|
Mirjana Ojdanić Ili-ili Beznadežni optimista (Do smrti ili do svatova)
muzička monokomedija za Bodu Ninkovića
Beograd, septembra 1999, Neko nedefinisano i nimalo čisto mesto. Centar osvetljen, a okolo tajanstveni mrakovi. Ima tu čađavih cigala, možda neka raspar patika, duša od lopte, srce od bojlera, plastične flaše i konzerve, metalna tepsija u kojoj je neko ložio vartu, rešetka, najlon kese i slično... Možda i neki reklamni pano... Malo bočno, niži, nekada ukrasni, zidić sa grafiom “DOLE VLADA”. koji će Ž.G. prepraviti u ‘SIĐI DOLE ZLATO’ 1.OFF: Odozgo se čuju TV reklame. ... Miris pečenih paprika... On se uveze na budženom biciklu, sa gomilom prtljaga. Ima, prvo jak kasetofon, kakav nose crnčuge, gitaru, ispred volana samouslužna korpa sa kanticama, sprejovima itd Motociklistički šlem i naočari..... Zvižduće... Proverava prostor, bira poziciju, zagleda levo-desno, pa gore... Namešta se. Opazi nekoga u blizini... Parkira Bicikl. Skida kac.
Dobro veče! Ovo je Bulevar Beznadežnih optimista broj 125, peti sprat? Mislim, nije ovo ovde peti sprat nego - to bi bila ta zgrada... Da, da, znam da se ranije zvao Šetalište žrtava fašizma,ali sad je BeBeO, zar ne? Pošto se žrtve fašizma više ne šetaju... Znam sve, samo proveravam... Dolazio sam ovamo, ali danju, pa moram da proverim u mraku, jel’ tako? Mislim, sve su kućerine iste i u svaku stane po tri sela... a stanuje bar po sedam... sela. Ko pita - ne skita, što kaže naš mudri narod... (gleda gore) 2.OFF: (odozgo) Čuje se najavna špica TV Dnevnika Studia B Ko bi rek’o da ima samo 16, izgleda k’o da ima bar dva’esitri etaže... A? I 16 je dosta kad nema struje ... izvinite... pričuvajte mi ovo, molim vas...
Rasklapa stolicu. Raspakuje stvari. Pumpa tabure. Sprema se za duži boravak... E sad, što se tiče toga da li je naš narod baš tako mudar k’o što voli o sebi da priča, tu se ja možda i ne bih složio s narodom u potpunosti... Nego, navik’o se ko magare na samar... Ono, za magare nisam detaljno upoznat, al’ po narodu se lepo vidi... Trpi, pa ne zna šta je dosta... ne zna da prestane...
Skida sa bicikla kantice i sprejove, pa nastavi s pripremom terena, za sada još nije jasno za koju namenu. Raspoređuje prtljag, isprobava stolicu na rasklapanje...
A vi odmarate? Lepo. Tako i treba. Nema ništa bolje nego kad čovek ima od čega da se odmara. Ja, na primer, nemam... Nije da nisam umoran, ali nemam od čega da se odmaram. Ne mogu tek tako da se odmaram od samog umora. Školu sam kad-i-kad završio i od učenja se odavno potpuno odmorio... Nisam baš ni preterivao... mislim, sa bubanjem... Posao nikad nisam ni dobio, pa ne mogu da kažem da se posle napornog radnog dana... Ne mogu da kažem jer nije istina! A da se, opet, odmaram od čekanja to mi je nekako... meni bi zvučalo malo dekadentno... K’o premorio se od čekanja, mo’š misliti... Ali jeste zamorno, mogu da vam kažem... Da sam na primer dobio posao pre 15 godina kad sam završio školu, sad bih bio za 15 godina bliže penziji... Ala bih bio perspektivan, šta kažete, a?! ...
Pripasuje kecelju. Nađe iza zidića kapu od novina i stavi na glavu. Uzima sprejeve... Nisam ja to na vaš račun, vidim da ste časna starina i zaslužan penzioner... Vi ovde stanujete? Odlično. Baš mi je milo! Nadam se da vam ne smeta što ću ja tu, možda, malo da kampujem na vašoj zelenoj površini. Neću ja dugo... To jest, verujem da neću predugo... Iskreno se nadam. Nada me ovamo i dovela. Znam da nije uobičajena pojava kampovanje na maloj zelenoj površini usred stambenog naselja, između solitera, ali kod mene je u pitanju jaka emotivna potreba... Kao što ste vi malopre tamo odradili svoju malu fiziološku potrebicu - ne morate da skrećete pogled, video sam vas i - ne zameram!
Počinje da prefarbava neka slova grafita na zidiću... (vLAda) i piše ZLATO... Tako i ja moram da zadovoljim svoju emotivnu, jel’ tako, nuždu!? Uostalom, svašta se radi po gradskim zelenim površinama... Naručito po onima gde još nije podignut nikakav spomenik ili biznis... Mislim tržni centar, ono”žene, kese, žene, gaće...”... Ili gde nije srušen koji spomenik... To je sad u modi - to rušenje i dizanje... Svuda u svetu spomenik traje duže od zaslužnog građanina, - samo je kod nas obratno! Zaslužni, ako je živahan, normalno, mogao je da potraje i 88 godina, a spomenik mu, ako doživi 10 - puna šaka brade! Kod nas duže traje topli spomenik nego mermerni!
Vi mislite da ja aludiram? Vidim, mrštite se... Ne, ne! Ne spušta se Živorad Gvozdenović na taj nivo! To sam ja... Živorad... Zovite me Gvozden... Nego, samo primećujem: sami sebi ometamo orjentaciju. Kako da objasniš nekome ko treba da ti dođe u goste ili uopšte, negde da stigne? Kako da mu kažeš: “Kreni Ulicom koja se nekad zvala Tako i Tako, a sada se zove Ne Znam Više Kako, dođi do mesta gde je onomad bila Njegova bista, a juče posadili Kiosk sa žvakama, pređi preko parka u kome je preko noći nikao stambeni blok, a tačno preko puta ledine na kojoj džiklja šikara u kojoj cvetaju najlon kese, pa tik pored fabrike adaptirane u teatar - skreni levo. Kako da objasniš čoveku, kad čak ni levo nije više ono što je bilo, a kamoli desno! Napred i nazad da i ne pominjemo! To se tek ne zna šta znači! 3. OFF: Protutnji jedan motocikl Ipak se vi, meni, mrgodite! Dobro neću više o tome, premda je bilo bez zadnjih namera. Uostalom, možda ta zbrka nije ni tako loša! Kažu da su u drugom svetskom ratu Englezi poskidali i pobrkali sve putokaze po Britaniji, bojeći se Švapske invazije i da su onda hapsili svakoga ko zaluta. E, sad, kad bi kod nas počeli da hapse svakoga koji zalutali mogli bi sve da nas pohapse. Mi smo svi zalutali... Eto, i ja sam zabasao u priči, a počeo sam o zelenoj površini...
Svašta se radi... Evo ovde je, na primer, neko pekao paprike! Kol’ko malo pre! Do samog zalaska sunca. Cigle su još tople, a i miris je još uvek prisutan... (onjuši, pa lirično) Miris pečenih paprika u krošnjama divljeg kestena. I to, Boga mi zavidnu količinu! Domaćinsku. Za dobar ajvar! Ako mogu da procenim jedno petnaest tegli. Odnosno tri vreće, paprika. (Da niste baš vi? Jok!? Ni jedna penzija ne pokriva tri vreće paprika!) Kol’ko sutra - preksutra neko će da secka kupus... Red glavica, red ribanca, dva-tri zrna kukuruza, radi boje... Imam puno razumevanje! Ljudi nemaju avlije, kao što su imali tamo odakle su došli, ali stomak, vidite, još uvek imaju, a ide zima... I to - ko zna kakva zimčuga?! Prognoze nisu ni malo ružičaste... Ne mislim meteorološke, to je, hvala Bogu, još uvek u Božijim rukama, nego ove druge... Ove što su u rukama živih bogova, da prostite! Pa se ljudi snalaze kako znaju i umeju. Spremaju se. Jer, znate onu na kojoj smo odrasli: Ništa nas ne sme iznenaditi! I - sve nas iznenadi...
Vidi neku džukelu. Gađa je kamenim...Marš! Naljutio se. 4. OFF: Skikne džukela i udalji se lavež Uostalom, nije parkić samo za džukele! Izvinite na izrazu, možda i vi imate kućnog ljubimca... Ja, doduše, preferiram mačke koje se ne izvode u šetnju, ali nemam ništa ni protiv čovekovog najboljeg prijatelja, odnosno psa. Mada mislim da je jadan onaj čovek kome je džukela najbolji prijatelj! I iskreno rečeno, nisam baš oduševljen kad ugazim u proizvod, tog jel’te... prijatelja... Zapravo, bolje je životinjama! Slobodnije su... bezbrižnije... Treba i mi da budemo životinje! Dokle ćemo protiv sveta? Ako svet tvrdi da smo divlji, necivilizovani, grubijani, da smo takoreći ljudožderi jedni, treba na to najzad, da pristanemo! Proces demokratizacije... ako većina misli... naručito ako jači hoće... U redu! Zašto bismo tako bandoglavo, bezuspešno dokazivali da smo ljudi? Kao da je to pa neka prednost - biti čovek!? Tlačitelj ostalog živog sveta i zagađivač okoline. Treba da proglasimo sebe, odnosno Srbe za - životinje! Ako se mora, raspisaćemo još jedan referendum za istorijsko “NE”. Jesu li Srbi ljudi? NE! To bi nam bilo treće istorijsko ne, a treći put Bog pomaže. Ima uostalom više naučnih dokaza da smo mi stvarno životinje: 5. OFF: Poizdalje se čuje zvonjava tramvaja, pa prolazak istog... Prvo: Trpimo kao marva. Drugo: Izumiremo, kao i mnoge druge retke vrste, kao kondori, kao beli medvedi, kao tigrovi, dakle kao i sve ostale krvožedne vrste. Treće: Da smo krvožedni, to ne podleže diskusiji. Zavodu za transfuziju stalno nedostaju sve krvne grupe. Kuda ide sva ta krv? Piju krvopije. Veliki Svet je, u poslednje vreme, vrlo nežan prema izumirućim vrstama. Prema zverkama, a ne prema ljudima. Zašto da to ne iskoristimo? Budimo zveri. Šta bi nam falilo da malo brinu o našem parenju, o ishrani o zagađenosti naše okoline, da nas malo peru od naftnih fleka i detoksikuju, kao pingvine? Gde bi nam bio kraj kad bismo dobili status izumiruće životinjske vrste! Možda bi i Brižit Bardo došla da se slika s nama, i njoj su, verovatno dosadile foke. 6. OFF: Cvrkut vrabaca Može se sa sigurnošću očekivati da bismo uskoro postali vrlo traženi kao egzotični kućni ljubimci kod svetskih moćnika i snobova, Postalo bi pitanje prestiža imati uz pit-bul-terijera ili anakondu i svog kućnog Srbina. Mazili bi nas i pazili, posebno ako Srbin još zna i engleski kao neki skupoceni papagaji. Vize nam ne bi bile potrebne, a ni pasoši, jer bi nas šverceri životinja prenosili preko granica kao što prenose argentinske ptičice. Na čemu se, kažu, zarađuje bolje nego na drogi. Ionako smo navikli da šverceri na nama profitiraju. Da li znate da parenje rasne persijske mačke košta 250 DM? Za parenje Srbina, sa naravno rasnom Srpkinjom mogli bismo dobijati 2500. Jer persijske mačke ipak ne izumiru, jel? A i pare se češće. Mislim mačke, persijske... Da i mi uzmemo neku konvertibilnu kintu, može i u eurima! Nek’ se vrti lova! Ne bi nas više ni razoružavali. Sve zveri imaju prirodno naoružanje, kandže, zube, otrovne bodlje... Lako bismo mogli dokazati da su mašinke, utoke, kašikare, nama urođeni kao tigru očnjaci i - pustili bi nas na miru. Naši pregovarači, ako dođu do reči, očas bi ubedili predstavnike velikog sveta da mi rađamo sinove sa petardama i pištoljima koji prosto tokom detinjstva, kao i sve, spontano mutiraju i porastu u heklere, minobacače, kalašnjikove... (Skida kecelju i kapu i ostaje u odelu sa leptir mašnom. Na biciklovom retrovizoru - popravlja frizuru.) 7. OFF: Izdaleka se čuje avion. Moguće je jedino da bi nas držali po rezervatima, ali to nije tragično. Ionako živimo u rezervatu, a i safari na Srbe već je odavno počeo. Nedavno smo imali taj aero-safari, (vidite ja još uvek imam ove... refleksne posledice). A to uskoro može da se pretvori i u tenko- safari... Bolje da budemo životinje! Konfornije i bezbednije! 8. OFF: Odjavna špica TV Dnevnika Studia B Odlazite? Prispavalo vam se? Nadam se da nisam ja uzrok... Pa dobro, onda do viđenja i laka vam noć! Lepo sanjajte... Ej, gospodine! Čiko! Ispade vam nešto. Alo... Sa samog proscenijuma gleda šta je to ispalo, pa se dere iz sveg glasa, kao gluvom.. Alo! Čiča! Ispade ti slušni aparat! Ej! (potrčao bi za imaginarnim čičom kroz publiku, ali se ne usudi da ostavi svoje stvari...) A ja se čudim što me on gleda belo! I ćuti k’o zaliven... (uzima insrument ) Ode deda k’o metak! E moj čiča, šta će da ti kaže baba kad se pojaviš bez aparatića... Uostalom, možda je i bolje da ne čuješ... ( štimuje) Mi... mi... mi... (Uključi kasetofon. Pojača daljinskim.) 9. OFF: Play back za prvu serenadu (Peva prvu serenadu) Dok druge ljude hvata san, šta radim ja, ovako sam? Dok pada noć na ovaj grad, šta radim ja, ovako mlad? Dok pada mrak na ovaj svet. šta radim ja, ovako lep? Ja mislim na moju Zlatu, na petome spratu! Ja mislim na moju Zlatu, na petome spratu!
U mome oku njen ljupki lik, U mome uvu njen mili glas, U mome grlu moj bolni krik Ma, čekaću je, kao pas!!
Čekaću da siđe Zlata, do ulaznih vrata! Čekaću da siđe Zlata, (makaaar!) do ulaznih vrata!
Odozgo doleti kesa sa đubretom i zvekne pored njega. Razleti se razno... 10. OFF Muški glas (odozgo): Evo ti za tvoju pesmu!
(Viče) Šta je? Smeta ti pesma? Više bi voleo da lupam tepihe!? Il’ da cepam drva?! To je muzika za tvoje uši! Siđi lično da baciš to đubre ako imaš išta iza dugmića na šlicu! A pošto nemaš ništa da zakopčavaš, ti zatvori prozore i začepi uši! Nisi sam na svetu! Ima ovde još pendžera, niko nije lud da peva tebi! Nije čak ni za tvoju zgradu. Ti si sto četre’s dvojka! (sa sebe) Čudno... 125, pa 142. Gde je tu logika? (preludira, pevao bi dalje...)
11. OFF Muški glas (odozgo): Umukni budalo pijana!
(više za sebe) Kakav smo mi ovo narod? Muzika mu smeta, a đubre frljači kroz prozor? Čim neko zapeva, odma’ pijandura... Normalni ljudi pevaju od radosti, od sreće, od ljubavi, a naši samo od rakije... Dobro, poneki... i od... vina... (pije pivo iz konzerve)
Nekoliko konkretnijih akorda. Opet se sprema da zapeva... 12. OFF Muški glas (odozgo): Jel’ znaš ti kol’ko je sati?
( tiho) Nemam pojma. I ne zanima me! (Nekome koga je upravo ugledao. Prolazniku) Jel’ vama poznato koliko je sati? Ne pitam zbog sebe, nego neka budala odozgo, mislim da bi mogao da bude sa sedmog ili možda sa osmog sprata, on se javno raspituje za tajming. Jedan od onih tipova kojima je uvek pet do dvanaest. (imitira sagovornika koji sleže ramenima, i nije ga baš razumeo, ide pomalo za njim) Nemate ručni časovnik? Tako i treba. Kažu da srećni ljudi ne nose sat. Zato ga ni ja ne nosim, premda baš ne bih mogao da se pohvalim da sam neki srećković... (isprati ga pogledom, vraća se na svoje mesto) Kinez bez sata, da ne poveruješ... Prod”o čovek i sat... šta će... 13. OFF: Play back za drugu serenadu Peva drugu serenadu Ti se, Zlato, samo praviš da ćeš da me zaboraviš al’ ja znam da nema šanse da pobegneš od (naše) romanse.
Niko me sprečiti neće.... da s tobom dođem do steće... Srušiću sve barikade sa snagom svoje nade.
Toliko se dugo znamo i bila si moja samo. Moja sreća, moja tuga ne treba mi neka druga!
Niko me sprečiti neće.... da s tobom dođem do steće... Srušiću sve barikade sa snagom svoje nade.
Kunem ti se suncem koje sija, da ćeš biti moja il’ ničija! Kunem ti se srcem koje kuca, da ćeš biti moja - ili pucam!
(Možda se negde malo sakrije, ili skloni zbog bojazni da će opet neki nemuzikalni kreten nešto da baci)
14.OFF. ženski glas: (iz blizine, tiho i ljubazno) Psss... psss, izvinite komšija, stvarno lepo pevate, ali mogu li te vaše serenade samo malo tiše...
( tiho i u poverenju, imaginarnoj mladoj ženi, npr iz prizemlja) Mogle bi, da ona nije toliko visoko! Da je ona tako kao vi, u prizemlju, moglo bi i tiše i suptilnije, al’ pošto moram da dobacim do petice... Ali vi niste sasvim u pravu poštovana gospođo ili gospođice... To nisu obične serenade. Ja ovde ne pevuckam! Ja štrajkujem pevanjem. K’o što neki štrajkuju glađu, tako ja pesmom! Zato što za gladovanje nemam previše talenta, kao što ste, verovatno, već primetili... Kod mene se radi o životu ili smrti, možete mi slobodno verovati na reč! Ako se ona ne smiluje na moju čežnju, žudnju, i bol i usamljenost, ja sam rešen da ovde umrem na mestu! Odlučan sam da pevam dok se ne pojavi, pa makar to potrajalo do snegova. Dok snegovi ne zaveju - pa i duže... Spreman sam i da noćivam i da danjivam ovde. A kao krunski argumenat - poneo sam ovaj ašov! Pogledajte! Ako ipak ne usliši moj vapaj, ja ću svojim rukama, evo ovde, da iskopam sebi grob i da se sahranim! A vi oprostite što to slučajno ispada i pod vašom zastakljenom terasom. Ja ne mogu bez nje da živim i čvrsto sam rešio DO GROBA ILI DO SVATOVA! Ili će ona za mene da se uda, pa da srećno živimo do daljnjega - ili ću ja evo ovim planinarskim ašovčićem...
15. OFF ženski glas:(latinoamerički sentimantalno) To je stvarno romantično, ali.
Pa, sad... Ne bi sa baš moglo reći da je tako strašno romantično. Ona je moja žena! To jest, nije mi baš sasvim onako supruga, ali mi je ipak žena! Živeli smo dve godine kao golubovi. Na tavanu. U mojoj garsonjeri. Voleli se i pazili i mazili. Slagali smo se k’o lego kockice... Sve je bilo kako valja i po redu. Detence smo napravili, registraciju zakazali u opštini, i u crkvi, svatove pozvali kad... ona pobeže i slomi mi srce, k’o čačkalicu! Samo tako, jedne večeri dođem u naše toplo gnezdašce, baš sam bio ispratio tatu na autobus i doček’o zeta Zelju s voza, i nađem poruku u frižideru, kraj prebranca:”Volim te, ali ne mogu da se orodim sa pola države! 16. OFF: u blizini... sagovornica šmrca ”Jel’da je potresno i enigmatično?! A, kad ste već tako ljubazni i puni saosećanja i razumevanja, reći ću vam i u čemu je bila stvar. To nisam nikome do sada ispričao... Ona je jedinica, ne zna šta je rod rođeni. A ja sam čovek familijaran! Priznajem, istina je, da za te dve godine nismo ni jednu jedinu noć proveli sami u našoj spavaćoj sobi, odnosno u našoj jedinoj sobici... Il’ je teča došao kod lekara, il’ je strina svratila na redovnu kontrolu, il’ je seja poslala decu da kupe patike, il’ burazer mor’o da dođe na fudbalski derbi s jaranima, ili pak ujka stig’o na stogodišnicu mature, a kumašin dovez’o da proda koju kacu sira... Uglavnom, ne znam kada i kako napravismo to bepče, ali ona je bila u sedmom mesecu, kad sam ja našao tu poruku kraj ‘ladnog prebranca... ”Volim te, ali ne mogu da se orodim sa pola države!”...
A ranije nije mogla da se odlepi, dok smo bili nerazdvojni! K’o šipka i bubanj! Sve smo zajedno i dogovorno radili. Vodila me kod doktora po potvrdu da nisam... uračunljiv - samo da ne idem u vojsku, da se nikad ne razdvajamo! Mene živ blam da pojede - šta ću ako se pročuje po zavičaju!? A ona mi šapuće:”Nemoj da se snebivaš! Svi ste vi, muškarci ionako ludi! 17. OFF: (iz nekog stana) špica Vesti - RTS Eno, vidi! (A baš smo gledali vesti na televizoru!) Matora drtina izlazi iz aviona i maše, a odrasli muškarci stoje na kiši i čekaju. Smeškaju se dok im se cedi za vrat! Prostrli mu crven tepih, da mu bude šljapkavije, dok ulazi u republiku. Ljube se k’o pederi, prosipaju simpatije, a njihovi telohranitelji streljaju očima k’o kopci! Nose mu kišobran, k’o da je kljakav!” ... Pogledam ja, zbilja, sa te tačke gledišta i vidim: rasni mladi momci k’o gora, stoje na toj istoj kišurini i ne trepćući pilje - ni-u-šta! Onda jedan sa čvarcima, mlati nogama k’o drveni lutak ili robot, dere se i sam sebe u glavu udara, pesnicom! Kao pozdravlja mokru krpu! (pokazuje kako je to na svečanoj smotri) A onaj što mu nose kišobran ozbiljno klima glavom. Da sam to tako gled’o u pozorištu, ja bi rek’o - loše, brate, preteraše! Malo posle opet neki - nisu isti oni, al’ su isti takvi! Momci u najboljim godinama, volu rep da iščupaju, a skaču sa rancima na leđima... To se zove puna ratna sprema i ima jedno 50 kila. Bacaju se licem u blato, samo zato što jedan u belim rukavicama - urla! 18. OFF: ( iz nekog stana) Odjavna špica Vesti RTS (Skandira- peva, kao na amerskoj vojnoj vežbi) Ubedi me da smo mi muškarci prirodno odlepljeni - odem i uzmem tu potvrdu!
Sad se, retroaktivno, može kazati - da je ona meni život spasila u ovim noćima kad je otadžbina zaiskala svoje - a mene ni u kakvim spiskovima nema! Ne trzam se ni na zvono, ni na telefon. Dok drugi spavaju po tuđim tavanima i podrumima! Sad bi i oni uzeli tu potvrdu, al niko više ne daje! Ja njoj dugujem svoj život! Bukvalno! I - posle svega toga - u frižideru kraj prebranca! Vi se sad sigurno pitate zašto baš u frižideru!!? Zato što me volela, pa nije htela da neko drugi nađe, pre mene, i da mi se smeju. Naravno, naš‘o je prvi zet Zeljo, on je siroma’ konstantno gladan... Dušu su mi izvadili... krvcu su mi na slamčicu...‘Teo sam u zemlju da propadnem! Čak sam se malo i naljutio, ali.. Bio sam siguran da će da se vrati... Znam kol’ko me voli i čekam strpljivo. 5 godina... Ni da se javi! I njoj bilo teško, pa presekla, ko na panju! Onda, više nisam mog’o da izdržim i krenem da je tražim... Dve godine. Tražim je i sastavljam pesme... Otkrio sam je pre neki dan... Tu je, na petom, kod neke pukovnikovice, neke aspide, neće ni na aparat da je zovne... Pismo sam joj napisao, ubacio u sanduče, al’ ne znam dal’ joj je aspida dala... Sačekivao sam da je sretnem, da se u zenice pogledamo... Ne mogu da uvrebam kada izlazi... Valjda u zoru... I - imam li ja nekog izbora, ajd’ recite pošteno(?!) vidim da ste osoba senzibilna i duševna ...
19 OFF ženski glas: (skoro kroz suze) Ama, sve vas rarumem ali ja ne mogu da uspavam bebu. Čim je spustim, kmekne, a ima 11 kila i ruke mi otpadoše... Padam na nos od umora.. Pa, šta ne kažete! Ljudi smo, zaboga! Ako vi ne možete, ima ko može! Samo vi nju spustite u krevetac, a ja preuzimam punu odgovornost! (svira neki lep instrumental ili dečiju uspavanku, U početku se možda čuje i bebeći kmeket, ali posle zamukne...) Taman da čujete šta sam spremio za svoje neviđeno čedo... 20. OFF: Play back za Uspavanku (peva uspavanku)
Dok tako svirucka uspavanku za komšiče od 11 kila, čuje se 20 a. OFF (potkraj uspavanke umiksano) zaustavljanje automobila i lupanje vratima istog. Zatim odlazi auto. On pogleda, a oko mu sevne. Ustaje, u po melodije i požuri u levi portal. Čujemo ga odande, kratko, a zatim ga ponovo vidimo...
O, dozvolite da pomognem! Dozvolite, molim vas! Ne mogu da gledam da jedna krhka mlada dama... tako sama... (evo ga, kako ide uz sam rub scene, sa dva njena ogromna kofera i ćaska sa imaginarnom lepoticom koja lebdi u vazduhu iznad publike) Nije mi teško, naprotiv! Ne znam gde da potrošim ovoliku snagu! Nego ne mogu da se načudim da vas niko nije sačekao. Ovi današnji momci ne znaju ni šta je red, ni adet, ni šta je pametno!(stane) Ako želite, možemo u prirodnom okruženju da popijemo kaficu. Imam onaj mali primus... Zaostao iz ratnih rezervi. Nadam se da neće opet zatrebati. (spusti kofere) Baš sam planirao, al me mrzi da pijem sam. Divna je noć, priznajte!Niste raspoloženi? (zgrabi kofer, kao da je ona htela da ih uzme) A vi sa nekog dugačkog puta?! (ocenio po težini kofera) Sa aerodroma, pretpostavljam... Mogu da se kladim da vas je takstista prevario bar za 100%! Barabe su to. Prevejane i neopevane! Da smo se ranije sreli, ja sam mogao da vas čekam sa zadovoljstvom i besplatno! Nemojte da se stidite, recite nešto, da vam čujem glasić... Boju ste božanstvenu nabacili, znači vi sa neke obale... (u suprotnom portalu) Već smo stigli?! Šteta što ste tako blizu! Nadam se da lift ne radi i da ću vas pratiti bar na sedmi... Neka ostavite... Ja ću! Ama, ja ću, šta vam pada na pamet, pustite to! Ja, kao pravi muškarac, ne mogu da dozvolim da jedna nežna i bespomoćna... 21. OFF: Udarac i vrata od zgrade koja se zalupe. Zaključavanje. Jao! (upadne iz portala kao da ga je neko tamo zveknuo žestokim nokautom. Nos mu razbijen, krv curi kroz prste...)
Uvek sam mislio da su te bespomoćne najopasnije. Hu, majku mu, al’ je nezahvalna... Mutava, a nezahvalna! K’o da bi ja ‘teo nešto na silu... (bakće se sa krvavim nosom i rukama) I k’o da je pa ona neka riba! Nije mojoj Zlati ni prineti! Možda i nije žensko, nego neki travestit... Ne smeš više da budeš ni uslužan u ovoj neverovatnoj zemlji!... Postalo je opasno biti fini, kulturan i lepo vaspitan... Uf! Što sam punokrvan! (umiva se flašom vode. Ugleda nekoga...) (Švalerski, tako da pomislimo da priziva prijateljicu noći a ne mačku) Dođi mače, ne boj se! I tebe su iskoristili, pa izbacili na milost i nemilost ulice i surovog velikog sveta. Cc, cc, cc, priđi bliže, “da te baka bolje vidi...” Dođi da se utešimo međusobno... Ako hoćeš možemo malo da budemo beskarakterni! To ja, kad sam na dijeti, pa kad ne mogu da se uzdržim, nego navalim da žderem, onda sam sebi iskreno kažem da sam beskarakteran. A ne mogu da se savladam kad-god me ovako iznerviraju... ‘Ajde da zajedno budemo bez... 22. OFF: Mjauk mačke, iz blizine. E ti si mi jadna karaktena da karakternija ne mo’š biti. Sama kost i koža. K’o manekenka! Slab “menu” po kontejnerima, a? Sve razgrabe jači, k’o i svagde. ‘Oćeš malo piva? Oćeš čokolade? To je jedino što još imam od slatkog života. Čokolada. Tebi, drugarice moja... ili si možda švaca... priđi da proverimo... Bojiš se... U svakom slučaju tebi mogu istinu da kažem - ti me svakako ne razumeš... (Ako može da se animira prrava mačka, ovde bi mogla da odradi svoju rolu) I ja sam ti ovde, isto k’o i ti zbog, “vis majora” I mene su izbacili na neki način... Doš‘o mi sinoć sestrić. Izbeglica. Od žene izbeg’o... Šta ćeš, teror je teror, ne mora da bude organizovan, ni podržan od inostanstva... Prihvatim ga, izrazim duboku zabrinutost, pružim punu podršku - al’ on naš‘o pa zaš‘o! Kad večeras - doveo i utehu! Kaže, u njegovom položaju, to je humanitarna pomoć! Slušaj! To što će on noćas u mom krevetu sa tom ribom koju je pokupio u tramvaju... Samo, riba je krupna reč, sočna. A ta njegova sirotica, jadna, kržljava, buđava, nikakva... istek’o joj rok trajanja. Kad skine aljinče, ja ne znam dal’ će išta da ostane! Dobro je rek’o! Prava humanitarna pomoć! Nisam mog’o više da ih gledam! Izbegnem iz rođene kuće od izbeglice i humanitarke! 23. OFF: ( još jedan, drugčiji) Mjauk mačke, iz blizine. Tek večeras sam razumeo ono što je meni moja Zlata govorila pre devet godina! Da zamenimo stan i da zaboravimo sopstvenu adresu! Pa kad nas pitaju gde stanujemo - ne znamo! Koja ti je slava? Nemam pojma, nisam kršten... (Nisam odavde, doš‘o sam biciklom, ha, ha...) Ali čak i ta epizoda ima svoju dobru stranu. Jer, da nije on uzurpir’o moj krevet, ko zna bil’ se ja i večeras odlučio da se obratim mojoj Zlati za rekonstrukciju naših međuljudskih odnosa... (raspali neki jak akord i razvali narodnjak) Moja Zlata obla ko granata! Više vredi nego sto dukata! 24. OFF: Prestravljeni mjauk mačke koja beži... De ćeš bre! Ama, ne moš ti njemu ništa! Pacov je to! Poješće te bre, ej... Cccc... Maco... (zatim, daljincem uključI kasetofon i zapeva jedan pravi belkanto.)
25. OFF: Play back za Belkanto serenadu
O, moja Zlato, živote moj, Volim te draga, samo sam tvoj...
Ja ljubim, svaki delić tebe, A ti me nećeš, srce mi zebe. Ja sanjam svaki prstić tvoj, a ti me nećeš joj,joj,joj,joj... Osvrni se na moju ljubav. Mnoge misle da sam ubav! I iznad, a i ispod pasa, mnoge kažu da sam dasa. Nisam kržljav, nisam mali, pogledaj me, šta mi fali?!
Odozgo ( sa Zlatinog prozora padne cvet) 26. OFF: Čuje se lirska muzika, (početak Noćnog Programa Radio Beograda. (Kojom mu ona daje znak i koja traje za vreme pantomimskog razgovora. On je presrećan. Miriše cvet. Pantomimski je zove da siđe. Ona neće. On insistira. Ona ga pogodi u glavi plastičnom flašom. Muzika prestaje... ) 27. OFF: Aplauz i smeh iz blizine... On primeti narod koji se okupio. Ljuti se) Šta piljite, k’o da igra mečka! Šta ste se okupili? Ovo je stvar intimne prirode, a vi mislite da vam se događa Narod? Ili mislite da je miting opozicije? E, nema kod nas opozicije! U ovoj zemlji nema prave opozicije. Svi su negde na vlasti, ko u republici, ko po opštinama ili gradskim vladama. Onaj koji ne vlada ni u svojoj republici, ni po čaršijama, taj drma saveznom državom. Zato se ista razdrmala... To što su svi oni međusobno sukobljeni ne znači da je iko opozicija, - jer prva i osnovna karakteristika prave opozicije je - da nije na vlasti! (a svi ovi jesu). Činjenica da bi oni hteli i tuđu vlast ne dokazuje, da jesu opozicija, - nego samo da su lakomi. Jedino ja nisam na vlasti čak ni u parkiću! Čak ni u svom stanu! To je dovoljan dokaz da sam ja jedina prava opozicija, danas i ovde! Opozicija, to sam ja! Jer ja, kad god ‘oću da uđem u svoje kupatilo, sa nekom hitnom biološkom potrebom - tamo se već neko uvalio i - čita. Kad-god poželim da stavim kafu - neko je već turio čaj, a ako namerim nešto da pregrizem, razni su već isprljali tanjire i pribor koje moram prvo da operem. Perem, pa žderem! Kako se približim svom krevetu - zateknem nekog ko tamo već usrdno hrče. Hrrrrr! Jedina mesta gde mi je pristup stalno otvoren su sudopera, usisivač, i korpa za prljavi veš. 28. OFF: (čuje se opet zvonjava i prolazak tramvaja) Pokušao sam da primenim moderne metode i da se otcepim, (sa terasom) ali mi nije uspelo. Delom zato što je kućni savet procenio da je garsonjera nedeljiva celina, a delom stoga što terasu nisam ni imao. Prvi komšija me čak optužio za pokušaj otcepljenja tuđe teritorije, ali me je izvadio Haški sud konstatacijom da je secesija tuđih teritorija na Balkanu priznati narodni običaj. Takoreći običajno pravo! Pošto, dakle, nisam uspeo ništa da uradim u svojoj rođenoj kući i pošto sam ja jedina stvarno obezvlašćena opozicija u ovoj napaćemoj zemlji - predlažem da se raspišu novi, pošteni, izbori na kojima bih ja pobedio na svim nivoima, od mesne zajednice, opštine i čaršije - do republike i savezne države. Pa svi drugi nek’ postanu prava opozicija, jer oni to vole, oni će time da se ponose - a meni je već dosadilo! Pa, nek’ šetaju... 29. OFF: protutnji autobus, (on sačeka časak) Kao i svaka opozicija u naprednom svetu, i ja imam plan i program izlaska iz krize, odnosno oporavka zemlje i demokratizacije. Elaboriraću: Za efikasan oporavak zemlje, prvo je nužno da ukinemo sve privredne grane, kao nerentabilne. Dakle, ukinuti industriju (koja je ionako srušena), brodogradnju (pošto se ostatak mora povlači, a reke su nam premošćene - po dnu), poljoprivredu (jer, kao što je poznato naš narod ne voli da radi), i turizam (jer su turisti plašljivi i ne usude se da nam dođu). A umesto svega razvićemo - avanturizam! I to isključivo za strane, konvertibilne, goste. Avanturisti nisu kukavice i oni će pohrliti da kod nas potroše svoje pare! Uostalom avanturisti imaju mnogo više love nego obični turisti! 30. OFF:(sa visine) Iz nekog stana neka svađa i cika. Razbijanje stakla. Budimo realni! U Velikom svetu živi se možda malo konfornije i lakše, nego ovde - ali tamo je beznadežno dosadno. Nema uzbuđenja, a to je upravo ono što mi možemo skupo da im prodamo! Marketing: Treba da otvorimo karte! Moramo im odmah otvoreno reći da, ako uđu ovamo nije uopšte sigurno - da će izaći. (Ako se pak ne vrate, nije garantovano da će im se znati grob, nego će ožalošćena familija moći da položi buketić na neku masovnu grobnicu... Oni obožavaju masovne grobnice, to ste svi već videli, pa ne moram da dokazujem. Ovo je prvenstveno uzbudljivo za same avanturiste lično, a drugo, stimulativno je i za njihovu milu rodbinu. Pa ćemo tako dobiti situaciju u kojoj će snajke kupovati skupe aranžmane svekrvama, zetovi taštama, muževi dragim suprugama i slično. Siguran profit. Druga velika prednost avanturizma nad turizmom, na primer, je u tome što turizam ima vrlo ograničenu sezonu, ili je zimski ili je letnji, a izvan te sezone kapaciteti zvrje prazni! Ili ih akaju školska deca na ekskurzijama. Avanturizam je pak vremenski i meteorolški neograničen. On može da se priredi i proda u svako doba godine, naročito kod nas koji smo u tom smislu jedna od najbogatijih zemalja sveta. 31. OFF: Čuje se škripa kočnica i udar. Eto, ode pešak! I to je taj potencijal! Bezgranične mogućnosti avanture! 31. a OFF: Brujanje odlažećeg kamiona Kamion sa peskom... Hm. Osim toga, za razvoj avanturizma nije potrebno ni da nam skinu blokadu, ni da nam obustave embargo! Naprotiv! Ovako je napetije. Avanturizam nas vodi do nezavisnosti! Nije tačno da u velikom svetu svi imaju para, i zato treba da osmislimo avanturističke aranžmane za sve dubine džepova. Čitavu mega-akciju reklamiraćemo sloganom: Upoznajte Srbiju da biste više voleli svoju zemlju! 32. OFF: Sirena i motor Prve pomoći koja prolazi... Zavisno od toga na koji od beogradskih aerodroma sleću (Budimpešta, Sofija, Bukurešt, Sarajevo, Skopje...Zagreb, ne?) i ovisno od aranžmana koji su uplatili avanturisti bi bili sačekani na nekoj odgovarajućoj granici, i odgovarajućim prevozom prebačeni do mesta avanture. Za one najjeftinije aranžmane ne moramo da garantujemo čak ni to! Odnosno, ako je avanturista na primer sleteo u Sofiju, možemo da ga sačekamo na Kelebiji. Što znači da ne bi ni ulazio u zemlju! Jer i to je svojevrsna avantura, ako je poleteo na primer iz Pariza ili Tokija, zar ne?
Trodnevni avanturistički aranžman za plitak džep (odnosi se na onaj sloj stranaca koji su nam ranije najčešće dolazili kao turisti, dakle penzioneri, kućne pomoćnice, i ostala nisko platežna populacija) nudio bi ono što su i ranije dobijali: - doček na najbližoj granici i transfer rashodovanim autobusima do destinacije. - Smeštaj u hotelima bez vode struje i grejanja (u zimskom delu sezone, a bez hlađenja u letnjem). - Implicirao bi sledeće izlete, odnosno avanture. Prvog jutra, potraga za samoposlugom u koju bi eventualno moglo da stigne mleko i stajanje u redu punom neizvesnosti i naših (bezdušnih i bespomoćnih) penzionera. Drugog dana, vožnja kroz metropolu gradskim autobusima, u špicu - visenje na otvorenim vratima. Treći dan, uzbudljiva potraga za uljem i šećerom (bez rezultata) i povratak do granice suprotne od one na kojoj su ušli i od onog aerodroma sa koga uzleće njihov avion. 33. OFF: Udaljeni lavež više pasa Petodnevni aranžman za srednji-srednji stalež - sadržavao bi: - Više-satno čekanje na pripadajućem graničnom prelazu i prelazak naše granice, sa isečenim pretljagom i pokidanom garderobom, noću i peške. - Prevoz do destinacije rashodovanim vojnim kamionima. - Smeštaj u izbegličkim naseljima bez vode, struje grejanja i hrane. (Taj zapadnjački srednji- srednji stalež je najdeblji i oni se lože na dijetalnu ishranu, a nema bolje dijete od gladi!). - Prvi dan, izlet čamcima za šverc benzina - vožnja iznad dunavskih mostova kod Novog Sada. - Drugog dana šetnja metropolom i zamena deviza kod uličnih dilera, koji garantovano varaju za pola sume, što je (znam iz vlastitog iskustva) strašno uzbudljivo i može avanturistu, uz malo sreće, dovesti i do infarkta. Trećeg dana obilazak legalno srušenih vojnih meta, kao što su RTS, Kineska ambasada, Avalski toranj ili Novobeogrtadska toplana... Ulaznice nisu uračunate u cenu aranžmana. Navedene destinacije potrebno je ograditi, obezbediti i štampati karte, što je mnogo manja investicija od ponovne izgradnje. 34. OFF: (iz nekog daljeg stana) Ordinarni orijentalni, šoferski narodnjak najniže vrste, traje oko jedan minut, pa se izgubi. Četvrtog dana vožnja luksuznim uvoznim autobusima, bez klima uređaja i bez nafte sa pijanim vozačem, čuvenim međunarodnim drumom Beograd - Podgorica. Preko srušenih mostova. I - noćni prelazak unutarnje državne granice. Petog dana kafa od slane vode u Budvi pa, u tajnoj zapuštenoj uvali, ukrcavanje na konfiskovane ribarske brodice, sa kosovskim izbeglicama te - navigacione noturno a Bari... (peva) Perke ritorno da teeee.... Šestog dana u zoru, potapanje brodice u međunarodnim vodama i plivanje do Barija, (za plivače) ili odlazak u raj - za neplivače. Kao što se vidi, ovde organizator časti sa 20% aranžmana, odnosno naplaćuje samo pet dana, a daje šest ili više ovisno od plivačkih sposobnosti i izdržljivosti svakog pojedinog avanturiste.
Sedmodnevni aranžman za viši-srednji stalež. Ilegalni prelazak granice, peške. Prevoz ukradenim automobilima do destinacije. Smeštaj u novoizbom- bardovanim fabričkim halama bez vode, struje itd. I normalno, bez krova! Prve noći - Beograd by night, prisustvovanje istovaru šlepera sa kutijama švercovanih cigareta. Ko preživi, sutradan ujutro - šetnja po minskom polju koje je razminirao KFOR. Ko i to preživi, trećeg dana popodne, ide u šetnju po lokacijama netom obrađenim bombama sa osiromašenim uranijumom. Za preostale pripadnike ove avanturističke grupe, obezbeđeno je, četvrtog dana gostovanje na autentičnoj srpskoj svadbi - do zore. 35. OFF: Rafalna paljba iz lakog naoružanja Za one, najvitalnije i najsposobnije koji nadžive čak i mladoženju, organizuje se, petog dana prisustvo svečanom ispraćaju u vojsku sina jedinca prosečnog srpskog domaćina... 36. OFF: Rafalna paljba iz lakog i teškog naoružanja Osmog dana predviđen je povratak preživelih, ali on nije oprganizovan pošto se opravdano sumnja da će ih biti. Ako ih ipak bude, ostavlja im se mogućnost da beže sami, kako znaju i umeju, glavom bez obzira, zajedno sa našim vodećim patriotima i intelektualcima.
Devetodnevni aranžman za najjdublji džep nudi: Tajni ulazak u zemlju sa humanitarnim organizacijama, koje dovoze osnovne životne namirnice kao što su bazuke, hekleri, heroin i engleska voda.. Sve to sedeći na sanducima municije i buradima baruta, maskiranim u brašno. Vreme i mesto dolaska nepoznati. Smeštaj - privatni. Po kartonskim romskim naseljima, na periferijama gradova. Bez vode, struje itd, ali sa etno muzikom! Zatim: Celodnevno splavarenje niz ulične demonstracije po metropoli ili provinciji, po slobodnoim izboru.... 37. OFF: (čuje se udaljeni alartm sa nekih kola, koji traje) - Prisustvovanje demontaži ne-eksplodiranih savezničkih kasetnih bombi koje nikad nisu bačene, jer to zabranjuju međunarodne konvencije. - Hapšenje od legalnih vlasti ili kidnapovanje od ilegalnih. - Oslobađanje uz pomoć jednog čuvenog svetskog senatora ( ili bar lobiste), konferencija za medije i pompezan povratak u civilizovani svet.
Ekskluzivni dvonedeljni aranžman za high societty nudi: spuštanje padobranom iz bespilotnih savezničkih letelica (koje legalno snimaju suverenu teritoriju), na bilo koji deo naše domovine gde će ih pokupiti naši mladi avanturistički poslenici na biciklima ili rolerima. Zatim pet dana šetnje po brdima i gorama naše zemlje ponosne - do predviđene destinacije. 37.a OFF: (pridručuje se bliži alarm sa nekih kola, koji traje) Smeštaj u državnim bolnicama, bez struje, vode, hrane i bez lekova, normalno (jasno!)! Vožnja tenkovima i bornim kolima koje je na Kosovu uništio NATO, a oni su nekim čudom ostali u voznom stanju. Celovečernje gledanje jednog TV Dnevnika. (D’izvinete!) Obilazak oborenih nevidljivih letelica. Zabranjeno fotografisanje! Opasna šetnja sa slikom nekog domaćeg lidera na prsima i transparentom “Dokle, bre!” Te - bliski kontakt sa policijom. Ekstradicija, odnosno izgon iz države na najbližoj granici, (a sve naše granice su blizu i ... sve su bliže i bliže!) sa zabranom ponovnog ulaska.
37.b OFF: (pridručuje se najbliži alarm sa nekih kola, koji traje) Izvinite za trenutak, užasno me nervira. Ne mogu da pratim sopstveno izlaganje! Odmah se vraćam... 37.c OFF: Zvuk razbijanja stakla i lima. (on razbija kola) Alarmi su ućutali. (On se vraća zadovoljan.) Kao što vidite iz iznesenog, velika prednost razvoja avanturizma je u skoro nikakvim potrebnim investicijama. Druga velika prednost je što se ovde mogu zaposliti svi tehnološki viškovi, nezaposleni i izbeglice, bez obzira na stručnu spremu. Nije potrebno ni poznavanje stranih jezika jer je suština plana da mi njima uzvratimo nerazumevanje kojim nas časte već 10 godina. Osim toga, ukupna ovako zaposlena populacija neće nikada opterećivati penzioni fond jer je sasvim realna pretpostavka da niko od njih, zbog prirode posla, penziju - neće ni doživeti!
Toliko što se tiče razvoja i ubrzanog oporavka otadžbine, a što se tiče demokratizacije, donosno podele prava i obaveza i tu je moj program potpuno jednostavan. Ja bih zadržao samo prava, a obaveze delite kako ‘oćete! Iskreno se nadam da će biračko telo imati dovoljno pameti da mene izabere sa suverenog vladara suverene države. Ukoliko se pak pomenuto biračko telo pokaže glupavo, kao uvek do sada, zadovoljiću se time da me izabere neko mlađe žensko telo! Zlatino telo! (Guunđa za sebe. Polunerazumljivo. Priprema se ubrzano za novi song. Odlučan) Misle, da Životad Gvozdenović ne zna kako da ih razjuri?! Pa, nisam ja specijalac... Ja imam odrešene ruke... Tu da mi se motaju dok ja saniram svoj bračni i seksualni život... 38. OFF: Play back za završni song ( ide do kraja sve umiksovano (opet počinje pesmu)
Računam, mila moja, na tvoju dobrotu. Moje su karte na stolu. Nudim ti vodeću rolu U svom celokupnom životu...
Mesec je bleda senka sunca... život je bleda senka sna.... 38. a OFF: nastavlja se - razbijački instrumentalni deo Preko koga ide petarda koju je neko bacio ( uživo) i tekst. (viče) Ovo nije petarda, nego Tomahavk, idiote agresorski! Ala su agresivni ovi sa visina! Jel’ to prelazno iznad dve hiljade stopa? Napravio mi stres! Čuj stres?! Streščinu! 38 bOFF: (nastavak) Jak alarm ( kao sa ludih kola, ali ) - sa bicikla (odozgo padne jaje i pogodi mu bicikl. Razlegne se jak alarm kao sa najbešnjih kola. On izdaleka isključi alarm. Isključi. Poisle alarma trenutak tišine.) Alarmantno glup čovek!!! 38.c OFF: (nastavak posle kratke tišine) isti instrumental, preko koga je neko (odozgo) pustio svoju kretensku muziku: Naše veza beše samo varka šta se lepiš ko taksena marka! Ja ne videh nigde takog skota idi, idi, iz moga života!!! On pojačava muziku sa kasetofona i krene da se nad-pevava sa kretenom ... 38.d OFF ( nastavak) natpevavanje sa kretenom Moram da ti kažem Zlato: surova si kao NATO!
Ej, moooja Zlata obla ko granata više vredi nego sto dukata! Mojoj Zlati oči ko bombone, kad pogleda (namigne) ruši avione! 38.e. OFF (nastavak) Gore umukne muzika. Nakon nekoliko trenutaka njegovog soliranja, počne rafalna paljba. On prestane da peva, ali idu bubnjevi i psihodelika...
(viče) Trošiš zastarelu municiju, a barabo!? (vadi praćku, nišani) (viče) Oćeš građanski rat, seljačino!? Misliš da nemam domet? Misliš da nemam odgovarajući projektil? (izbaci projektil iz praćke) (viče) Šta mi se tu praviš nevidljiv!? Odozgo padne leš i ostane da visi... 38.f OFF: Razbbijanje kasetofona i krčanje, kratko, pa muk. (za sebe) Upropastio mi audio mašinu! Kreten! (viče) Zlato! Promašio sam ga! Gađo sam ga u koleno, a podvalio mi čelo! Časna reč. Zlato! Nisam teo, časti mi...
KRAJ
|