKO; Dokaz da odlično vozi!

IGOR: Prvo ih do vrha napunite benzinom koji se nalazi u  kanisterima ispod mog kreveta.

BOŠKO; On spava na buretu baruta, a ja vozim biciklo.

IGOR: Oću da joj odvezete puna kola sa punim rezervoarom da se zna da ja nisam stipsa i da sam učinio sve što  sam mogao za svoje dete.

BOŠKO: A to što ti nisi stipsa ja treba da finansiram!

LIVIJA: Detetu više ništa i ne treba! Otac je ionako

    mislena a ne misleća imenica!

IGOR: Moju sliku sam dao da se uveliča kod Foto

    Karađorđevića. I to hoću da odnesete tamo da sin ima  uspomenu na oca...

Livija opet izgubi nerve.

LIVIJA: Otac ko kolac! Jebem ti sinove, da ti jebem

 sinove! Pa za dvadeset godina opet da tražimo budalu po novim ratištima...

BOŠKO; (Liviji) Pošto ćeš ti živeti večno i doživotno ...

Livija se krsti.

LIVIJA: Daj Bože da bude žensko! Evo, molim te ko

    brata, nikad te ništa nisam molila...

BOŠKO: Šta se ti krstiš?

Igorova poruka se sve ređe čuje. Pada u drugi plan jer raste tenzija između Livije i Boška.

LIVIJA:(Bogu) Sad te molim, daj mi, Bože da bude žensko. Ma, šta ja s tobom razgovaram - i ti si muško!

Livija se skida.

BOŠKO; Oladi malo, na čujem ništa!

LIVIJA: Znam. Imam rešenje! Idem sad, odmah, neodložno da nađem tu Kristinu, i da joj kao žena ženi objasnim  da se u vašoj porodici rađaju samo sinovi a da nema  gluplje robije od rađanja sinova. Snimio ovoliki testament, a nije mi ostavio njenu adresu!

Livija se užurbano mota ispred ekrana.

BOŠKO; Makni se da čujem svog sina!

LIVIJA: Idem da joj kažem, da joj otpevam, da joj nacrtam ako treba, kako će joj prve tri godine proći u nespavanju  i pranju govana, Druge tri u skidanju temperature i  lepljenju flastera sledećih pet u plaćanju tuđih prozora i  šoferšajbni...

Livija se, na vrat, na nos oblači. Boško đipi i drekne.

BOŠKO: Kako da nađem rešenje, kad mi ne daš da čujem!

Boško traži daljinac, ali ga ne nalazi.

LIVIJA: A narednih šest u stalnom razmišlanju, gde je? šta radi? Da li je propušio? Da li se opija ili se

drogira? U čekanju da dođe kući, u čekanju da prođe  pubertet, u čekanju, stalno u nekom jebenom čekanju. Godine još nekako i prođu, ali sati, minuti, oni

    traju kao godine!

Boško se zalepio za TV ali opet ništa ne čuje.

LIVIJA: A kad to prođe, onda će negde da mu se omakne

   nekakvo kopile, pa će da pobegne u nekakav rat jer na ovim prokletim prostorima biće ratova svakih dvadeset godina sve dok budemo rađale sinove i sve dok se oni budu nešto pitali!

BOŠKO: Pedeset godina nije bilo rata na ovim prostorima!

LIVIJA: Pa nije, ali samo zato što je u prethodnom ratu izginulo toliko sveta da 50 godina nije imao ko da

   ratuje!!!

Livija je skoro dovršila oblačenje i sad negde tura nož.

BOŠKO; Šta će ti nož? Nećeš valjda da ubiješ trudnu

   devojku?!

LIVIJA: Jesi ti lud? Zašto da je ubijem, pa ona je žrtva!

BOŠKO; A šta ćeš sa nožem?

LIVIJA: Nož mi je za ličnu odbranu! Moram da uđem u  trolejbus, a možda čak i u autobus. Moram da

prođem kroz centar grada.

BOŠKO; Ha, ha, ha, ne misliš, valjda, da će tebe neko

    da siluje! Bolje se počešljaj - uhapsiće te negde.

LIVIJA: A vidi kakve su mi patike? Nema im ni pet

   godina. Neću da me neko izuje, pa da idem bosa kod  potpuno nepoznate devojke.

BOŠKO; I ti si mi neki pacifist. Urazumi se, molim te,

   sad je najvažnije da nađemo Igora.

LIVIJA: Ma, pusti me, idem...

BOŠKO; Šta ćeš kod te devojke? Ništa ne možeš da joj kažeš. Ništa ti neće verovati.

LIVIJA: Sve ću da joj objasnim i verovaće mi!

BOŠKO; Oće kao što ni ti ne bi verovala mojoj majci da ti je kojim slučajem, došla pre dvadeset godina.

Livija se naglo pokoleba. Pauza.

LIVIJA: Došla je...

BOŠKO; Ko je došao?

Boško se tupavo okreće oko sebe.

LIVIJA: Tvoja Kosara...

Boško ništa ne razume.

BOŠKO; Gde? Kada?

LIVIJA: Onda...

BOŠKO; Zašto?

LIVIJA: Da mi kaže kako si je ujedao prvo za sisu a kasni- je za srce. Da mi priča koliko pari čarapa muškarci preobuju ako ih žena pere a koliko nedelja nose jedan   par ako peru sami. Da mi objasni zašto se mi trzamo  na dečji plač a vi ne i kako to da vi možete da hrčete i za stolom i u kadi i u taksiju. Te kako je tvoj otac  zaspao u kolia koja su ih voyila u porodilište, a posle..Posle ti je dao ime a da nju nije ni pitao za mišljenje! Ona je htela da se zoveš Dajana...

BOŠKO; Ja ?

LIVIJA: Ti!

BOŠKO; Dajana?

LIVIJA: Aha...

BOŠKO; Misliš da je htela popišulju?

Livija tužno odmahuje glavom. Pošto nastupaju “psihološke tišine” Igor se opet povremeno čuje.

BOŠKO: Lažeš!

Livija tužno odmahuje glavom.

IGOR: ...za transplataciju. Neka bar neki delovi ostanu da žive...

BOŠKO; I onda?

LIVIJA: Nisam joj poverovala...

BOŠKO; Ona nije znala ni gde ti stanuješ!

LIVIJA: Pa, ne znam ni ja gde stanuje Kristina, ali ću

    da je nađem...

Boško uzima telefon i užurbano vrti.

BOŠKO; E da znaš da ću sad da pitam Kosaru! Kako re-  troaktivno lažeš. Jedna gospođa u godinama, koja

 uskoro treba da postane baba, a ovako laže 23 godine unazad!

Livija “iskoči” iz depresije.

LIVIJA: E, nećete vi od mene u 43-oj godini da napravite babu!

Boško i dalje vrti brojku.

BOŠKO; A, to tebe, u stvari, boli!!! U 46-oj !!!

LIVIJA: Nećete, makar morala ovog časa da izvadim bubreg  i da vam pokazujem kamenje koje sam dobila na nervnoj  psihosomatskoj osnovi!

Livija naglo krene ka vratima ali se sudari sa gospođom Darom koja je ušla na svoj nečujni način sa oklagijom i razvijenim testom. 

LIVIJA: Jao!

Boško telefonira.

BOŠKO:  Alo, alo... ništa...

DARA: Evo me, donela sam...

LIVIJA: Uh, što sam se trgla. Zar ja nisam zaključala vrata?

DARA: Zaključali ste.

LIVIJA: Pa, kako ste vi onda...

DARA: Ali ih niste prethodno zatvorili...

Boško i dalje pokušava da telefonira.

BOŠKO: Šta ti je ovo sa telefonom? Ne mogu da

    dobijem izlaz.

Livija diskretno gura Daru ka vratima, ali se Dara ne da.

LIVIJA: Izvinite, gospa Daro, strašno žurim.

DARA: A ja donela da vam odmah vratim. A htela sam  i da vas zamolim da kod vas osušim ovo testo za

    rezance. Oni moji antihristi sve pipkaju.

LIVIJA: Dobro, dobro, ostavite tu, odlazim, kasnim.

Dara rasprostire testo na prometno mesto.

DARA; Ali moram da vam objasnim...

Boško ne može da dobije vezu.

BOŠKO; S kim to toliko laprda boga joj matorog!

LIVIJA: Nije važno, objasnićete mi usput. Hajdemo

    zajedno.

Dara primeti još uvek upaljen Tv.

DARA: Jao, jel ono vaš Igor na televizoru? Dajte mi

   da čujem šta lupeta, molim vas.

Dara sedne da gleda Tv. Može čak da izvadi neki hekleraj.

LIVIJA: Nije, gospa Daro, to je na videu.

DARA: Znači, i on je dobio vaške!!!

Livija se zabezekne.         

LIVIJA: Moooolim???

DARA: Nemojte da se stidite, pa svoji smo!

LIVIJA: Otkud vam ta ideja?

DARA: Pa vidim - ošišao se.

LIVIJA: Nije to zbog vaški...

DARA: E, nije, nego nije...

Boško i dalje neuspešno telefonira.

DARA: Ma šta se snebivate, svi imaju vaške. Sad čekamo  tifus! Pozajmiću vam malo petroleja, pa ćete to očas da  rešite...

LIVIJA: (sa gađenjem) Moj sin nema vaške!!!

DARA: Ma, šta nema, kad ih je dobio od one male

    Kristine, što se s njom svađao pred mojim vratima

    čitavu noć.

Boško uporno pokušava da dobije svoju mamicu.

BOŠKO: Ama, oslobodi mi vezu šta si navro ko baba

     na vaške!

LIVIJA: A, kako vi znate da ona ima vaške?

DARA: Ponaša se vašljivo, a ima kosurdaču do dupeta.

BOŠKO: Jel to 4004-916 ? Kako nije? Ma ti imaš

    parkinsona a ja imam digitalni telefon, seljačino!

Dara, kao hoće da ode...

DARA: Dobro, neću ništa da pričam, kad se ljutite.

    Doneću vam drugi put, hoću samo da zapamtite da

    sam ja odmah došla da vratim i da nisam ko neki.

LIVIJA: Sačekajte, jeste li vi videli tu Kristinu ?

DARA: Da videla! Gledala sam celu noć kako se svađaju  pred mojim vratima.

LIVIJA: Kada?

DARA: Noću, draga moja, nisam mogla oka da sklopim...

LIVIJA: Kada? Kojeg dana?

DARA: Ama, noću, jel vi slušate šta ja govorim? Noću,  a ne danju!!!

Boško izlazi, noseći telefon.

BOŠKO; Ovde ne može da se razgovara. Idem ja u

    kupatilo...

LIVIJA: Dobro, noću. Koje noći? Sinoć? Preksinoć?

DARA: Noću između srede i četvrtka...

LIVIJA: A jeste li vi dobro videli tu Kristinu?

DARA: Nego! Gledala sam čitavu scenu. Ona je nešto

    plakala, pa je posle on nešto plakao. U moje vreme

    muškarci nisu plakali. Doduše, razmenili su par

    šamara...

LIVIJA: Kako izgleda ta devojka?

DARA: Nikako, malopre vam kažem. Vašljiva, razmazana šminka, gologuza... Sirota Drinka, sigurno se u grobu prevrće...

LIVIJA: Kakva Drinka?

DARA: Drinka Popović, umrla je sirota, prošlog maja.

    Razbolela se od besmisla i umrla. Čitavog života je

    brinula o njima, a oni nju u furunu...

LIVIJA: Izvinite, a ko je ta Drinka?

DARA: Ma, jel vi mene uopšte slušate, komšinice?

    Drinka Popović moja ispisnica iz srednje devojačke

    škole. Divna jedna žena i majka.

LIVIJA: Ne razumem, kakve ona ima veze...

DARA: Kako da nema veze, rođena baka?!

LIVIJA: Čija baka?

DARA: O kome razgovaramo? Pa Kristinina, zaboga!

LIVIJA: A, sad razumem. A jel vi znate, možda gde ona

    stanuje?

DARA: Nigde ne stanuje više, uzeli su joj stan, a nju u   furunu. Tako će i mene ovi moji!

Livija nađe papirić. Traži neku pisaljku.

LIVIJA: Pitam, gde Kristina stanuje?

DARA: Pa u njenom stanu. Uzeli ženi stan a nisu joj

    ni pristojan grob obezbedili, nego u furunu, pa

    negde na periferiju. Ona se rodila u centru, valjda

    je zaslužila da je sahrane bar na Novom groblju,

    a ne negde, ne znam ni gde je to..

LIVIJA: Strašno mi je važno da saznam gde se nalazi

    taj stan.

DARA: Stan je na Vilinim vodama, gde je i bio, nije

   ga Drinka odnela sa sobom u grob.

Livija je našla olovku. Nestrpljiva je.

LIVIJA: Gde tačno? Dajte mi, molim vas, adresu...

DARA: E, to će sad biti malo teže. Pre onog rata se

   ta ulica zvala Kralja Milovana. Onda su je posle

   komunisti prekrstili i dali joj neki datum ne znam

   koji decembar ili mart. Neki datum kad je neko

   nekoga oslobodio od nečega, pa mu seo zavrat...

LIVIJA: Dobro, a koji je broj?

DARA: Broj je 29 a sprat je četvrti, ali ima tri mezanina,  pa je kao sedmi. To su tako izmislili da ne bi gradili lift.

Livija zadovljna, krene.

LIVIJA: Dobro, naći ću već nekako...

DARA: Nećete naći! Jer kad su se, pred ovaj rat komunisti  prekrstili u demokrate, opet su prekrstili i ulicu i dali joj sad ime neke princeze za koju nikad nisam čula.

LIVIJA: Ima li neka poznata ulica u blizini?

DARA: Ima! Bulevar Armije koji sad narod zove Bulevar  Evakuacije, a zgrada je baš na ćošku ali se ulazi iz

princeze.

LIVIJA: Još mi samo recite kako da dođem donde?

DARA: Peške. Ulice su zakrčene. Jeste li čuli da gradska čistoća nije odvezla smeće zato što ulice nisu očišćene, kao da sam ja trebala da očistim ulice!!!

LIVIJA: Samo vi meni opišite put i zgradu, a ja ćuveć da se snađem...

DARA: Nisam dugo bila tamo, a zašto vas to toliko zanima?

LIVIJA: Moram hitno da nađem tu Kristinu.

DARA: E, onda ne mogu da vam pomognem, pošto

Kristina više nije tamo...

Livija smlaćena sedne na pod da ne bi pala.

LIVIJA: Malopre rekoste da tamo stanuje...

DARA: Ja, gospođo Livija, imam tolko godina koliko imam, ali još nisam senilna i znam da nisam rekla da Kristina tamo stanuje.

Livija sedi na podu i odsutno skuplja neke mrvice.

LIVIJA: Valjda ja znam šta ste rekli...

DARA: Vi znate, a ja ne znam. Nemojte, molim vas!Ja sam samo rekla da joj je Kristina uzela stan.

Livija pocepa papirić baci ga visoko u vazduh pa skuplja deliće.

LIVIJA: Zar to nije isto?

DARA: Bože sačuvaj! To je još gore! Ona je uzela stan, stvari raskućila po staretinarnicama i buvljacima a onda je stan i porodičnu grobnicu na Novom groblju  zamenila za neki veći stan...

LIVIJA: Gde?

DARA: Ne znam tačno, neka Marinkova bara ili Lisičji jarak...

LIVIJA: Pa, šta sad da radim?

Dara pruži ruku, a na dlanu bela tabletica.

DARA: Da uzmete ovaj saharin, pa da budemo kvit.

LIVIJA: Zašto saharin?

DARA: Umesto šećera koji ste mi dali. Znate, saharin je  dvadeset puta slađi od šećera i ja mislim da vam je

dosta jedan za onih šest kašičica šećera koje ste mi

pozajmili...

Livija ustaje i ide na vrata kupatila. Lupa na vrata.

LIVIJA: Upiškiću se na nervnoj bazi. Ej, ti, izlazi već

jednom, šta radiš tamo toliko dugo?

DARA: Eh, od nekih stvari ruke ne mogu nikako da

se operu...

LIVIJA: (viče) Ima nas još sa higijenskim potrebama!

Boško izlazi, noseći telefon. Livija utrči u kupatili. On viče

za njom..

BOŠKO: (pobednički) Dobio sam Kosaru. Kaže da baš  ništa nije istina, ni da je htela da se zovem Dajana  ni da je htela ćerku. Oduvek je želela pet sinova a ja sam tek četvrti.

DARA: Kao majka Jugovića?!

BOŠKO; Ona je imala devet. A vi ste još tu?! (Liviji) I  kaže da nikad nije dolazila kod tebe da te odgovara od  udaje i rađanja. Kaže da sve lažeš.

LIVIJA: ( iz kupatila) Ona sve laže!

Čuje se kako je Livija povukla vodu u kupatilu.

DARA: Istina je...

BOŠKO; Šta je istina?

DARA: Da ona laže. Kosara.

BOŠKO; Šta vi znate ko laže!

DARA: Ja znam šta znam, a moja je stvar što ćutim, ali dogod sam živa ja mogu i da progovorim, a onda će se videti ko je ko i šta je šta. I šta se zapravo

dogodilo, gde, kada i zašto.

BOŠKO; Nemojte da progovorite, to bi bio potop!

DARA: Vama potop ne smeta jer ste navikli na enormnu  potrošnju vode.

BOŠKO; Gospođo, vreme je da pređemo na “ti” pošto bih morao da vas opsujem.

Dara ustaje i kreće.         

DARA: Samo probajte!

BOŠKO; Jel vi odlazite ili da preduzmem energične mere?

DARA: Odlazim, ali samo da vas podsetim da ovo nije vaša kuća i da ovde ne možete da se ponašate kao

na pecanju sa dinamitom.

Za srce ga je ujela. Boško skoči.

BOŠKO: Ko peca sa dinamitom?

DARA: Vidim ja kakva vam je ova riba izvrnuta i 

šlogirana, a to nije od gliste, nego od dinamita.

BOŠKO; A vi znate sve o glistama, sve o dinamitu, sve o svemu - samo ne znate da se vratite kući !

DARA: Odlazim, i samo vas molim da u svom brđanskom prostakluku ne sednete na moje testo za rezance koje se ovde suši zato što ja u svojoj kući imam unuke od istog takvog brđanskog zeta!

Dara odlazi. Boško viče.

BOŠKO; Prenesite mu moje iskreno saučešće.

Boško,namerno sedne na testo. Ponovo uključuje Video. Igor sa kompanjonima, peva neku od onih strašnih novokomponovanih ratničko- švalertskih pesama. Boško se udobno zavali i nasloni na Darino testo.

IGOR: ( i dobrovoljci- pevaju)

          Moj kolega, demokratija je:

          ljubiš curu, ne pitaš čija je.

      Mojoj Mici oči ko bonbone,

      kad pogleda, ruši avione!

           Moj kolega...

      Lepa Mira nije ništa kriva,

      Što je živa kao ofanziva.

           Moj kolega...

      Mala Kata, obla ko granata,

      više vredi nego sto dukata!

           Moj kolega...

      Sve mi daju, samo ne da Rada,

      Jer je Rada tvrda ko blokada.

Zvoni telefon koji se još nalazi u Boškovom krilu. Boško se trgne ali ne diže slušalicu, nego dovikuje...

BOŠKO; Zvoni ti telefon...

LIVIJA:  (iz kupatila) Vidi ko je...

BOŠKO; A šta radiš ti tamo?

LIVIJA: Berem kukuruze! Šta te briga šta radim! Vidi ko zove!

Boško diže slušalicu.

BOŠKO; Alo... izvolite...ne razumem... Mikropulos?

Stavropulos? Šta?

LIVIJA: (iz kupatila) Ko zove? Odmah dolazim...

Boško na telefonu;

BOŠKO; Ništa je tebe ne razumem, baćo,...

Spusti slušalicu. Liviji:                    

Neka greška...

Telefon opet zvoni.

LIVIJA: (iz kupatila) Javi se...

Boško lenjo diže slušalicu.

BOŠKO: Alo...alo...da? Koga? Ona je u kupatilu.

Javite se malo kasnije. Pa za jedno dva tri sata.

Molim? I ja vas slabo čujem. E, sad je bolje...

A? Šta te briga ko je! Ko?

Boško đipi i aparat mu ispadne iz krila, ali slušalicu drži.

Upetlja se. Brzo gasi video.Ko je? Igore, ti si sine. Čekaj malo! Tata, pa tata, brate!

LIVIJA: (iz kupatila) Ko zove?

BOŠKO; (Liviji) Za mene je... ( u telefon, brzo).

Slušaj, moram brzo da ti kažem, dok mama nije došla.   Ponosim se tobom. Jel me čuješ dobro? Uh, što će se  đed radovati! Osvetlao si obraz familije. Ma ozbiljno, najozbiljnije! Volim što ne daš da te ucenjuju! Dok   ponovo ne porastu kapaciteti manastira, jedino  mesto gde možemo da pobegnemo od ovih ludih  žena je rat. Kaži mi gde si? Oću i ja da dođem. Ne  zezam se, i moja žena je u drugom stanju. Zamisli, u  njenim godinama! Dosadilo mi je da opet budem tata!  To mi  je već četvrti put. Da, da, u pravu si.Peti put.   Ma nisam tebe zaboravio. Otkud ti ideja da sam baš  tebe zaboravio?! Kaži mi gde si?! Zašto nije za mene? Ja sam još u formi. U odličnoj formi. Baš sam jutros

 bio na pecanju, a razumem se i u eksploziv!  

Livija izlazi iz kupatila. Presvučena za ratno područje,

LIVIJA: Predomislila sam se. Neću da tražim Kristinu.

      Ko je to?

Boško i dalje telefonira.

BOŠKO; Daj mi bar broj telefona da mogu da te nazovem,

     pa ću sve da ti objasnim.

LIVIJA: Idem na front da nađem dete, kad mu otac nije sposoban...

BOŠKO; (u telefon) Ne mogu sad...

LIVIJA: Prekini. Treba mi telefon. Oću da se javim u redakciju. Neka mi naprave propusnicu i putni nalog.  Napraviću usput ekskluzivnu reportažu o...

Ona hoće da mu prekine vezu.

BOŠKO; Ne prekidaj. To je Igor. (u telefon) Mama je došla!

Livija mu otima slušalicu.

LIVIJA: Igor?! I ti mene ne zoveš bitango! Daj mi ga!

BOŠKO; (Liviji) Čekaj! ( u telefon) Brzo mi reci, sad će  mama da mi te uzme!

LIVIJA: Neću ništa da čekam! Daj mi noje dete!

Otme mu slušalicu.

BOŠKO; Čekaj, samo da saznam gde se nalazi. Imam plan!

On otme slušalicu.

LIVIJA: Ma daj mi ga! (Ona opet otme. U telefon) Igore,   sine, kako si to mogao da mi uradiš. Ne ide se u rat zbog neke vašljivice...Čoveče, pa to je moralni šamar  za taj tamo narod koji ima časne razloge za rat. Među   ljudima koji brane otadžbinu, dedovski prag i odžak- ti  koji si pobegao od ribe! Sramota! Streljaće te, ako

saznaju.

BOŠKO; Pusti ga da zine, Boga ti, nemoj sad da mu

 pridikuješ !!!

LIVIJA: (u telefon) Jao. Šta se to čuje? Kako ništa, kad  čujem da grmi. Jel vas to bonbarduju?

BOŠKO; Ma, nemaju oni avione, to je banda...

LIVIJA: Kaži mi šta je to? Topovske granate? Minobacači?  Tenkovi? Jao, sine...

BOŠKO; Ona tri tenka što su nam ukrali i jedan što su

prodali naši dezerteri, oni ne umeju ni da voze.

Livija zatvara levo uvo i beži po sobi od Boškovih komentara, da bi bolje čula Igora. Boško ide za njom.

LIVIJA: Kako nije ništa, kad čujem da grmi! Nemoj da me  lažeš. Kakva prolećna oluja! Jesi ti u nekom zaklonu?  U rovu? Kakvoj plaži? Otkud plaža u surim brdima?

BOŠKO; Vidiš da te zajebava!

LIVIJA: Šta? Kakvo društvo? Šta te pogodilo?

BOŠKO; Šta je bilo, da nije ranjen?

LIVIJA: Ko se predomislio? Ne razumem. Molim?

BOŠKO; Kaži mi šta se događa!!!

LIVIJA: (Bošku) Čekaj, ćuti, ne razumem!

Boško hoće da joj uzme slušalicu.

BOŠKO; Kad si glupava, daj meni da ja razumem!

Livija mu pobegne.

LIVIJA: ( u telefon) Dobro, slušam te pažljivo...

Tišina. Livija sluša. Boško se nemo utrpava i pokušava da čuje. Cupka. Pantomimski pokazuje da hoće i on da zna.

LIVIJA: Čujem, odlično te čujem...

Boško ne izdrži tišinu.

BOŠKO: Šta čuješ? Kaži mi, Boga ti, da i ja čujem pa

otac sam mu...

LIVIJA: Razumem, znači, ti uopšte nisi...

BOŠKO; Šta nije? Nije napravio bebu? Znao sam.

LIVIJA: (sikće Bošku) Ćuti, da čujem!

BOŠKO; (Šapatom) Oću i ja da znam!

LIVIJA: Dobro, pišem...

Livija uzima olovku i zapisuje nešto. Olovka izda. Ona nađe drugu. Boško pokušava da to pročita, ali ne može.

BOŠKO; Pih! Novinarska pismenost! Sve nečitko!

LIVIJA: Jesi li ti dobro razmislio o tome?

BOŠKO; Sve se bojim da je dobro razmislio!

LIVIJA: Jesi li ti to baš definitivno odlučio?

BOŠKO; Kakve definitivne odluke jednog balavca!

LIVIJA: Dobro, sine, to jest nije dobro, ali je ipak milion puta bolje od one prve varijante...

BOŠKO; Dobro je - nije dobro...Kako to da shvatim?

Boško odustane od proganjanja i prisluškivanja. Umoran, sedne.

LIVIJA: U redu, učiniću kako kažeš još večeras! Da! Zar  je to važno da li se ja radujem ili se ne radujem. Šta

 će ti tata?

BOŠKO; Čuj! Šta će ti tata!

Boško skoči čim ukapira sopstvenu repliku.

LIVIJA: Dobro... dobro... Evo ti. Čuvaj se...

Daje Bošku slušalicu.

BOŠKO; Alo..alo..sine... ništa...Prekide se. Sad kad sam ja  došao na red prkinula se veza. Šta sad da radim? Jel ti  dao broj?

Sedne razočaran. Livija se smeje pomalo histerično.

LIVIJA: Nije, zvaće on ponovo, ako mu trebaš.

BOŠKO; Šta se cerekaš ko kreten na simfoniju?

LIVIJA: Nije mu se dopalo u ratu... (Jači smeh)

BOŠKO; Baš me čudi...

Sve više se smeje.

LIVIJA: Pokupio je svoje društvance i promenio plan...

BOŠKO; Znači, on je lider društvanca. Baš lepo

društvance!

LIVIJA: Nije u ratu, čoveče, vratio se!

BOŠKO; Vratio se? Gde?

LIVIJA: Na Kipar!

BOŠKO; Kako se vratio na Kipar kad nije nikad ni

bio tamo?!

LIVIJA: Vratio se u civilizaciju. Odleteo je na Kipar.

BOŠKO; Kako?

LIVIJA:  Avionom...

Livija se uzrujano i uzbuđeno, ali veselo, šećka po sobi a Boško ide sve za njom kao kuče.         

BOŠKO; Kako bre, otkud mu karta? Otkud pasoš? Otkud  viza? Otkud mu uopšte avion?

LIVIJA: Nemam pojma, to nije rekao...

BOŠKO; Pa, šta ti je pričao toliko dugo?

LIVIJA: Dao mi je Kristininu aresu da odemo do nje i da  je isprosimo. Zatim da je spakujemo u avion i pošaljemo kod njega.